Poučne priče
XTRAT :: KNJIŽEVNOST :: Proza
Strana 3 od 3
Strana 3 od 3 • 1, 2, 3
Poučne priče
First topic message reminder :
Filozofija Charlesa Schultza
Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.
1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.
I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.
Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.
1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.
Lakše?
Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.
Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra!
(Charles Schultz)
Preuzeto sa MY City.rs
Filozofija Charlesa Schultza
Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.
1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.
I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.
Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.
1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.
Lakše?
Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.
Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra!
(Charles Schultz)
Preuzeto sa MY City.rs
Poslednji izmenio Funky Angel dana Pon Maj 17, 2010 9:07 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
Antoni de Melo - Damari
Molitva
RABINOV PLES
Po hasidskoj priči
Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su iščekivali dolazak rabina. To je bio redak događaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave učitelju.
Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja. Međutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo
u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubrzo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a
vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izlečen od unutrašnje ras-
cepkanosti koja ometa sagledavanje istine.
Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao oslobođeni snažne unutrašnje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri: »Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«
Jednog derviša pitali su zašto plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. »Zato«, odgovorio je, »što voleti Boga znači umreti za samog sebe; ples ubija naše 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iščezavaju. Tamo gde nema našeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.«
U jedno selo došla je putujuća pozorišna trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim učenicima, koji im je rekao: »Čuli ste i izgovorili mnoge molitve. Večeras hoću da vidite jednu.«
U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je počeo.
RAZJARENI BIK
Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!
Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji.«
»Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«
Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učetvuju. Na nama je da odlučimo kako.
Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Moje siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da učim i molim se.«
»U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da prihvatiš život baš takav kakav je.«
Ljudska priroda
TURIZAM I EMIGRACIJA
Jedan čovek je umro i dospeo u raj. Međutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Anđeli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio čovek od akcije. Zato se obratio Svetom Petru i zamolio ga za premeštaj.
»Gde si to mislio da odeš?« rekao je Sveti Petar. »Osim ako nećeš u pakao? Ne bih ti preporučio.«
»Može li bar na kratko?« zamolio gaje čovek.
»To se nikad nije radilo, ali napraviću izuzetak -pustiću te na mesec dana.« I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla.
Čoveka je na ulazu sačekala limuzina koja ga je odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doživeo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pića, prelepih devojaka, noćni ribolov, itd, itd. Mesec dana prošlo je kao u snu.
Po povratku u raj, čoveku je bilo još dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao.
»Takve šetnje tamo-amo nikad nisu praktikovane. Ako toliko želiš u pakao, možeš da odeš, ali bez mogućnosti povratka.«
»Pristajem!« uskliknuo je čovek, već se naslađujući onim što ga je čekalo tamo.
Ali avaj! Čim su se teška vrata pakla muklo zalupila iza njega, čovek je počeo da propada u ponor na čijem dnu je ugledao gomilu užasnih đavola, koji su čekali da ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se već ku-vala gomila nesrećnika čiji su jauci sve glasnije dopirali do njega.
»Sta je ovo!?« kriknuo je.
»Pakao, brate«, odgovorio je jedan đavo. »Ti izgleda ne razlikuješ turizam od emigracije.«
DEČACI ILI DEVOJČICE?
Ljudi ne vide toliko ono što postoji koliko ono što su navikli da vide.
Tomi se igrao s decom na plaži a onda se vratio kod mame. »Da li je tamo puno dece?« upitala ga je majka.
»Da.«
»Dečaci ili devojčice?«
»Otkud bih znao kad nisu obučeni!«
Ljudski odnosi
KAKO POBOLJŠATI ŽIVOT?
...a ponekad čak ne govorimo o istim stvarima...
»Dragi«, rekla je žena mužu. »Sramota je kako bedno živimo. Moj otac plaća kiriju, brat nam donosi hranu sa sela a daje nam čak i za odeću, stric s kojim delimo stan plaća nam vodu i struju, a naši prijatelji plaćaju troškove izlazaka u grad. Nije da ti prigovaram, ali stvarno bi trebalo učiniti nešto da poboljšamo naš život.«
»Naravno da bi trebalo, tu se potpuno slažem s tobom«, uzvratio je muž. »I ja već neko vreme razmišljam o tome. Pa ti imaš još dva brata i jednog strica koji nam nikad ničim nisu pomogli!«
PRVA OPOMENA
Jedan seljak resio je da se oženi, pa je osedlao mazgu i krenuo u varoš da nade ženu. Posle nekog vremena, našao je jednu za koju je procenio da mu odgovara i venčao se.
Nakon ceremonije, oboje su seli na mazgu i uputili se ka seoskom imanju. U jednom trenutku, životinja je stala, ne pokazujući nameru da ide dalje. Seljak je sišao i tukao je velikim štapom sve dok nije krenula.
»Ovo ti je prva opomena«, rekao je.
Posle dva-tri kilometra mazga je opet stala, a seljak ponovo sišao i mlatio je dok nije krenula.
»Ovo ti je druga opomena«, rekao je.
Međutim, mazga se i treći put zaustavila. Seljak je sišao, pomogao ženi da siđe, izvadio pištolj i pucao mazgi u glavu, koja je na mestu ostala mrtva.
»Glupi i okrutni čoveče!« uzviknula je žena. »To je bila lepa i snažna životinja koja je mogla mnogo toga da uradi na imanju, a ti si je, u nastupu besa, olako ubio. Da sam znala kakav si čovek, nikad se ne bih udala za tebe...« i tako nastavila punih pet minuta.
Seljak je samo slušao dok nije prekinula da bi povratila dah. Onda je rekao: »Ovo ti je prva opomena«.
Priča se da su posle toga dugo i srećno živeli.
Nemoguće je biti u srećnom braku s nekim ako se prethodno ne razvedemo od samih sebe.
Molitva
RABINOV PLES
Po hasidskoj priči
Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su iščekivali dolazak rabina. To je bio redak događaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave učitelju.
Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja. Međutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo
u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubrzo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a
vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izlečen od unutrašnje ras-
cepkanosti koja ometa sagledavanje istine.
Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao oslobođeni snažne unutrašnje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri: »Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«
Jednog derviša pitali su zašto plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. »Zato«, odgovorio je, »što voleti Boga znači umreti za samog sebe; ples ubija naše 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iščezavaju. Tamo gde nema našeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.«
U jedno selo došla je putujuća pozorišna trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim učenicima, koji im je rekao: »Čuli ste i izgovorili mnoge molitve. Večeras hoću da vidite jednu.«
U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je počeo.
RAZJARENI BIK
Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!
Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji.«
»Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«
Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učetvuju. Na nama je da odlučimo kako.
Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Moje siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da učim i molim se.«
»U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da prihvatiš život baš takav kakav je.«
Ljudska priroda
TURIZAM I EMIGRACIJA
Jedan čovek je umro i dospeo u raj. Međutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Anđeli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio čovek od akcije. Zato se obratio Svetom Petru i zamolio ga za premeštaj.
»Gde si to mislio da odeš?« rekao je Sveti Petar. »Osim ako nećeš u pakao? Ne bih ti preporučio.«
»Može li bar na kratko?« zamolio gaje čovek.
»To se nikad nije radilo, ali napraviću izuzetak -pustiću te na mesec dana.« I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla.
Čoveka je na ulazu sačekala limuzina koja ga je odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doživeo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pića, prelepih devojaka, noćni ribolov, itd, itd. Mesec dana prošlo je kao u snu.
Po povratku u raj, čoveku je bilo još dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao.
»Takve šetnje tamo-amo nikad nisu praktikovane. Ako toliko želiš u pakao, možeš da odeš, ali bez mogućnosti povratka.«
»Pristajem!« uskliknuo je čovek, već se naslađujući onim što ga je čekalo tamo.
Ali avaj! Čim su se teška vrata pakla muklo zalupila iza njega, čovek je počeo da propada u ponor na čijem dnu je ugledao gomilu užasnih đavola, koji su čekali da ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se već ku-vala gomila nesrećnika čiji su jauci sve glasnije dopirali do njega.
»Sta je ovo!?« kriknuo je.
»Pakao, brate«, odgovorio je jedan đavo. »Ti izgleda ne razlikuješ turizam od emigracije.«
DEČACI ILI DEVOJČICE?
Ljudi ne vide toliko ono što postoji koliko ono što su navikli da vide.
Tomi se igrao s decom na plaži a onda se vratio kod mame. »Da li je tamo puno dece?« upitala ga je majka.
»Da.«
»Dečaci ili devojčice?«
»Otkud bih znao kad nisu obučeni!«
Ljudski odnosi
KAKO POBOLJŠATI ŽIVOT?
...a ponekad čak ne govorimo o istim stvarima...
»Dragi«, rekla je žena mužu. »Sramota je kako bedno živimo. Moj otac plaća kiriju, brat nam donosi hranu sa sela a daje nam čak i za odeću, stric s kojim delimo stan plaća nam vodu i struju, a naši prijatelji plaćaju troškove izlazaka u grad. Nije da ti prigovaram, ali stvarno bi trebalo učiniti nešto da poboljšamo naš život.«
»Naravno da bi trebalo, tu se potpuno slažem s tobom«, uzvratio je muž. »I ja već neko vreme razmišljam o tome. Pa ti imaš još dva brata i jednog strica koji nam nikad ničim nisu pomogli!«
PRVA OPOMENA
Jedan seljak resio je da se oženi, pa je osedlao mazgu i krenuo u varoš da nade ženu. Posle nekog vremena, našao je jednu za koju je procenio da mu odgovara i venčao se.
Nakon ceremonije, oboje su seli na mazgu i uputili se ka seoskom imanju. U jednom trenutku, životinja je stala, ne pokazujući nameru da ide dalje. Seljak je sišao i tukao je velikim štapom sve dok nije krenula.
»Ovo ti je prva opomena«, rekao je.
Posle dva-tri kilometra mazga je opet stala, a seljak ponovo sišao i mlatio je dok nije krenula.
»Ovo ti je druga opomena«, rekao je.
Međutim, mazga se i treći put zaustavila. Seljak je sišao, pomogao ženi da siđe, izvadio pištolj i pucao mazgi u glavu, koja je na mestu ostala mrtva.
»Glupi i okrutni čoveče!« uzviknula je žena. »To je bila lepa i snažna životinja koja je mogla mnogo toga da uradi na imanju, a ti si je, u nastupu besa, olako ubio. Da sam znala kakav si čovek, nikad se ne bih udala za tebe...« i tako nastavila punih pet minuta.
Seljak je samo slušao dok nije prekinula da bi povratila dah. Onda je rekao: »Ovo ti je prva opomena«.
Priča se da su posle toga dugo i srećno živeli.
Nemoguće je biti u srećnom braku s nekim ako se prethodno ne razvedemo od samih sebe.
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
Reči koje bole...
Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu. Prvi dan je morala zabiti čak 37 eksera!
Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se je učila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.
Napokon, stigao je dan kada devojčica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prođe u miru - izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi!
Majka je uzela kćer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj:
"Dobro si učinila kćeri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu.
Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce."
Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu. Prvi dan je morala zabiti čak 37 eksera!
Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se je učila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.
Napokon, stigao je dan kada devojčica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prođe u miru - izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi!
Majka je uzela kćer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj:
"Dobro si učinila kćeri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu.
Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce."
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
KADA SAM ZAISTA POČEO VOLJETI SEBE
Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Čarli Čaplin poklonio čovječanstvu.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VJERODOSTOJAN.
...
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam koliko može biti uvrijedljivo kada pokušavam da natjeram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam žudjeti za nekim drugačijim životom i mogao sam vidjeti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvijek na pravom mjestu, u pravo vrijeme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vrijeme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTVANOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe prestao sam željeti da sam uvijek u pravu, tako sam manje griješio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboljeti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocjenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.
Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvijezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.
Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Čarli Čaplin poklonio čovječanstvu.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VJERODOSTOJAN.
...
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam koliko može biti uvrijedljivo kada pokušavam da natjeram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam žudjeti za nekim drugačijim životom i mogao sam vidjeti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvijek na pravom mjestu, u pravo vrijeme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vrijeme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTVANOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe prestao sam željeti da sam uvijek u pravu, tako sam manje griješio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.
Kada sam zaista počeo voljeti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboljeti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocjenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.
Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvijezde se ponekad sudare pa i iz sudara nastane neki novi svijet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
Mi vjerujemo da smo povrijeđeni ako nam nije uzvraćena ljubav. Ali to nije ono što nas boli. Bol počinje kada ne dajemo ljubav.
Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav.
...
Svijet nas tjera da vjerujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uvjerenje i uzrok većine naših problema.
Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unaprijed.
Alan Koen
Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada dajemo ljubav.
...
Svijet nas tjera da vjerujemo da mi zavisimo od tuđe ljubavi. No to je pogrešno uvjerenje i uzrok većine naših problema.
Istina je da mi zavisimo od toga da li dajemo ljubav. Ne radi se o tome šta dobijamo zauzvrat, nego o tome šta dajemo unaprijed.
Alan Koen
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
JEDNOG DANA COVEK UĐE U RESTORAN U PRATNJI
OGROMNOG NOJA. KONOBARICA IH UPITA STA ZELE.
TIP RECE:"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.",
A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"
...
"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ.
POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 9,40 $" RECE.
TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
NAREDNI DAN TIP OPET UĐE U RESTORAN SA NOJEM I PONOVNO NARUCI:
"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.", A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"
"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ .
POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 9,40 $", REČE.
TIP OPET POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
I TAKO JE SVE PRERASLO U RUTINU.
POSLE DVE NEDELJE, ONI PONOVNO DOĐOSE U RESTORAN.
"UOBICAJENO ?"-UPITA KONOBARICA.
"NE, DANAS JE PETAK! UZECU BECKU,SALATU I PIVO", RECE TIP.
"JA CU ISTO !," ODGOVORI NOJ.
UBRZO ,KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 32,62 $" REČE.
TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
OVOG PUTA KONOBARICA NIJE MOGLA DA ODOLI RADOZNALOSTI.
"IZVINITE...ALI KAKO UVEK IMATE U DZEPU TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO IZNOSI RACUN?
"PA,..PRE NEKOLIKO GODINA CISTIO SAM TAVAN I NASAO STARU LAMPU. PROTRLJAO SAM JE I IZ NJE JE IZASAO DUH I REKAO DA CE MI ISPUNITI DVE ZELJE. MOJA PRVA ZELJA JE BILA DA U DZEPU UVEK IMAM TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA DA BIH PLATIO RACUN. I ZELJA SE OSTVARILA...SVAKI PUT KAD KUPUJEM NESTO, U DZEPU SE POJAVI TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA."
"PA, TO JE SJAJNO!" RECE KONOBARICA. "VECINA LJUDI BI TRAZILA MILIONE, ALI VI CETE OVAKO BITI BOGATI ZAUVEK."
"UPRAVO TAKO!...TRAZIM LI LITAR MLEKA, ILI NAJSKUPLJA KOLA, UVEK CU IH PLATITI !"
"..A ZASTO VAS UVEK PRATI NOJ ?"
COVEK UZDAHNU I RECE, "E TU JE CAKA...... ....MOJA DRUGA ZELJA JE BILA DA UZ MENE DO KRAJA ZIVOTA BUDE PILENCE DUGIH NOGU I VELIKE GUZE KOJE CE SE UVEK SLOZITI SA SVIM STO JA KAZEM !"
OGROMNOG NOJA. KONOBARICA IH UPITA STA ZELE.
TIP RECE:"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.",
A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"
...
"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ.
POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 9,40 $" RECE.
TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
NAREDNI DAN TIP OPET UĐE U RESTORAN SA NOJEM I PONOVNO NARUCI:
"HAMBURGER,POMFRIT I COLU.", A ONDA SE OKRENU PREMA NOJU "..A TI ?"
"JA CU ISTO !"-ODGOVORI NOJ .
POSLE NEKOG VREMENA, KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 9,40 $", REČE.
TIP OPET POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
I TAKO JE SVE PRERASLO U RUTINU.
POSLE DVE NEDELJE, ONI PONOVNO DOĐOSE U RESTORAN.
"UOBICAJENO ?"-UPITA KONOBARICA.
"NE, DANAS JE PETAK! UZECU BECKU,SALATU I PIVO", RECE TIP.
"JA CU ISTO !," ODGOVORI NOJ.
UBRZO ,KONOBARICA SE VRATI SA NARUDZBINOM.
"TO BI BILO 32,62 $" REČE.
TIP POSEGNU U DZEP I IZVUCE TACNO TOLIKI IZNOS.
OVOG PUTA KONOBARICA NIJE MOGLA DA ODOLI RADOZNALOSTI.
"IZVINITE...ALI KAKO UVEK IMATE U DZEPU TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO IZNOSI RACUN?
"PA,..PRE NEKOLIKO GODINA CISTIO SAM TAVAN I NASAO STARU LAMPU. PROTRLJAO SAM JE I IZ NJE JE IZASAO DUH I REKAO DA CE MI ISPUNITI DVE ZELJE. MOJA PRVA ZELJA JE BILA DA U DZEPU UVEK IMAM TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA DA BIH PLATIO RACUN. I ZELJA SE OSTVARILA...SVAKI PUT KAD KUPUJEM NESTO, U DZEPU SE POJAVI TACNO TOLIKO NOVCA KOLIKO MI TREBA."
"PA, TO JE SJAJNO!" RECE KONOBARICA. "VECINA LJUDI BI TRAZILA MILIONE, ALI VI CETE OVAKO BITI BOGATI ZAUVEK."
"UPRAVO TAKO!...TRAZIM LI LITAR MLEKA, ILI NAJSKUPLJA KOLA, UVEK CU IH PLATITI !"
"..A ZASTO VAS UVEK PRATI NOJ ?"
COVEK UZDAHNU I RECE, "E TU JE CAKA...... ....MOJA DRUGA ZELJA JE BILA DA UZ MENE DO KRAJA ZIVOTA BUDE PILENCE DUGIH NOGU I VELIKE GUZE KOJE CE SE UVEK SLOZITI SA SVIM STO JA KAZEM !"
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Re: Poučne priče
Zaljubljeni u zivot?
Jeste li zaljubljeni? Ne zamjerite mi što vas to pitam. Uostalom, ovo pitanje ne postavljam da biste meni odgovorili. Postavljam ga da biste odgovorili sebi. Jer ovo je važno pitanje. Bez pretjerivanja se može reći - i presudno.
Dok sam bio dječak i mladić tumačili su mi dobronamjerno da je zaljubljenos...t nešto kao predvorje ljubavi. Da zaljubljeni jedni u drugima vide samo ono što im se sviđa, samo ono što je lijepo, dok nedostatke previđaju kao da ih ni nema. Ljubav, pak, govorili su mi, svjedoči o čovjekovoj zrelosti. Ljubav vidi i prihvaća voljenu osobu onakvu kakva jest u svojoj cjelovitosti. Više nisam mladić, kamo li dječak, nakupio sam već podosta godina. Moje skromno životno iskustvo svjedoči mi da nisu bili u pravu kada su onako, pomalo olako, govorili o zaljubljenosti.
Kao što je život bez ljubavi posve oskudan, tako ni ljubav bez zaljubljenosti nije cijela. Zaljubljenost je, kao što su i poštovanje, razumijevanje i strpljivost..., životni sok ljubavi. Zaljubljenost je zanos ljubavi koji je uvijek pun povjerenja da će lijepo i dobro u životu i u čovjeku obilno prevladati. Zaljubljenost ne priznaje nepremostivost zapreka. Ako, pak, uslijed nekih okolnosti tu nepremostivost ne može poreći, ona je jednostavno prihvaća kao nešto što se podrazumijeva, ali što nimalo ne umanjuje životnost i ljepotu odnosa.
Bez zaljubljenosti, bez zanosa, teško se živi. To je isto kao da kroz život prolazimo zatvorenih očiju, zatvorenog srca i duše i tako prođemo čak i mimo onih koje volimo. Mimo sebe. A ništa nije bolnije nego previdjeti ljubljene, ljepotu u njima. I u sebi.
Moguće je da je manje zahtjevno živjeti bez zanosa zaljubljenosti. No, ne bih provjeravao. Zaljubljeni jedni u druge, zaljubljeni u život i sreću, toliko se možemo obodriti, obogatiti. Iskusiti što znači ispuniti život. Svoju svrhu.
Ne trebam vam govoriti koliko je Isus bio silno zaljubljen u svakoga od nas, koliko povjerenja ima u ljepotu i dobrotu koje žive u nama. Ne možemo ga obeshrabriti ni desetljećima upornog besmisla, ni urednim ponavljanjem uvijek istih pogrešaka, ni neshvatljivom nezahvalnošću. On je u nas zaljubljen uistinu preko ušiju. Stalno nas podsjeća na sve što je u nama lijepo, na sve što nas može proljepšati još i više, svjedoči za nas biranim riječima, time što nas je izabrao, i pritom brižno pokriva naše nedostatke.
Jeste li zaljubljeni? Jeste li zaljubljeni kao što je Isus u vas zaljubljen? Blago vama ako ste zaljubljeni. Ako ste toliko zaljubljeni. Blago onima s kojima živite.
Stjepan Lice
Jeste li zaljubljeni? Ne zamjerite mi što vas to pitam. Uostalom, ovo pitanje ne postavljam da biste meni odgovorili. Postavljam ga da biste odgovorili sebi. Jer ovo je važno pitanje. Bez pretjerivanja se može reći - i presudno.
Dok sam bio dječak i mladić tumačili su mi dobronamjerno da je zaljubljenos...t nešto kao predvorje ljubavi. Da zaljubljeni jedni u drugima vide samo ono što im se sviđa, samo ono što je lijepo, dok nedostatke previđaju kao da ih ni nema. Ljubav, pak, govorili su mi, svjedoči o čovjekovoj zrelosti. Ljubav vidi i prihvaća voljenu osobu onakvu kakva jest u svojoj cjelovitosti. Više nisam mladić, kamo li dječak, nakupio sam već podosta godina. Moje skromno životno iskustvo svjedoči mi da nisu bili u pravu kada su onako, pomalo olako, govorili o zaljubljenosti.
Kao što je život bez ljubavi posve oskudan, tako ni ljubav bez zaljubljenosti nije cijela. Zaljubljenost je, kao što su i poštovanje, razumijevanje i strpljivost..., životni sok ljubavi. Zaljubljenost je zanos ljubavi koji je uvijek pun povjerenja da će lijepo i dobro u životu i u čovjeku obilno prevladati. Zaljubljenost ne priznaje nepremostivost zapreka. Ako, pak, uslijed nekih okolnosti tu nepremostivost ne može poreći, ona je jednostavno prihvaća kao nešto što se podrazumijeva, ali što nimalo ne umanjuje životnost i ljepotu odnosa.
Bez zaljubljenosti, bez zanosa, teško se živi. To je isto kao da kroz život prolazimo zatvorenih očiju, zatvorenog srca i duše i tako prođemo čak i mimo onih koje volimo. Mimo sebe. A ništa nije bolnije nego previdjeti ljubljene, ljepotu u njima. I u sebi.
Moguće je da je manje zahtjevno živjeti bez zanosa zaljubljenosti. No, ne bih provjeravao. Zaljubljeni jedni u druge, zaljubljeni u život i sreću, toliko se možemo obodriti, obogatiti. Iskusiti što znači ispuniti život. Svoju svrhu.
Ne trebam vam govoriti koliko je Isus bio silno zaljubljen u svakoga od nas, koliko povjerenja ima u ljepotu i dobrotu koje žive u nama. Ne možemo ga obeshrabriti ni desetljećima upornog besmisla, ni urednim ponavljanjem uvijek istih pogrešaka, ni neshvatljivom nezahvalnošću. On je u nas zaljubljen uistinu preko ušiju. Stalno nas podsjeća na sve što je u nama lijepo, na sve što nas može proljepšati još i više, svjedoči za nas biranim riječima, time što nas je izabrao, i pritom brižno pokriva naše nedostatke.
Jeste li zaljubljeni? Jeste li zaljubljeni kao što je Isus u vas zaljubljen? Blago vama ako ste zaljubljeni. Ako ste toliko zaljubljeni. Blago onima s kojima živite.
Stjepan Lice
Funky Angel- Admin
- Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009
Strana 3 od 3 • 1, 2, 3
XTRAT :: KNJIŽEVNOST :: Proza
Strana 3 od 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu