STIHOVI, MOJI...

First topic message reminder :

Svi smo u životu , pre ili kasnije izrazili svoja osećanja kroz stihove, pa prenesimo ponešto i ovde...

Ostajem tu
Odbljesak milijun sitnih svjetala na nepomičnoj površini,
Most čudnog imena
U spajanju dvije nepoznanice.
Hodam iznad rijeke.
Na deklaraciji krhkost jasno istaknuta,
Pazi staklo!
Pa kad su ostaklili rijeku?
Očekivala sam led
Iako ne znam s kojim ciljem.
I kad bi se počeo nekim čudom topiti pod tim hladnim svjetlima
Moje ga korito ne bi zadovoljilo
Poplave nisu dobrodošle,
A ja ne znam rukovati lomljivim stvarima,
Bolje da ne prelazim.
S druge me strane čeka gore
(iako si tamo ti),
Za miris paprene metvice žrtvujem snove

Želim disati proljeće
Osjetiti vjetar kako struji mojim tijelom
Ne bojati se otvoriti oči
Pogledati u smjeru juga
Želim disati more
I rijeke i šume i livade rosne
Osjetiti kišu na licu
Ne bojati se osluškivati šum u krošnjama
Pogledati preko ulice
Želim disati sunce
Osjetiti kako me zrake otimaju i odvode
Ne bojati se zapjevati sjetnu melodiju
Pogledati u oblak
Želim disati sebe
Osjetiti svoje jedro tijelo
Ne bojati se sklupčati se naga i nasmiješiti
Pogledati u nožne prste
I samo zaspati
Slobodna

Ispovest jedne antimoderne devojke

Moderna devojka ljubi kroz zube.
Ne nosi gacice ispod mini suknje.
Moderna devojka ne misli o njemu.
Ona poklanja grudi i kosu vetru.
Moderna devojka lenjo stoji na prozoru.
Gleda nehajno niz ulicu, pljucka na noc.
Moderna devojka nikada
Ne telefonira njemu.
Moderna devojka ne vidi nikog.
Ona nokautira pogledom.
Ona mrvi na dlanovima neznost.
Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji
Na cvrstom i zategnutom dupetu.
Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica.
Ona ne strahuje od prevare i druge zene.
Moderna devojka ume da ne vidi.
Ume da ne misli, ume da ne cuje.
Modernu devojku poklanjam njemu.
On je takodje moderan muskarac.
A ja sam neka starovremena,
Arhivski uzorak.
Sa usnama sto se smeju veri i nadi,
Sa telom koje bi samo neznost da mami.
Ja sam devojka koja ne ume da ceka
Ulizujuci se mudro obmani, lazi.
Ja sam devojka koja bi da se ljubi,
Koja bi da misli, da se smeje,
Devojka koja trazi nekog sebi slicnog
Koji ce umeti da je oseti i vidi,
Bez zelje da je od glave do pete promeni.
Ukratko ja sam antimoderna.
Volim da pisem ljubavna pisma.
Jos vise da ih citam.
Ali nikad ih ne dobijam.
Zato ih sama sebi saljem i izmisljam.
Pa se topim od milja
Kao sladoled na suncu, dok ih citam.
Mozda sam ja caknuta.
Ali ja umem da glumim modernu devojku.
I uglavnom svi i misle da sam moderna.
I mogu iz dana u dan da menjam tip, kostim za mimikriju,
i da nateram sebe da budem srecna.
Ja sam devojka za muskarca uramljenog
U sredinu stare retusirane slike,
Za belosvetsku muskarcinu koji je jak
Kao grom i lekovit kao melem.
I koji nikad ne odasilje otrovne strele,
Vec igra pikado sa vremenom i
Koji se smeje, smeje, smeje.
Ponoc je odavno prosla.
Osecam hladan miris zore.
A ja jos ekam da pojavi se
ovaj moj moderni muskarac.
Da pogleda me blago moderno,
Blago podatno.
I da mu se siroko osmehnem.
Pored njega, znam, biu usamljena
Bas kao i ove noci
Dok slusam o njegovim podvizima,
O uspehu, o neprijateljima, i preprekama,
Uz veliku sansu da i sama postanem moderna
I za ljubav blago, koketno nezainteresovana.

Želim ti hrabrost
jutarnjega sunca,
koje iznad sve bede sveta
svakog jutra iznova izlazi....
P. B.

Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo čudnovati svete!

Vrlo je važno voleti druge, ali je jednako tako važno
pomoći i drugima da nas vole!

...tijesno je bilo
i disati nijesi mogla
kažes
sad kad dišeš žiroko
htjela bi
da mi pomažeš
ne
sada je meni tijesno
i nema mjesta za oboje...

...poznato mi je
da andjeli
kad im dosadi
naša mrzovolja
ostave nas jer
slobodu neće da nam
naruše
ako milimo
da je ona
od Njih bolja

Andjeli
najbliža su nam Bića
ali kako da nam pomognu
kad smo zavoljeli
da ne volimo više