STIHOVI, MOJI...

First topic message reminder :

Svi smo u životu , pre ili kasnije izrazili svoja osećanja kroz stihove, pa prenesimo ponešto i ovde...

ЉУБИМ ЛИ ТЕ?

Љубим ли те, ил' су гласи
Пјесме моје пуста варка?
Ја те љубим, српско чедо,
Из љубави огња жарка.

Зори, када јутром свиће
И пурпурни плашт свој шири;
Лахорићу, кад несташно
Кроз ружице мале пири;

Звјездицама, тихом ноћи
Кад појезде у висини;
Славујићу, када сјетан
Прижељкује у тишини;

Поточићу, бистром врелу,
Нека гором, дољом гласи;
Чистој роси, што круницу
Миришљавог цвијећа краси;

И тичици, кад пјевуши
Вијући се лаким летом; -
Свему велим да те љубим
Вјерне душе ватром светом.

Aleksa Šantić

ГОРШТАК


Пустите ме! Мени није
У тој вреви живот драг;
Гдје 'но љепше сунце грије
И плаво се небо свија,
Гдје 'но златно класје њија
Слаткин дахом вјетрић благ;

Тамо, тамо, за том гором
Гдје плодове штити Бог,
И гдје рано, рâном зором,
Уз шуштање бистрих врела,
Звоне звонца мирних села -
Тамо нађох мира свог!

Тамо, тамо у самоћи,
На ме чека невен мој...
И у дану и у ноћи
О њему ми душа снива, -
У два она ока жива
Гледа сунце и дан свој!

Не треба ми другог блага -
Свега ми је дао Бог!
Моје благо моја драга,
Са ње ми је живот мио,
У њој ми је свијет цио
И сва радост срца мог!

О, слатка су њена уста -
Пољубац јој тако благ!
А коса јој мека, густа,
У њедрима руже двије,
Под ружама срце бије,
Дивно срце - алем драг!

Пустите ме! Тамо, тамо,
Гдје 'но слатки слушам пој,
Гдје ме радост срета само
И гдје љепше сунце грије,
Тамо ми је, тамо ми је,
Небо моје, живот мој!

1900. Aleksa Šantić

НЕ ВЈЕРУЈ...


Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име-

Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,

Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,

Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

1905. Aleksa Šantić

[/center]

Voda

Pusti neka voda nosi u zaborav
Obale su prazne kao pustinja
i samo ljudi sto pogledom
prate sta nosi matica
Oci su nam prazne kao pustinja
i ugriz na usni sto kaze,
tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi
Kao brodovi na vodi
Ti znas, ti znas
Voda nosi sve
pusti neka voda nosi u zaborav

Pusti neka voda nosi...

M.Mladenovic (EKV)

I.

Kada vidim tvoje lice
uvjek osjetim toplinu
koju nosi ljetnja noć.
Dodirnem li tvoje ruke
uvjek osjetim toplinu
bez koje neću moć

Kad nas napuste voljena
sve radosti iz mladosti
čak i kada bude teško
do kraja svog života
od tebe neću poć

I kad dođe dan
taj zadnji dan
i kad prođe san
taj zadnji san
kad nemiri budu dio nas
i kada nam kucne zadnji čas
i tada ću Deni kao i sad
da te volim ja…

II.

Sve nježne rječi svjeta
sačuvao sam za te
u pjesmama mojim
sve njezne rječi sveta
da tebe meni vrate
moja čežnjo davna

Sve nježne rječi svjeta
za duge nježne sate
samoće se bojim
sve njezne rječi svjeta
sačuvao sam za te
moja zvjezdo sjajna

Magdalena, Magdalena
moje nebo, moje sunce, moja duga
Magdalena, Magdalena
moja sreća, moja radost, moja tuga

Magdalena, magdalena
moja ruža, moja nada, moja sudba
Magdalena, Magdalena
moja patnja, moja tajna, moja ljubav
još te molim Magdalena
da se vratiš Magdalena…

(Molitva za Magdalenu – Oliver Dragojević)

III.

Na pragu svojih dvadesetih
Bio sam laka roba
Bile su moderne barabe onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
Hteo sam eto sve da probam
Zvalo me zabranjeno voće
Sa raznih grana

Sad žalim dan
Al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Leteo je kao leptir
Tvoj čuperak
Drugi bi sve imalo smisao
Drukčije bi život disao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Možda sam a da nisam znao
Pred isti izlog s tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli
Mozda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se za trenutak
mimoišli

Sad žalim dan al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Daleko od moga oka
I mog pera
Drugi bi sve imalo smisao
Ne bi svakoj pesme pisao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Drugi bi sve imalo smisao
Ja bi iz te gužve zbrisao
I nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram
Znao bi gde da sebi nađem mir
Skrio se u tamni manastir
Čekao da ti odrasteš
Olivera…
(Đorđe Balašević)

IV. CESARICA (Oliver Dragojević)

Zlatni konci lipnje zore
došli su u njene dvore
da bi moju ljubav budili
svitlo nek joj ljubi lice
lipo ka u cesarice
kad je ja ne mogu ljubiti.

Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode
Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode



VJERUJ U LJUBAV – Oliver Dragojevi

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu.

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi ruku svoju sad
Prava ljubav je uz nas
Nek nas vodi u sretniji svjet

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi svoju ruku sad
Prava ljubav je uz nas
Ona može promjeniti svjet.

Vazno je, mozda, i to da znamo:
covek je zeljen tek ako zeli.
I ako celoga sebe damo-
tek tada mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda, kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

("Opomena"- Mika Antic)

PRIVIDJENJA

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Odlazim,dakle,sa tela toplih, i mladih srna
ledu,na vrhu nekom,u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se,porfiru jednog zrna
što visi,o drhćućem,žarkom,koncu,u svitanju?
Tu,tu bih,u ovom životu,da me oblije slap
svih divota čulnih,kao pad mirisnog mleka
A čini mi se,jedna jedina,takva blista kap
nad peskom pustinja,i tla nad zemljom,daleka.

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Miloš Crnjanski
u Danskoj 1929.

STO TE NEMA?...


KAD NA MLADO POLJSKO CV'JECE
BISER NIZE PONOC NIJEMA,
KROZ GRUDI MI ZELJA L'JECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA"

kAD MI SANAK POKOJ DADE
I DUSA SE MIRU SPREMA,
KROZ SRCE SE GLASAK KRADE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

VEDRI ISTOK KAD ZARUDI
U TREPETU OD ALEMA
I TAD DUSA PJESMU BUDI:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

I U CASU BUJNE SRECE
I KAD TUGA UZDAH SPREMA,
MOJA LJUBAV PJESMU KRECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

ALEKSA SANTIC

Maja Markovic
Nasa ljubav je

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Tvoja ce ruka moju da vodi po horizontu plavom
preci cemo sedam mora i ici snom i javom
sto dalje od bola i samoce koja umara
pocicemo sami ti i ja

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti