STIHOVI, MOJI...

od **Admin** Ned Okt 26, 2008 11:18 pm

First topic message reminder :

Svi smo u životu , pre ili kasnije izrazili svoja osećanja kroz stihove, pa prenesimo ponešto i ovde...

od Funky Angel Pon Jul 13, 2009 6:56 pm

Ti, ne znaš
kako suze zarežu obraz,
svaki put kada padnu
zbog nas,
ti ne znaš,
kakvu tugu, sada prete
da mi načnu ovi dani.
Ti ne znaš,
koliko pati srce
kada ga ledenim dahom zapahneš,
ti ne znaš,
kako se pruže bolna sećanja
kroz decenijama brojene sate...
Ti, na znaš,
neznaš, moje milo
koliko je ljubav
hrabra i smela
u meni otvorila put
i da svaki porazom, doneti slut
opere zracima nade i volje
da još uvek gore, plamena
ljubavi žar
Ti ne znaš
i ko zna da li ćeš
ikada saznati,
da je ova ljubav tebi data
veća od sveta vremenom merenih sad...
Ti ne znaš,
ali ja znam
ljubavne ti pesme
nositi plam!

od Funky Angel Sre Jul 29, 2009 6:25 pm

ЉУБИМ ЛИ ТЕ?

Љубим ли те, ил' су гласи
Пјесме моје пуста варка?
Ја те љубим, српско чедо,
Из љубави огња жарка.

Зори, када јутром свиће
И пурпурни плашт свој шири;
Лахорићу, кад несташно
Кроз ружице мале пири;

Звјездицама, тихом ноћи
Кад појезде у висини;
Славујићу, када сјетан
Прижељкује у тишини;

Поточићу, бистром врелу,
Нека гором, дољом гласи;
Чистој роси, што круницу
Миришљавог цвијећа краси;

И тичици, кад пјевуши
Вијући се лаким летом; -
Свему велим да те љубим
Вјерне душе ватром светом.

Aleksa Šantić

od Funky Angel Sre Jul 29, 2009 6:25 pm

ГОРШТАК

Пустите ме! Мени није
У тој вреви живот драг;
Гдје 'но љепше сунце грије
И плаво се небо свија,
Гдје 'но златно класје њија
Слаткин дахом вјетрић благ;

Тамо, тамо, за том гором
Гдје плодове штити Бог,
И гдје рано, рâном зором,
Уз шуштање бистрих врела,
Звоне звонца мирних села -
Тамо нађох мира свог!

Тамо, тамо у самоћи,
На ме чека невен мој...
И у дану и у ноћи
О њему ми душа снива, -
У два она ока жива
Гледа сунце и дан свој!

Не треба ми другог блага -
Свега ми је дао Бог!
Моје благо моја драга,
Са ње ми је живот мио,
У њој ми је свијет цио
И сва радост срца мог!

О, слатка су њена уста -
Пољубац јој тако благ!
А коса јој мека, густа,
У њедрима руже двије,
Под ружама срце бије,
Дивно срце - алем драг!

Пустите ме! Тамо, тамо,
Гдје 'но слатки слушам пој,
Гдје ме радост срета само
И гдје љепше сунце грије,
Тамо ми је, тамо ми је,
Небо моје, живот мој!

1900. Aleksa Šantić

od Funky Angel Sre Jul 29, 2009 6:25 pm

НЕ ВЈЕРУЈ...

Не вјеруј у моје стихове и риме
Кад ти кажу, драга, да те силно волим,
У тренутку сваком да се за те молим
И да ти у стабла урезујем име-

Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави
И прелије срмом врх модријех крша,
Тамо гдје у грму прољеће лепрша
И гдје слатко спава наш јоргован плави,

Дођи, чекаћу те! У часима тијем,
Кад на груди моје приљубиш се чвршће,
Осјетиш ли, драга, да ми тијело дршће,
И да силно горим огњевима свијем,

Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна;
Она само пламти, силна, неопрезна,
Нити мари, драга, да стихове пише!

1905. Aleksa Šantić

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:47 pm

Ove su rijeci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Vec zbog svijeta.
Mozda nije trenutak pravi.
Mozda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti rijeci nasilja.
Mozda sam morao
U ovo vrijeme
Sto se osjeta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Mozda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu sumu bez ptica.

Enes Kisevic

[/center]

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:48 pm

Arsen Dedic
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije loseg drustva, vina, nocas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kazem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:49 pm

Razdrazljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobrazene
u zaru kucice abazura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.

S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.

Pricajuci na konac nizeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odvec tuzan,
a rijec naivna, umiljata.

Rijec "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo cu ime naci lako,
za te cu sav svijet preimenovat,
samo ako ti zeliš tako.

Mozda ce cujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoci
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Zašto li tugom mutiš oci?

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:50 pm

Charles Baudelaire
HEMISFERA U KOSI
(za Graceshu)

Dopusti mi da udisem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora
i da masem njima
kao mirisljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
sta sve osecam
sta sve cujem u tvojim kosama
moja dusa lebdi na mirisima
kao sto dusa drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leze velika mora
ciji me monsuni nose prema
blazenim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirisljav
od plodova lisca i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tuznih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu slozenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde pociva vecna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svezina
u toplom domu tvojih kosa
udisem miris duvana izmesan s' opijumom, secerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribezjima tvojih kosa
opijam se mirisima sacinjenim od sumske smole, mosusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teske pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
cini mi se da jedem uspomene...

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:52 pm

Ti sanjas siroko otvorenih ociju
Sta li se to dogadja a ja ne znam
Pred tobom u tvojoj uobrazilji
U tome carstvu samo tvome
U toj zemlji bez kapija
I za mene bez domasaja
Za one koji shvataju muziku
Za njih bi rekli grane su rastinja
Koje se savija pod divnim teretom
Ptica koje su na njima svile gnezda
A ti
Ili oni ciji je pogled sazdan od mnogih plocica
Oni koji se igraju duznostima koje ne postoje
I ciji parabolicno duh ko ogledala pali sve
A hipoteza je njihovo zavijanje cigara
A ti
Ti stavljas svoju ruku na lice
A ja ni hrabrosti nemam da te pitam
Sta se to dogadja u tome plavom prostoru
U koji se duhom utapas
Mozda si u nekoj zemlji divljih konja
I sama ko oblast izmedj dobra i zla
Ona staza kaludjera kroz planinu
Luka gusara na Srecnom ostrvu
Ili sastavljene ruke ljubavnika
Mozda
A ja sam samo bednik izvan svega toga
Tek jedva da me pirne nalet orkestra
I nikad da udjem u salu Velike Opere
Obecao sam da govoriti necu
O proslosti
I govoriti necu
O onim sobama u kojima sam vrebao
Tvoja cutanja
Ni ona u kojoj je Tereza
Skinula dijamant sa svoje ruke
Ni ona u kojoj je Misel
Pevao a da ga ja nisam ni cuo
Radjala su se bica iz tebe
Bica koja ti ja nisam stvorio
I niko nece znati za bes
Mucenja i ljubomoru
Zaboravljanja moja kada si svirepa
Pokazivala mi samo svoju decu
I kao nehotice zapazenu
Da prolaze ispod prozora
I malocas jos uvela si coveka
Sa ocima ko zeleni smaragdi
I mozda ce tek on saznati od nje
Sve ono zbog cega umirem sto ne znam u tebi
Coveka nekog teskog i plavog
Njegovo telo
Izmedju nas je samo kao ekran
Covek neproziran ali umiljat
Rasejano neka mlecno plava tajna
Bio je to cudni i strasni dar
Dar da se daje zivot
Ali kad se islo po starinskom obicaju
Sparivanje trudnoca i porodjaj
Pa one gospe sto nose sveze rublje
I optrcavaju odaje stepenista otvaraju ormane
A tu je i onaj krik deteta i sve ostalo
Nista nije drugo do veliko slavlje i cestitanja
Od kojih otac prima blazeno svoj deo
Bled od gordosti i straha
Ali ovde rec je o drugoj vrsti rodjenja
I onaj koji nije radjao to
Ne vidi svoj lik bez stida u ogledalu
S perverznoscu da voli bica tvoje puti
Moje bolno ljubopitljivo za tvojim snovima
Onim poradjanjem protiv mene
Iz kog potice narod nastanjujuci se u nasem domu
I evo jednog od njih koji seda ispred nase postelje
I koji tezi i dise
Ah da mogu da dam ko ti dah i bilo
I rec senkama suparnickim
Mozda bi mogli i da ih cujemo
Kako se prepiru u susednim sobama
Moji sinovi zavidljivi i tvoji
Tvoje velike kceri sa sjajem bisera i pokretom vetra
Mozda bi njima pristajalo bolje
Ovaj rat izmedju nas
Koji sam citavog veka oklevao da vodim nestedimice
Jer covek nije srecan dok ne potcinjava
I na kolena ne obara onog koga voli
Zato sam pokusavao sve mogucnosti cini
Svih preljuba duha
I bacao na sebe prokletstvo
Na mestima svim vrzinog kola
I zaklinjao sve kocijase popova
Marsale carske
Kceri razbojnika
Obesvescivao zaboravljane uspomene
I krao njihove tajne grobova
Prah kostiju kusao kao rakiju
Proslost svodio na bludnicu izmedju izmedj svojih kolena
Ali uzalud
Jer samo jedan tvoj zrak svetlosti
Rasturao je sve moje aveti
I ti koracas u trijumfu
Sa svim potomstvom svojim bezbrojnim
Tim jatom tvoje svetlosti
Prolecem ljudskim u tvojim stopama
Ljubicicama tvojih vena
Kojima sam razdiran jer lice na tebe
I jos na nekog
Od koga sam verovao da te divljacki cuvam
Zarobljenicu mojih ruku
U nasim prebivalistima
Opustelim od svega drugog.

Louis Aragon

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:54 pm

TAJANSTVENA RUZA

U mome tajnom vrtu cuti dreka
Rogobornog vijeka. Sjajni majevi
Kroz miris lebde uz rijeku meda i mlijeka -
Oj snovi mog zivota, modri krajevi!

Jer dusa moja basta je daleka,
Visok zid je cuva, sfinga i zmajevi,
Tud seta draga zena, duse jeka,
A njenim bicem struje sveti gajevi.

Zoves li se Cintija, Sibila,
Kakvog si lika, ne znam reci;
Znam te kao sebe i nemam za te rijeci.

Kao sanak diras moje zjene,
Ne znam sto si, djevojka il vila -
O tajno moga vrta! O ruzo moje sjene!

Antun Gustav Matos

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:55 pm

PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.

Kerolin Ris

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:56 pm

SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi...

Dragutin Tadijanovic

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:58 pm

MOJA JE DUSA OBLAK JESENJI

Moja je dusa jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bacen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oci u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.

Dragutin Tadijanovic

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:59 pm

ZALJUBLJENA DJEVOJCICA

Sad je vrijeme kad on prolazi
ispod njenih prozora:
Ona vec stoji skrita iza zastora
(da je on izvana na spazi).

Bezbrizan, dok ide pored prozora,
I ne sluti da za zidom udara
Zaljubljeno srce.. samo za njega.

Dragutin Tadijanovic

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 9:59 pm

ZALJUBLJENOST

Citam knjigu o davnoj, tihoj ljubavi.
I svakog casa pomisljam na tebe.
U duhu,
svaki tren,
presav brijeg,
koji nas
rastavlja,
nadjem se
uza te:
Ljubim tvoja usta, celo, ruke, vrat;
Ljubim tvoja crna oka dva.

Dragutin Tadijanovic

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 10:00 pm

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Maja Miljkovic

od **Admin** Sub Avg 29, 2009 10:01 pm

BILA JE MJESECINA

Bila je mjesecina, snijeg i mi
isli smo tihi i nesretni.

Monogram nasih snova blistao je nama,
ko blistav svjetionik. Vjetar. Tama.
Ja sam bio sam i ti si bila sama.
Bili smo straza na mrtvackoj strazi,
na pogrebu jedne tihe lazi.

I tako smo stigli na kraj drvoreda.
Tvoj parfem od gnjilih, uvelih rezeda...
Rosa u staklu staklenog pogleda,
Adieu, ma chere, jer tako zivjeti se ne da.

Miroslav Krleza

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:51 pm

Voda

Pusti neka voda nosi u zaborav
Obale su prazne kao pustinja
i samo ljudi sto pogledom
prate sta nosi matica
Oci su nam prazne kao pustinja
i ugriz na usni sto kaze,
tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi
Kao brodovi na vodi
Ti znas, ti znas
Voda nosi sve
pusti neka voda nosi u zaborav

Pusti neka voda nosi...

M.Mladenovic (EKV)

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:52 pm

I.

Kada vidim tvoje lice
uvjek osjetim toplinu
koju nosi ljetnja noć.
Dodirnem li tvoje ruke
uvjek osjetim toplinu
bez koje neću moć

Kad nas napuste voljena
sve radosti iz mladosti
čak i kada bude teško
do kraja svog života
od tebe neću poć

I kad dođe dan
taj zadnji dan
i kad prođe san
taj zadnji san
kad nemiri budu dio nas
i kada nam kucne zadnji čas
i tada ću Deni kao i sad
da te volim ja…

II.

Sve nježne rječi svjeta
sačuvao sam za te
u pjesmama mojim
sve njezne rječi sveta
da tebe meni vrate
moja čežnjo davna

Sve nježne rječi svjeta
za duge nježne sate
samoće se bojim
sve njezne rječi svjeta
sačuvao sam za te
moja zvjezdo sjajna

Magdalena, Magdalena
moje nebo, moje sunce, moja duga
Magdalena, Magdalena
moja sreća, moja radost, moja tuga

Magdalena, magdalena
moja ruža, moja nada, moja sudba
Magdalena, Magdalena
moja patnja, moja tajna, moja ljubav
još te molim Magdalena
da se vratiš Magdalena…

(Molitva za Magdalenu – Oliver Dragojević)

III.

Na pragu svojih dvadesetih
Bio sam laka roba
Bile su moderne barabe onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
Hteo sam eto sve da probam
Zvalo me zabranjeno voće
Sa raznih grana

Sad žalim dan
Al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Leteo je kao leptir
Tvoj čuperak
Drugi bi sve imalo smisao
Drukčije bi život disao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Možda sam a da nisam znao
Pred isti izlog s tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli
Mozda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se za trenutak
mimoišli

Sad žalim dan al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Daleko od moga oka
I mog pera
Drugi bi sve imalo smisao
Ne bi svakoj pesme pisao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Drugi bi sve imalo smisao
Ja bi iz te gužve zbrisao
I nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram
Znao bi gde da sebi nađem mir
Skrio se u tamni manastir
Čekao da ti odrasteš
Olivera…
(Đorđe Balašević)

IV. CESARICA (Oliver Dragojević)

Zlatni konci lipnje zore
došli su u njene dvore
da bi moju ljubav budili
svitlo nek joj ljubi lice
lipo ka u cesarice
kad je ja ne mogu ljubiti.

Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode
Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode

VJERUJ U LJUBAV – Oliver Dragojevi

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu.

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi ruku svoju sad
Prava ljubav je uz nas
Nek nas vodi u sretniji svjet

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi svoju ruku sad
Prava ljubav je uz nas
Ona može promjeniti svjet.

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:55 pm

Vazno je, mozda, i to da znamo:
covek je zeljen tek ako zeli.
I ako celoga sebe damo-
tek tada mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda, kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

("Opomena"- Mika Antic)

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:55 pm

PRIVIDJENJA

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Odlazim,dakle,sa tela toplih, i mladih srna
ledu,na vrhu nekom,u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se,porfiru jednog zrna
što visi,o drhćućem,žarkom,koncu,u svitanju?
Tu,tu bih,u ovom životu,da me oblije slap
svih divota čulnih,kao pad mirisnog mleka
A čini mi se,jedna jedina,takva blista kap
nad peskom pustinja,i tla nad zemljom,daleka.

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Miloš Crnjanski
u Danskoj 1929.

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:56 pm

STO TE NEMA?...

KAD NA MLADO POLJSKO CV'JECE
BISER NIZE PONOC NIJEMA,
KROZ GRUDI MI ZELJA L'JECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA"

kAD MI SANAK POKOJ DADE
I DUSA SE MIRU SPREMA,
KROZ SRCE SE GLASAK KRADE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

VEDRI ISTOK KAD ZARUDI
U TREPETU OD ALEMA
I TAD DUSA PJESMU BUDI:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

I U CASU BUJNE SRECE
I KAD TUGA UZDAH SPREMA,
MOJA LJUBAV PJESMU KRECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

ALEKSA SANTIC

od Funky Angel Pon Nov 09, 2009 10:57 pm

Maja Markovic
Nasa ljubav je

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Tvoja ce ruka moju da vodi po horizontu plavom
preci cemo sedam mora i ici snom i javom
sto dalje od bola i samoce koja umara
pocicemo sami ti i ja

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti

od Funky Angel Sre Dec 16, 2009 4:44 pm

AKO

Ako možeš ostat miran da prisebnost ne izda te,
Kad prisebnost drugi gube, još prebacit tebi žele;
Ako sebi još veruješ kad sumnjaju drugi na te,
Ali ipak da pomišljaš i na to što drugi vele;
Ako možeš dugo čekat`, a to da te ne zamara,
Na klevete protiv tebe klevetom ne odgovoriš,
Niti mržnja protiv tebe da u tebi mržnju stvara -
Pa da ipak ne izgleda da suviše mudro zboriš;

Ako možeš i da sanjaš, al` to da te ne razmeće;
Ako možeš da razmišljaš, al` da ti to nije meta,
Ako možeš da dočekaš i trijumfe i nesreće
I jednako da posmatraš te varljivce ovog sveta:
Ako možeš da podneseš da istinu reči tvoje
Izopače nevaljalci, pletuć zamke budalama,
I da gledaš iskvareno sve životno delo svoje
Pa da opet građu počneš isluženim alatkama;

Ako možeš da sakupiš tekovine svog imetka
Pa da sve to daš potezu jednom, tako,
Rizikuješ da izgubiš, pa da počneš sve s početka,
A ni reči da ne rekneš kako živet` nije lako;
Ako možeš srcu svome i živcima da narediš:
Da i pošto istroše se zadugo ti pomoć pruže;
Da u tebi ničeg nema, osim Volje da zapovediš -
Osim Volje koja kaže: „Izdržite samo duže!”

Ako možeš zborit s ruljom, ali ipak van nje biti,
I da šetaš s kraljevima, a da se ne pogospodiš;
Ako ni vrag ni prijatelj ne mogu te uvrediti;
Ako na te svak računa - ali ne da se s njim i srodiš -
Ako možeš da ispuniš neumoljiv minut koji
Pređenoga rastojanja, da dostojno kraj tebe mine -
Biće tvoja Zemlja cela i sve što na zemlji stoji
I još više: bićeš Čovek, dragi sine!

od Funky Angel Sre Dec 16, 2009 4:45 pm

Fridrih Šiler: PODELA ZEMLJE

Dajem vam zemlju u vašu baštinu –
Ljudima je s neba viknuo Zevs bog.
Poklanjam vam je u večnu svojinu
Samo do dela nek` svak dođe svog!

I tad požuri sve što ruke ima,
Staro i mlado na svoj pođe rad.
Ratar potrča poljskim plodovima,
A po šumama ode lutat lovac mlad...

Trgovac svoje napuni magaze,
Pop uze vino, kao deo svoj;
Kralj pozatvara mostove i staze
I reče: Od svega desetak je moj!

No, dockan – pošto ljudi sve uzeše,
Iz daljina pesnik dođe iznebuha tad,
Ali za njega ničeg već ne beše,
Jer sve je gazdu svog imalo sad.

Vaj! Zar svog vernog zaboravi sina?
Te da na zemlji ničeg nema on?
Odjeknu vapaj do božjih visina...
I pade tako pred Jupitrov tron.

Ako su snovi svetski te zaneli
- Zevs reče - ništa ja kriv nisam tom –
Gde beše onda kad delila se zemlja?
Ja - reče pesnik - bejah na nebu tvom.

Gledao sam svetlost koju daješ sobom,
Slušao sam sfera i nebesa poj.
Oprosti duhu što, ozaren tobom,
Izgubi zemlju i udeo na njoj.

Šta ćeš - Zevs reče - svak ima svoj deo.
Podela zemlje već svršena je stvar.
No, ako sa mnom živeti bi hteo
Evo ti nebo i nebesa čar!

od Sponsored content

STIHOVI, MOJI...

STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...

Re: STIHOVI, MOJI...