Najdraži stihovi

od Funky Angel Ned Maj 31, 2009 6:19 pm

First topic message reminder :

SLUCAJNO

Slucajno sam te video veceri neke,
slucajno te zavoleo sledeceg dana,
i slucajno si otisla iz mog zivota,
mada razlog za to nisi znala.

Sve je proteklo tako brzo,
slucajno si me ljubila devojko lazna,
zasto sam morao da te zavolim,
kad slucajno si mi bila toliko vazna.

I mrzim,i volim,i tebe nemam,
slucajno mrznja i ljubav se bore,
slucajno ne mogu vise da zivim,
dok gledam druge kako se vole.

I niceg nema,i zvona zvone,
novo je jutro,novi je dan,
hteo bih da sam sve sanjao samo,
al' suvise boli da bio bi san.
Saleal

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:15 pm

Tako zamišljeno
tako lepa
tvoje tamne oci
besciljno zure kroz prozor
gubeci se u njegovoj zamagljenosti.
Caša puna pica drhti ti u ruci
dok je prinosiš svojim
senzualno napucenim usnama.
Ono što me uzbuduje
to su tvoje drske dojke
koje se naziru ispod tesne majice
dovodeci je do prsnuca,
i tvoje senzualno napucene usne.
Na trenutak naši pogledi se seku.
Gledamo se.
Pogled ti je toliko prodoran
da ga osecam na potiljku.
Kao da ti to prija
lagano prelaziš jezikom
preko oboda caše,
na kojoj je ostao trag tvog karmina,
postavljajuci mi pitanje ocima...
I tu sam stao,
nemam pojma
šta sam hteo da kažem.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:15 pm

Tražio sam te po celom kosmosu
medu zvezdama...
Tražio sam te i na Zemlji,
po mnogim gradovima,
ispod kamenja
i ronio u dubine mora
sa nadom da te možda tamo nadem...
Tražio sam te u bajkama
i u maštanjima,
ali ne mogoh da te nadem.
A onda sasvim slucajno
pogledah u devojku,
malu, garavu, crnih ociju
što me citav moj život gledala,
i gledao sam i ja nju
citav njen život,
i u njoj te pronadoh.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:19 pm

Plamen u mom srcu, ko ce da razbukti:
ti, il' pesma prolecnog jutra,
ili jedna rec tvoga toplog daha,
što me greje - kao ljubav strasna?

U tebi tajni bezbroj spava,
nošenih mišlju na krilima sna.
Uz blesak sjajni osmeha tvoga -
osecam mladost i života sjaj!

Sanjam sa nebom, u poljima mašte,
gde galebi lete i pevaju ševe,
gde kristalnim sjajem žubore reke,
i melodicno zvoni - priroda sva.

A ti si vedrina koja zraci,
nad mojim toplim željama.
Svuda si sa mnom kao sena moja,
s cežnjom i nadom - stopljena

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:20 pm

Ona bi htela
da ude u moju pesmu...
Onako, na prepad, bahato
da upadne,
i bude kao svoja
u mojoj pesmi.
Ali ja vrata
moje pesme
ne otvaram svakome.
Ne.
Moja pesma
vapi za tobom, devojko
što imaš pogled prožet vatrom
i osmeh, sladak,
najsladi na svetu
nad kojim se
topim kao kocka leda
medu tvojim prstima
dok tu vatru u ocima gasiš...
Vapi za tobom devojko
što imaš rešenja
za mnoge zagonetke
srca moga
te onako, kao grom iz vedra neba
pukneš me u pravu žicu,
i pod drhtajima njenim
nastane erupcija
osecanja mojih
pomešana sa osecanjima tvojim,
a ne njenim
koja bi samo htela
da ude u moju pesmu
kao da to ništa ne košta.
A ti znaš,
kao što i ja znam
da je cena toga - ljubav...

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:20 pm

Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim zednim.

Kao Hermes stari i s njom Afrodita,
Stopi se u meni strascu tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da dusa moja bude sita?

-Kada pomislim, draga, da ce doci vreme
Kad za mene nece postojati zene,
Kad ce cula moja redom da zaneme,
I strasti da prodju kao dim i pena,

A da ce, jos uvek, pokraj mene svuda
Biti mesecine pod kojom se zudi,
I mladih srdaca sto stvaraju cuda,
I zena sto vole i voljenih ljudi,

Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogodjenom zrnom posred cela
Sto u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela

Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim zednim?

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:20 pm

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreci više nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seca.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog prividenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja ocarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rodena u mojoj tišini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:21 pm

Ti si vecernji oblak koji bludi
nebom mojih snova.
Ceznjama ljubavi svoje
dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim beskonacnim snovima!

Tvoja su stopala ruzicasto rumena
od ognja mog ceznjivig srca,
ti koja znjes moje vecernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od
ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim usamljenim snovima!

Senkom svoje strasti
zarcnio sam oci tvoje,
stalna gosco u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, moja, ti koja obitavas
u mojim besmrtnim snovima!

Moje srce, ptica divljine,
naslo je svoje nebo
u tvojim ocima.
One su kolevka jutra,
one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonula
u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem
u to nebo,
u njegovo osamno bespuce.
Pusti me samo da delim
njegove oblake,
da sirim krila u sjaju
njegovog sunca.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:23 pm

O sklopi usne, ne govori, cuti!
Ostavi misli, nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:25 pm

Oci su ti danas
pune tople tajne,
Po poljubac ima
u pogledu svakom,
I ima u glasu tužnom,
nejednakom,
Obecanje srece nove i beskrajne

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:27 pm

Kad te ljubav zove sledi je,
Premda su joj putevi tvrdi i strmi.
A kad vas krila njena ponesu, predajte joj se,
Premda vas mac skriven u njezinim perima moze raniti.
A kad vam govori, verujte joj,
Premda njezin glas može razdrmati vaše snove kao što severac pustoši perivoj.
Jer, kao što vas ljubav kruni, tako ce vas i razapeti.
Jer, koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i podkresava.
Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam najnežnije grane
što dršcu na suncu.
Tako ce vam sici u korenje i protresti dok prianjaju uza zemlju.
Poput snopova žita ona vas u se skuplja.
Ona vas mlati da bi vas razgolitila.
Ona vas sije da bi vas lupine vaše oslobodila.
Ona vas melje dok ne pobijelite.
Ona vas meša dok gipki ne budete,
A onda vas mece na svoj sveti oganj,
da postanete sveti kruh za Božji sveti pir.
Sve ce vam ovo ljubav uciniti kako bi ste doznali tajne svojega
srca i da bi ste po tom znanju postali komadic srca samoga Života.
Ali, ako u svojem strahu budete tražili samo ljubavni mir i ljubavni užitak.
Bolje vam je da pokrijete golotinju svoju i da odete s gumna ljubavi,
U svet bez godišnjih doba, gde cete se smijati, ali ne punim smijehom,
i gde cete plakati, ali ne svim svojim suzama.
Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe.
Ljubav nema ništa niti se ona može imati:
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:27 pm

Ceznem da ti kazem najdublje reci
koje ti imam reci; ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujuci da bi ti to mogla uciniti.

Ceznam da ti kazem najvernije reci
koje ti imam reci; ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu,
i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujuci da bi ti to mogla uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocenije reci
sto imam za te; ali se ne usudjujem,
strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, beojeci se
da neces nikada saznati sta je bol.

Ceznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usudjujem; jer bi mi inace
srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako,
i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci
da bi ti to mogla uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi
mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu
i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih ociju
cine da je bol vecito svez,
a tvoji zagrljaji znak,
da i ti volis mene!

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:27 pm

Povericu ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je moja ljubav. Ono oseca
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna

Ocešljana
Ogledalo koje dah zamucuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žed oka kad ti koracaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati caroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem vec u nekom drugom veku
Bože moj kako su reci teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoocnicu kao casovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom

Veliku tajnu hocu da ti kažem Svaka rec
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarcicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako cesto da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vredaj se zbog mog prostackog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri

Reci cu ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe lici
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza

Hocu da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onog što te prati vecerom ka prozorima
I gestove koje ti ciniš od reci koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hocu da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mucim životom
Ljubavi moja.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:28 pm

Neverni osmeh prelece mi preko ociju
kada dodjem k tebi da ti kazem - Zbogom!
Cinio sam to tako cesto da mislis
opet cu se vratiti!
Priznacu ti , istu sumnju osecam i ja.
Jer proletnji dani opet idu;
pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi;
behar se ponovo vraca i rumeni na granama
iz godine u godinu,
tako se i ja mozda rastah od tebe da se opet vratim,
Ali cuvaj varljivu sliku neko vreme;
ne goni je neljubaznom zurbom,
Pa kada kazem ; ostavljam te zauvek,
primi to za istinu;
i pusti bar za trenutak da magla suza pojaca
mracni okvir tvojih ociju.
A kada se ponovo vratim,
osmehni se lukavo,kako ti je drago.

Tagore

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:28 pm

Gledam tvoje krupne oči zljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta.
Svejedno ljubiš ili drugog ili mene;
Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatočenje,
U tvom bezgraničnom, granica i meta;
Takva, večna zeno, kroz život i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veći nego bol ljudski što grca,
I ti si božanstvu bliža nego meni;
Više zakon svat, nego zakon srca.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:28 pm

Vjeruj u ljubav

Vjeruj u ljubav
jer ljubav je sve
vjeruj u ljubav
ne zivi bez nje
vjeruj u ljubav
i sacuvaj nju
vjeruj u ljubav
u dobru i zlu
vjeruj u ljubav
i sacuvaj nju
vjeruj u ljubav
u dobru i zlu
daj mi svoju ruku sad
neka ljubav veze nas
daj mi svoju ruku sad
kao rijedak cvijet
daj mi svoju ruku sad
prava ljubav je uz nas
nek nas vodi u srecniji svijet
Vjeruj u ljubav...

Oliver Dragojević

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:34 pm

VOLIM TE

Potrebni su mi dani,
da prihvatim istinu,
da me više ne želiš...

Potrebni su mi meseci,
da se sa tom istinom,
pomirim i izborim.

Valjda,
zato što te,
još uvek volim!

Potrebne su mi godine,
da tugu svoju prebolim.
Ali će,
bar još jedan život
biti potreban,
da prestanem da te volim...

Goran Todić

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:35 pm

Svaki čovek pati

Svaki čovek pati,
al u tuđem oku
svako miran izgleda
krijući bol duboku.
Svako sebe žali.
Svako iz svog jada
zavidi drugome,
koji i sam strada.

Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svako iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svet je sretan, osim mene«.

A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmeni.

Kad promena dođe,
vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.

André Chenier

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:35 pm

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Vasko Popa

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:35 pm

ZA TEBE GOVORIM

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!

M.Bećković

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:36 pm

Odluka

Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš... divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Vec da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
100 zlatnih zvezda unapred čuje.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:36 pm

Opomena

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:37 pm

U kutu oka čuvam obrise Tebe.

Sve naše riječi,
sva naša svitanja,
dodiri skriveni, ukradeni svakodnevici,
zaustavljeni,
oslikani strašću predvečerja
zauvijek u meni dišu.

Tako lako je voljeti Te,
savršeno jednostavnog,
razumljivo nesputanog.
Tako lako je
prizvati u sjećanje tvoje usne;
i ruke
što nježnošću dotiču mi lice.

Svakim korakom
na putu odsanjanih snova
živiš kao istina u meni;

kao znak
traje u mojoj misli
Tvoja misao urezana.

U kutu oka čuvam
najtajnije djelove Tebe.

autor NN

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:37 pm

Jednoga jutra probudih se
Drugačija.

Modrina kroz koju
Sam doticala te mišlju
Urezala je znak.
Dodirima tišine govorih ti
Da te trebam,
Kao nikada prije,
Kao nikada više
Osim tebe nikoga.
Nježan poljubac pred san,
Usne zabridjele
Neizrečenom ljubavlju.
Tvoje je srce počivalo na
Mojim snovima
Brodeći kroz noć.
Dodirnuh te zrakom mjesečine,
Ljubavlju je upletoh u
Tvoju kosu,
Da te miluje
I čuva ti misao spokojnu
Do svitanja.

Nakon noći u tvojim rukama
Probudih se
Drugačija.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:38 pm

PONOC

I odjednom cudno se nesto dogodilo,
kao rec carobna neka da se rekla:
ozivela je na zidu slika
i reka siroko potekla,
i kisom u nju pouvirali
listovi poumirali.

I odjednom cudno se nesto dogodilo:
u visokom nebu cuo se krik,
to je zrno neko pogodilo
nad rekom,u srebrno krilo,
pticu koje nikad nije bilo.

od **Admin** Sub Jun 20, 2009 6:38 pm

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović

od Sponsored content

Najdraži stihovi

Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi

Re: Najdraži stihovi