SILVA METOD KONTROLE UMA

First topic message reminder :

UVOD

Sada se upuštate u životnu pustolovinu koja vas može najviše preobraziti.
Svaki rezultat koji postignete promeniće vaš pogled na vas i na svet u kome ste
rođeni. S vašim novim moćima doći će i odgovornost da ih upotrebljavate "za
dobrobit čovečanstva" - izraz Kontrole uma. Na drugi način ih ne možete
upotrebiti, što ćete uskoro videti.
Planer zadužen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije
ostavivši za stolom sekretaricu samu i zabrinutu. Crteži za predloženi šoping
centar su nestali, a sastanak sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste
nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono što
bi kod drugih šefova izazvalo oluju besa prema sekretarici.
Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oči i potpuno se smirio. Svako bi pomislio
kako nastoji da se pribere pre nego što se suoči s propašću.
Deset minuta kasnije otvorio je oči, polako ustao i otišao do svoje sekretarice.
"Mislim da sam ih našao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj račun troškova za
prošli četvrtak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu večerao?"
Telefonom je pozvao taj restoran. Crteži su bili tamo.
Gradski planer bio je obučen u Silva metodi Kontrole uma uz čiju pomoć je u
sebi mogao da probudi ono što su za većinu neupotrebljene sposobnosti uma.
Jedna od stvari koje je naučio bila je kako da povrati sećanja koja su se sakrila
tamo gde ih neobučeni um ne može pronaći.
Ove probuđene sposobnosti čine čuda za više od 500.0001 muškaraca i žena
koji su pohađali kurs.
Šta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Suštinu
otkrivamo u izveštaju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma:
"Juče sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da
stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da nađem svoju avionsku
kartu. Skoro čitav sat smo nas troje pretraživali apartman u kome sam odseo.
Gledali smo ispod tepiha, iza frižidera - svuda. Čak sam tri puta raspakivao i
ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam našao. Konačno sam odlučio da
nađem neki miran kutak i uđem u svoj nivo. Samo što sam se našao u njemu,
mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudeći
po onome što sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara
gurnuta među knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i
karta je bila tamo, kao što sam i zamislio."
1 Ovaj podatak potiče iz 1977. godine. Danas se sa sigurnošću može reći da je taj broj veći od 9
miliona.
Ovo zvuči neverovatno onima koji nisu vežbali Kontrolu uma, ali kada dođete do
svih ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivača Kontrole uma, saznaćete o još
čudesnijim moćima vašeg uma. Možda najviše od svega zapanjuje kako lako i brzo
možete da učite.

OBRADA REZULTATA
Za potrebe analize, podaci EEG-a su razvrstani na periode, jedan predstavlja 10
uzastopnih sekundi snimljenih rezultata podataka. Za baznu liniju podataka, uziman
je jedan period za svakog S. u stanju zatvorenih očiju i jedan period u stanju
otvorenih očiju. Za Silva grupu, posle 14 sati obuke, jedan period je uzet u stanju
zatvorenih očiju a jedan u stanju otvorenih očiju bez fidbeka. Isto je urađeno i uz
fidbek. Za CC grupu uzet je rani pokušaj (treći pokušaj ako je bio jasno registrovan),
a period je bio 10 sekundi IIN. Isti period je uzet i iz poslednjeg pokušaja pre
biogenog fidbeka a završni period je uzet pošto je uključen fidbek.
Svaki pokušaj je bio A-D konvertovan i spektralno analiziran skupljajući snagu
na različitim EEG frekvencijama (Volter, 1968). Ovde će biti reči samo o podacima
dobijenim sa otvorenim očima.
REZULTATI
Grafikoni I i II sažimaju rezultate CC grupe i Silva grupe ponaosob. Efekat
biogenog fidbeka se, takođe, može videti na svakom grafikonu. Tri aspekta ovog
eksperimenta projektovana su na zajedničku osu; tako se za svaku grupu na
grafikonu može posmatrati i praviti poređenje između rezultata bazne linije,
121
poboljšanja u reprodukovanju Alfa frekvencije kroz svaku fazu eksperimenta i uticaj
biogenog fidbeka.
Kod grupe CC (Grafikon I), konačni porast Alfa reprodukcije usled CC postupka
označen je vrhom u srednjoj liniji na frekvencijama 8-9 Hz. Podaci bazne linije koji
su viđeni kao širok i prilično rasut spektar izgleda da nisu pokazali pretežno
stvaranje Alfa ritma. Uvećanje u srednjem procentu snage raspodeljuje se između
manjeg broja frekvencija. Dodatna promena se uočava pri uvođenju biogenog
fidbeka, a to je praćeno daljim sužavanjem spektra - što znači da je uvođenje
biogenog fidbeka donelo još jednu promenu frekvencija.
Slična zapažanja mogu se videti i na podacima Silva grupe (Grafikon II), ali
poređenje grafikona ove dve grupe mora biti vrlo obazrivo izvedeno. Međutim,
posmatranjem grafikona, može se uočiti da su Silva subjekti bili sposobni da
reprodukuju Alfa ritam posle tretmana iako ne u obimu koju je iskazala grupa CC
subjekata (Grafikon I). Ponovo se dogodila promena frekvencije naniže: izgleda da
je u ovom slučaju veća nego u CC grupi. Ovaj zaključak ne mora biti sasvim tačan
jer rezultati bazne linije Silva grupe uključuju uvećanu produkciju viših frekvencija
kao što su one u opsegu od 10-12 Hz, za razliku od CC grupe. Zbog toga je teško
doneti sud o stepenu relativne promene u ovim grupama. Međutim, važno je
primetiti da su se promene frekvencija desile u istom smeru u obe grupe i da biogeni
fidbek ima isti efekat u oba slučaja (Grafikon II).
DISKUSIJA
Podaci koji su ovde izneti, čini se, podržavaju Bremnerov model pažnje, naročito
podskupove očekivanja i unutrašnjeg usredsređivanja. Prilično je zanimljivo
uporediti podatke koji su zabeleženi u eksperimentu sa ljudima u ovoj studiji sa
podacima o životinjama koji su upotrebljeni da definišu podskup očekivanja
(Grafikon III). Ako se porede Grafikoni I i III uočljiva je izvesna sličnost. Bazna
linija i CS krivulje su široke i ravne dok su krivulje uslovljavanja zašiljene. Takođe,
oba grafikona pokazuju promenu frekvencije. Autori shvataju da je promena
frekvencije u suprotnom smeru što se pripisuje činjenici da su podaci o životinjama
registrovani na hipokampalnim područjima mozga, dok su podaci registrovani kod
ljudi uzeti sa ocipitalnog dela moždane kore. Stoga, izgleda da je očekivanje, kako
ga model shvata, u korelaciji sa oblikom spektra i promenom frekvencije. Drugi
autori su izvestili o promenama frekvencija u ljudskom Alfa ritmu koje podržavaju
podskup očekivanja (Knot i Henri, 1941, Vilijams 1940.) ili bar korelaciju Alfe i
pažnje. (Žasper i Šagas, 1940.).
Autori su se sukobili oko podskupa unutrašnje fokusiranosti predstavljenog na
Grafikonu II. Subjekti obučeni u Silva metodu Kontrole uma nisu upotrebljavali
spoljne nadražaje za dobijanje rezultata izuzev onoga što bi se najbolje moglo
nazvati mentalnim slikama. Jedna od vrednosti Bremnerovog modela u ovom
122
pogledu jeste da je definisanjem podskupa unutrašnje fokusiranosti postalo
nepotrebno upotrebljavati izraze kao što su "svesnost" ili "mentalne slike".
Unutrašnja fokusiranost zavisi od prethodnih uslova kao od uputstava datih subjektu
i uočenih promena na EEG-u. Naravno, shvaćeno je da će biti potrebne dodatne
kontrole da bi se ispitale pouzdanost i važnost podskupa unutrašnje fokusiranosti.
Ovo je naročito tačno kad se ima u vidu Hartova kritika (1968.) da subjekti koji
ostanu sami u mirnoj sobi s prigušenim osvetljenjem, za nekoliko minuta uvećavaju
svoju Alfa produkciju. Sadašnja studija (Braun, 1970.) možda nije tako podložna
ovoj kritici pošto koristi promene frekvencije i oblik spektra kao suprotnost onim
studijama koje se oslanjaju na količinu ili amplitude Alfe (Kamija, 1968.). Bez
obzira na to, zanimljivo je razmišljati o dodatnoj promeni frekvencije posle
uvođenja biogenog fidbeka. U slučaju CC grupe to je moglo da posluži da UCR i
CR budu otvoreniji, menjajući klasičnu paradigmu uslovljavanja u situaciju
instrumentalnog uslovljavanja sa CR visoke podsticajne vrednosti. Za Silva obučenu
grupu, s druge strane, fidbek može da razjasni subjektima korelaciju unutrašnje
fokusiranosti koja nije subjektivna.

UNUTRAŠNJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PAŽNJE
Frederik J. Bremner i F. Moric,
Triniti Univerzitet, San Antonio, Teksas.
Ovu studiju je podržala Fondacija za istraživanje uma, Los Anđeles, Kalifornija,
i autori izražavaju svoju zahvalnost gospodinu Hoseu Silvi za učešće u
eksperimentu.
IZVOD
Ovaj izveštaj ima nameru da pruži još dokaza o unutrašnjem fokusiranju pažnje
kod ljudi. Teoretski model koji je upotrebljen koristi promene u EEG stanju kao
zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentatora za početak stvaranja
Alfe kao nezavisne promenljive, da bi se predvidelo unutrašnje fokusiranje pažnje.
U prethodnoj publikaciji (Bremner, 1972.) nagovešteno je da unutrašnje
fokusiranje jeste podskup pažnje a ovaj podskup se mogao definisati izvesnim
prethodnim uslovima i izvesnim karakterističnim promenama EEG-a. Promene
EEG-a su stvaranje Alfa ritma izazvanog nadražajima korišćenim kao nezavisne
promenljive. Prethodna studija je bila podložna kritici, pošto je Hart objavio (1968.)
da će neki subjekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s prigušenim osvetljenjem
za nekoliko minuta povećati svoju Alfa produkciju. Međutim, zaključeno je da ako
S. može da počne i da zaustavi stvaranje Alfa frekvencija u skladu sa datim znakom
eksperimentatora, to može da pruži odgovor na pitanje lažne pojave Alfa
frekvencija, kako je Hart objavio. Ako je ovo stvaranje Alfa ritma povezano sa
subjektovim izjavama o sopstvenom stanju unutrašnje fokusiranosti to bi obezbedilo
posredan dokaz za podržavanje podskupa unutrašnjeg fokusiranja.
METOD
Subjekti: Deset ljudi i žena prethodno obučenih da stvaraju Alfa ritam bili su
subjekti. Neki od njih već su učestvovali u prethodnom eksperimentu (Bremner
1972.); u svakom slučaju svi S-i su izjavili da su imali znatnog iskustva u stvaranju
Alfe i duboke uslovljene relaksacije kao i da su imali nekog iskustva sa psihičkim
vežbama.
124
Aparat: Korišćen je Bekman "T" tip elektroencefalografa. Elektrode su bile od
nerđajućeg čelika i pričvršćene potkožno na području vrha (vertex) i zadnjeg
(occipital) dela glave. Podaci EEG-a su bili vizuelno praćeni i snimani na traci.
Dodatno je priključen mikrofon sa magnetofonom kako bi subjekti mogli da snime
verbalne iskaze o svojim iskustvima. Logički programer (Digital Equipment
Corporation) bio je pripremljen da označi binarni broj na zapisu. Lice subjekta i
gornji deo torza bili su praćeni internom televizijskom kamerom. Svi podaci su
zabeleženi na Ampex Sp 300 Analog osmotračnom magnetofonu.
Procedura: Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac kojim su beležene
informacije tipa: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptičnih napada
i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksacije. Pored toga, od
svakog S. se tražilo da potpiše izjavu kojom daje pristanak za učestvovanje u
eksperimentu i potvrđuje da mu je objašnjena priroda i svrha postupka. Svakom S. je
rečeno da stvara Alfa ritam metodom na koji je već navikao. Formiranje bazne linije
(podatka) traje oko 5 minuta i rađeno je sa subjektom zatvorenih očiju. Oko deset
minuta je utrošeno na ono što bi se najbolje moglo opisati kao ESP vežbe (Silva
Metod; MekNajt 1972.) da bi S. uspostavio repernu tačku za stvaranje Alfe. Zatim je
traženo od S. da zatvorenih očiju stvaraju Alfu na verbalnu komandu
eksperimantatora. Kada je, na bazi dovoljno EEG podataka i po oceni
eksperimentatora, S. zaista stvarao Alfu, posle približno 30 sekundi, S. je dobijao
komandu da "zaustavi Alfu". Komanda za početak i završetak stvaranja Alfe data je
dok eksperimentator ne bi osetio da je S. na odgovarajući način pokazao svoju
sposobnost i da je zapis dovoljno čist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oči" pa
je procedura počni-stani nastavljana. Niko od S. iz ove studije nije imao teškoće u
stvaranju Alfe, međutim, neki nisu mogli uvek da prekinu stvaranje Alfe na
komandu, naročito dok su im bile zatvorene oči. Ukupno vreme postupka bilo je
približno 45 minuta.
REZULTATI
Rezultati ove studije prikazani su na grafikonima IV i V. Mada je studija
prvobitno zamišljena tako da se podaci mogu podvrći spektralnoj analizi, kontrast
između Alfe i ne-Alfe bio je tako dobro definisan da su eksperimentatori osetili da
statistička analiza nije bila neophodna. Grafikon IV sadrži podatke za 45 subjekata
sa zatvorenim očima. "S" simbol na zapisu (Grafikon IV) označava početnu "start"
komandu dok "T" (terminate) označava komandu "stani". Uočljiva je razlika između
testerasto-nazubljenog oblika Alfe i umanjene amplitude zapisa koja sledi komandu
"stani". Grafikon V obuhvata podatke grupe od pet subjekata, tri S. sa zatvorenim
očima i dvoje S. - P8 i T9 sa otvorenim očima (Grafikon V). Zanimljivo je da je S.
T9, sa otvorenim očima posle znaka za "start", imao pomak od nekoliko sekundi pre
125
nego što je počeo da stvara Alfa ritam. Ovo se dešavalo u svakom pokušaju sa ovim
S. čije su oči bile otvorene. To je i S.5 pokazao u stanju zatvorenih očiju, što ga je i
inače karakterisalo. Povremeno se to pokazalo i kod ostalih S.
Navedeni S. su izjavili da su bili u posebnom, prepoznatljivom stanju pažnje. Svi
izuzev jednog S. bili su u stanju da predvide kada stvaraju Alfu, a kada ne. Drugim
rečima S. je mogao da kaže "start" i "stop" i snimak bi izgledao isto kao Grafikoni
IV i V.
DISKUSIJA
Navedeni rezultati pokazuju da, makar za ovu grupu S-a, stvaranje Alfa ritma
nije lažno. Tako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu greške na koju je
ukazao Hart (1968.).
Vreme pomaka kod nekih S. je vrlo zanimljivo, ali autori nemaju spreman
odgovor na pitanje zašto priprema nekih S. traje toliko dugo. Ipak, postoji odnos
između početka registrovanja Alfa ritma na EEG-u, jedinstvenog ličnog osećaja
subjekta, i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju pažnje koje mi nazivamo
podskupom unutrašnjeg fokusiranja.

LITERATURA
Bremner, F.J. "The effect of habituation and conditioning trials on hippocampal
EEG." Psychonomic Science, 1970,18,181-83.
Brown, B.B. "Recognition of aspects of consciousness through association with
alpha activity represented by a light signal." Psychophysiology, 1970,6,442-52.
Eddy, D.R., F.J. Bremner, and A.A Thomas. "Identification of the precursors of
hippocampal theta rhytm - a replication and extension." Neuropsychologia, 1971, 9,
43-50.
Ford, J.G., M.D. Morris, and F.J. Bremner. "The effect of drive on attention."
Psychonomic Science 1968, 11, 156-57.
Hart J.T. "Autocontrol of EEG alpha." Psychophysiology, 1968, 4, 506.
(Abstract.)
Hurwitz, S.L., and F.J. Bremner. "Hippocampal correlates of a conditioned
sniffing response." Neuropsychologia, 1972.
Jasper, H.D., and C. Shagass. "Conditioning the occipital alpha rhythm in man."
Journal of Experimental Psychology, 1941, 28 (5), 373-87.
Kamiya, J. "Conscious control of brain waves." Psychology Today, 1968, 1
(April), 57-60.
Knott, J., and C. Henry. "The conditioning of the blocking of alpha rhythm of the
human electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28, 134-
44.
McKnight, H. Silva Mind Control Through Psychorientology. Laredo, Tx.:
Institute of Psychorientology, Inc., 1972.
Shah, D. "The alpha state lets the mind take wings." The National Observer,
1971, 34, 1, 16.
Walter, D.O. "Spectral analysis for electroencephalogram: mathematical
determination of neurophysiological relationship from records of limited duration."
Experimental Neurology, 1963, 8, 155-81.
Williams, A.C. "Facilitation of the alpha rhythm of the electroencephalogram."
Journal of Experimental Psychology, 1940, 26, 413-22

Gdeska je velika sto se jako malo zna o ovoj metodi. Ja sam sasvim slucajno naisao na knjigu i progutao je, a s`obzirom da nisam neki pasionirani citalac, ovo mi je malo otvorilo neke druge vidike. Moj kucni prijatelj se,u vreme naseg upoznavanja i ktarkog druzenja, bavio parapsihologijom nekih 35 godina i on mi je zagolicao mastu o tome koliko je snazam nas um i kolike su njegove mogucnosti, ali na zalost ja sam tada imao samo 11 godina i nisam bas najbolje kapirao o cemu se tu zapravo radi. Kada je otisao u Ameriku da predaje ja sam pokusavao sve do danas da se posvetim toj temi,ali sve je bilo, manje vise uzalud, sve dok nisam otkrio postojanja Silva metoda. Voleo bih da pokusa, mada ne mogu sam kod kuce. Postoji li neko ko bi mi pomogao da pocnem sa primenjivanjem i vezbanjem? Bio bih jako jaaako zahvalan. knjigu sam morao da vratim tako da mi samo stura secanja ostaju i treba mi neko ko bi mogao da mi posveti malo vremena oko ovoga.

Da moram priznati da si u pravu.
Ali ni ja, do sada ne sretoh nekog ko bi mi makar malo mogao rasvetliti neke stvari, uglavnom citam, ali i to nije neko resenje

ne moze se to savladati kako treba samo citanjem knjiga kod kuce, praksa je najbitnija.

Jeste praksa najbitbija, potreban je neko da te vodi i usmerava, ali... valjda cemo naici na takvog coveka