SILVA METOD KONTROLE UMA

First topic message reminder :

UVOD

Sada se upuštate u životnu pustolovinu koja vas može najviše preobraziti.
Svaki rezultat koji postignete promeniće vaš pogled na vas i na svet u kome ste
rođeni. S vašim novim moćima doći će i odgovornost da ih upotrebljavate "za
dobrobit čovečanstva" - izraz Kontrole uma. Na drugi način ih ne možete
upotrebiti, što ćete uskoro videti.
Planer zadužen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije
ostavivši za stolom sekretaricu samu i zabrinutu. Crteži za predloženi šoping
centar su nestali, a sastanak sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste
nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono što
bi kod drugih šefova izazvalo oluju besa prema sekretarici.
Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oči i potpuno se smirio. Svako bi pomislio
kako nastoji da se pribere pre nego što se suoči s propašću.
Deset minuta kasnije otvorio je oči, polako ustao i otišao do svoje sekretarice.
"Mislim da sam ih našao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj račun troškova za
prošli četvrtak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu večerao?"
Telefonom je pozvao taj restoran. Crteži su bili tamo.
Gradski planer bio je obučen u Silva metodi Kontrole uma uz čiju pomoć je u
sebi mogao da probudi ono što su za većinu neupotrebljene sposobnosti uma.
Jedna od stvari koje je naučio bila je kako da povrati sećanja koja su se sakrila
tamo gde ih neobučeni um ne može pronaći.
Ove probuđene sposobnosti čine čuda za više od 500.0001 muškaraca i žena
koji su pohađali kurs.
Šta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Suštinu
otkrivamo u izveštaju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma:
"Juče sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da
stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da nađem svoju avionsku
kartu. Skoro čitav sat smo nas troje pretraživali apartman u kome sam odseo.
Gledali smo ispod tepiha, iza frižidera - svuda. Čak sam tri puta raspakivao i
ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam našao. Konačno sam odlučio da
nađem neki miran kutak i uđem u svoj nivo. Samo što sam se našao u njemu,
mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudeći
po onome što sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara
gurnuta među knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i
karta je bila tamo, kao što sam i zamislio."
1 Ovaj podatak potiče iz 1977. godine. Danas se sa sigurnošću može reći da je taj broj veći od 9
miliona.
Ovo zvuči neverovatno onima koji nisu vežbali Kontrolu uma, ali kada dođete do
svih ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivača Kontrole uma, saznaćete o još
čudesnijim moćima vašeg uma. Možda najviše od svega zapanjuje kako lako i brzo
možete da učite.

U drugom slučaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike

koja je skratila vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bio je u

tome što je, kad god bi njen muž zakasnio na večeru više od deset minuta,

povređivala svoje ručne zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi pokušavao da joj

objasni da, reagujući na kašnjenje svoga muža, u stvari preživljava osećanje iz

detinjstva koje se javljalo kada njen otac, alkoholičar, ne bi došao kući. Kad to

jednom shvati, prestaće da povređuje svoje ručne zglobove, ali objašnjenja Dr.

MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari išle, ženu su očekivale

još dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKenzi je preporučio da

programira san.

Ispostavilo se da je njen san bio iznenađujuće kreativan, što je preko noći rešilo

problem.

Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za nju veoma uznemirujuće izjave. Kod

kuće je preslušavala ovaj snimak, snimajući istovremeno, na drugoj traci, i

sopstvene reakcije. Zatim je drugu traku dala Dr. MekKenziju da je sasluša i

protumači. Na svako od njegovih tumačenja uzvikivala bi: "O, kako sam glupa!"

Njegova tumačenja su istakla da je ona mešala dve različite stvarnosti, prošlu i

sadašnju. Zahvaljujući snu, prvi put je to shvatila. Više nikada nije povredila ručne

zglobove.

"Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izlečio pacijenta. Kontrole pacijenta

u sledeće tri godine potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr. MekKenzi.

Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i više od godinu dana se borio da dođe

do njenog uzroka. Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programiranom snu,

sa još tri osobe našao se u pravougaoniku omeđenom konopcem. U uglu izvan ovog

72

pravougaonika, nalazio se još jedan, manji, takođe omeđen konopcem. Svi su

pokušavali da izađu iz većeg pravougaonika kroz manji.

Značenje ovog sna postaje jasno ako veće područje shvatite kao matericu, a

manje kao njen grlić. Izvan omeđenog prostora je bio zeleni pašnjak s kravama

(dojke).

Jedan od pacijentovih drugova potrčao je prema manjem pravougaoniku, ali

zaustavila ga je nevidljiva prepreka (zid materice). Blizu kopče na njegovom kaišu

bila je zakačena niska limenih konzervi (pupčana vrpca).

Pacijent je znao da bi morao nekako da izađe odatle, ali je odlučio da prvo pusti

ostale. To mu je stvorilo osećaj nervoze, kao kad držite govor - nešto što je znao da

mora da uradi, čak iako mu prouzrokuje stres i nervozu (trauma rađanja) - ali čekalo

ga je olakšanje kada se završi.

Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braća i sestra.

Ovaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju.

Ono što ovaj san čini naročito zanimljivim nije to što osobu vraća u prenatalno

stanje - to je dosta uobičajeno - već što upućuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo,

pita se Dr. MekKenzi, nagoveštava mogućnost jasnovidosti pre rođenja?

Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da upotrebljavaju Kontrolu uma,

on je i sam upotrebljava da bi pomogao svojim pacijentima. "Kada koristim

Kontrolu snova do mene dopiru zaprepašćujuće mudrosti."

Jedne noći programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na

psihoanalizu, mladićem od dvadesetsedam godina koji dve godine nije izašao sa

devojkom. Žene su protiv njega, osim toga ne donose ništa dobro. U svom snu Dr.

MekKenzi je čuo samog sebe kako govori: "Što se mene tiče, sasvim je u redu ako

nikad ne budeš imao heteroseksualni odnos." Kada se sledeći put pacijent žalio na

žene, Dr. MekKenzi je upravo to rekao.

Delovalo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje žena bio je njegov način da se

suprotstavi lečenju - sada mu to više ne vredi. Pored toga, uspaničio se pri pomisli

da više nikada neće imati zdrav odnos sa ženom.

Te noći ga je imao.

Dr. MekKenzi, koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga

za novim načinima upotrebe Kontrole uma za poboljšanje i ubrzanje psihijatrijskog

lečenja. Istovremeno, istražuje i mogućnosti upotrebe Kontrole uma u mnogo širim

područjima medicinske prakse - u dijagnosticiranju oboljenja.

Prvi korak u ovom istraživanju je nalaženje načina za merenje pouzdanosti rada

na slučajevima, tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istraživanja, veruje da je

blizu onoga što naziva "potpuni istraživački model", onaj koji uklanja sve druge

promenljive i procenjuje samo izabrane modele. Njegova namera je da nađe način za

medicinsku upotrebu tehnike rada na slučajevima.

Dijagnosticiranje u medicini ponekad uključuje istraživačke operacije ili lekove

koji mogu prouzrokovati neugodnosti ili opasnosti za pacijenta - a nijedna

dijagnostička tehnika nije uvek ispravna. Jasnovida dijagnoza neće biti opasna za

73

pacijenta ukoliko se omogući dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi

upravo na tome.

74

SLUČAJ A:

ZNAČAJNO: Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto

nepravilnosti ili bolesti. Molimo vas da ograničite svoj rad na otkrivanje ne utičući

na bolest tokom eksperimenta.

Uputstvo:

1. Debi Vekio (Debbie Veccio) ima 23

godine i živi u Majamiju, Florida. Ona ima

zdravstveni problem u čemu joj možda možete

pomoći. Molim vas da uđete u vaš nivo

Kontrole uma i naslikate ili zamislite Debi

ispunjeni željom da odredite mesto oboljenja.

Kada budete smatrali da vam je to pošlo za

rukom, popunite samo JEDAN krug na

dijagramu A, najbliži mestu za koje ste osetili

ili pretpostavili da je ono pravo.

Važno upozorenje: ako popunite više od

jednog kruga na dijagramu, vaš odgovor neće

biti uzet u obzir. Tek po isteku pauze od 10

minuta možete preći na slučaj B.

75

SLUČAJ B:

2. Sintija Koen (Cynthia Cohen) ima 21

godinu i živi u Majamiju, Florida. Ona ima

zdravstveni problem u čemu joj možda

možete pomoći. Molim vas da uđete u vaš

nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite

Sintiju, ispunjeni željom da odredite mesto

oboljenja. Kada budete smatrali da vam je

to pošlo za rukom, popunite samo JEDAN

krug na dijagramu B, najbliži mestu za koje

ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo.

Pošto priroda ovog eksperimenta uključuje

samo otkrivanje, nemojte delovati na

izlečenje.

76

Svoj istraživački model prvi put je probao u razredu od 30 polaznika Kontrole

uma. Tačnost rezultata je bila veća od stepena verovatnoće 200:1. Bio je ohrabren,

ali želeo je da usavrši svoje metode i da obezbedi kompjutersko praćenje rezultata.

Proverio je svoje planove u statističkom odeljenju Univerziteta u Pensilvaniji gde

su se složili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom

istraživanju i da će njegova merenja biti tačna.

Publikacija Kontrole uma objavila je crteže dva ljudska tela sa krugovima koje

čitaoci treba da označe. Dato im je, kao u radu na slučajevima, ime, starost, pol i

mesto boravka dve bolesne osobe. Ono što im nisu dali, što ni sam Dr. MekKenzi

nije znao, bila je priroda bolesti. Lekar s Floride koji mu je dao ove slučajeve trebalo

je da to otkrije tek pošto pristignu rezultati.

Za novi istraživački model bitno je obraditi dva slučaja umesto jednog, što Dr.

MekKenziju omogućava da izbaci sva nagađanja. Na primer, ako pacijent A, a ne

pacijent B, ima ozledu na levom nožnom zglobu, svaki upisani krug na levom

zglobu noge pacijenta B bi bilo nagađanje. Ako je 5 čitalaca pogodilo da se radi o

zglobu pacijenta B, može se pretpostaviti da će se podjednak broj čitalaca opredeliti

za zglob pacijenta A. Sada pretpostavite da je 50 čitalaca označilo levi zglob

pacijenta A. Dr. MekKenzi bi od tog broja 5 zanemario kao nagađanje i zaključio bi

da je 45 njih funkcionisalo jasnovido. Kompjuter bi zatim odredio statistički značaj

rezultata.

Da bi ovo uspelo, slučajevi moraju biti različiti. Da oba imaju povređene

zglobove leve noge, metod isključivanja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim

delovanjem ne bi se mogao upotrebiti.

Lekar s Floride je pogrešio; pribavio je dva slučaja koji, kako se ispostavilo,

imaju povrede istih delova tela. Dr. MekKenzi je morao da promeni svoje planove i

da rezultate prouči na neki drugi način. Umesto da uporedi slučaj A sa slučajem B,

uporedio je broj tačnih odgovora sa sledećim najvećim brojem odgovora. Mada mu

je kompjuter pokazao da su rezultati mogli biti slučajni samo u jednom od skoro

milion slučajeva, on još uvek ne smatra svoj eksperiment završenim jer se njegov

istraživački model nije mogao slediti.

U njegovom modelu ima mnogo više elemenata nego što je ovde naznačeno i on

je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono što naziva "statistički značajnim

rezultatima". Celokupan njegov projekt toliko je značajan da ćemo sigurno još čuti o

njemu kada usavrši svoje tehnike. Umesto da jednostavno označe krug koji ukazuje

na mesto oboljenja, diplomiranim polaznicima Kontrole uma daće liste medicinskih

oboljenja na proveru, obezbeđujući tako specifičnu dijagnozu.

"Ova preliminarna istraživanja", kaže, "ukazuju na visoke nivoe statističkog

značaja. Ipak, nisam spreman da iz njih izvlačim zaključke. Neophodno je još

mnogo napornog rada. Ako i sledeća istraživanja budu podjednako ohrabrujuća,

možda ćemo uspeti da omogućimo jasnovicima da pomažu lekarima u postavljanju

dijagnoza na načine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada služimo. Ovo bi

77

mogao biti pravi napredak u medicini. Suviše je rano da bih to mogao da tvrdim, ali

tome stremim u svom radu."

Direktor istraživanja Kontrole uma, Vilfred Han (Wilfred Hahn), biohemičar i

bivši predsednik Fondacije za nauku o umu gaji iste nade kao i Dr. MekKenzi. "Još

od 19. stoleća, od kada se naučnim metodima potkrepljuju psiho istraživanja,

nekontrolisane (ponekad i nepoznate) "promenljive" dovodile su u pitanje i sama

otkrića. Da li će Dr. MekKenzi ostvariti napredak u medicini, kako sam kaže, tek

ostaje da se vidi. Ali, verujem da je već postigao napredak u svom istraživačkom

metodu. Od svih prikupljenih podataka, on može izdvojiti psihičke reakcije - može

odstraniti sve otpatke, ostavljajući samo ono što želi da izučava, kao što hemičar

koji izučava jedan trag elementa u vodi može da odstrani vodu i sve ostale elemente

izuzev onog koji želi da prouči."

OSAMNAESTO POGLAVLJE
PORAST SAMOPOŠTOVANJA
"Gubimo isuviše vremena potcenjujući sami sebe. Kada bismo bar pola tog
vremena proveli istražujući u svom umu kako da se suočimo sa životom, otkrili
bismo da smo mnogo jači nego što mislimo", rekla je pevačica i igračica Kerol
Lorens, u listu "Chicago Tribune", 14. novembra 1975. godine. Ona je završila kurs
Kontrole uma na preporuku pevačice Margerit Pjaca, diplomiranog polaznika.
Zaista, mnogi od nas su sputani uskim idejama o tome ko smo i šta možemo da
uradimo. Uskoro ćete doživeti radost razbijanja tih ograničenja i pronalaženja novih
sloboda izvan njih. Kada shvatite za šta ste sve sposobni, vaše samopoštovanje će
porasti. Na ovu su temu rađene brojne studije, s poznatim rezultatima, u kojima
nalazimo široke grupe ljudi - od onih koji nemaju naročitih problema do onih čije se
samopouzdanje očigledno raspada - od studenata do alkoholičara, narkomana,
kriminalaca i sirotinje koja živi od socijalne pomoći.
Pogledajmo prvo studente. Predavanja Kontrole uma su održana, i to često, kao
sastavni deo nastavnog programa, na dvadesetčetiri koledža i univerziteta, šesnaest
srednjih i osam osnovnih škola.
Mogli biste očekivati da isti kurs, predavan na isti način u različitim školama
studentima različitog doba i različitog kulturnog i ekonomskog profila, daje različite
rezultate. Nije tako - rezultati su toliko ujednačeni da se sa sigurnošću može tvrditi
da se u osnovnim crtama mogu predvideti. Uvedite Kontrolu uma u školu i rezultat
su studenti jačeg samousmerenja, i s izraženijim samoodređenjem usled poboljšane
sposobnosti za samostalno rešavanje problema. Drugim rečima, s jačim egom. Ovo
je naučno utvrdio Dr. Džordž de So (Dr. George de Sau), bivši direktor obrazovnog
istraživanja za Silva metod Kontrolu uma, prethodno direktor Savetovališta i
istraživanja na Area Community College u Vilijamsportu, Pensilvanija.
Prvi test, 1972. godine, obavljen je u gimnaziji u Halahanu (Filadelfija), gde je
2.000 studenata pohađalo kurs. Nedelju dana pre i dve nedelje posle kursa, grupi od
220 nasumice odabranih studenata dati su školski upitnici o ličnosti16 sa 140 pitanja
koja podrobno otkrivaju kakvu predstavu osoba ima o samoj sebi. Ovaj presek
ličnosti može se tada nacrtati kao vrsta portreta sa četrnaest svojstava - pustolovan,
hedonista, samouveren, itd. Ovaj test ima široku upotrebu pri istraživanju i
savetovanjima.
Predstave koje su ovih 220 studenata imali o sebi uklopljene su u jedinstven
profil grupe, radi upoređenja pre i posle kursa. Rezultati: znatan pomak ka većoj
snazi ega, samouverenosti i staloženosti, udaljavanje od nestrpljivosti, nesigurnosti i
ravnodušnosti. Studenti se nisu izmenili u pogledu ravnoteže između dominacije i
16 Upitnike je izdao Institut za ispitivanje ličnosti i sposobnosti (Institute for Personality and Ability
Testing).
79
potčinjenosti, nežnosti i grubosti. Sve ovo je doprinelo tome da ovi studenti imaju
više poštovanja prema sebi posle kursa Kontrole uma, nego pre.
Prirodno, s promenom životnog obrasca, naš pogled na same sebe menja se iz
dana u dan. Da smo nasumice odabranoj grupi dali test i zatim ga ponovili tri nedelje
kasnije, primetili bismo izvesne promene. Autori testa su i ovo proučavali.
Normalno je očekivati izvesne slučajne promene i njihova je stopa proračunata. Da
bi se ocenili rezultati iz Halahan škole bilo je neophodno odrediti koliko su promene
iz izveštaja veće od onih koje su izazvane slučajem. Evo šta je otkriveno:
Da bi slučajem nastale pozitivne promene u snazi ega poput onih koje donosi
Kontrola uma u Halahan školi - test bi se morao davati više od hiljadu puta,
nasumice izabranoj grupi - više od hiljadu puta da bi se podudarila promena u
samouverenosti, više od hiljadu puta da bi se podudarila promena kod staloženosti.
Razliku je stvorila Kontrola uma, a ne slučaj.
Za vreme kursa, Džo Klark, reporter lista "Philadelphia Daily News" intervjuisao
je neke studente u toku pauze za ručak. U članku koji se pojavio 27. septembra
1972. godine citirao je trinaestogodišnju Keti Bredi koja je grickala nokte od svoje
osme godine: "Grickala sam ih kad god sam bila nervozna. Dok sam jutros bila u
učionici poželela sam da ih grickam, ali nisam to učinila. U sebi sam pomislila:
'Nemoj da grickaš nokte.' Zatvorila sam oči i opustila se."

Pat Ajzenlor mu je rekla da je odolela želji da se potuče s mlađim bratom, što se
skoro nikada ranije nije desilo. "Rekla sam sebi: 'Nema svrhe razbesneti se. Zašto se
tući?' I nisam to učinila. Jutros sam se takođe oslobodila glavobolje i to govoreći
samoj sebi da je se oslobađam. Znam da zvuči čudno, ali deluje."
Uporedimo sada rezultate iz ove škole sa druge dve studije, prve iz Lorensvila,
Katoličke škole iz Pitsburga, i druge iz Sent Fidelisa, Katoličke škole za sveštenike.
I u Lorensvilu i u Sent Fidelisu, kao i u Halahanu, najveća promena kod
studenata bila je u snazi ega. Štaviše, ova promena je bila jednoobrazna - u svakoj
školi profil grupe se toliko popravio da bi se isto moglo dogoditi slučajno samo
jednom u hiljadu puta. Isti stepen promene desio se u staloženosti i u Halahanu i u
Lorensvilu, a nešto manji u Sent Fidelisu. Različiti stepeni promene u
samouverenosti, svi vrlo pozitivni, dogodili su se u sve tri škole.
Otkrića, delimično ovde navedena, nisu sasvim zadovoljavala Dr. de Soa. Iako su
ga obradovali pozitivni rezultati a jednoobraznost koristi od Kontrole uma otklonila
sumnje, nešto je nedostajalo. Testiranje grupe pre, i dve nedelje posle kursa
Kontrole uma, ne otkriva da li će ta korist biti trajna; testiranje četiri meseca posle
kursa bi to pokazalo. Dr. de So ga je sproveo u Lorensvilu i Sent Fidelisu - i suočio
se s nekim iznenađenjima. U svim navedenim karakteristikama - snazi ega,
samouverenosti, staloženosti - studenti obe škole popravili su se daleko više u
četvoromesečnom periodu nego u one dve nedelje neposredno po završetku kursa.
U svom izveštaju o ovim istraživanjima Dr. de So je zaključio:
80
"Možda se promene koje su se dogodile kod navedenih studenata u njihovim
različitim obrazovnim okvirima mogu najbolje proceniti iz perspektive kao što je
ona koju ima Džon Holt, vaspitač i autor. On smatra da proces obrazovanja često
podučava glupostima što doprinosi povećanju anksioznosti, osećanju krivice i skoro
neprekidnom oslanjanju na spoljnu potvrdu ili osporavanje - sve su to uslovi koji
stvaraju pokorno, neurotično i robotizirano ponašanje, i ničim ne podspešuju
obrazovanje ili ljudski razvoj. Postoje razumni osnovi za verovanje da se isti uslovi
nalaze i u ostalim društvenim institucijama.
Izneti podaci proizašli iz istraživanja ukazuju, bar iz obrazovne perspektive,
svežu, sprovodljivu alternativu. Faktor promene koji je uporan i jak posle obuke
Kontrole uma je taj koji vrši pomeranje ka unutrašnjim repernim tačkama - drugi
način da se izrazi spoznaja sopstvene vrednosti i značajan korak ka samokontroli
nasuprot spoljnoj kontroli, od strane drugih."
U većini škola u kojima se predaje Kontrola uma svi učitelji su obavezni da
završe kurs. Razlozi - svi sem jednog - dovoljno su očigledni, uzimajući u obzir
koristi od obuke. Učitelji postaju manje nervozni, strpljiviji, a studenti lakše provode
vreme na njihovim časovima.
Dobro je poznato da učitelj koji malo očekuje od svojih učenika malo i dobija, a
onaj koji očekuje više i dobije više. Učitelj obučen u Kontroli uma imao je direktno
iskustvo u onome što u četrnaestom poglavlju Hose naziva "kosmička lista prava"
čija se nadležnost prostire širom ljudskog roda. Jedan ovako obučen učitelj neće
nikad ismejavati nečiju "mentalnu opremu" - isuviše je dobro upoznat sa ogromnim
delokrugom svakog ljudskog uma da bi to učinio. Usled toga postaje bolji učitelj,
čak i ako njegovi đaci nikada nisu čuli za Kontrolu uma.
Međutim, kada su i đaci i učitelj prošli obuku u Kontroli uma, u razredu se
događaju sjajne stvari.
Nastavnica srednje škole iz Bufala podučava svoje đake da se "usklade" prema
Džordžu Vašingtonu i drugim ličnostima iz prošlosti kako bi im pomogle da uče
istoriju, upotrebljavajući tehnike koje su naučili na završnim časovima Kontrole
uma, kada su obrađivali slučajeve. Na taj način doživljavaju istoriju. A da bi im
pomogla kasnije, dok budu polagali testove, "podešavaju" se prema njoj i nalaze
potvrdu svojih odgovora.
Druga učiteljica na nivou koledža upućuje svoje studente da se "podese" na
filozofe radi objašnjenja onih mesta koja su im u njihovim radovima nejasna. "To
deluje!", izjavljuje.
Gospođa Liti, predavač Kontrole uma u Virdžinija Biču, nalazi posebno
zadovoljstvo u podučavanju mladih od sedam do sedamnaest godina. Neka od njenih
iskustava izneta su u članku pod naslovom "Učenici napreduju posle kursa Kontrole
uma" koji je objavljen u listu "Ledger Star" iz Norfolka (16. jul 1975.). Jedan od
njenih učenika bio je na lečenju od hiperkineze. Majka ovog hiperaktivnog mladića
je izjavila: "Posle kursa promene su bile apsolutno fantastične. Moj sin je bio u
81
stanju da prekine sa uzimanjem lekova a njegove ocene su se popele sa C na A.
Kontrola uma mu je dala saznanje da ima moć da se promeni."
I ocene drugog učenika iste škole skočile su sa C pre kursa na A posle kursa.
Neka druga učenica padala je na testovima izgovora. Posle kursa imala je ocenu A
na svim testovima izgovora, a za godinu dana njena sposobnost čitanja skočila je sa
nivoa četvrtog razreda na nivo devetog razreda.
Nije postojao praktičan način da se uporede oni koji su izabrali da idu na kurs sa
onima koji to nisu učinili, ili da se kasnije izmeri razlika između te dve grupe, jer na
sve tri škole na kojima je Dr. De So sproveo testove pre i posle kursa skoro svi
studenti su se opredelili za Kontrolu uma.
Ovakva mogućnost se, međutim, pojavila na Univerzitetu Skrenton u Skrentonu,
Pensilvanija. Profesor Donald L. Endžl (Donald L. Angell) sa Grupe za Ljudske
potencijale ponudio je diplomiranim studentima kurs na Savetovalištu za
rehabilitaciju. Dovoljan broj studenata je odlučio da ne ide na kurs tako da je bilo
moguće proučiti razlike. Dali su test sličan onome koji je korišćen u srednjim
školama - mada prilagođen odraslima - za 35 studenata koji su pohađali kurs i 35
koji nisu.
Razlike između ove dve grupe pokazale su se i pre početka kursa. Oni koji su se
opredelili za pohađanje kursa bili su, prema rezultatima testa, spremniji za nova
iskustva i više okrenuti sebi. Oni koji nisu želeli kurs, bili su tradicionalniji, vezani
običajima i pravilima, i praktični.
Mesec dana posle kursa, obe grupe su ponovo testirane i osim što su se prvobitne
razlike zadržale, pojavile su se nove, vrlo značajne. Grupa koja je pohađala kurs bila
je emocionalno stabilnija i zrelija, samouverenija i opuštenija od druge grupe.
Ukratko, ovo proučavanje ukazuje na to da su oni čiji je izbor da pohađaju kurs
Kontrole uma različiti od onih koji to ne izaberu i da im kurs koristi.
Dok je uzlet ka samopoštovanju važan za svakoga, od životne važnosti može biti
za narkomana koji se bori da bi se oslobodio ove zavisnosti. Kontrola uma ima
ograničeno iskustvo sa narkomanima, ali se to iskustvo pokazalo uputnim.
Pol Grivas (Paul Grivas), jedan od direktora Centra Kontrole uma na Menhetnu,
želeo je da vidi šta Kontrola uma može da učini za narkomane. Dobrovoljno je
počeo rad sa četiri narkomana, dvojicom koji su uzimali metadon i dvojicom koji još
uvek uzimaju heroin.
Prva dvojica su smatrala da je kurs koristan ali nije ih oslobodio metadona.
Metadon stvara izuzetnu zavisnost i koristi se u mnogim programima oslobađanja
narkomana od heroina. Odvikavanje od metadona je fizički bolno, a bolovi su, kažu
ovi narkomani, tako jaki da se nisu mogli koncentrisati na vežbe Kontrole uma.
Jedan od narkomana koji je još uvek uzimao heroin imao je krizu u porodici
prvog dana kursa i odustao je. Onaj drugi bio je u stanju da izvrši sopstvenu
detoksikaciju - da se oslobodi droge tokom nekoliko meseci posle kursa. Zatim se
javio gospodinu Grivasu i obavestivši ga da ponovo uzima heroin, tražio je da
82
ponovi kurs. Gospodin Grivas je proveo dan sa njim u obnavljanju i pojačavanju
vežbanja Kontrole uma, i on se ponovo oslobodio droge. Mesecima potom, još uvek
je bio nezavisan; zatim se odselio, te je gospodin Grivas izgubio dalji kontakt s njim.
Drugo nastojanje da se pomogne narkomanima pomoću kursa Kontrole uma bilo
je u okviru društvenog projekta u Bronksu, sa osamnaest bivših narkomana od kojih
su neki radili na projektu ili i sami bili organizatori. Oni koji su bili na kursu rekli su
da su osetili da mogu da upravljaju sobom mnogo više nego ikad ranije, a nekoliko
njih, mesecima kasnije, reklo je da su čak bili u stanju da prenesu neke od vežbi
svojim porodicama. Pouzdani test pre i posle kursa nije bio moguć jer, tri meseca
kasnije, mnogi od prvobitnih osamnaest narkomana nisu više bili dostupni.
Da li su nas ova dva iskustva nečem naučila? "Da", kaže Pol Grivas. I dok još
uvek nema statističkog dokaza, njegovo iskustvo ukazuje na dve stvari:
Prvo, Kontrola uma ne bi trebalo da uđe u život narkomana samo na
četrdesetosam sati, a zatim da sve ostalo prepusti njemu samom. Za mnoge od nas to
je iskustvo koje se stalno menja, ali narkomanu - koji treba da savlada, tokom
godina, a možda i celog života stvaranu, jaku negativnu uslovljenost uz mentalnu i
fizičku zavisnost - neophodni su česti podstreci tokom dužeg perioda. "Dajte mi
mogućnost da ovako postupim u toku programa rehabilitacije narkomana i siguran
sam da ću dobiti rezultate", rekao je Grivas.
Drugo, narkomani teško savlađuju zavisnost od droga, ali zato mnogo lakše
pristupaju vežbanju Kontrole uma nego mnogi drugi. Razlog je, kako veruje
gospodin Grivas, u tome što Kontrola uma podrazumeva izmenjeno stanje svesti.
Dok većina ljudi nije nikada iskusila drugo stanje svoje svesti, narkoman to često
čini. Ono što nije ranije radio jeste ulazak u korisni nivo uma na kom ima kontrolu
umesto da je gubi. To je ono gde Kontrola uma pruža posebne nade narkomanima.
Mada nije bilo obimnih studija na ovom području, dovoljno je priča o
pojedinačnim uspesima diplomiranih polaznika Kontrole uma, što nagoveštava da je
poverenje gospodina Grivasa u Kontrolu uma sasvim osnovano.
Evo jednog ličnog iskustva diplomiranog polaznika Kontrole uma koji je izlečio
sopstvenu zavisnost 1971. godine. Još uvek je "čist".
"Znao sam da imam ozbiljan problem: zavisnost od heroina. Kako kurs nazvan
Kontrola uma koji, između ostalog, tvrdi da pomaže ljudima da se oslobode
neželjenih navika, može da pomogne meni kad sam već probao većinu metoda
rehabilitacije narkomana? To je bilo van moje tadašnje moći razumevanja.
Skeptičan - kakav sam bio posle odlazaka psihijatrima, psihoterapeutima, posle
metadonskih programa i bolnica - bio sam spreman da probam bilo šta! Bio sam
uveren da neću preživeti još tri godine do svog tridesetog rođendana ukoliko ne
prekinem s korišćenjem heroina i načinom života koji je zahtevao, kako bih se
svakodnevno snabdevao drogom vrednom do 200 dolara.
'Navika nije ništa drugo do utisci koji se u moždanim ćelijama pojačavaju
ponavljanjem', rekao je instruktor Kontrole uma. Promenite programiranje na nivou
83
uzročnosti, podsvesti', nastavio je, 'i promenićete obrasce ponašanja na
delotvornom nivou, u spoljašnjoj svesnoj dimenziji'. To je logički imalo smisla, ali
moj emotivni nivo mi je govorio da mi je droga neophodna kako bih prestao da
budem preosetljiv na život i na negativna osećanja koja sam imao prema sebi. Tada
nas je instruktor upoznao s tehnikom kojom ćemo promeniti sliku o sebi, kojom,
umesto slabe, bezvoljne, neefikasne osobe postajemo pouzdano, samosvesno, zdravo
ljudsko biće.
Još uvek skeptičan, ali sa iskrom nade, počeo sam da se menjam maštajući u
Alfi. Programirao sam se tri puta dnevno - ujutru, u podne i uveče - da do 20. jula,
tridesetog dana od prvog programiranja, sva želja za drogom zauvek nestane.

Tokom ovih trideset dana nastavio sam da uzimam drogu, ali sam polako smanjivao

količine, planirajući da se određenog dana u potpunosti oslobodim zavisnosti od

droge.

Tog važnog dana u julu prestao sam da uzimam drogu i od tada je više nikada

nisam upotrebio. To nije bilo kao bezbroj puta ranije kada sam prestajao sa

upotrebom droge da bih joj se posle nekoliko dana ili nedelja ponovo vratio. Ovog

puta sam osetio svim svojim "bićem" da zaista nemam nikave želje za drogama. Bez

snage volje, bez zamene, bez potiskivanja osećanja ili želje. Uspelo je! Konačno

slobodan!"

Još jedan oblik zavisnosti, alkoholizam, daleko je rašireniji nego uzimanje droga

i upropašćava mnogo više života - samo u SAD na milione. Njegove žrtve takođe

imaju očajničku potrebu da prevladaju osećanja bespomoćnosti, neuspeha i krivice,

da izgrade samopouzdanje i staloženost koji će im olakšati povratak zdravlju.

Ovim potrebama je udovoljeno kada je 1973. godine 15 alkoholičara pošlo na

kurs Kontrole uma kao deo istraživačkog projekta u okviru institucije u kojoj su bili

na lečenju. Rezultate je procenjivao Dr. De So. Primenio je isti test ličnosti koji je

ranije upotrebio sa diplomiranim studentima na Skrenton Univerzitetu i, kao i u

ranijim ispitivanjima, dao je test neposredno pre početka i ponovo mesec dana posle

kursa.

Najoštriji kontrast kod ovih petnaest osoba pre i posle kursa bio je u

manipulativnom ponašanju. U profilu grupe učinjen je pomak od slabe kontrole

događaja prema većoj iskrenosti i otvorenosti u kretanju ka ciljevima; pomak koji bi

slučaj proizveo samo jednom u sto puta. Ostale promene su u glavnim crtama sledile

obrasce uočene u ranije opisanim slučajevima đaka i studenata. Imali su veću snagu

ega i samopouzdanja, bili su opušteniji i otvoreni ka novim saznanjima - kvaliteti

koji imaju neprocenjivu vrednost za onoga ko se bori protiv alkohola.

Jedna od najznačajnijih promena bilo je smanjenje osećanja ugroženosti ili

uznemirenosti. Dr. De So je napisao: "Područje osećanja ugroženosti sa svojim

izrazitim autonomnim tenzijama i prekomernom aktivnošću može biti od znatne

važnosti u razumevanju ponašanja alkoholičara. Vrlo je moguće da alkoholičari

koriste alkohol kao sredstvo kojim pokušavaju da uravnoteže svoje mentalne/fizičke

84

simptome. Kao odgovor na neugodnu situaciju, alkohol, koji uspostavlja ravnotežu

duha i tela, može im doneti beg sa tog nivoa uznemirenosti. Čini se da je u

poboljšanju stava prema samom sebi i u umeću kontrole uznemirenosti prava

zamena u alkoholu."

Direktor ustanove u kojoj su se lečili alkoholičari izneo je kako se svako od 15

novih diplomiranih polaznika Kontrole uma osećao šest meseci kasnije (zbog

diskrecije označeni su sa "subjekt" ili "S" umesto imenima).

Subjekt 1: Nije se vratio na staro stanje po prolasku kroz 90-dnevni program

rehabilitacije. Otkako je završio kurs Kontrole uma S. je od vrlo mirne, povučene

jedinke postao ljubazna, otvorena, duhovita i mudra osoba.

Subjekt 2: Od završetka kursa Kontrole uma S. se nije vraćao na staro stanje i

napustio je ustanovu i program rehabilitacije na pola puta. Izgleda da S. razvija

samopouzdanje i osećanje blagostanja.

Subjekt 3: Nije se vraćao na staro stanje od tretmana rehabilitacije u bolničkom

programu. Posle kursa Kontrole uma S. je doživeo značajan napredak u A.A

(antialkoholičarskom) programu.

Subjekt 4: U periodu od hospitalizacije do kursa Kontrole uma nije bilo povratka

na prethodno stanje. Kurs je zaista ojačao učinak terapijskog tretmana.

Subjekt 5: Bez povratka na prethodno stanje otkako je otpušten sa bolničkog

programa za rehabilitaciju.

Subjekt 6: Bez povratka na staro stanje. Osećanje dobrobiti se kod S.-a znatno

uvećava. Poboljšanje se odražava u iznenadnoj stabilizaciji cele porodice. Takođe je

popravio ocene u školi.

Subjekt 7: Do danas S. nije iskusio povratak na staro stanje. Posle kursa Kontrole

uma, S. je prekinuo A.A. program. Međutim, očigledno je da S. živi sa A. A.

filozofijom. Odnosi u porodici se izgleda takođe popravljaju.

Subjekt 8: Bez povratka na staro otkako je pohađao kurs Kontrole uma. Odnosi u

porodici su se uveliko popravili. Ranije zajedljiv i prgav, S. je postao prijatna osoba

"koja ljubi svoje bližnje".

Subjekt 9: S, žena, nije se vraćala na staro stanje i trenutno je zaposlena.

Subjekt 10: Bez vraćanja na staro stanje. S. je sada okrenut ka cilju i konačno je

izmenio granice koje je samom sebi nametnuo i očekuje prilike za viša dostignuća.

Subjekt 11: Otkako je pohađao Kontrolu uma S. tvrdi da mu je život pošao

nabolje, što se vidi po blagostanju koje se oseća u njegovoj porodici i njegovim

radnim rezultatima. S. se nije vraćao na staro stanje.

Subjekt 12: Dvanaest godina na A. A. programu. Posle kursa Kontrole uma S. je

imao jedno vraćanje na staro stanje u trajanju od jednog sata. Potom, povremenih

povrataka na staro stanje nije bilo.

Subjekt 13: Bez povratka na staro stanje od otpuštanja s bolničkog programa

rehabilitacije. Posle Kontrole uma, S. se postepeno konsoliduje. Poboljšanje je

primećeno u oblastima kao što su posao, porodica, itd.

85

Subjekt 14: Otkako je pohađao Kurs Kontrole uma S. je imao nekoliko povrataka

na staro stanje od kojih se sam izlečio. Nije bio hospitalizovan ni zbog jednog od

ovih povrataka, kao što je bio slučaj pre pohađanja kursa Kontrole uma.

Subjekt 15: Osam godina unutar i izvan A.A. programa. Hospitalizovan četiri

puta pre pohađanja kursa Kontrole uma. Povremena skliznuća ili povratak na staro

stanje u međuvremenu. Posle kursa Kontrole uma S. je doživeo četiri povratka na

staro stanje od kojih su dva zahtevala kratku hospitalizaciju.

Kontrola uma bila je očigledno moćan podstrek u borbama svih, izuzev

poslednjeg od ovih alkoholičara.

Jedna mala studija kao što je ova, naravno, nije dovoljna da dokaže da Kontrola

uma treba da bude prihvaćena kao sastavni deo lečenja alkoholičara. Međutim,

poboljšano osećanje blagostanja koje se jednoobrazno pojavilo i pre i posle testova

na studentima i psihijatrijskim pacijentima jasno ukazuje da oni koji traže bolje

načine za pomoć alkoholičarima treba da pokušaju sa Kontrolom uma.

Postoji još jedno stanje koje uključuje u sebe i uništeno samopoštovanje, stanje

koje nije samonametnuto kao zavisnost od droga ili alkohola, ali je mnogo

rasprostranjenije - siromaštvo. Uzroci siromaštva i načini njegovog suzbijanja bili su

predmet diskusija od postanka ljudskih zajednica. Kontrola uma se ne uključuje u tu

raspravu, ali može biti od ogromne pomoći kada treba ubediti siromašne da prikupe

sve svoje snage i pomognu sami sebi.

Nekima to može zvučati kao da se već ušlo u raspravu - kao da mi ubeđujući

siromašne da pomognu sami sebi prihvatamo da su sami krivi za svoje siromaštvo.

To je očigledno netačno, ali svaka siromašna osoba može sebi pomoći u razbijanju

svojih okvira kada u Kontroli uma pronađe ono što i svi ostali pronalaze - veću

sposobnost za upravljanje sopstvenim životom.

Prvi ozbiljan napor da se istraži koliko može biti korisna, ukoliko uopšte jeste,

Kontrola uma kao deo programa rehabilitacije u socijalnom pogledu, bilo je

istraživanje izvršeno nad 40 muškaraca i žena koji su živeli od socijalne pomoći.

Dobro je poznato da osoba koja ostane bez posla doživljava udarac po svom

samopoštovanju. To joj još više otežava da misli i pronađe izlaz iz svog problema.

Čovek, dok traži posao, oseća se poraženim i omalovaženim, bezvoljno obavlja

razgovore za posao koji produžavaju njegovu nezaposlenost i još više umanjuju

njegovo samopoštovanje. Ovo ga na kraju dovodi do socijalne pomoći. Kada bi

nešto moglo da utiče na ovu silaznu spiralu i obezbedi realan uzlet u

samopoštovanju, ta osoba bi bila u mnogo boljoj poziciji da sama sebi pomogne.

Ovako je, manje-više, razmišljao Lari Hildor, direktor socijalne službe u Ottawa

County Department, Mičigen. On je i sam pohađao kurs i znao je šta vežbanje može

doneti. Jedino što se pitao bilo je da li se rezultati mogu izmeriti i kako bi to merenje

izgledalo.

86

Da bi ostvarili projekat istraživanja i izvršili testiranja, zajedno se sa Dr. De

Soom obratio Dr. Džejmsu Motifu (Dr. James Motiff) sa odeljenja za psihologiju na

Houp Koledžu, Mičigen. Za test su izabrali široko upotrebljavani "Tennessee Self -

Concept Test" koji sa sto pitanja na šest strana, beleži pet aspekata mišljenja o

samom sebi: fizički, moralno/etički, lični, porodični i društveni. Test je sproveden

dva puta, jednom pre kursa i jednom posle.

Već samo ovo može nekog da navede da rezultate vidi samo kao "Hotorn efekat"

("Hawthorne Effect"). Sredinom 20-tih i u ranim 30-tim godinama, Western Electric

Company je pokrenula dalekosežan istraživački projekat da bi izučila različite

promene u uslovima rada koje bi mogle poboljšati stanje duha zaposlenih u Hotorn

postrojenju u Čikagu. Šta god da je kompanija učinila, stanje duha se popravljalo:

oni uvedu neku meru, moral raste; izbace tu meru i moral opet raste. Zaključak je da

ljudi jednostavno vole da ih primećuju i to se odražava na uzlet morala.

Da bi izmerio mogući "Hotorn efekat" Dr. Motif je testirao drugu grupu ljudi koji

su živeli od socijalne pomoći koji nisu bili na kursu Kontrole uma. Oni su bili dva

puta testirani, ali za razliku od grupe Kontrole uma, nisu ništa doživeli između dva

testa. Kod njih se nije pojavio "Hotorn efekat".

Oni koji su pohađali vežbanja Kontrole uma završili su sa radikalno izmenjenim

pogledom na sebe - promene koje su u pojedinim slučajevima prevazilazile

slučajnosti u proporciji od milion prema jedan. Promene su bile dramatične u svim

kategorijama. Novi diplomirani polaznici Kontrole uma videli su sami sebe kao

daleko bolje osobe nego što su to ranije mislili da jesu i osetili su novo pouzdanje u

sopstvene sposobnosti za rešavanje svojih problema.

Stepen promena naveo je Dr. Motifa da uzvikne: "Ovo su najznačajniji podaci

koje sam ikada video."

U izveštaju o ovom istraživanju piše:

"Bilo je malo zabrinutosti oko toga koliko će iznenadno ubacivanje optimističke,

"bolje i bolje" filozofije Kontrole uma biti prihvaćeno od strane majke koja od

socijalne pomoći živi u velikoj bedi. Ova zabrinutost je brzo otklonjena ... drugog

vikenda. Svi koji su se u početku uključili u kurs vratili su se da ga završe, a

prvobitno stidljivo šaputanje zamenjeno je žamorom živahnog razgovora koji je

pretio da čas pretvori u susret potpunog preporoda.

Skoro je svako imao da prijavi nešto konstruktivno ... nova bliskost sa svojom

decom ... nestanak hronične glavobolje ... smanjenje frustracije ... smanjenu težinu.

Mlada majka koja je zračila srećom upotrebila je tehniku Ogledala uma da bi našla

odgovor za zaposlenje i videla je samo ruku kako piše ček. Sledećeg dana dobila je

upravo onaj posao koji je oduvek želela."

Uglavnom su stanje duha i poremećena slika o sebi ono što osobu odvodi u

zatvor i čini je grubom i brutalnom dok je tamo; takođe, stanje duha je ono što osobu

često ponovo vraća u zatvor kada se jednom nađe na "slobodi". Vrsta slobode koju

zatvorenik može očekivati od Kontrole uma je ona koja je data i ostalima: razbijanje

87

mentalnih ograničenja koja se kod mnogih od nas ispoljavaju "u spoljašnjosti" kao

glavobolje, čirevi, nesanica i neuspeh u životnom opredeljenju, a kod zatvorenika i

kao zidovi i rešetke.

Ograničena iskustva Kontrole uma u zatvorima ukazuju na to da se rezultati

mogu očekivati u okruženju koje je manje brutalno. Vreme koje se tamo provodi

više nisu prazni časovi koje zakon otkida od nečijeg života, već bogat deo samog

života - časovi razvoja i samoistraživanja. Kontrola uma možda neće od zatvora

stvoriti srećnu isposničku ćeliju, ali ga može učiniti civilizovanijim mestom za

razvoj.

Iako nisu vršena statistička istraživanja, lična iskustva zatvorenika i njihovih

instruktora mnogo više govore. Li Lozovik je sedam puta držao kurs u državnom

zatvoru Rejvej - dok je bio oblasni koordinator Kontrole uma za Nju Džerzi (što je

napustio 1976. godine da bi osnovao Hom, duhovnu zajednicu) - četiri puta je držao

kurs ukupnom broju od oko 60 zatvorenika i tri puta osoblju zatvora.

"Ne postavlja se pitanje koristi koju su zatvorenici i osoblje imali od kursa",

rekao je, "to im se moglo videti na licima." Zvaničnici su bili toliko impresionirani

Kontrolom uma da je zatvorenicima koji su pohađali neki fakultet, kurs priznat kao

sastavni deo nastavnog programa.

Ronald Gorajeb, koji je na istom mestu nasledio g. Lozovika, ponudio je kurs

desetorici zatvorenika u oblasnom zatvoru Pasaik u Nju Džerziju. Jedan od njih je

izostao sa kursa pošto je pušten iz zatvora iako je želeo da se vrati da bi ga završio -

zatvorske vlasti to nisu dozvolile, ali su udovoljile zahtevu drugog zatvorenika koji

je posle kursa tražio da ode u samicu da bi mogao da meditira. Treći,

upotrebljavajući tehniku Mentalnog ekrana, programirao je da nađe posao van

zatvora. I našao ga je - to je sve što mu je bilo potrebno da bude uslovno pušten na

slobodu.

DEVETNAESTO POGLAVLJE
KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU
Zamislite da verujete u Marfijev zakon - "Ako bilo šta može da pođe naopako,
poći će, i to u najgore moguće vreme" - a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne
postoji, već umesto njega kosmička lista prava o kojoj je pisao Hose. Osećate se
srećnijim jer ste srećniji.
Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma kažu da im se to dešava
svakodnevno. Prodavač smatra da su njegove mušterije otvorenije prema njemu,
naučnici nalaze iznenadne odgovore za komplikovane probleme, profesionalni
atletičari postižu bolje rezultate, nezaposleni nalaze posao, zaposleni više uživaju u
svom poslu.
"Kada se širom kompanije susretnem sa diplomiranim polaznicima Kontrole
uma", kaže Majki Higins, četrdesetčetvorogodišnji direktor sektora za razvoj
zapošljavanja u fabrici "Hofman - La Roš" u Natliu, Nju Džerzi, "nađem se pred
zaokruženim pozitivnim stavom i radošću kojom zrače ovi ljudi i primećujem da je
to trajno stanje."
"Hofman - La Roš" je jedan od najvećih svetskih proizvođača farmaceutskih
proizvoda. "Ovo vas može iznenaditi jer dolazi od proizvođača sredstava za
umirenje", kaže Higins, "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za
postizanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od naših motiva za prvobitno
istraživanje Kontrole uma, 1973. godine."
Druga stvar koja je motivisala gospodina Higinsa da istražuje kurs jeste da je
malo onih najdelotvornijih službenika bilo koje kompanije, koji su zaista delotvorni
koliko bi mogli biti. Ono što je našao u Kontroli uma navelo ga je da isplanira
probni projekat koji bi se u početku oslanjao na program kompanije a iz kog bi
zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostali. Najavio je plan, "preko noći
upisao pedeset ljudi" i obratio se časnom Albertu Gorajebu, pastoru crkve u
obližnjem Patersonu i jednom od harizmatskih predavača Kontrole uma.
Plan je uspeo. Danas, tri godine kasnije, u fabrici je više od tri stotine onih koji
su završili kurs - vrhunskih službenika, naučnika, sekretara, inženjera, asistenata u
laboratorijama i rukovodioca osobljem. Neki su pohađali kurs u organizaciji
kompanije, a mnogi samostalno.
"Poseban utisak su ostavili istraživači koji su završili kurs. U početku su bili
najveći podrugljivci, ali se ispostavilo da su od svih baš oni postali najveći
entuzijasti", rekao je Higins.
Evo nekih komentara diplomiranih polaznika Kontrole uma iz "Hofman - La
Roša" koji su objavljeni u fabričkim novinama "Inside Roche":
89
Direktor trgovine: "Kurs mi je dao novo osećanje svesti o sebi i važnosti odnosa i
rada sa ostalim službenicima. Primenjujem ono što sam naučio tako što pokušavam
da razvijem sposobnost da kanališem svoja interesovanja i postignuća tako da se
rasipa što manje vremena i kretnji."
Asistent, biohemičar: "Ceo moj mentalni stav se promenio; kao rezultat, uveren
sam da se dobre stvari zaista događaju kada na život gledate pozitivno. Zadivljuje
koliko je topline između dve osobe ako ste prijatni i tolerantni jedno prema
drugome."
Kadrovski službenik: "To je jedna od najboljih stvari koja mi se desila i smatram
da je mogućnost učestvovanja prava prednost. Kurs koji naglašava pozitivno
mišljenje pomogao mi je da razvijem unutrašnji mir i izgradim samopouzdanje."
Nadzornik fabričkog servisa: "Mentalno se bolje osećam - više ne brinem toliko i
ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nužda, naučio sam da se opustim i
zauzdam glavobolje. Ključ uspeha je verovanje."

Viši sistem analitičar: "Povećano samopouzdanje i opšti osećaj dobrobiti su
rezultati kursa koji nas uči kako da prepoznamo deo sopstvene prirode koji obično
ne primećujemo. Na primer, ovaj program uvećava osetljivost prema drugim ljudima
i čini da postanemo svesniji intuitivnih doživljaja koje racionalna svest želi da
porekne.
Posao iz osnova izgrađen tehnikama Kontrole uma jeste "Idea Banque, Inc."
("Banka ideja") iz Čikaga, deoničarsko društvo diplomiranih polaznika Kontrole
uma koje se bavi pronalascima koji se mogu plasirati na tržištu. Sve je počelo kada
je Ričard Hero, koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti Čikaga, postavio
složen problem iz oblasti marketinga da bi video može li neka vrsta intuicije koja bi
se stvorila na Alfi ili Teti, dovesti do praktičnih rešenja. Gospodin Hero koji iza sebe
ima desetogodišnje iskustvo konsultanta u marketingu, već je imao izvanredno
rešenje - trebalo mu je deset godina da ga smisli. Diplomirani polaznici Kontrole
uma takođe su došli do izuzetno dobrih rešenja - za deset minuta.
"Poprilično sam očekivao nešto poput ovog, ali nisam bio spreman na to da ljudi
koji se ne bave tehnikom rešavaju tehničke probleme bolje nego stručnjaci. Oni nisu
zatvoreni u logiku i mogu da ispitaju više mogućnosti."
"Morao sam da zaključim", rekao je, "da je kombinovana inteligencija
dvadesetoro ljudi na njihovim nivoima, koja je izvlačila informacije njihovom
kreativnom imaginacijom, oko hiljadu puta efikasnija od inteligencije dvadesetoro
ljudi koji pokušavaju da razložno nađu put do rešenja".
Upotrebljavajući i sam istu tehniku za rešavanje problema, pronašao je i
patentirao nov način za izradu prenapregnutog betona. Diplomirani polaznici
Kontrole uma dolazili su sa sopstvenim idejama i s potrebom za znanjem
marketinga. "Tako je nastala 'Banka ideja'", objasnio je.
I danas, nakon dve godine postojanja, "Banka ideja" ima osamnaest pronalazaka
na tržištu ili spremnih za tržište i oko dvadesetak u proizvodnji. Jedan je "gutač
90
lišća", dodatak kosilici za travu koji pravi prekrivač od lišća. Firma koja plasira
proizvode putem TV oglasa, kupila je dva i po miliona ovih "gutača". Drugi
proizvod je samolepljiva zakrpa za pocepane tkanine. Umesto da budu nevidljive,
ove baš skreću pažnju. "Buba utikač" je obojen i oblikovan kao buba.
Društvo se sastaje jednom mesečno da bi putem meditacije rešavalo probleme.
Članovi su oni u čijim se idejama nalazi potencijalna zarada. Uz početnu članarinu
plaćaju malu mesečnu nadoknadu i dele profit.
Druga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polaznici Kontrole uma u
oblasti Čikaga jeste, ili je bila, investicioni klub. Jedan berzanski broker je mislio da
bi njegova nova sposobnost da se kreće napred ili nazad kroz vreme, mogla da se
iskoristi za odabiranje deonica. Ako tokom meditacije vidite deonicu u budućnosti,
kupite je sada i prodajte je u budućnosti. Plan se dopao gospodinu Herou i klub je
osnovan. Gospodin Hero, broker, i ostali članovi bili su oduševljeni, ali ne baš
sigurni. Kontrola uma je rešila čitav spektar problema, ali nikada, koliko je poznato,
problem tačnog predviđanja rasta i pada cena u Vol Stritu.
Sa ovim zdravim skepticizmom, u toku prvih nedeljnih pokušaja tokom šest
meseci, članovi su se uzdržali od ulaganja na berzi.
Svake nedelje broker bi im davao imena deset deonica. Članovi su ih vizuelizirali
u Alfi, trideset dana u budućnosti. Videli su se u brokerovoj kancelariji kako čitaju
novine, obaveštavajući se kako je koja deonica prošla. Kada su se vratili u
sadašnjost, poredili su svoja otkrića u Beti. Kada bi glasanje bilo 1,5 prema 1 u
korist deonice, obavila bi se kupovina - na papiru.
Na samom početku pojavio se problem. Članovi su morali da nauče da je veseli
optimizam, jedno od obeležja onih koji su završili kurs Kontrole uma, često slab
vodič za ono što se dešava na berzi. U početku su imali viziju da sve deonice rastu.

Međutim, brzo su učili i uskoro su pravili "pogotke". "Portfelj" grupe se uskoro

bolje kotirao nego prosek berze.

Ukazao se još jedan problem. Sa sve većim oduševljenjem jasnovidi investitori

su počeli da čitaju o deonicama koje su odabrali i tako dobijali sve više podataka.

Ove objektivne podatke preneli su u meditaciju i njihov je profit, na papiru, opao.

Da bi se ovo rešilo, šifrirali su svaku deonicu tako da niko ne zna ko koju

deonicu jasnovido prati. Rezultati su se popravili, opet su bili iznad proseka tržišta.

Sada, posle šest meseci provere podataka dokazujući da jasnovidac može biti

nadmoćan na berzi, bilo je vreme da se uloži pravi novac.

Glatko se prešlo sa probnih pokušaja na stvarno investiranje. Članovi su ostvarili

stvarni profit. Kada je cena na tržištu padala, padala je i cena njihovih deonica, ali ne

kao na tržištu u celini. Kada su cene rasle, rasle su i njihove deonice, i više nego na

berzi. Međutim, posle otprilike godinu dana stvorio se zastoj. Vrednost deonica na

berzi padala je više no što je rasla. Potrfelj grupe je takođe pao, iako ne tako izrazito.

Ipak, činjenica je da je pao, i ponos koji je grupa osećala u nadigravanju sa berzom

umanjen je njihovim gubicima.

91

Svaki rafinirani investitor će vam reći da se novac može zaraditi umesto da se

izgubi kada dođe do pada cena na tržištu. Samo treba prodati na kratko. Prodate

odmah deonicu, pa čak i ako je nemate, zatim je kupite i isporučite kasnije, kada

cena padne. Potpuno legalno - ali ovo je pravljenje zarade na tuđim gubicima, ili da

drugačije kažemo, imati obezbeđen interes u lošim vestima - to nije za diplomce

Kontrole uma. Klub je prekinuo sa radom.

Dok je ovo pisano, došlo je do uspona na tržištu i gospodin Hero je izvestio

članove da mogu ponovo početi.

Njegovo zanimanje za korisnost Kontrole uma u poslu proširuje se i na sport,

koji je, kako kaže, isto toliko posao kao i izbacivanje novog proizvoda na tržište ili

investiranje na berzi. Možda ste čuli da je grupa igrača tima "Chicago White Sox"

pohađala kurs Kontrole uma.

O ovome se naveliko govorilo u leto 1975. godine, i to u TV emisiji "60 minuta"

- studio CBS - i TV emisiji "Danas" - studio NBC. To je uglavnom bila zasluga

gospodina Heroa.

Kada se završila sezona bejzbola, uporedio je pojedinačne rezultate igrača - pre

Kontrole uma (1974.) i posle (1975.): svi su se popravili, a mnogi od njih

zapanjujuće.

Među diplomiranim polaznicima Kontrole uma, najveći entuzijasti su prodavci.

"Uđem u svoj nivo i vizueliziram uspešan poziv. Rezultati su bili izvanredni.

Svakog meseca kažem sebi: napraviću toliko i toliko dolara, postavljajući sve više

ciljeve, i uspevam da ih ostvarim." Ovo je rekao trgovac jedne vrlo ugledne firme u

Vol Stritu. Podpredsednik male čeličane je rekao: "Kažem sebi: 'prodaću ovome' i to

uspe. Sada kurs preporučujem svojim prodavcima, svojim partnerima, čak i svojoj

deci. Mislim da svima može biti koristan, ne samo u poslu već i u privatnom

životu."

Govoreći o brojnosti izveštaja diplomiranih polaznika Kontrole uma,

najimpresivniji rezultati su postignuti u pronalaženju novih poslova. Smireno

samopouzdanje koje donose vežbe Kontrole uma verovatno utiče na to koliko i drugi

faktori - samouverenje neophodno za traženje boljeg posla, lakoća sa kojom

diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za zaposlenje i sami su

dovoljni da preokrenu tok događaja u karijeri te osobe.

Fotograf, oženjen i otac dvoje dece, iznenada je izgubio posao. Tada je napisao

svom predavaču sledeće pismo:

"Da se ovo desilo pre pet godina, uleteo bih u najbliži bar i, uz sva opravdanja

koja se na svetu mogu naći za neviđeno pijanstvo, isplakao bih se nad kriglom piva

nezaposlenog čoveka pokraj sebe.

SADA, sa Kontrolom uma... razdvajajući oblake tako da mogu da pravim slike iz

vazduha bez senki na zemlji, odmah zaceljujući tuce posekotina i kontuzija, i

92

nalazeći gomile izgubljenih predmeta, samo pogledom na svoj mentalni ekran,

nisam ni najmanje bio zabrinut da li ću moći da nađem drugi posao.

Sve što sam učinio bilo je da uđem u svoj nivo i video sam sebe kako idem u

koledž, što sam mislio da je greška jer sam već diplomirao na koledžu ... Međutim,

proverom sam kasnije otkrio da u stvari podležem određenom propisu prema kom

ću za to dobiti 400 dolara, kao i 300 dolara pomoći nezaposlenima - biće to ukupno

700 dolara koje ću odneti kući, što je 200 dolara više nego što sam zarađivao kada

sam imao posao. Treba dodati i činjenicu da sada mogu i da povremeno honorarno

radim za AP, UPI i druge listove."

Još jedna osoba koja se oporavila od iznenadnog gubitka posla je sasvim sveži

diplomac Kontrole uma iz Njujorka. Ljutito je pozvao telefonom Hosea i rekao:

"Pričaj mi sada o Kontroli uma!" Hose mu je mirno rekao da nastavi da radi pomoću

svog mentalnog ekrana i drugih tehnika. Tri dana kasnije javio se Hoseu sasvim

drugačijeg raspoloženja. Upravo je dobio posao trostruko bolje plaćen od onog koji

je izgubio.

Možda su najživopisnije iskustvo koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili

muž i žena koji se bave otvaranjem sefova drugih ljudi. Evo kako to oni rade: jedno

od njih jasnovido ode u laboratoriju, prizove živu mentalnu sliku sefa i njegovog

vlasnika, zatim vrati sat unazad i pažljivo posmatra kako čovek otvara svoj sef.

Drugi, kao usmerivač, pažljivo beleži brojeve koje ovaj govori. Kasnije, u Beti,

jasnovidac okrene broj kućnog telefona i u Beti otvori sef pred njegovim zgranutim i

zahvalnim vlasnicima. Jasnovidac je ovlašćeni bravar na srednjem zapadu i često ga

zovu da otvori sefove vlasnika koji ne mogu da se sete šifre za otvaranje sefa.

DVADESETO POGLAVLJE
KOJIM PUTEM DALJE?
Od trenutka vašeg prvog dostignuća pomoću Kontrole uma otisnućete se na
odiseju samootkrivanja. Sve što ćete saznati o sebi biće dobre vesti. Konačno, kada
budete obezbedili da za vas sve funkcioniše onako kako je Hose opisao u
prethodnim poglavljima, otvoriće se pred vama nekoliko puteva budućeg razvoja.
Možete, preko prijatelja, knjiga ili drugih kurseva, oprobati još neke tehnike i
dodati ih mentalnoj opremi koja vam je na raspolaganju. S druge strane, možda ćete
otkriti da i čudo koje se ponavlja postaje nešto uobičajeno i, kako oduševljenje
novim otkrićima opada, možete se opustiti i vratiti se gde ste bili na početku. Ili,
kada otkrijete da vam neka tehnika Kontrole uma donosi veće uspehe nego druge,
možete je usavršiti i stvoriti od nje pouzdan oslonac u životu.
Ni jedna od ovih staza nije najbolja za vas.
Ako počnete da tragate za drugim tehnikama pronaći ćete mnoge koje deluju.
Velika je verovatnoća da je one koje pronađete Hose već istražio i odstranio u korist
onih koje su sada u programu kursa. Oni koji postaju sakupljači tehnika oduzimaju
vreme od razvoja nekih korisnih tehnika do nivoa majstorstva. O ovome će kasnije
biti više reči.
Ako primetite da vaše ushićenje jenjava i da se udaljavate od vežbanja Kontrole
uma, niste jedini. Što je važnije, vaše iskustvo neće biti potpuno izgubljeno. Hose je
ustanovio da se jednom usvojena obuka Kontrole uma nikada u potpunosti ne gubi i
može se prizvati i koristiti u slučajevima nužne potrebe.
Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma opredeljuju se za jednu određenu
tehniku koja im najbolje deluje. Što je više upotrebljavaju to su bolji rezultati.
Međutim, postoji i četvrti način, bolji od bilo kojeg od ova tri.
Kontrola uma je brižljiv izbor mentalnih vežbi i tehnika koje jedna drugu
pospešuju. Zapustiti jednu zato što za vas nije toliko uspešna kao neka druga znači
propustiti priliku za zaista potpuni razvoj. Kontrola snova pojačava vašu sposobnost
kod mentalnog ekrana; mentalni ekran čini kontrolu snova pouzdanijom i
upečatljivijom. Kurs i Hoseova poglavlja u ovoj knjizi su delovi; celina je mnogo
snažnija od delova.
Ipak, možete se pitati šta sledi kada sve uvežbate i sve deluje.
Postići samo da Kontrola uma deluje nije dovoljno. Pred vama uvek stoje stepeni
kontrole i istančana, fina iskustva.
Jednom su pitali Hosea: "Kada neko može znati da je iz Kontrole uma izvukao
sve što se može dobiti?"
"Kada sve svoje probleme možete pretvoriti u projekte i kada te projekte
ostvarite onako kako želite", odgovorio je. Zatim je za trenutak zastao i dodao:
"Ne... to ide mnogo dublje. Kada shvatite s kakvim smo ogromnim moćima svi mi
94
rođeni, kada se sopstvenim iskustvom uverite da se te moći mogu upotrebiti samo
konstruktivno, shvatićete i da postoje dostojanstvo i svrha našeg postojanja na ovoj
planeti.

Moje mišljenje je da je naša svrha da se razvijamo, evoluiramo, a ovaj
razvitak je sada naša sopstvena, pojedinačna odgovornost. Mislim da mnogi ljudi
ovo pomalo naslućuju. Što više vežbate Kontrolu uma, ova slutnja raste dok ne
postane čvrsta izvesnost."
Na ovoj dubini proživljavanja očekuje vas "čvrsta izvesnost" da iza svega stoji
blagotvorna svrha. U Kontroli uma ovo se ne otkriva u mističnom blesku posle
mnogih godina meditacija i odricanja od života, već prilično brzo, iz svakodnevno
delotvornijeg načina življenja - iz uobičajenih životnih zbivanja kao i događaja koji
oblikuju sudbinu.
Uzmimo jedan mali slučaj, onakav kakav bi neko ko je završio kurs Kontrole
uma mogao iskusiti, i videćemo kako postaje korak ka izgradnji ove "čvrste
izvesnosti". Prvo što je uradio jedan polaznik (koji tek što je završio kurs Kontrole
uma) bilo je da, odmah po dolasku kući s odmora, izvadi film iz kamere i potraži po
prtljagu drugi snimljeni film. Nije mogao da ga nađe. Gubitak nije bio veliki, ali bio
je neprijatan; tu je bila zabeležena prva nedelja njegovog odmora.
Ušao je u svoj nivo i ponovo proživeo trenutak kada je poslednji put stavljao film
u kameru, ali sve što je video na svom mentalnom ekranu bila je sama kamera na
njegovom stočiću gde je stavio prvi film, ne i drugi. Ostao je u svom nivou i išao od
trenutka do trenutka kada je slikao, ali još uvek nije stigao do prizora kada je
stavljao novi film u kameru. Slika njegovog stočića se i dalje tvrdoglavo
pojavljivala.
Uveren da ga je njegov mentalni ekran izneverio, dao je samo jedan film na
razvijanje. Kada je razvijen film stigao, sadržavao je sve slike koje je snimio, od
početka do kraja letovanja. Drugi film nije ni postojao.
Ovaj, ma kako beznačajan slučaj, obezbedio je ovom diplomiranom polazniku
Kontrole uma prvi konkretan dokaz - koji je našao van časova Kontrole uma - da
može imati više pouzdanja u sopstveni um. Uz nekoliko sličnih malih događaja, a
zatim i nekoliko većih u kojima pomaže ne samo sebi već i drugima, promeniće se
njegov pogled na sebe samog i na svet oko njega. Njegov život će se izmeniti jer će
se nalaziti na rubu te čvrste izvesnosti.
Na tom putu može postići i nešto slično sledećem: čovek koji je vežbao Kontrolu
uma nekoliko meseci, imao je ćerku koja je bila alergična na njihove dve mačke.
Kad god se sa njima igrala teško je disala i naglo bi prekidala igru. On je postavio
problem i zamislio rešenje na svom mentalnom ekranu u meditacijama tokom
nedelje dana. Rešenje koje je zamišljao bilo je to da se njegova ćerka igra sa
mačkama bez žurbe i uz lagano, normalno disanje. Jednog dana, video je u
stvarnosti ono što je zamišljao. Njegova ćerka više nije bila alergična na mačke.
Oba ova slučaja su uključivala samo mentalni ekran. Oba su bila uspešna, pa
biste se mogli upitati zašto da se zamarate drugim tehnikama?
95
U prvom slučaju, da ovaj polaznik nije naučio nijednu drugu tehniku osim
mentalnog ekrana možda bi postigao isti rezultat - pretpostavljajući da je
jednostavno pobudio sećanje na "zaboravljeni" događaj i da Viša Inteligencija nije
ušla u igru, što je daleko od izvesnog.
Međutim, drugi slučaj je obuhvatio široki opseg obuke Kontrole uma - odlazak
na nivo, vežbe vizuelizacije, delotvornu čulnu projekciju za telepatski prenos
izlečenja, kontrolu snova i rad na slučajevima, tako da je svojoj želji i verovanju u
punoj meri mogao dodati i očekivanje.
Sa raznovrsnom praksom, vaš um će početi da upotrebljava prečice. Postaće
osetljiv na nejasne, prigušene signale važnih stvari i prenosiće vam ih bez potrebe da
ih sami tražite. Život jednog diplomiranog polaznika Kontrole uma bio je na ovaj
način spašen. Upravo je meditirala jednog jutra pre polaska na posao, koristeći
mentalni ekran da ispravi mali problem na poslu, kad je veliko crno X blokiralo
sliku koju je želela da stvori. Zatim je blokiralo sve ostale prizore vezane za
kancelariju. "Nagoveštaj", isuviše jak da bi ga zapostavila, kazivao joj je da izbegne
kancelariju tog dana, i ona je srećom ostala kod kuće. Kasnije je saznala da bi, da je
otišla na posao tog dana, uletela pravo u oružanu pljačku u kojoj je nekoliko osoba
teško ranjeno. To je vrsta informacije koju obično dobijamo putem kontrole snova,
ali ona je upotrebljavala mentalni ekran i to se tu ispoljilo.
Evo još jednog slučaja u kom je um tako izvežban da u ozbiljnim, hitnim
situacijama jedan diplomirani polaznik uspostavlja nad njim kontrolu ne gubeći
vreme za odlazak na Alfu. Mnoge događaje opisane u sleđećem pismu potvrdilo je
devet svedoka.
"Sreda - došao sam kući iz kupovine ruku punih kesa. Otvorio sam spoljašnja
vrata koja su se zalupila i udarila me pre nego što sam mogao da otvorim
unutrašnja vrata. Nestrpljivo sam jako odgurnuo vrata. Na moj užas, ona su se brzo
ponovo zalupila a njihova šiljata kvaka se zabila u moju ruku ispod lakta. Ispustio
sam kese i polako izvukao kvaku iz ruke. Kroz više slojeva tkiva zjapila je duboka
rupa.
Počela je da nadire krv ispunjavajući rupu i preplavljujući je. Nisam imao
vremena da se onesvestim. Umesto toga intenzivno sam se koncentrisao da
zaustavim krvarenje. Zapljusnuo me je ogroman talas radosti kada je krvarenje
prestalo - skoro da nisam poverovao sopstvenim očima!
Dok sam dezinfikovao ranu počeli su prvi bolovi. Seo sam i ušao u svoj nivo,
pokušavajući da rešim da li da otkažem put u Boston na sastanak Kontrole uma gde
bih čuo Majora Tompsona ili da odem kod lekara. Osećao sam jaku potrebu da
odem u Boston, ali i da proverim svoje verovanje da sam naučio da kontrolišem bol.

Na putu do Bostona neprestano sam radio na bolu. Ali, za vreme predavanja

postao je toliko jak, a moji prsti toliko ukočeni da sam ga čak i na svom nivou jedva

96

izdržavao. Osetio sam se krivim što nisam mogao da slušam predavanje - ipak,

sledećeg dana bio sam u stanju da ga ponovim skoro od reči do reči.

U vreme dok sam imao tako jake bolove, stalno sam jasnovido zvao u pomoć.

Marta mora da je čula ove moje pozive jer je posle lekcije, dok su se ljudi okupljali

oko stola da popiju kafu, tražila da vidi moju ranu. Kada sam podigao zavoj rana je

još uvek zjapila otvorena. Jedno parče mesa se nekako izmestilo dok sam izvlačio

kvaku iz rane a okolna koža je bila purpurno crna. Otišla je po pomoć i pošto je

našla najbližu bolnicu, vratila se sa Denisom Storinom. Rekao sam da ne želim da

idem u bolnicu. Želeo sam da Denis radi na tome pa smo se povukli u jedan miran

ugao gde je Denis ušao u svoj nivo.

Kada je počeo da radi na rani moj bol je postao toliko intenzivan da sam morao

da uđem u svoj nivo da bih i ja na tome radio. Kako je počeo da spaja iskidano tkivo

komad po komad, izgledalo je da njegovi prsti izazivaju bolove u ogromnim

talasima. Rana je postala toliko osetljiva da sam želeo da urlam! Pokušao sam da se

koncentrišem na to da bol nestane i da po ko zna koji put pomognem i Denisu i sebi

- uspešno se boreći sa potrebom, nesumnjivo nastalom u Beti, da mu kažem da

prestane i da mi dozvoli da odem u ambulantu. Zaista sam želeo da to uspe.

Posle nekoliko časova izgledalo je da se bol stišava. U početku sam osetio da me

boli manje za otprilike deset, a zatim za otprilike petnaest posto. Kada me je Denis

upitao kako se osećam, skoro četvrtina bolova je nestala.

Kada smo nastavili, unutrašnje tkivo je zaraslo. Zatim, kako je spoljašnji sloj

počeo da zaceljuje, bol je postajao intenzivniji. Uprkos svojoj koncentraciji na

zaceljivanju, bio sam ovlaš svestan ljudi koji su se kretali oko mene - a naročito

nekoga ko je stajao iza mene, odnoseći deo bolova u trenucima kada mi je to

očajnički bilo potrebno. Bio sam izuzetno zahvalan. Zatim su došli sledeći talasi

bola i morao sam da se koncentrišem na borbu s njima.

Onda smo prešli na zatvaranje najdubljeg dela rane. Osetio sam da ljudi

formiraju krug oko nas da nam daju snagu. Mogao sam da osetim energiju kako

struji kroz mene - skoro me je podigla sa stolice.

I Denis je to mogao da oseti, a uz pomoć ostalih isceljivanje je mnogo brže

napredovalo. Neki od onih iz kruga kasnije su mi rekli da se moglo videti kako se

rana zatvara, otok smanjuje, koža menja boju od nezdravo purpurne do

crvenopurpurne, zatim crvene, ružičaste i kako se konačno dva spoljna sloja kože

sastavljaju kao dobro isečeni delovi slagalice. Kada smo stigli do mesta gde su bila

parkirana moja kola, prijatelji su želeli da me odvezu do Vorvika - nisu želeli da mi

se otvori rana kada se budem služio menjačem. Odbio sam. Znao sam da ću

bezbedno stići kući. Tako je i bilo - i to bez imalo bola.

Sledećeg jutra probudio sam se u odličnoj formi. Ruka mi je bila kao posle tuče -

nikada me nisu prebili, ali pretpostavljam da to tako izgleda. Ali, nije bilo bolova, a

moja je ruka odlično izgledala. Uspravio sam se u sedeći položaj i video ovaj lepi

svet okupan blistavim sunčevim zracima. Kao da sam se ponovo rodio!"

97

Kao što možete videti, ako nastavite da istražujete potencijale vašeg uma, to će se

isplatiti na način od neprocenjive vrednosti. Gledano sa ovog aspekta, kaže Dr.

Vilfrid Han, Direktor istraživanja Kontrole uma, svaki diplomirani polaznik

Kontrole uma postaje sopstveni direktor istraživanja.

"Na kom su drugom polju istraživanja", pitao je, "toliko nepotrebne skupe

laboratorije i moderna oprema? Najrazvijenije istraživačko oruđe ikada stvoreno -

toliko izuzetno da se zaprepastim kad god o tome razmišljam - na raspolaganju nam

je dvadeset četiri sata: naši umovi. Stoga smo svi mi rukovodioci istraživanja."

Mi danas imamo jednu važnu prednost, a to je da prvi put u istoriji moderne

nauke istraživanja uma počinju da se poštuju. Izuzetno je umanjena opasnost da se

ozbiljan istraživač proglasi za neodgovornog varalicu, kao što se to desilo Hoseu

kada je počinjao.

Opasnost ove vrste ipak nije potpuno nestala. Postoje lekari koji uče da koriste

Kontrolu uma u svojoj praksi, naučnici u industriji koji koriste kontrolu snova da bi

ih oni uputili na nove proizvode, muškarci i žene u svim životnim dobima - neki već

anonimno spomenuti u ovoj knjizi - koji kažu: "Nemojte stavljati moje ime. Moji

prijatelji će misliti da sam lud."

Ovo postaje sve ređe. Stotine hiljada diplomiranih polaznika Kontrole uma s

ponosom govore o onome što postižu svojim vežbanjem. Ugledni medicinski

časopisi objavljuju naučna i klinička dokumenta o jasnovidim izlečenjima i

interakcijama: um - telo. Ličnosti izložene očima javnosti - članovi tima "Chicago

White Sox" i izvođači kao što su umetnici Kerol Lorens i Margerit Pjaca (ranije

spomenuti), Lezi Blajden, Selest Holm, Lorett Svit, Aleksis Smit i Viki Kar - svi su

javno govorili o svojim iskustvima u Kontroli uma,

Kojim putem dalje? Niz dugačku stazu uzbudljivih samootkrivanja. Sa svakim

novim otkrićem bićete bliži konačnom cilju istraživačkog projekta što je Vilijam

Blejk (William Blake) ovako iskazao:

U zrnu peska svet videti

I nebo u divljem cvatu,

Na dlanu ruke svoje beskraj držati

i večnost u jednom satu.

DODATAK I
KURS I ORGANIZACIJA KONTROLE UMA
Hose Silva
Sada znate šta je Kontrola uma i šta stotine hiljada ljudi njom postižu. Pošto je
ovaj pokret vrlo široko rasprostranjen i brzo se razvija, očigledno nije moguće reći
sve što su oni koji su završili kurs dobili od ovih vežbi.
Ako poznajete bilo koga ko je završio kurs Kontrole uma verovatno ste čuli
različite opise dobrobiti koje su stekli. Neki ga upotrebljavaju za zdravlje, neki kao
pomoć pri učenju, drugi u poslovnom životu i porodičnim odnosima, a mnogi, koji
malo o tome govore, koriste ga da bi pomogli drugima.
Dobivši tako različite izveštaje možete se upitati da li se kurs razlikuje u
zavisnosti od predavača. Ne, kurs je istovetan širom sveta. Onoliko koliko se
predavači mogu međusobno razlikovati - kao što možete očekivati da se razlikuju
sveštenik i bivši broker - i uprkos ogromnoj slobodi koju imaju u prezentaciji kursa,
mentalni trening i vežbe, kao i rezultati, ostaju identični.
Razlika je samo u ličnim potrebama polaznika kursa. Nemaju svi iste probleme i
iste potrebe. Po završetku kursa, svako teži da se usredsredi na one delove treninga
koji se najdirektnije suočavaju sa problemima koje najviše želi da reši.
Kasnije, ukoliko se pojavljuju novi problemi, primenjuju se i drugi, dotada
zapostavljani delovi kursa. Te tehnike koje se nikada ne zaboravljaju, lako se
prizivaju kada su neophodne. Videćete da je to tačno kada ponovo pročitate i uradite
vežbe od trećeg do četrnaestog poglavlja, a zatim ih kasnije obnovite. Ipak, možda
ćete biti u iskušenju da kažete: "U redu, moj problem je to i to, zato ću se
koncentrisati samo na to". Kurs kao i njegovi pojedini delovi predstavljeni u tim
poglavljima međusobno se smisaono uklapaju, što je testirano kroz istraživanja i
dugo iskustvo.

Jedan, naizgled nepovezan deo pojačava sve ostale uključujući i onaj
koji vas najviše zanima.
Nešto od onoga što biste dobili ako odete na kurs kod ovlašćenog predavača
izostavljeno je iz ovih poglavlja. Možda se pitate da li to menja kurs? To će izmeniti
kurs na dva načina: brzina kojom budete savladali kurs u celini biće znatno sporija -
nedelje s knjigom u poređenju sa četrdesetosam sati u razredu Kontrole uma. Drugo,
postoji prenos energije medu ljudima u grupi, što je najvažniji deo vrhunskog
iskustva, o čemu ste čitali. Međutim, kada svesno naučite sve vežbe kroz koje sam
vas vodio, bićete u stanju da učinite sve što može i diplomirani polaznik Kontrole
uma.
Razlog zbog kog su neki delovi kursa izostavljeni nije da bi se nešto od vas
namerno sakrilo, već jednostavno zbog toga što zahtevaju obučenog predavača.
Mnogi od onih koji su završili kurs smatraju da vežba i mentalni trening značajno
jačaju kada se kurs ponovi posle dužeg vremenskog perioda. Ohrabrujemo ih da to
99
učine bez troškova što rezultira podatkom da deset do dvadeset posto tipičnog
razreda Kontrole uma čine oni koji ga obnavljaju.
Mnogi kažu da je intenzivnost doživljaja još veća prilikom ponovnog pohađanja
kursa.
Ako želite da idete na kurs, već prvog puta imaćete dublji doživljaj jer ste
ovladali tehnikama iz ove knjige.

Evo sada prikaza svega kroz šta se prolazi na kursu Kontrole uma:

Jutro prvog dana

09:00 Dan počinje predavanjem koje polaznicima daje opštu sliku celog kursa.

10:20 Predah.

10:40 Pitanja, odgovori i diskusija, zatim detaljan opis i prikaz prvog

meditiranja.

11:30 Predavač prvi put vodi polaznika na meditativni ili Alfa nivo uma. Oni

se mogu meškoljiti ili češkati po želji, mada na ovim i dubljim nivoima uma telo

postaje opuštenije i zahteva manje pažnje, naročito kada se doživljava "idealno

mesto za relaksaciju".

12:00 Predah.

12:20 Predavač opet vodi polaznike u meditaciju, ali na dublji nivo, mada još

uvek u oblasti Alfe.

12:50 Pitanja i odgovori i opšta razmena iskustava među polaznicima.

13:00 Pauza za ručak.

Popodne prvog dana

14:00 Predavač razmatra gradivne elemente materije - atome, molekule i ćelije

- i evoluciju ljudskog mozga. Potreba za "mentalnim pročišćavanjem" se detaljno

obrađuje (videti osmo poglavlje).

15:20 Predah za kafu.

15:40 Detaljno upućivanje u treću meditaciju, kao i u metod bržeg dostizanja

Alfa nivoa.

16:10 Polaznici ulaze na još dublji nivo uma i postižu još veći stepen

relaksacije.

16:40 Predah.

17:00 Četvrta meditacija učvršćuje prethodne tri i uvodi u sledeću, kada

počinje Dinamička meditacija sa tehnikama za rešavanje problema.

17:30 Polaznici, mnogi opušteniji nego što su ikada bili, razmenjuju svoja

iskustva i postavljaju pitanja.

18:00 Pauza za večeru.

100

Veče prvog dana

19:00 Opisuju se tri tehnike za rešavanje problema: kako pobediti nesanicu

bez upotrebe pilula za spavanje, kako se probuditi na vreme bez budilnika i kako

prevazići pospanost i umor. Sledi razgovor.

20:20 Predah.

20:40 Za vreme pete meditacije predavač pomaže polaznicima da nauče ove

tehnike dok su na svom Alfa i Teta nivou.

21:10 Predavač izlaže raspored za drugi dan, zatim opisuje tehnike Kontrole

uma za programiranje snova i kontrolu migrene i glavobolje prouzrokovane

napetošću. Slede pitanja i diskusija.

22:10 Predah.

22:30 Šestom meditacijom se završava dan u kome su polaznici naučili da

meditiraju na dubokom nivou uma i da upotrebljavaju ove nivoe za relaksaciju i

rešavanje problema.

Jutro drugog dana

9:00 Predavač ukratko opisuje dan koji predstoji i objašnjava kako se stvara i

upotrebljava Mentalni ekran (treće poglavlje). Predavač zatim pokazuje kako vlada

Memorijskim kukama (peto poglavlje).

10:20 Predah.

10:40 Detaljno objašnjavanje Vežbe memorisanja i sledeće meditacije.

11:00 Sedma meditacija tokom koje - kroz Brzo učenje (šesto poglavlje) -

polaznici počinju da memorišu Memorijske kuke i stvaraju svoj Mentalni ekran.

11:40 Predah.

12:00 Tokom kratkog predavanja polaznici se upoznaju sa Tehnikom tri prsta i

kako da je upotrebe za poboljšano pamćenje (peto poglavlje) i za Brzo učenje (šesto

poglavlje).

12:15 Osmom meditacijom polaznici se obučavaju u Tehnici tri prsta. Drugo

jutro se završava pitanjima i odgovorima i opštim razgovorom o onome što se

postiglo.

13:00 Pauza za ručak.

Popodne drugog dana

14:00 Popodne počinje objašnjenjem jedne od ključnih tehnika za rešavanje

problema putem Dinamičke meditacije - Ogledalo uma - razrada Mentalnog ekrana.

Kao dodatak: vežba zaranjanja, Levitacija ruke i metod za kontrolisanje bola -

Anestezija rukavice. Sledi vreme za pitanja.

15:20 Predah.

101

15:40 Nastavak pitanja i odgovora, a zatim deveta meditacija kada se uči

Ogledalo uma. Sledi diskusija.

16:40 Predah.

17:00 Deseta meditacija je do sada najdublja. Na tim dubljim nivoima

Memorijske kuke se ojačavaju i polaznici uvežbavaju Levitaciju ruke i Anesteziju

rukavice. U toku perioda za razgovor, naveliko se razmenjuju iskustva.

18:00 Pauza za večeru.

Veče drugog dana

19:00 Predavanje - diskusija ispituje različita verovanja i neka istraživanja o

reinkarnaciji. Objašnjava se Tehnika čaše vode kao metod za izazivanje "snova koji

mogu rešiti problem".

20:20 Predah.

20:40 Posle kraćeg vremena za pitanja, polaznici uče Tehniku čaše vode.

21:10 Predavač objašnjava kako upotrebiti Kontrolu uma za prekidanje

neželjenih navika (deveto poglavlje).

21:40 Predah.

22:00 Predavač daje prikaz događaja trećeg dana i posle kratkog perioda

pitanja i odgovora, počinje jedanaesta meditacija za Kontrolu navika. Na kraju

predavač može sa nekim ko je već završio kurs da pokaže kako će se raditi na

slučajevima četvrtog dana. Polaznici odlaze relaksirani i sa rastućim osećanjem

dobrobiti.

Jutro trećeg dana

9:00 Ovaj dan pun događaja počinje razgovorom o velikim razlikama između

Kontrole uma i hipnoze, naročito imajući u vidu duhovnu dimenziju u kojoj će

polaznici uskoro funkcionisati. Pitanja i odgovori.

10:20 Predah.

10:40 Polaznicima se saopštava da će uskoro početi jasnovido da funkcionišu i

da će prvi korak biti da se mentalno projektuju sa mesta gde se nalaze u svoju

dnevnu sobu, a zatim u južni zid te sobe (dvanaesto poglavlje).

10:55 U izuzetno dubokoj meditaciji polaznici jasno doživljavaju Delotvornu

čulnu projekciju u svoju dnevnu sobu i njen južni zid.

11:40 Predah u toku kojeg se polaznici, sve više uzbuđeni, upoznaju sa metalnim

valjcima (dvanaesto poglavlje).

12:00 Predavač objašnjava da će se polaznici mentalno projektovati u metalne

valjke da bi uspostavili reperne tačke. U trinaestoj meditaciji doživljavaju boju

metala, njegovu temperaturu, miris i zvuk prilikom kuckanja. Sledi nadahnuta

razmena iskustava.

13:00 Pauza za ručak.

102

Popodne trećeg dana

14:00 Predavač objašnjava dva nova iskustva polaznika: projektovanje u žive

biljke i namerno pomeranje vremena unazad i unapred. Sledi dublje istraživanje

implikacija Kontrole uma.

15:20 Predah.

15:40 Objašnjava se četrnaesta meditacija. Za vreme ove meditacije polaznici

vizueliziraju drvo voćke tokom različitih godišnjih doba, a zatim se mentalno

projektuju u lišće. Sledi razmena iskustava.

16:40 Predah.

17:00 Predavač objašnjava sledeći važan korak: projektovanje u životinju.

17:15 Tokom petnaeste meditacije polaznici vizueliziraju kućnog ljubimca u

kog se mentalno projektuju. Osećaji koje imaju pri ulasku u njegove organe uskoro

će biti korisni kao reperne tačke u radu na slučajevima sa ljudima. Diskusija koja se

tim povodom pokreće često je jedna od najživljih.

18:00 Pauza za večeru.

Veče trećeg dana

19:00 Predavač priprema polaznike za funkcionisanje na ekstra osetljivom

nivou koji se može objektivno dokazati, a što će se raditi narednog dana. Za to je

neophodna potpuno opremljena laboratorija (dvanaesto poglavlje).

20:20 Predah.

20:40 Od polaznika se zahteva da pokažu potpunu slobodu i imaginativnost

pri stvaranju svoje laboratorije i instrumenata. Laboratorija se mentalno stvara

tokom šesnaeste meditacije. U većini slučajeva godinama posle kursa uglavnom

ostaje nepromenjena i polazniku Kontrole uma postaje bliska koliko i njegova

dnevna soba. Sledi živa diskusija o onome što je doživljeno i o uređenju laboratorije.

21:40 Predah.

22:00 Pre nego što nastupi Veliki dan, budućim jasnovicima biće potrebni

savetnici za konsultacije u laboratoriji. Predavač objašnjava kako da ih dozovu ili

stvore, a zatim odgovara na pitanja.

22:15 Sedamnaesto meditiranje se pamti: u laboratoriji se pojavljuju dva

savetnika koji će polazniku biti na raspolaganju kad god mu budu potrebni.

22:45 Završna diskusija tog dana ispunjena je usklicima polaznika prilikom

razmene živopisnih iskustava. Mnogi su iznenađeni ličnostima koje su se pojavile

kao njihovi savetnici; drugi su imali originalna jasnovida iskustva.

103

Jutro četvrtog dana

9:00 Dan počinje predavanjem o jasnovidom lečenju i lečenju molitvom,

pregled događaja koji slede i opšta diskusija.

10:20 Predah.

*** (ovdje fali tekst u knjizi) ***

prijatelja ili rođaka da bi prvi put uspostavili reperne tačke u ljudskom telu.

11:40 Predah.

12:00 Tokom devetnaeste i završne grupne meditacije, polaznici završavaju

jasnovidi pregled svojih prijatelja ili rođaka.

13:00 Pauza za ručak.

Popodne i veče četvrtog dana

14:00 Predavač daje podrobna uputstva o tome kako raditi slučajeve; polaznici

počinju s radom u parovima - u početku sumnjajući, zatim sve samopouzdanije, i

konačno sa ushićenjem, shvatajući da su uspešno obučeni da dozovu Višu

Inteligenciju i da jasnovido deluju kad god to zažele.

Dok ste čitali prethodno, verovatno vas je iznenadila učestanost predaha za kafu.


(Kafa se, u stvari, malo pije.) Pauze imaju nekoliko važnih funkcija u obuci. Prva je


da daju vremena polaznicima da saberu utiske o tome što su iskusili. Druga je da im


se da dovoljno neprogramiranog vremena za upoznavanje. Ovo je samo deo načina


na koji se stvara snažni duh grupe - kolektivna jasnovida energija koja raste tokom


kursa, pojačavajući kod svakog samopouzdanje i uspešnost. One takođe


omogućavaju polaznicima da se razmrdaju kao i da obave druge svoje potrebe. I na


kraju, što je podjednako važno, omogućavaju im da se vrate na Beta nivo što


uvećava dubinu kasnijih meditacija. Zbog toga mnogi predavači ove predahe


nazivaju "Beta predasima".


Predavači uglavnom samostalno oblikuju svoja predavanja prema osnovnom


nacrtu koji je dobijen iz Lareda. Izuzetno se oslanjaju na sopstveno obrazovanje,


znanje i iskustvo. Ipak, sve vežbe i uputstva koje polaznici čuju dok meditiraju


prenose se reč po reč onako kako sam ih lično pripremio.


Onima koji su završili ovaj kurs na raspolaganju je trodnevni kurs za diplomirane


polaznike na kome predaju Dr. Vilfred Han (Direktor istraživanja), Hari MekNajt


(Pomoćnik direktora), Džejms Nidam (Direktor obuke diplomaca) i ja. Ovaj kurs


obrazlaže intelektualne osnove obuke Kontrole uma i pruža neke dodatne tehnike.


Mnogi centri Kontrole uma nude praktične seminare, "radionice", sopstvene


kreacije. Neki se usredsrede na rad na slučajevima, drugi na poboljšanje memorije,


subjektivnu komunikaciju, izlečenje i podsticanje kreativnosti.


104


Neki diplomirani polaznici formiraju sopstvene organizacije - kućne grupe,


redovno se sastaju i istražuju meditativne tehnike.


Organizacija Kontrole uma je prilično jednostavna. Osnovna organizacija je


Institut za psihousmeravanje (Institute of Psychorientology, Inc.). Silva Kontrola


uma (Silva Mind Control International, Inc.) vrši obuku putem kurseva u 34


zemlje.17 Njegovo odeljenje, Silva senzor sistemi (Silva Sensor Systems) snima


trake, pravi različita pomagala za učenje i opremu za istraživanja koja je dostupna


polaznicima i diplomcima, rukovodi knjižarom Kontrole uma. Institut za


psihousmeravanje izdaje bilten za diplomirane polaznike, organizuje održavanje


skupova, kurseva za diplomirane polaznike, seminare i radionice. Istraživanjima u


Kontroli uma rukovodi Psychorientology Studies International, Inc, organizacija


koja nema za cilj stvaranje profita. SMCI Programi, Inc. koncentrišu se na


sprovođenje seminara relaksacije od kojih neki koriste bio povratnu spregu posebno


prilagođenu za rukovodioce.


17 Vidi

DODATAK II
SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI
Klensi D. MekKenzi i Lens S. Rajt
Novembra 1970. godine pohađali smo časove Silva Kontrole uma u Filadelfiji jer
su neke njihove postavke pobudile našu znatiželju. Kako je kurs tekao, postalo nam
je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremećaje a da je kod četvrte stabilnost
dovedena u pitanje. Šta je bio razlog? Da li kurs ubrzava emotivna oboljenja? Da li
su već bili bolesni kada su došli? Da li je kurs privlačio poremećene osobe?
O tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da
ubrza akutne psihoze kod nestabilnih ličnosti. Ovo je naizgled zvučalo verovatno.
Opšte je prihvaćeno da bilo šta što olakšava regresiju (povratak na prethodna stanja)
može izazvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. Gubitak osetljivosti čula i
halucinogene droge mogu dovesti do ponašanja sličnog psihotičnom, pa čak i
tehnike kakve su biofidbek i hipnoza takođe mogu izmeniti psihu. Većina
psihoanalitičara ne preporučuje formalnu psihoanalizu, na kauču, za psihotične
pacijente jer ona dovodi do dalje regresije. Nije definisana veličina faktora rizika, ali
postoje tvrdnje da su svi ovi postupci završili psihozama.
U 1972. godini dve hiljade učenika gimnazije u Filadelfiji prošlo je kroz obuku
Silva Kontrole uma, prema izjavi odgovornih zvaničnika škole bez psihijatrijskih
smetnji. Ovo je na drugi način pobudilo našu znatiželju. Pošto adolescenti i inače
imaju nestabilan ego, dovedene su u sumnju prethodno navedene postavke da je kurs
opasan za nestabilne ličnosti. Naša nedoumica se uvećala. Videli smo tri
poremećene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili gore.
Neki članovi naučnih krugova tvrdili su da veliki broj poremećenih postaje
psihotičan. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. U stvari, neki od naših čak
veoma neuravnoteženih pacijenata, imali su izrazite koristi od završenog kursa.
Pregled literature ukazao je na mišljenja ali ne i na prava istraživanja.
Jasno, moglo se ići dalje samo uz procenu i testiranje pojedinaca pre i posle
obuke. U sledeće četiri godine, stoosamdesetdevet naših psihijatrijskih pacijenata
dobrovoljno je pohađalo kurs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom.
Naročita je pažnja posvećena grupi od sedamdesetpet pacijenata čija je dijagnoza
pre početka kursa bila: psihotičnost, na granici ili trenutno van psihoze. Njih smo
nazvali izuzetno poremećenom grupom. U nekom periodu svog života, njih šezdeset
je bilo ili psihotično ili hospitalizovano.
18 Klensi D. MekKenzi - doktor medicinskih nauka, Direktor Filadelfija servisa za konsultacije,
psihijatar u Filadelfijskom psihijatrijskom centru.
Lem S. Rajt - doktor medicinskih nauka, psihijatar u Institutu Pensilvanijske bolnice. Profesor
dečje psihijatrije na Haneman Medicinskom Koledžu.
106
Među ovih sedamdesetpetoro su ušli svi izrazito poremećeni iz MekKenzijeve
prakse iz poslednje četiri godine koji su pristali da pohađaju kurs Silva Kontrole
uma (šezdesetšest pacijenata) i uzorak iz Rajtove prakse tokom poslednje četiri
godine (devet pacijenata). Bilo je sedam izrazito poremećenih pacijenata koji su
odbili da idu na kurs i kada je bilo ponuđeno besplatno pohađanje. Oni nisu bili
poremećeni više od onih koji su ga pohađali. Među onima koji su pohađali kurs bili
su najporemećeniji pacijenti; oni koji su odbili jednostavno su bili krući,
nefleksibilni u svom načinu mišljenja. Može se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi
mogle zapasti u teškoće tokom kursa jer pre svega nisu ni želele da ga pohađaju.
U početku pacijenti iz grupe izrazito poremećenih išli su na kurs jedan po jedan i
uz veliki oprez. U početnom delu istraživanja pacijente su slali u vreme kada
simptomi njihove bolesti nisu bili izraženi. Kako je istraživanje napredovalo
pacijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bolesti. Pri kraju četvorogodišnjeg
perioda, njih sedamnaestoro je poslato u vreme aktivne psihotičnosti i deluzivnosti a
ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset ili više.

Pored psihijatrijskog tretmana i procene, pre i posle kursa podeljen je upitnik
"Experiential World Inventory" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pacijenata.
EWI je upitnik od 400 pitanja zamišljenih da izmere opažanje stvarnosti. Doktori El-
Meligi (El-Meligi) i Osmond (Osmond), autori upitnika, pokušali su da Roršahov
test izraze u formi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granične
slučajeve.
Prvenstvena svrha studije bila je da istraži koje pacijente obuka može dovesti u
teže stanje poremećenosti. U tom smislu rezultati su bili iznenađujući jer samo se
jednom pacijentu posle kursa stanje pogoršalo. To je bio dvadesetdevetogodišnji
katatonični shizofreničar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio pošto je prestao
da uzima lekove i prvi put u životu počeo da se sastaje sa devojkom. On je takođe
jedini pacijent koji je na upitniku EWI pokazao znatno lošije rezultate posle kursa.
Hospitalizacija nije bila neophodna.
Druga dva pacijenta, prvi koji je doživeo psihotičnu depresiju i drugi sa
involutivnom depresijom, posle kursa su imala izraženiju depresiju, možda kao
suprotnost osećaju koje su imali za vreme obuke. Dobar osećaj za vreme kursa bio je
značajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskustvo kao kada
prestane glavobolja nekom ko ju je imao celog života. Ako se ponovo vrati, ne može
se zanemariti. Međutim, ovi pacijenti su posle kursa imali bolji rezultat na EWI testu
i bili su u stanju da koriste obuku. Pacijent sa involutivnom depresijom bio je u
mogućnosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji posle kursa i da
na poslu funkcioniše s manje napetosti; osoba sa dijagnozom psihotične depresije
mogla je da u terapiji obavi i ono čime prethodno nije mogla da upravlja.
Dvadesetšest drugih depresivnih pacijenata, uključujući involutivne, psihotične,
shizo-afektivne i manijačno-depresivne tipove, bilo je posle kursa u znatno manjoj
meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledice.
107
Jedna žena je prijavila da je imala iznenadno osećanje tuge za vreme jedne od
relaksacija. Jedan čovek, koji nije uključen u onih sedamdesetpet, napustio je kurs
posle drugog dana jer su mu se vraćale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava.
Njegovo stanje se izgleda nije pogoršalo u odnosu na početno, ali se nije vratio na
daljnje provere. (Relaksacija dovodi ljude u dodir sa osećanjima. Usled toga što je
raspoloženje grupe dobro i usmerenje pozitivno, obično vlada osećanje ljubavi i
topline, ali ponekad, kod nekih, izazivaju osećanje tuge i neprijatnih sećanja.)
Jedan drugi pacijent (izvan grupe izuzetno poremećenih) bio je uplašen onim što
je trebalo raditi poslednjeg dana kursa, i posle ružnog sna nije došao na poslednji
dan.
Paranoidni shizofreničar, star trideset godina, pokazao je posle kursa izuzetno
oduševljenje koje se približavalo ciklotimijskim razmerama. Isprobavao je različite
tehnike Kontrole uma da bi odlučio šta da uradi sa ostatkom svog života i proveo je
mnoge sate proveravajući mogućnosti iz programiranih snova. To je shvaćeno kao
povećanje prinudne odbrane. Ipak, kao rezultat svojih uvećanih aktivnosti, bio je u
stanju da se vrati u školu i stekne titulu doktora. Takođe je mogao da diskutuje o
deluzivnom sistemu koji je iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su mu
telepatski naložili da nekoga ubije. Da nije pohađao kurs ovo možda nikada ne bi
isplivalo na videlo i ne bi se rešilo.
U poređenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledicama
kursa, da bi se opisali pozitivni učinci i rezultati bila bi neophodna čitava knjiga.

Najpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo tražili i koji nismo ni očekivali. U skoro

svim slučajevima postojalo je poboljšanje u opažanju stvarnosti. Od pedesetosmoro

onih koji su radili EWI test, jednom se stanje znatno pogoršalo, dvadesetjedan je

ostao otprilike na istom, a tridesetšestoro je ispoljilo značajan rast u opažanju

stvarnosti. Od dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom, petnaestoro

je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje.

Prosečni rezultati prvih dvadeset žena koje su pohađale kurs poslati su Dr. El-

Meligiu, koautoru EWI-upitnika. On je hvalio dramatične promene koje su se

dogodile posle obuke Silva Kontrole uma i rekao da su u nekim kategorijama

rezultati pre i posle bili kao oni kod osoba za vreme i posle lošeg LSD "putovanja".

U svakoj od jedanaest kategorija bilo je postojanih poboljšanja. Individualni

rezultati su bili još impresivniji. Mislilo se da nijedna konvencionalna psihoterapija

ne može da stvori toliku promenu za nedelju dana; zaista, ona bi verovatno zahtevala

mesece ili godine terapije.

Rezultati jedne involutivno paranoidne žene su se promenili posle ovog

jednonedeljnog kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura

elektrošokom i dvanaest nedelja hospitalizacije.

Posle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se popne u autobus, prvi put

posle četiri godine.

Druga žena, paranoidni shizofreničar i u akutnom stanju deluzivnosti, zadržala je

neke od svojih deluzivnih misli i posle kursa, ali bila je u stanju da u više navrata

uđe u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put dođe do jasnog, racionalnog

objašnjenja.

Žena sa akutnom neizdiferenciranom shizofrenom reakcijom bila je isuviše

poremećena da bi mogla da popuni EWI. Dato joj je da bira: tretman elektrošokom

ili Kontrola uma. Na kraju kursa kod nje je zabeleženo kliničko poboljšanje i ne

samo da je mogla da popuni EWI već je postigla i dobre rezultate.

Sledeća žena, hipohondar sa istorijom od dvadeset operacija, trebalo je da ima

još jednu operaciju. Dok su specijalisti interne medicine proveravali njeno srce i

bubrege, ona je uz pomoć tehnike Kontrole uma programirala san kojim je

dijagnosticirala crevni poremećaj na spoju tankog creva. U istom snu je otkrila da je

sama prouzrokovala taj poremećaj, a takođe i zašto i kako. Tehnike Kontrole uma su

joj omogućile da se na iznenadan, neobjašnjen način oslobodi poremećaja samo sat

pošto je dijagnoza potvrđena na hirurškom odeljenju. Tačno mesto poremećaja bilo

je potvrđeno iz podataka prethodne operacije.

Druga vrlo poremećena dvadesetjednogodišnja žena bila je izuzetno sklona

samoubistvu i u ranim fazama akutne psihoze. Pacijentkinja nas je uverila da ne

postoji ništa što bi mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoći i da će se ona

verovatno ubiti. Poslali smo je na kurs Kontrole uma pod pažljivom prismotrom. Na

naše veliko iznenađenje postala je izuzetno smirena, racionalnija, njene misli nisu

jurile u svim pravcima istovremeno; bila je manje pesimistički raspoložena.

Hospitalizacija i velika doza lekova ne bi mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs

dve nedelje kasnije i stanje se ponovo poboljšalo. Ona se neverovatno izmenila

nabolje.

Još jedan čovek u stanju izrazite deluzivnosti, ubeđen da može da smanjuje ljude,

išao je na kurs za vreme hospitalizacije i svaki dan se vraćao u bolnicu. Pored toga

što je i dalje mislio da može da smanjuje ljude, bio je izuzetno miran, bolje je

izražavao osećanja, drugi delovi deluzivnog sistema su bledeli i više nije provodio

sate i sate razmišljajući o značenju jednostavnih parabola. Pohađao je kurs tokom

šeste nedelje svoje hospitalizacije i promene su bile mnogo značajnije nego tokom

svih pet predhodnih nedelja.

Involutivno paranoidna žena se vratila sebi posle kursa. Nekoliko drugih je kao

rezultat delova kursa bolje razumevalo svoju bolest.

Klinički, izuzetno poremećena grupa je u celini pokazala impresivnu promenu.

Samo jedan pacijent je postao uznemireniji. Ostalima je vežbanje pomoglo u

određenoj meri. Posle kursa se povećala emotivna energija i poboljšalo izražavanje

osećanja. Mnoge apatične ličnosti su prvi put pokazale entuzijazam. .

Njihovi izgledi
za budućnost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali svoje psihotičke procese.
Čak su i oni koji su zadržali svoje deluzivne misli bili u stanju da ocenjuju svoju
sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i postignu jasnost i
razumevanje.
109
Došlo je do bolje relaksacije i smanjenja tenzije. Pacijenti su naučili da se
oslanjaju na sopstvene unutrašnje snage, da shvate suočavanje s problemima i
njihovo rešavanje, a sama sposobnost da to čine davala im je više samopouzdanja.
Neki psihotični pacijenti otkrili su da im bolest uvećava sposobnost
funkcionisanja u izmenjenom stanju svesti a to je unelo smisao u njihov život i
njihovu produženu bolest.
Neurotični pacijenti (njih stočetrnaest) nisu pokazali klinički negativne posledice.
Šestoro je popunjavalo EWI. Njihovi rezultati su se popravili, ali ne kao kod grupe
izuzetno poremećenih, jer su i njihovi prvobitni rezultati bili bliže rezultatima
zdravih osoba. Izvesno je da su neurotični pacijenti imali koristi od vežbi Silva
Kontrole uma. Oni koji su nastavili da vežbaju tehnike posle kursa bili su u stanju da
umnogome izmene svoj život, a čak i oni koji nisu redovno vežbali mogli su da ih
upotrebe u vreme ličnih kriza: kada su morali da se suoče sa stresom ili da donesu
važne odluke. Svima je to izgledalo kao iskustvo proširivanja uma, otkriće da mogu
na nove načine koristiti svoj um. Grupni entuzijazam se uvećao pri kraju kursa i
mnoge osobe su iskusile određeniji i viši emotivni nivo.
Opšte govoreći, obe grupe, neurotična i psihotična, popravile su se posle kursa,
što su pokazali pregledi psihologa i klinička ispitivanja. Samo je jednom od
stoosamdesetdevet pacijenata bilo znatno gore.
II
Podaci bilo kog istraživanja moraju biti ocenjeni u svetlu svih postojećih uslova,
upotrebljenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. Zato ćemo pokušati
da ukažemo na sve faktore za koje smo svesni da su mogli imati uticaja na rezultat.
Sa stanovišta istraživanja, želeli smo da znamo kako je kurs delovao na
poremećene osobe. Kao lekari, želeli smo da svim našim pacijentima bude dobro.
Ovo je, bez sumnje, imalo izvesnog uticaja na rezultat pošto su pacijenti to sigurno
osetili. Verujemo da smo im na neki način preneli naš optimizam; to je integralni
deo naših svakodnevnih terapeutskih napora.
U početku, pre nego što bismo neke psihotične pacijente poslali na kurs čekali
smo da im se stanje stabilizuje, ali pri kraju smo ih slali na kurs i u stanju akutne
psihoze.
Za EWI test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opažanja stvarnosti, i videli smo
da su se njegovi rezultati podudarali sa kliničkim nalazima. Dr. El-Meligi je
potvrdio da su naša klinička posmatranja bila u skladu sa promenama pokazanim na
skali EWI-a. Jedini pacijent koji je postao još više poremećen bio je i jedini čiji je
rezultat bio znatno lošiji. Oni čiji su se rezultati izuzetno popravili takođe su
pokazivali i značajno kliničko poboljšanje.
Autori EWI testa veruju da se on može ponavljati i stalno sprovoditi. Mi nismo
ispitali da li je bilo kakva promena uslovljena faktorom ponovljivosti. Pokušali smo
110
da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa, ali nismo uvek uspevali
u tome. Nedavno, u sedam slučajeva test je sproveden dva puta nedelju dana pre i
jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji faktor ponovljivosti.
Odnos "pogrešnih" odgovora u tri testa bio je 100:92:65. Tako je razlika između
prva dva testa bila beznačajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kontrole
uma.
Protivteža bilo kakvom faktoru ponovljivosti jeste činjenica da je bilo mnogo
odgovora očekivanih posle, a ne obavezno pre kursa, za koje bi se dobili negativni
poeni. Na primer, dva pitanja su bila: "Možete li da čitate misli drugih?" i "Da li ste
skoro imali religiozno iskustvo?" Potvrdan odgovor na njih značio bi negativan
poen. Kurs obučava osobe da funkcionišu jasnovido i mnoge osobe postaju uverene
da su doživele ESP - za neke taj je doživljaj gotovo religiozan. Tako smo, umesto
boljih, mogli očekivati i gore rezultate posle kursa.
Sumirajući pouzdanost EWI testa, faktor ponovljivosti je bio beznačajan i
uravnotežen drugim faktorom koji je pogoršavao rezultat. Za test se smatralo da je
osetljiv i pouzdan, a rezultati su odgovarali kliničkoj oceni kao i subjektivnim
osećajima pacijenata.
Za svrhu studije odlučili smo da se smatra slučajnošću ako neko u periodu od tri
nedelje posle kursa bude u lošijem stanju, bez obzira da li su tome doprineli drugi
faktori ili ne.
U bilo kojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremećenih osoba praćenih tokom
tri nedelje mogli bismo očekivati da se kod jednog ili više njih pogorša stanje. To bi
se moglo dogoditi čak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili
izloženi regresivnom doživljaju. Činjenica da su svi pacijenti bili pod tretmanom za
vreme ovog istraživanja i da im je povremeno pružano usmeravanje i ponovno
uveravanje, bez sumnje je bilo od pomoći i možda je sprečilo pojavu bolesti. Ali, mi
verujemo da ova pomoćna terapija nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih
pozitivnih promena koje su se dogodile.

III
Naše je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patološkom
odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog života, često pojačanom
povremenim traumama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekućoj
životnoj situaciji osobe koja će prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i
ponovno preživljavanje osećanja i stvarnosti iz daleke prošlosti. Faktor ubrzavanja
je obično surovo odbijanje ili odvajanje od važne osobe. Uzrok je u prošlosti, a
faktor ubrzavanja je u sadašnjosti. Iza ovoga može postojati neki mehanizam koji to
olakšava, na primer halucinogene droge, kontakt sa svojom familijom i drugi procesi
koji potpomažu regresiju. Tako razlikujemo (1) izvor, poreklo ili predispoziciju, (2)
faktor ubrzavanja i (3) mehanizme potpomaganja, olakšavanja. Psihoze se mogu
porediti sa mnogim prirodnim procesima koji imaju poreklo, podsticajni mehanizam
i olakšavajuće mehanizme.
Svi psihotični pacijenti koji su bili na kursu stekli su bolesti kao rezultat
odbijanja, odvajanja, opasnosti od gubitka (stvarnog ili imaginarnog), umanjene
pažnje, itd, što je izazivalo nesvesni strah od napuštanja. Kod nekoliko stotina
psihotičnih pacijenata za poslednjih deset godina autori ne mogu da se sete nikoga
ko nije delimično pretrpeo gubitak ili odvajanje čak i ako je to bilo samo
nagovešteno. Na primer, dvadesetdevetogodišnji katatoničar, kome se stanje
pogoršalo u toku istraživanja, bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da neće
odobriti njegove sastanke sa devojkom. To je poslužilo kao uzrok ubrzavanja što je
izazvalo regresiju do prve godine života kada je neodobravanje osetio kao
predstojeće napuštanje i smrt.
Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedinaca dovodila do psihoze, imala bi ulogu
potpomažućeg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavanja kod
ranjive osobe. Mi ne možemo da se setimo nijednog pacijenta kod koga je psihotički
proces izazvan isključivo potpomažućim mehanizmom. Iako ne sumnjamo da je to
moguće, sigurno je relativno retko.

IV

Šta je Silva Kontrola uma ?

Silva Kontrola uma je četrdesetočasovni kurs koji se sastoji iz trideset časova

predavanja i deset časova mentalnih vežbi. Mentalne vežbe ne samo da podučavaju

kako opustiti um i telo - to čine i drugi pristupi kao što su biofidbek i

Transcendentalna meditacija - već idu korak dalje. Podučavaju kako da

funkcionišete mentalno kada ste na relaksirajućem nivou.

Ceo kurs se sastoji iz tehnika za korisno korišćenje uma. Pošto smo ovo i sami

doživeli i osvedočili se da su ga mnogi koristili, nemamo sumnji u superiornu

sposobnost uma da funkcioniše kada osoba upotrebljava specifične tehnike u stanju

budne opuštenosti. Ovo je slično stanju koje je opisao Sigmund Frojd u svom spisu

o slušanju, stanju u koje je Brams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom

nadolaze nove ideje koje je opisao Tomas Edison.

Kurs obučava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ovaj nivo

relaksacije u bilo koje doba. Polaznici vežbaju vizuelizaciju, imaginaciju i mišljenje

na ovom nivou svesti sve dok ne nauče da na njemu mentalno funkcionišu. Oni

zahvataju širi obim moždanih aktivnosti za svesnu upotrebu. Postižu prošireni

delokrug svesti. Umesto da samo sanjare prilikom opuštanja na tom nivou, mogu

delotvorno da koriste um. Umesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i

koristiti um i na tom nivou. Umesto običnog sanjanja noću, stanje sna mogu

upotrebiti za rešavanje problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u

bilo koje drugo vreme

Kada osoba nauči da mentalno funkcioniše na dubljim nivoima opuštenosti uma i

tela, uvećava se kreativnost. Pamćenje se poboljšava i osobe su sposobnije da

rešavaju probleme. Izmenjenog stanja, sposobne su da usmere um da čini ono što

one žele - na taj način se lakše kontroliše i takva navika kao što je pušenje.

Dugotrajno praktikovanje vežbi na relaksirajućem nivou deluje i na proces

mišljenja u svakodnevnom životu - npr. može se imati pristup svom "nivou" i bez

ulaska u njega, poput muzičara koji više ne mora da se koncentriše na muziku da bi

znao kada je odsvirana pogrešna nota.

Um ima ogromne mogućnosti, ali je na svom normalnom nivou funkcionisanja

stalno bombardovan različitim uticajima u isto vreme: misli, želje, potrebe, žudnje,

šumovi, svetla, pritisci, sukobi, sve vrste stresova - on ne može da usmeri više od

deset posto pažnje na bilo koju stvar. Na nivou opuštanja može. Ali, na taj nivo

osobe obično dospevaju u trenucima kada ih hvata san, a nisu vežbale da koriste taj

nivo. Najčešće ne znaju da on postoji i da se može koristiti.

Kada osoba jednom doživi rezultate dobijene sa ovog nivoa svesti, nikada ne

pokušava da donese važne odluke ili reši probleme a da ga ne koristi.

Najvažnije je da kurs podučava korišćenju ovog nivoa uma. Pored toga što

obučava kako da se misli u stanju opuštenosti, kurs polaznike obučava specijalnim

tehnikama za kontrolu navika, rešavanje problema, postizanje cilja, pamćenje,

čuvanje zdravlja, kontrolu bola, kontrolu snova i spavanja, itd.

Kontrola uma nije hipnoza; više se približava samohipnozi. Ljudi uče da grade

potpuniju pažnju uma, možda i zbog toga što kada su opušteniji više nisu

bombardovani onolikim spoljnim uticajima. Uz ovu potpuniju pažnju oni su u većoj

mogućnosti da usmere um da čini ono što žele.

Drugi veliki deo kursa uči kako ponavljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou

opuštenosti uma i tela. Smatra se da ovo ima moćno dejstvo. Pozitivno misliti je

uvek dragoceno, ali pozitivno misliti u stanju opuštenosti neuporedivo je vrednije.

Poslednji deo kursa bavi se parapsihologijom; skoro sve osobe izveštavaju da su

imale ESP doživljaje za vreme kursa. Ovo je toliko uobičajeno da Kontrola uma

garantuje punu refundaciju ako polaznici ne dožive jasnovidost tog poslednjeg dana.

V
Zašto Kontrola uma pomaže mentalno poremećenima?
Ranije u studiji prestali smo da razmatramo zašto Kontrola uma može da naškodi
mentalno poremećenima i obratili smo pažnju na pitanje zašto im je pomogla.
Mi ne znamo sve odgovore, ali mislimo da smo u boljoj poziciji da to
razmatramo nego oni koji nisu pažljivo posmatrali pacijente pre i posle obuke.
Mobilizacija energije može biti važan faktor. Frojd je u "Analysis Terminable
and Interminable" rekao da efikasnost terapije u budućnosti može da zavisi
prvenstveno od mobilizacije energije. Osobe izuzetno dobijaju na energiji kako se
kurs bliži kraju.
113
Pozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan uticaj na
pacijenta. Možda izgovaranje blagotvornih iskaza, na nivou opuštenosti, delotvorno
programira um na način koji prevazilazi obično pozitivno mišljenje.
Relaksacija umanjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. Osoba ne može biti u
stanju relaksiranosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Smatra se
da funkcionisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksacije tokom
celog dana, kao što se primećuje u TM.
Raspoloženje u grupi Kontrole uma je odlično i svi doživljavaju uvećano
osećanje topline i ljubavi dok su na relaksirajućem nivou. Moguće je da energija
ljubavi ima važnu ulogu. Osobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje bi im
inače smetale.
Pošto na nivou relaksacije ljudi nisu u nekom osobitom konfliktu, nije toliko
neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olakšano primanje
pozitivnih uticaja. Više su u dodiru sa svojim osećanjima i sa realnošću.
Obuhvatili su šire područje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. Percepcija
je poboljšana na nivou relaksacije uma i tela i uvećava se jasnost misli i
prosuđivanja.
Specijalne tehnike pomažu pacijentima da reše neke svoje probleme i da budu u
stanju da se programiraju tako da relaksacija i dobar osećaj traju tokom celog dana.
Sposobnost da se u većoj meri oslanjaju na sopstvene unutrašnje snage daje im veće
samopouzdanje. Terapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju, a
to doprinosi pacijentovom samopouzdanju.
Prisutan je fenomen grupe. Dobar emotivni osećaj grupe je zarazan i prenosi se
čak i na vrlo poremećene pacijente.
Parapsihološki deo kursa je nekim od poremećenih pacijenata pomogao na
neočekivan način. Mnogi koji su gurnuti na "rub pameti" izjavljivali su da su često
imali paranormalne doživljaje koje psihoterapija nije objasnila. Samo u okviru
parapsihološkog dela kursa oni su dostizali razumevanje. Jedna od utvrđenih svrha
duboke psihoterapije jeste da učini svesnim ono što je bilo nesvesno. Proširivanje
područja svesnog i ispitivanje parapsiholoških aspekata uma poslužili su istoj svrsi.
Pacijenti su osetili olakšanje otkrivši ovaj aspekt sopstvenih mentalnih procesa i
ustanovili su da je on realan i prihvatljiv.
Pošto im je emotivni poremećaj pomogao da dožive paranormalne fenomene,
ovo je dalo svrhu njihovim produženim poremećajima i njihovim životima.
Terapeut je naučio da primenjuje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji, čime će i
dalje pomagati pacijentima.

VI
Rezime i zaključci:
Sedamdesetpet izuzetno poremećenih pacijenata upućeno je na obuku Kontrole
uma da bi se odredilo koji bi pacijenti mogli zapasti u teškoće. Samo je jedan postao
znatno više poremećen. Najpostojanije otkriće bilo je izuzetno povećanje opažanja
stvarnosti, što je utvrđeno klinički i objektivnim psihološkim testiranjem.
Važno je zapaziti da su svi poremećeni pacijenti iz jedne psihijatrijske prakse
zamoljeni da idu na kurs što je predstavljalo kompletan uzorak psihijatrijskih
pacijenata. Niko od njih nije odbio. Svi su išli na kurs. Stoga se ovi rezultati ne
pripisuju samo odabranim pojedincima.
Silva Kontrola uma nije psihoterapija. Ona se može upotrebiti kao oruđe u bilo
kojoj psihoterapiji, naročito ako je terapeut upoznat sa kursom i ne protivi se
njegovim konceptima. Pacijentu daje uvećanu sposobnost da koristi um i da se
posveti terapiji koja se primenjuje.
Psihotičnim je pacijentima bila od izuzetne pomoći (bar kada je pacijent pod
tretmanom a psihijatar razume kurs) tako da Dr. MekKenzi sada insistira da svi
pacijenti pohađaju kurs dok su pod njegovom brigom i nadzorom. Imajući u vidu
izuzetno poboljšanje kod najvećeg broja poremećenih pojedinaca kao i to da se
može vršiti obuka velikih grupa pacijenata istovremeno, autori predviđaju njenu
primenu u vidu pomoći bolničkom lečenju.
Ustanovljeno je da je kurs bezbedan i potencijalno koristan za neurotičare.
Relativno je bezbedan i definitivno koristan za izrazito poremećene osobe kada su
pod nadzorom psihijatra koji poznaje kurs. Klinički i objektivni psihološki podaci
ukazuju da koristi daleko prevazilaze bilo kakvo negativno dejstvo.
TABELA A (nije data ovdje)
Prosečna razlika u T rezultatima pre i posle obuke Silva Kontrole uma, za
tridesetosam žena iz izuzetno poremećene grupe.
Zabeleženo je poboljšanje na svih jedanaest područja merenja uključujući i
područje euforije. Donji rezultat pokazuje poboljšanje izuzev na području euforije,
gde gornji rezultat pokazuje da se pacijent oseća bolje i da je veći optimista.
Područja merenja su sledeća: 1. Čulna percepcija se sastoji od jedinica koje
opisuju spoljni svet kroz direktne čulne doživljaje koristeći sve čulne modalitete. 2.
Percepcija vremena razvrstava pojave vezane za subjektivno vreme u četiri
kategorije: promene u doživljavanju protoka vremena; vremenski diskontinuitet;
vremenska orijentacija (uključujući način angažovanja u prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti); doživljaj ili svest o svom dobu i identifikacija ili otuđenje od svoje
generacije. 3. Telesna percepcija obuhvata tri aspekta doživljavanja tela: emotivni
aspekt, hipohondrične žalbe, percepcioni aspekt. 4. Auto-percepcija obuhvata
115
emotivne tendencije ka samoizražavanju problema sopstvene vrednosti i identiteta.
5. Percepcija drugih je data u pet različitih obrazaca: dehumanizacija ljudi,
pripisivanje neobičnih moći ljudima, osećaja promene, referentne ideje,
antropomorfne tendencije u ophođenju prema životinjama. 6. Sposobnost
obrazovanja ideja usredsređena je na patologiju koja se odražava u nečijem
doživljavanju sopstvenog procesa mišljenja ili njegovog sadržaja i bavi se različitim
kategorijama kao što su: nedostaci u procesu razmišljanja, dezorganizacija, promene
u uobičajenom mišljenju ili ideologiji, intelektualna svemoć, promene u stepenu
razmišljanja i prisustvo bizarnih ideja. 7. Disforija razlikuje tri nivoa: somatski,
emotivni i intelektualni. Pored ovog, obuhvata i jedinice koje se odnose na želju za
smrću i autodestruktivne tendencije. 8. Regulisanje impulsa (motiva) obuhvata
jedinice koje naglašavaju nedostatak htenja ili volje kao doživljaj pre nego kao
stvarni gubitak kontrole. Tri predstavljena tipa ove pojave su: ispoljavanje povišene
napetosti, radne inhibicije i problemi u donošenju odluka, kompulzivnost i potpuni
izostanak akcije, asocijalna, protivdruštvena ili bizarna motivacija.

DODATAK III
UVOD
Dr. J. V. Han, Direktor istraživanja
Silva Mind Control International, Inc.
Sve do nedavno naučnici su bili izuzetno kritički nastrojeni prema izveštajima u
kojima se tvrdi da su jogiji ovladali veštinom kako da voljno regulišu svoj puls,
telesnu temperaturu i ostale telesne procese za koje se smatralo da su nevoljne
prirode. Takođe se uveliko prelazilo preko izveštaja o tome da neke osobe u stanju
duboke hipnoze (izmenjenog stanja svesti) mogu pod sugestijom izazvati promene
psihološke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrolom, na
primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada srca.
S pojavom tehnika biofidbeka (bio-povratne sprege), naučnici su tokom
poslednjih nekoliko godina došli do saznanja da skoro svi unutrašnji telesni procesi
mogu biti podvrgnuti kontroli. Biofidbek tehnike se zasnivaju na principu da učimo
da pravilno reagujemo ako smo trenutno obavešteni (povratna sprega) o pravilnosti
sopstvene reakcije ili o tome koliko smo blizu pravilne reakcije.
Upotrebljavajući nagrade kao sredstvo povratne sprege kod životinja, psiholog
Dr. Nil Miler (Neal Miller), sada na Rokfeler Univerzitetu, pokazao je da se
svesnom kontrolom može postići promena u brzini rada srca. Dr. Elmer Grin,
Fondacija Meninger, pokazao je da se upotrebom biofidbeka ljudi mogu naučiti da
različito kontrolišu temperaturu svojih ruku - jedna je hladna, druga topla.
Na početku biofidbek eksperimenata sa moždanim talasima čiji je autor Dr.
Kamija (Kamiya), sa Neuropsihijatrijskog Instituta Langlej Porter, istraživači su
pokazali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedinaca u svesnoj kontroli svog
Alfa ritma moždanih talasa (8-13 Hz).
Druge tehnike, manje orijentisane na laboratoriju, takođe su korišćene za
upravljanje unutrašnjim telesnim organima. Na primer, tehnika transcendentalne
meditacije pokušava da dovede do relaksacije unutrašnjih organa uključujući mozak.
Drugi sistem pomoću kog pojedinci mogu da izazovu relaksaciju kao i kontrolu
moždanih talasa, jeste Silva Kontrola uma. Osobe koje su bile na kursevima Silva
Kontrole uma govore o osećaju duboke relaksacije i o verovanju da mogu
kontrolisati sopstvene moždane talase. Ovo je 1971. godine testirao Dr. F. J.
Bremner, psiholog sa Triniti Univerziteta iz San Antonia, Teksas. Izgleda da ljudi
koji su na ovaj način obučavani zaista mogu da kontrolišu svoje moždane talase i
izazovu Alfa ritam kada to žele. Ovo je utvrđeno u studiji u kojoj je grupa od
dvadeset neobučenih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole
moždanih talasa. Polovina studenata podvrgnuta je metodu sličnom Pavlovljevom
metodu uslovnog refleksa; odnosno, kada bi osoba čula "klik" to bi označavalo da će
117
stroboskopsko svetlo izmamiti reakciju na EEG-u u vidu Alfa frekvencije. Uskoro je
i samo "klik" kod osobe izazivalo Alfa frekvenciju na ekranu (čitaču) EEG-a.
Drugih deset osoba obučavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole
uma. Obe grupe su iskazale promenu u EEG-u u predviđenom smeru: to znači da su
obe grupe uvećale procenat Alfa frekvencije na svojim EEG.
Kasnije je izveden drugi eksperiment koji je uključio osobe sa znatnom praksom
u Silva metodu. Ove osobe su mogle voljno da pokrenu ili zaustave Alfa frekvenciju
kao i da razgovaraju za vreme stvaranja Alfa ritma. Urađen je još jedan test sa
uvežbanijim osobama. Pošto su ove osobe imale znatno iskustvo u ESP vežbama
(rad na slučajevima), EEG je beležen dok su radili te vežbe. Rezultati EEG-a takođe
pokazuju visoku prisutnost Alfa frekvencije.
Iz ovih studija se vidi da uz trening čovek može u znatnoj meri imati voljnu
kontrolu nad svojim unutrašnjim organima. Ovo važi i za mozak, ako prihvatimo da
su električni signali tog organa indikator njegovog funkcionisanja. To takođe
nagoveštava da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se utvrdili odnosi
između fizioloških i mentalno-emotivnih stanja kao i potrebnih procedura obuke da
bi se izvukao maksimum iz voljnih psiho-fizioloških samoregulacija.
Bolje razumevanje značaja treninga Silva metode Kontrole uma može proisteći iz
fizioloških istraživanja mozga, o čemu su izveštavali neurobiolog Dr. Rodžer V.
Speri (Rodger W. Sperry) i njegove kolege iz Los Anđelesa. Ovi, i drugi naučnici
stvorili su laboratorijski i klinički dokaz o postojanju dve različite vrste svesti koje u
ljudskom mozgu funkcionišu odvojeno, ali istovremeno. Jedna vrsta svesti se bavi
posledičnim, logičko-zavisnim aktivnostima mišljenja kao što su matematika i
govor. Ona je funkcionalno proizvod leve hemisfere moždane kore. Drugoj vrsti,
koja je vezana za desnu hemisferu svojstven je holistički, spontano kreativni i
intuitivni način mišljenja, sa izraženim osećajem za prostor i muziku.
Svest leve hemisfere dominira većim delom našeg svakodnevnog života i nju
zagovaraju kako obrazovni sistem tako i društveni pogledi zapadnog sveta. Ona je
usmerena ka objektivnom i obično je udružena sa znatnom aktivnošću Beta
moždanih talasa. Svest desne hemisfere je izgleda prvenstveno subjektivna, ima
sekundarnu važnost u našem obrazovanju, i najviše je izražena u umetnosti. Obično
je prate Alfa i Teta emisije moždanih talasa.
Silva Kontrola uma obučava pojedince da održe govor i ostale aktivnosti Beta
mišljenja u Alfi, kao i da se prepuste Alfa procesu mišljenja kreativne intuitivne
prirode kao delu namernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele
funkcija između leve i desne hemisfere. Ona pomaže da se u rešavanju problema
uravnoteži inače neravnomerna zaokupljenost funkcijom leve hemisfere.
Podsticanjem namernog funkcionisanja desne hemisfere ona izgleda postiže
delotvorniju upotrebu moždanog potencijala.

EEG U KORELACIJI SA FUNKCIJOM PAŽNJE KOD LJUDI19
Frederik J. Bremner, V. Benignus i F. Moric
Univerzitet Triniti, San Antonio, Teksas
Ovu studiju je potpomogla Fondacija za istraživanje uma (Mind Science
Foundation) Los Anđeles, Kalifornija. Autori zahvaljuju gospodinu Hoseu Silvi na
učešću u eksperimentu i Dejvidu L. Karlsonu za pomoć u pripremi rukopisa.
Bremner i njegovi saradnici predstavili su jedan model pažnje koji promene u
EEG-u koristi kao zavisnu varijablu. (Bremner, 1970, Ford, Moric i Bremner 1968;
Edi, Bremner i Tomas 1971; Harvic i Bremner 1972.). Ovaj model podrazumeva da
postoje različite klase ili podskupovi pažnje s tim da, dok su podskupovi
ortogonalni, nisu hijerarhijski uređeni. Već definisani podskupovi su: očekivanje,
kontraočekivanje, orijentacija, buđenje i neusredsređenost (Harvic i Bremner,
1972.).
Upotrebna vrednost navedenog modela će rasti sa porastom njegove opštosti.
Sadašnje studije pokušavaju da prošire opštost modela sa podataka koji se odnose na
životinje, a koji su upotrebljeni za njegovu prvobitnu koncepciju, na podatke koji se
odnose na ljudska stanja pažnje. Sadašnja studija se usredsredila na dva aspekta
uopštavanja modela. Jedan od tih aspekata bio je da se vidi da li je EEG ljudi
osetljiv na promene u bilo kom od prethodno pretpostavljenih podskupova. Drugi
aspekt bio je da se odredi postoji li kod ljudi neki jedinstven podskup pažnje koji ne
postoji ili da ga nije moguće utvrditi kod životinja.
Pošto je izvedeno puno eksperimenata za testiranje modela sa podskupom
očekivanja, ovaj podskup je izabran za testiranje pažnje kod ljudi. Podsećamo
čitaoce da je očekivanje ovde upotrebljeno sa značenjem da su subjekti (S) naučili
odnos u kome nadražaj B sledi nadražaj A.
Pošto će detalji procedure biti razrađeni u delu o metodu, dovoljno je reći da će
to biti učinjeno klasičnom paradigmom uslovljavanja. Ova paradigma sledila je, što
je moguće bliže, onu koja je upotrebljena za prikupljanje podataka o životinjama.
Podaci o životinjama, međutim, zavisili su od spremnosti i raspoloživosti Teta ritma.
S druge strane, karakteristika EEG podataka o ljudima jeste da imaju visoku
verovatnoću Alfa ritma. Zbog toga je Alfa ritam upotrebljen kao baza podataka za
zavisnu "promenljivu". Drugi aspekt ove studije može zapravo biti i zanimljiviji.
Psiholozi su često raspravljali o postojanju unutrašnje svesti kod ljudi. Sadašnji
model se bavi ovim pitanjem stvarajući od unutrašnje usredsređenosti podskup
pažnje. Podskup unutrašnje usredsređenosti karakteriše se odsustvom spoljnog
nadražaja i mogućnošću testiranja samo kod ljudi. Predloženo je da se ovaj podskup
19 "EEG u korelaciji sa funkcijom pažnje kod ljudi" je objavljen u Neuropsihologiji, Vol. 10,1972,
str. 307-12.
119
sagledava promenama EEG-a koje se dešavaju u praćenju subjektove (S) reakcije u
stanju meditacije i duboke relaksacije.

METOD
Subjekti su bili dobrovoljci iz uvodnog razreda psihologije muškog koledža, njih
dvadesetorica, u rasponu od osamnaest do dvadesetpet godina starosti. Rečeno im je
da je eksperiment u vezi sa samokontrolom moždanih talasa i raspoređeni su bez
nekog reda u dve grupe po deset.
Aparat je elektroencefalograf tipa Bekman T. Elektrode od nerđajućeg čelika
bile su pričvršćene potkožno na području vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela
glave. Podaci EEG-a vizuelno su praćeni, a i snimani na traci. Korišćenjem audio
biogenog fidbek sistema moždani talasi u Alfa opsegu (8-13 Hz) mogli su biti
izdvojeni sa occipital EEG-a i predstavljeni subjektu preko slušalica kao analog Alfa
frekvencije. Logički programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen
da označi binarni broj, prebacivanje na pola sekunde CS i 10 sekundi kasnije,
prebacivanje na 10 sekundi UCS. CS je bio "klik" prenet u slušalice koje je subjekt
nosio, a sastojao se od otvaranja i zatvaranja releja povezanog s baterijom od 6 volti.
UCS je bio Grass PS 2 Fotostimulator stroboskopskog svetla postavljen na
subjektovu Alfa frekvenciju zatvorenih očiju. Svi podaci su snimani na osmotračni
Ampex SP 300 Analog magnetofon, a snimljena analog traka je digitalizirana AD
konvertorom povezanim sa IBM kompjuterom 360/44, pre analize.
Postupak: Ovaj eksperiment je nadgledao i odobrio "Univerzitetski komitet za
humani tretman ljudi kao eksperimentalnih subjekata". Svaki S. je ispunio
protokolarni obrazac koji je beležio informacije kao što su: poslednja upotreba
alkohola ili lekova, istorijat epileptičkih napada, prethodna iskustva sa hipnozom,
jogom ili Alfa stanjem. Pored toga, kada su S. prvi put doveli u laboratoriju, zamolili
su ga da potpiše izjavu kojom daje pristanak da učestvuje u eksperimentu i potvrđuje
da mu je objašnjena priroda i svrha postupka.
Bazni EEG je uzet svakom S, bez obezbeđenog fidbeka. S. je dobio uputstvo
"zatvori oči" kao nadražaj. Grafikon je bio obeležen dvocifrenim brojem, a
upotrebljeni su odvojeni kanali za snimanje filtriranih i nefiltriranih moždanih
talasa. Ovaj postupak je zatim ponovljen uz uputstvo "otvori oči". Lice subjekta je
bilo osmatrano internom televizijom a ukupno vreme provedeno u komori za baznu
liniju podataka bilo je oko 30 minuta za svakog S. Ako je očitavanje bazne linije
bilo neodgovarajuće, postupak se ponavljao sve dok se nisu dobili čisti zapisi
podataka.
Prema postupku bazne linije S-i su bili podeljeni na dve desetočlane grupe. Jedna
grupa (Silva) je dobila vikend trening u trajanju od 14 sati za kurs Kontrole uma
120
Hosea Silve (Shah, 1971.). Mada je Silva "tehnika Kontrole uma" jedinstvena za
sebe, ona koristi i duboko relaksiranje i postupke nalik na grupnu hipnozu. Neko
vreme se, takođe, upotrebljava za ono što se najbolje može opisati kao vežba ESP.
Na početku sledeće nedelje, doveli su S-e u laboratoriju i 20 minuta je sniman EEG.
Snimci su rađeni i sa zatvorenim i sa otvorenim očima, dok su S-i uvežbali svoje
Silva tehnike. Drugom prilikom, EEG je uzet od istih S-a uz audio biogeni fidbek i
uz ista uputstva.
Druga grupa (CC) od 10 S. prošla je kroz klasičnu paradigmu uslovljavanja od
50 pokušaja po vežbi. Svaki pokušaj se sastojao od CS "klik"-a od pola sekunde,
zatim interval između nadražaja od 10 sekundi (IIN), zatim UCS u trajanju od 10
sekundi stroboskopskog svetla podešenog na Alfa frekvenciju S-a zatvorenih očiju.
Interval između pokušaja (proba) IIP nije bio isti. Eksperimentator bi počeo sa
pokušajem kada bi S izgledao relaksiran. U ovoj grupi pokušaja nije korišćen
biofidbek. Vežba od 50 pokušaja trajala je 20-30 minuta, a vežbe su se ponavljale
sve dok S. ne postane osposobljen da reprodukuje Alfa frekvenciju, ili dok
eksperimentator ne bude uveren da S. ne može u dovoljnoj meri da reprodukuje
Alfu. Završna vežba od 50 pokušaja sa CC grupom izvodi se sa biogenim fidbekom.
Svi podaci dobijeni klasičnim uslovljavanjem uzeti su u stanju otvorenih očiju.