SILVA METOD KONTROLE UMA

UVOD

Sada se upuštate u životnu pustolovinu koja vas može najviše preobraziti.
Svaki rezultat koji postignete promeniće vaš pogled na vas i na svet u kome ste
rođeni. S vašim novim moćima doći će i odgovornost da ih upotrebljavate "za
dobrobit čovečanstva" - izraz Kontrole uma. Na drugi način ih ne možete
upotrebiti, što ćete uskoro videti.
Planer zadužen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije
ostavivši za stolom sekretaricu samu i zabrinutu. Crteži za predloženi šoping
centar su nestali, a sastanak sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste
nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono što
bi kod drugih šefova izazvalo oluju besa prema sekretarici.
Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oči i potpuno se smirio. Svako bi pomislio
kako nastoji da se pribere pre nego što se suoči s propašću.
Deset minuta kasnije otvorio je oči, polako ustao i otišao do svoje sekretarice.
"Mislim da sam ih našao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj račun troškova za
prošli četvrtak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu večerao?"
Telefonom je pozvao taj restoran. Crteži su bili tamo.
Gradski planer bio je obučen u Silva metodi Kontrole uma uz čiju pomoć je u
sebi mogao da probudi ono što su za većinu neupotrebljene sposobnosti uma.
Jedna od stvari koje je naučio bila je kako da povrati sećanja koja su se sakrila
tamo gde ih neobučeni um ne može pronaći.
Ove probuđene sposobnosti čine čuda za više od 500.0001 muškaraca i žena
koji su pohađali kurs.
Šta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Suštinu
otkrivamo u izveštaju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma:
"Juče sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da
stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da nađem svoju avionsku
kartu. Skoro čitav sat smo nas troje pretraživali apartman u kome sam odseo.
Gledali smo ispod tepiha, iza frižidera - svuda. Čak sam tri puta raspakivao i
ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam našao. Konačno sam odlučio da
nađem neki miran kutak i uđem u svoj nivo. Samo što sam se našao u njemu,
mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudeći
po onome što sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara
gurnuta među knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i
karta je bila tamo, kao što sam i zamislio."
1 Ovaj podatak potiče iz 1977. godine. Danas se sa sigurnošću može reći da je taj broj veći od 9
miliona.
Ovo zvuči neverovatno onima koji nisu vežbali Kontrolu uma, ali kada dođete do
svih ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivača Kontrole uma, saznaćete o još
čudesnijim moćima vašeg uma. Možda najviše od svega zapanjuje kako lako i brzo
možete da učite.

Gospodin Silva je veći deo svog zrelog doba posvetio istraživanju čemu se sve
može podučiti naš um. Ishod je kurs od 40 do 48 sati koji može da obuči svakoga da
se seti onoga što izgleda zaboravljeno, da obuzda bol, da ubrza isceljivanje, da se
oslobodi neželjenih navika, da aktivira intuiciju tako da šesto čulo postane
stvaralački deo svakodnevnog života kojim se rešavaju problemi. Uz sve ovo
stičemo vedar unutrašnji mir i spokojan optimizam zasnovan na dokazu iz prve ruke
da svojim životom upravljamo više nego što smo to ikada zamišljali da možemo.
Sada, prvi put putem pisane reči, možete naučiti da ono što se uči na kursu
sprovedete u praksi.
Gospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istočnih i od zapadnih učenja, ali
krajnji proizvod je u suštini američki. Kurs je, kao i njegov osnivač, potpuno
praktičan. Sve čemu vas uči zamišljeno je tako da vam pomogne da živite radosnije i
delotvornije, ovde i sada.
Dok napredujete od vežbanja do vežbanja u poglavljima gospodina Silve,
nizaćete uspeh za uspehom čime ćete ojačati svoje samopouzdanje i bićete spremni
za dostignuća koja, pod pretpostavkom da niste upoznati sa Kontrolom uma, sada
smatrate nemogućim. Ali, postoji naučni dokaz da je vaš um sposoban za čuda.
Osim toga, tu su i uspešna iskustva više od pola miliona ljudi čije je živote izmenila

Kontrola uma.

Zamislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "Dok sam pohađala
prvi kurs Silva metoda Kontrole uma, počela sam da primećujem da mi se vid menja
- postaje bolji. Pre toga, nosila sam naočare u detinjstvu tokom deset godina (dok
nisam diplomirala) a onda sam ponovo počela da ih nosim u tridesetosmoj godini.
Uvek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog.
Moje prve naočare (1945. godine) bile su naočare za čitanje, ali '48. ili '49.
počela sam da nosim bifokalne naočare - stalno ih zamenjujući jačim. Posle kursa, s
obzirom na to da do tada nisam mogla da čitam bez naočara, primetila sam da mi se
vid znatno popravio. Pošto mi se vid ubrzano popravljao, odugovlačila sam sa
odlaskom na kontrolu koliko sam god mogla. Vid mi se toliko popravio da sam se
čak vratila na naočare koje sam nosila pre dvadeset godina.
Kada mi je lokalni optičar pregledao oči, složio se da bi mi, dok ne stignu nova
stakla, stari par naočara više koristio od onih koje sam prethodno nosila.
Ovo vam sada može izgledati tajanstveno, ali kada pročitate deseto poglavlje
videćete tačno kako diplomirani polaznici kursa stavljaju um u poziciju da upravlja
telom da bi ubrzali prirodno isceljenje. Tehnika je zadivljujuće jednostavna, kao što
ćete videti iz pisma žene koja je za četiri meseca izgubila dvanaest neželjenih
kilograma:
3
"Prvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto krcat sladoledom,
kolačima, itd. - svim onim što sam znala da goji. Precrtala sam sto velikim crvenim
X i samu sebe videla u ogledalu koje me je učinilo vrlo debelom (poput onih
ogledala koja možete naći u vašarskim kućama zabave). Zatim sam vizuelizirala
prizor zasut zlatnim svetlom: sto na kome su se nalazile namirnice sa visokim
sadržajem proteina - tunjevina, jaja, meso bez masnoće. Označila sam ovaj prizor
velikom zlatnom kvačicom i u ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. Mentalno sam
rekla sebi da želim sa stola samo namirnice prepune proteinima. Takođe sam čula
kako mi svi moji prijatelji govore da fantastično izgledam i videla sam da se to
događa tačno određenog datuma. (Ovo je bio najznačajniji korak, jer sam sebi
postavila cilj.) I uspela sam! Pošto sam pre bila uporni korisnik dijeta, sada smatram
da je ovo jedini metod koji je dao rezultate."

Kontrola uma znači zalaziti u duboki meditativni nivo gde možete uvežbati vaš

um da preuzme upravljanje upotrebljavajući sopstveni jezik slika pojačanih rečima,

postižući sve čudesnije rezultate i gde su beskrajne mogućnosti za osobu koja stalno

vežba.

Kao što vidite, ovo nije obična knjiga. Ona vas laganim tempom uvodi u

meditaciju, zatim u mnoge načine na koje meditaciju možete koristiti sve dok ne

dostignete i konačni stadijum kada ćete moći da rutinski činite ono i za šta većina

ljudi čvrsto veruje da je nemoguće.

To je knjiga u knjizi. Okvirna knjiga - koju čine prvo, drugo i poglavlja od

sedamnaestog do dvadesetog i čiji je autor Filip Mil - opisuje skoro eksplozivan rast

Kontrole uma i način na koji je ona koristila hiljadama diplomiranih polaznika. U

unutrašnjoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama prolazi mnoge tehnike koje se uče

na časovima Kontrole uma. Pošto su ti časovi grupna iskustva, a vode ih obučeni

predavači, do rezultata se dolazi brže i spektakularnije nego što ćete ih postići radeći

sami. Međutim, ako pažljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite vežbe,

rezultati će skoro sigurno promeniti vaš život nabolje - ne tako brzo, ali sasvim

sigurno.


Postoji specijalan način za čitanje ove knjige: prvo je pročitajte onako kako biste

čitali bilo koju drugu knjigu, od početka do kraja. Međutim, u toku prvog čitanja

nemojte početi da radite ni jednu od vežbi. Zatim ponovo pročitajte poglavlja od

trećeg do četrnaestog da biste dobili što jasniju, sveobuhvatnu sliku o putevima koje

uskoro treba da pređete. Posle ovoga vratite se na treće poglavlje i radite nekoliko

nedelja vežbe koje su tu date - i to samo te vežbe. Kad osetite da ste spremni za dalje

pređite na četvrto poglavlje i tako redom.


Kad stignete do četrnaestog poglavlja bićete već iskusni praktičar u većem delu

onoga što su naučili oni koji su završili kurs Kontrole uma. Da biste dalje obogatili

vaše iskustvo možda ćete želeti da oformite malu grupu prijatelja koji su uvežbavali

iste vežbe. Trinaesto poglavlje vam objašnjava kako ćete to učiniti.

PRVO POGLAVLJE



KAKO DA VIŠE KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAČIN



Zamislite da ste došli u neposredan, operativni kontakt sa sveprožimajućom
Višom Inteligencijom i da u trenutku uzvišene radosti spoznajete da je ona na vašoj strani.
Zamislite, takođe, da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja
svog života više nikada ne morate osećati bespomoćno, van domašaja nečega što ste
uvek slutili da je tu, ali nikada niste mogli sasvim da dosegnete - mudrost koja
pomaže, blesak proniknuća kada vam je potreban, osećaj blagonaklone moćne prisutnosti. Kakvo bi to bilo osećanje?
To bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suviše razlikovalo - možda se uopšte
ne bi razlikovalo - od duhovnog ushićenja.
Takav je osećaj posle četvorodnevnog vežbanja Silva Kontrole uma. Do sada ga
je upoznalo više od pola miliona ljudi2, jer su ga iskusili kroz vežbu na kursu. I što se više privikavaju na upotrebu metoda koji stvaraju taj osećaj, oni mirno i samopouzdano koriste nove moći i energije, njihov život se obogaćuje, postaju zdraviji i rasterećeniji od problema.
Ukratko, Hose Silva će objasniti neke od ovih metoda tako da i sami možete početi da ih upotrebljavate. Pogledajmo prvo šta se dešava na početnom času.
Počinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset minuta.Predavač definiše Kontrolu uma i ističe glavne crte dvadesetogodišnjih istraživanja koja su dovela do razvoja ovog metoda.
Zatim ukratko opisuje kako će polaznici kursa moći da primene ono što nauče da bi poboljšali svoje zdravstveno stanje, rešavali svakodnevne probleme, lakše učili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi pauza od dvadeset minuta.
Za vreme pauze polaznici se upoznaju. Njihovo poreklo i predznanje je šaroliko:
doktori, sekretarice, učitelji, taksisti, domaćice, đaci srednjih škola i studenti, psihijatri, lideri verskih sekti, penzioneri - to je tipičan sastav.
Posle pauze, drugi deo od sat i dvadeset minuta počinje pitanjima i odgovorima, a zatim se prelazi na prva vežbanja koja će dovesti do meditativnog nivoa uma.Predavač objašnjava da je to stanje duboke relaksacije, dublje nego u snu, ali praćeno posebnom vrstom svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se koristi u skoro svakoj meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi. Ne koriste se nikakva opojna sredstva niti biofidbek3 aparati. Predavači Kontrole uma govore o ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na vaš nivo" ili, ponekad, o "ulaženju u Alfu". U tridesetominutnoj vežbi oni polagano uvode polaznike u to
(2 Vidi napomenu broj 1 (prim. prev.)
3 Tehnika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emocionalnim stanjima uz pomoć elektronskih uređaja. (pr. prev.) stanje, dajući uputstva jednostavnim jezikom. U stvari, cela Kontrola uma je na
jednostavnom jeziku: nema naučničkog žargona ni reči s dalekog istoka.Može se reći da su neki polaznici i pre dolaska na kurs naučili da meditiraju, neki koristeći metode za čije je učenje neophodno nekoliko nedelja, drugi posle nekoliko meseci istrajnih napora. Oni su zadivljeni jednostavnom vežbom koja traje samo trideset minuta.Jedna od prvih rečenica koje polaznici čuju jeste: "Sada učite da više koristite svoj um i da to radite na poseban način." Jednostavna rečenica koju na početku čujui utisnu u svoju svest. Njeno puno značenje je u najmanju ruku zaprepašćujuće.Svako - bez izuzetka - ima um koji se lako može obučiti da razvija moći u čije postojanje početnici otvoreno sumnjaju. Tek kada stvarno iskuse ove moći, poveruju da ih imaju. Sledeće što se kaže polaznicima jeste: "Projektujte se mentalno na vaše idealno mesto za relaksaciju" - prijatna, smirujuća, izuzetno jasna i slikovita vežba koja ojačava imaginaciju i vodi u dublju opuštenost. Da kažemo nešto o meditaciji: u svakodnevnom govoru to znači o nečemu razmišljati. Ako za trenutak ovu knjigu odložite na stranu i počnete da razmišljate šta biste sutra za ručak, vi meditirate. Ali, u raznim meditativnim disciplinama ova reč ima preciznije značenje koje se odnosi na nivo uma. U nekim disciplinama je dostizanje tog nivoa, oslobođenje uma svake svesne misli, samo sebi svrha. Ovo stvara prijatnu smirenost i dugim putem vodi ka ublažavanju i sprečavanju oboljenja prouzrokovanih napetošću, što su dokazale bezbrojne studije. Međutim, to je pasivna meditacija. Kontrola uma ide mnogo dalje. Ona uči polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za rešavanje problema, kako onih manjih, tako i onih koji ga izuzetno opterećuju. To je dinamička meditacija; njena snaga je zaista spektakularna. O Alfi se u poslednje vreme sve više čuje. To je jedan od oblika moždanih talasa, vrsta električne energije koju proizvodi mozak i koja može biti izmerena elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove energije meri se u ciklima u sekundi (CPS)4. Generalno, oko četrnaest CPS i iznad, zovu se Beta talasi; oko sedam do četrnaest su Alfa; četiri do sedam Teta i četiri i ispod toga su Delta talasi. Kada ste potpuno budni, radeći i postižući rezultate u svetu svoje radne svakodnevice, vi ste na Beti ili na "spoljašnjem svesnom nivou" - da upotrebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo što niste zaspali ili se budite a još se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutrašnji svesni nivo". Kada ste u snu, naizmenično ste u Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uvežbavanjem Kontrole uma možete svojevoljno ući u Alfa nivo a ipak zadržati potpunu prisebnost. Možda se pitate kakav je osećaj biti u ovim različitim nivoima svesti. 4 Ciklusi u sekundi ili herci (Hz), (prim. prev.) Nalaziti se u Beti ili biti potpuno budan, ne stvara nikakav naročit osećaj. Možete biti puni poverenja ili strahovati, možete vredno raditi ili lenstvovati, biti nečim obuzeti ili besposličiti. U Beti su mogućnosti beskrajne. Na dubljim nivoima svesti, za većinu ljudi, mogućnosti su ograničene. Život ih je naučio da funkcionišu u Beti, a ne u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima ograničeni su uglavnom na sanjarenje, budnu snenost ili sam san. Ali, vežbanjem Kontrole uma korisne mogućnosti počinju beskrajno da se umnožavaju.
Kako je pisao Hari Mek Najt, jedan od direktora Silva Kontrole uma, "Alfa dimenzija ima kompletne čulne sposobnosti, kao i Beta". Drugim rečima, u Alfi možemo raditi drugačije stvari od onih koje možemo u Beti. Ovo je ključna zamisao u Kontroli uma: kada se jednom upoznate sa ovim čulnim sposobnostima i naučite da ih upotrebljavate, u većoj meri ćete upotrebljavati vaš um na poseban način. U stvari, funkcionisaćete jasnovido5 kad god to poželite, stupajući u dodir sa Višom Inteligencijom. Mnogi ljudi posežu za Kontrolom uma kao za načinom da se opuste, da prekinu nesanicu, da se oslobode glavobolje ili da nauče da rade ono što iziskuje velike napore volje, kao što je prestanak pušenja, gubitak težine, poboljšanje pamćenja, efikasnije učenje. To je ono zbog čega većina dolazi, ali nauče mnogo, mnogo više. Oni nauče da su pet čula - dodir, ukus, miris, sluh i vid - samo deo čula s kojima su rođeni. Postoje i druga, nazovimo ih čula ili moći, koja su bila poznata samo nadarenoj nekolicini i misticima koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih čitavog života. Cilj Kontrole uma jeste da nas nauči da probudimo ove moći. Šta ovo buđenje može značiti dobro je opisala Nadin Berten, modni urednik lista "Mademoiselle", u martovskom izdanju iz 1972. godine: "Kultura droga može da zadrži svoje pilule, praškove i injekcije koji proširuju svest. Ja ću uzeti ono što vodi u srž stvari. Kontrola uma zaista proširuje vašu svest. Ona vas uči KAKO da je proširite. Njen naziv je vrlo prikladan zato što, za razliku od droge ili hipnoze, vi imate kontrolu. Proširenje svesti, samospoznaja i pomaganje drugima pomoću Kontrole uma ograničeno je samo vašim sopstvenim ograničenjima. SVE je moguće. "Čujete da se to dešava drugima. I iznenada vidite da se to dešava i vama." 5 Jasnovidost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem. (prim.prev.)

DRUGO POGLAVLJE




UPOZNAJTE HOSEA


Hose Silva je rođen 11. avgusta 1914. godine u Laredu, Teksas. Kada je imao četiri godine umro mu je otac. Majka mu se ubrzo preudala, a on, njegova starija sestra i mlađi brat otišli su da žive kod svoje bake. Dve godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajući novine, čisteći cipele i radeći raznovrsne poslove. Tokom večeri gledao je kako sestra i brat rade domaće zadatke, a oni su mu pomagali da nauči da čita i piše. Nikada nije išao u školu, osim da podučava druge. Hoseov beg iz nemaštine počeo je jednog dana dok je čekao kod berberina da na njega dođe red. Potražio je nešto za čitanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog kursa o tome kako se popravljaju radio prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu je pozajmi, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da Hose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleđini. Svake nedelje Hose bi platio jedan dolar, pročitao lekciju i ispunio testove. Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hose, u svojoj petnaestoj godini, popravljao radio prijemnike širom grada. Kako su godine prolazile, toliko je razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj oblasti, obezbeđujući novac za školovanje brata i sestre, sredstva za svoju ženidbu, kao i nekih pola miliona dolara za finansiranje dvadesetogodišnjeg istraživanja iz kog se razvila Kontrola uma. Jedan drugi čovek, sa diplomama mnogo savesnije stečenim od berberinove, sasvim slučajno je podstakao ovo istraživanje. Bio je to psihijatar zadužen da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviđačkih jedinica tokom II svetskog rata. "Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo. "Volite li žene?" Hose, otac troje dece i predodređen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se. "Ovaj čovek", mislio je, "sigurno zna više o ljudskom umu nego što berberin zna o radio aparatima. Čemu takva glupa pitanja?" To je bio taj zapanjujući trenutak koji je naterao Hosea na Odiseju naučnog istraživanja zahvaljujući kojem je, bez diploma i sertifikata, postao jedan od najkreativnijih učenika svog doba. Frojd, Jung i Adler su, svojim pisanim delima, postali njegovi rani učitelji. Glupa pitanja dobila su dublja značenja, a Hose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno pitanje: da li je moguće da se, upotrebljavajući hipnozu, poboljša sposobnost učenja, ustvari poveća IQ? Tada se verovalo da je IQ (koeficijent inteligencije) nešto s čime se rađamo, ali Hose nije bio toliko siguran u to. Ovo pitanje moralo je da sačeka dok je izučavao višu elektroniku da bi postao instruktor u Izviđačkim trupama. Kada je izašao iz Armije, potrošivši ušteđevinu i sa samo 200 dolara u džepu, počeo je polako da obnavlja svoj posao. Istovremeno je, s pola radnog vremena, preuzeo posao predavača na Laredo Junior Koledžu, gde je nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zaduženje da oformi školsku laboratoriju za elektroniku. Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servisu za opravke počeo je da cveta i Hose je prekinuo karijeru predavača. Njegov servis je ponovo postao najbolji u gradu. Radni dan mu je trajao do devet uveče, večerao bi, pomogao da se deca stave u krevet i kad bi kuća potpuno utihnula tri sata bi posvetio učenju. Njegova izučavanja odvela su ga dalje u hipnozu. Ono što je naučio o hipnozi i ono što je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knjižicama njegove dece, vratilo ga je na pitanje koje je još ranije postavio - da li sposobnost učenja, IQ, može da se poboljša nekim mentalnim vežbama? Hoseu je već bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je pročitao da su početkom stoleća eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na području elektrotehnike znao je da je idealno električno kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato što najviše koristi svoju električnu energiju. Da li bi i mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova impedansa može da se smanji? Hose je počeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je nešto što je mnogima izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski jači kad je manje aktivan. Na nižim frekvencijama mozak je primao i skladištio više informacija. Suštinski problem je bio kako um održati budnim na ovim frekvencijama koje su više povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktičnom aktivnošću. Hipnoza je omogućavala onu meru prijemčivosti uma koju je Hose tražio, a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmišljanju o stvarima kako bi se one razumele. Imati glavu punu zapamćenih činjenica nije dovoljno; takođe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove suštine. Hose je ubrzo napustio hipnozu i počeo da eksperimentiše s vežbama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak, ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodilo poboljšanju pamćenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i višim IQ postignućima. Vežbe iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su opuštenu usredsređenost i jasnu mentalnu vizuelizaciju kao način da se dostignu niži nivoi svesti. Kada su dostignuti, ovi nivoi su se za učenje pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatno poboljšane ocene njegove dece u trogodišnjem periodu u kojem je Hosenastavio sa usavršavanjem svojih tehnika. Hose je tada prvi put postigao izuzetno značajan uspeh, što su druga istraživanja naročito ona sa bio povratnom spregom, do sada potvrdila. On je bio prvi koji je dokazao da možemo naučiti da svesno funkcionišemo na Alfa i Teta moždanim frekvencijama.
Još jedno i podjednako zapanjujuće "prvi put" bilo je na vidiku. Jedne večeri, Hoseova ćerka je ušla u svoj "nivo" (da upotrebimo sadašnju terminologiju Kontrole uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je učila. Čim bi odgovorila na jedno pitanje, on bi u mislima uobličio sledeće. To je bio uobičajeni postupak i do tada se ta vežba nije razlikovala od stotine prethodnih. Iznenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje njen otac još nije postavio. Zatim na još jedno. I još jedno. Ona mu je čitala misli! To je bilo još 1953. godine, kada je ESP6, postajala važan predmet naučnih istraživanja, u velikoj meri zahvaljujući objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J.B. Rhine) sa Djuk Univerziteta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obučio svoju kćerku da primenjuje ESP i primio je odgovor koji ga je razočarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka možda od početka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre početka obuke ne postoji način da se to dokaže. U međuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su se njegova deca izuzetno popravila u školi. U početku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog istraživanja nepoznatog koje je možda zaštićeno moćima u koje je bolje ne uplitati se. Međutim, uspeh čoveka koji radi sa sopstvenom decom ne može se zanemariti.
Da li bi Hose obučavao i njihovu decu? Posle pisma Dr. Rajna bilo je to upravo ono što je Hoseu bilo potrebno. Ako se to što je postigao s jednim detetom može postići i sa drugom decom, dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji su osnov za naučni metod. U sledećih deset godina uvežbao je tridesetdevetoro dece iz Lareda, čak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavršavao svoje tehnike. Tako je postigao još jedno "prvo": razvio je prvi metod u istoriji koji može bilo koga obučiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih eksperimenata. Sada je trebalo usavršiti metod. U sledeće tri godine Hose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48 časova i efikasna je i kod dece i kod odraslih. Do sada je proverena u oko 500.0007 "eksperimenata", dakle u obimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naučnik ne može da omalovaži. Ove duge godine istraživanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nije bilo moguće dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijski kredit za takvo polje istraživanja. Danas je Organizacija Kontrole uma porodični posao u usponu, sa profitom koji je uglavnom uložen u dalja istraživanja i za podršku ubrzanom rastu. U svih pedeset država SAD postoje predavači ili centri Kontrole uma kao i u tridesetčetiri8 zemlje izvan SAD. Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna ličnost, guru ili duhovni vođa sa sledbenicima ili pristalicama. On je običan čovek jednostavnog ophođenja, sa jedva primetnim meksičkim akcentom u govoru. Snažne je građe, zdepast, blagog lica koje se lako i često osmehuje.
6 ESP - Extra Sensory Perception, vančulno opažanje. (prim.prev.)
7 Vidi napomenu broj 1.8 Prema poslednjim informacijama Silva metod je prisutan u 100 zemalja sveta. (prim. prev.)
Svako ko upita Hosea šta je za njega značio uspeh, dobiće odgovor u bujici priča o uspesima. Nekoliko primera: Bostonskom časopisu "Herald American" jedna žena je uputila pismo sa molbom da pomognu njenom mužu koga muče migrenske glavobolje. Novine su objavile njeno pismo, a sledećeg dana još jedno pismo u kome je neko drugi tražio način za kontrolu takvih glavobolja. Jedna lekarka je pročitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje celog života. Otišla je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "I verovali ili ne, sledeće uvodno predavanje je bilo prepuno. Došao je izuzetno veliki broj ljudi." Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje sve svoje pacijente da se obuče u Kontroli uma jer im to omogućava da proniknu u sebe, što bi u nekim slučajevima zahtevalo dvogodišnju terapiju. Cela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. Osnivači su bili diplomirani polaznici Kontrole uma koji su upotrebili ono što su naučili da bi pronašli nove proizvode i razvili načine za njihovo plasiranje. U trećoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tržištu. Čoveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca da stvori kampanju za nove klijente - što je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomoću Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje. Četrnaest igrača tima "Chicago White Sox" obučili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinačni proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neverovatnoj meri. Jednoj punijoj ženi muž je predložio da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile bezuspešne. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za šest nedelja izgubila je devet kilograma; on je prestao da puši. Profesor na farmaceutskom koledžu obučava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove ocene iz svih predmeta su bolje uz manje učenja, a oni su opušteniji ... Svi već znaju kako da koriste svoju imaginaciju. Ja samo podstičem svoje studente da je još više koriste. Pokazujem im da imaginacija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti." Mada se Hose lako nasmeši kada čuje: "Hose, izmenio si mi život", osmeh mu zakratko iščezne kada kaže: "Ne, to nisam učinio ja. Vi ste to učinili, vaš sopstveni um." Od sledećeg poglavlja, Hose će vam lično pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj život.

ČETVRTO POGLAVLJE
DINAMIČKA MEDITACIJA
Pasivna meditacija o kojoj ste upravo čitali (a nadam se da ćete je ubrzo i
iskusiti) može se postići i na druge načine. Umesto na vizuelnu sliku, možete se
koncentrisati na zvuk kao što je ommm... ili onnn... ili amennn..., iskazan naglas ili
mentalno, ili na osećaj sopstvenog disanja. Možete se usredsrediti na energetsku
tačku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili možete slušati zvučne gregorijanske
korale dok posmatrate poznato izvođenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i
neke njihove kombinacije dovešće vas do smirenog meditativnog nivoa svesti.
Više volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na početku zahteva
koncentraciju, a koncentracija je ključ uspeha. Kada više puta stignete na vaš nivo
ovim metodom, on će u vašoj svesti biti povezan sa uspešnim rezultatima i proces će
se sve više automatizovati.
Svaki uspešan rezultat u Kontroli uma postaje ono što nazivamo "reperna tačka" -
mi se svesno ili nesvesno vraćamo na sopstveno iskustvo, ponavljamo ga, a zatim
odatle idemo dalje.
Kada dostignete meditativni nivo nije dovoljno tu ostati i čekati da se nešto
dogodi. To je prijatno i smirujuće i doprinosi dobrom zdravlju, ali to su skromna
dostignuća u odnosu na ona koja su moguća. Idite dalje od ove pasivne meditacije,
uvežbajte vaš um za organizovane dinamičke aktivnosti - za koje je, kako verujem, i
stvoren - i rezultati će vas zapanjiti.
Ukazujem na ovo jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne
meditacije o kojoj ste upravo čitali i da naučimo da dinamički koristimo meditaciju
za rešavanje nekih problema. Sada ćete videti zbog čega je jednostavna vežba
vizueliziranja jabuke na mentalnom ekranu, ili bilo čega što ste izabrali, toliko
važna.
Sada, pre nego što odete na vaš nivo, pomislite na nešto prijatno - bez obzira
koliko trivijalno - što se dogodilo juče ili danas. Podsetite se na to, a zatim zađite
duboko u svoj nivo i ceo događaj projektujte na svoj mentalni ekran. Kakvi su bili
prizori, mirisi, zvukovi i vaša osećanja u tom trenutku? Svi detalji. Iznenadiće vas
razlika koja postoji između vašeg Beta i Alfa sećanja na isti događaj. Razlika je
skoro ista kao i razlika između reči "plivanje" i plivanja samog.
U čemu je vrednost ovoga? Prvo, to je stepenik na putu ka nečem većem, i drugo,
korisno je samo po sebi. Evo kako to možete upotrebiti:
Pomislite na nešto što vam pripada - recimo na ključeve od kola koji nisu
izgubljeni, ali svakako bi ih trebalo malo potražiti da bi se otkrilo gde su. Da li su
ostali u kancelariji, u vašem džepu ili u kolima? Ako niste sigurni, uđite u vaš nivo,
setite se kada ste ih poslednji put imali u rukama i ponovo proživite taj trenutak.
Sada produžite dalje u vremenu i naći ćete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. (Ako ih
15
je neko uzeo, imaćete da rešite drukčiju vrstu problema, što zahteva mnogo
napredniju tehniku.)
Zamislite studenta koji se seća svog profesora kako govori da će ispit biti ove
srede - ili je možda rekao sledeće srede? On to sam može raščistiti u Alfi.
Ovo su tipični, mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna
tehnika može rešiti.
A sada krupnim koracima krećemo napred. Povezaćemo neki stvarni događaj sa
željenim koji ste zamislili - i videćemo šta se dešava sa zamišljenim događajem.
Ako postupate u skladu s nekim vrlo jednostavnim zakonima, događaj koji ste
zamislili postaće stvaran.
Zakon 1: Morate želeti da se događaj ostvari. "Prva osoba koju ću sutra videti na
trotoaru brisaće nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da će ga vaš um odbiti i
verovatno nećete u njemu imati uspeha. Vaš šef će biti ljubazniji, izvesni kupac će
biti prijemčiviji za ono što prodajete, naći ćete zadovoljstvo u dužnosti koju obično
smatrate neprijatnom - ovo su situacije koje mogu sadržavati znatnu količinu želje.
Zakon 2: Morate verovati da je moguće da se događaj ostvari. Ako je vaš kupac
već pretrpan onim što prodajete, razumno je verovati da neće želeti da kupuje; ako
ne možete poverovati da će se određeni događaj ostvariti, vaš um će se tome
suprotstaviti.
Zakon 3: Morate očekivati da se događaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva
su jednostavna i pasivna - ovaj treći uvodi malo dinamike. Moguće je želeti da se
nešto dogodi, verovati da je to izvodljivo, a ipak ne očekivati da se to dogodi. Želite
da vaš šef sutra bude prijatan, znate da on to može biti, ipak možete biti skloni da to
ne očekujete. Na ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna vizuelizacija,
kao što ćemo odmah videti.
Zakon 4: Vi ne možete stvoriti problem. Ne da ne smete, već ne možete. Ovo je
osnovni sveprožimajući zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao učiniti da moj
šef napravi budalu od sebe tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok
dinamički radite u Alfi u dodiru ste sa Višom Inteligencijom, a iz perspektive Više
Inteligencije to uopšte ne bi bilo sjajno. Vi možete uticati na to da vaš šef dobije
otkaz, ali u tome ćete biti potpuno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne može.
Ako na meditativnom nivou pokušate da se spojite s nekom vrstom inteligencije
koja će vam pomoći u zloj nameri, to će biti isto toliko bezuspešno kao kada biste na
radio aparatu pokušali da nađete stanicu koja ne postoji.
Neki me optužuju da sam u ovom slučaju Polijana.10 Hiljade ljudi se
blagonaklono osmehivalo dok sam govorio da je savršeno nemoguće nanositi zlo u
Alfi dok to sami nisu saznali. Postoji mnogo zla na ovoj planeti a ljudi su krivi za
10 Polijana (Pollyanna) - junakinja istoimenog romana (1913) E. Porter, osoba neukrotivog
optimizma s težnjom da u svemu nađe dobro. (prim. prev.)
16
veći deo onog što bi im inače pripalo. Ovo je urađeno u Beti a ne u Alfi ili Teti, a
verovatno ni u Delti. Moje istraživanje je to pokazalo.
Nikada ne preporučujem da se gubi vreme, ali ako baš morate to sebi da
dokažete, uđite u vaš nivo i pokušajte da nekome prouzrokujete glavobolju. Ako to
vizuelizirate, slikovito koliko je neophodno da bi se bilo šta postiglo, dogodiće se
jedan ili oba sledeća slučaja: vi ćete, a ne nameravana žrtva, dobiti glavobolju, ili
ćete izaći iz Alfe.
Ovo nije odgovor na sva pitanja koja možete imati u vezi sa umnim
potencijalima dobra i zla. O tome će kasnije biti više reči. Za sada izaberite događaj
koji rešava neki problem, onaj koji želite i verujete da može da se dogodi, a koji ćete
pomoću vežbe koja sledi, naučiti da očekujete.
Evo šta treba uraditi:
Izaberite stvarni problem s kojim ste suočeni i koji se još nije razrešio. Za
ilustraciju, recimo da je vaš šef u poslednje vreme loše volje. Postoje tri koraka koja
morate napraviti kada stignete na vaš nivo:
Korak 1: Na vašem mentalnom ekranu podrobno oživite skorašnji događaj koji je
u vezi sa problemom. Proživite ga za trenutak.
Korak 2: Ovaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. Neka na ekran uplovi
drugi prizor koji će se dogoditi sutra. U ovom prizoru svi oko šefa su veseli, a on je
upravo dobio dobre vesti. Sada je očigledno bolje raspoložen. Ako tačno znate šta je
bio uzrok problema, vizuelizirajte rešenje na delu. Vizuelizirajte ga podjednako
slikovito kao i problem.
Korak 3: Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i zamenite ga drugim, s leve
strane. Šef je sada srećan, krajnje prijatan kao što znate da može da bude. Doživite
ovaj prizor tako jasno kao da se zaista dogodio. Ostanite izvesno vreme u njemu,
osetite ga u potpunosti.
Sada, kada se odbroji do 5 bićete potpuno budni i osećaćete se bolje nego ranije.
Možete biti sigurni da ste svoje snage upravo pokrenuli u pravcu ostvarenja
događaja koji želite.
Da li će to uvek uspeti, stalno, bezuslovno?
Ne.
Međutim, evo šta ćete doživeti ako budete istrajni: jedna od vaših prvih
meditacija za rešavanje problema će uspeti. Kad uspe, ko može reći da to nije bila
koincidencija? Najzad, i događaj koji ste izabrali morao je da bude dovoljno
verovatan da biste poverovali da može da se ostvari. Zatim će uspeti i drugi i treći
put. "Koincidencije" će se nizati. Ako prestanete da radite vežbe Kontrole uma biće
sve manje koincidencija. Vratite im se ponovo i koincidencije će se ponovo
umnožavati.
17
Štaviše, kako vaša veština postepeno raste, primetićete da ćete biti u stanju da
verujete i očekujete događaje koji su sve manje verovatni. Vremenom, uz praksu,
sve će vas više zapanjivati rezultati koje postižete.
Rad na svakom problemu počnite s kratkim proživljavanjem najboljeg prethodog
uspeha. Kada se pojavi još bolji uspeh odbacite prethodni i upotrebite bolji kao
repernu tačku. Tako ćete biti "sve bolji i bolji" - da upotrebimo izraz koji za sve nas
u Kontroli uma ima naročito bogato značenje.
Tim Masters, student koledža i taksista u Fortliju, Nju Džersi, koristi za
meditaciju vreme između vožnji. Kada je lokalni posao slab, on na svoj mentalni
ekran stavlja rešenje - osobu sa koferima koja želi da ide na Aerodrom Kenedi.
"Prvih nekoliko puta sam pokušavao i... ništa. A onda se dogodilo - naišao je čovek
sa koferima koji ide na Aerodrom Kenedi. Sledeći put sam stavio ovog čoveka na
mentalni ekran, dobio onaj osećaj koji se dobija kada vam stvari idu od ruke i
pojavio se drugi čovek za Aerodrom Kenedi. Uspelo je! To je kao serija dobitaka
koja se ne prekida.
Pre nego što pređemo na druge vežbe i tehnike, dozvolite mi da ukažem na nešto
što se verovatno i sami pitate: Zašto prizore pomeramo na našem mentalnom ekranu
s leva nadesno? Na ovo pitanje ću ovde samo da ukažem, jer će kasnije biti mnogo
više reči o tome.
Moja istraživanja su pokazala da se na dubljim nivoima svesti protok vremena
oseća kao kretanje s leva nadesno. Drugim rečima, budućnost opažamo s leve, a
prošlost s naše desne strane. Privlači nas da u to uđemo sada, ali postoje druge stvari
koje treba prethodno uraditi.

PETO POGLAVLJE
POBOLJŠANJE MEMORIJE
Tehnike memorisanja koje se uče u Kontroli uma mogu smanjiti našu potrebu za
korišćenjem telefonskih imenika i ostaviti izuzetno snažan utisak na naše prijatelje.
Ali, ako mi je neophodan neki broj telefona, potražiću ga. Možda neki od
diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju veštinu za pamćenje
telefonskih brojeva, ali kao što sam rekao u prethodnom poglavlju, da bi nešto
funkcionisalo važna je želja, a moja želja da pamtim telefonske brojeve nije nimalo
jaka. Kada bih morao da prođem ceo grad kad god mi je potreban neki telefonski
broj, želja bi se pojavila.
U suštini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi nečega što nije važno,
zbog trilogije: želja, verovanje i očekivanje. Koliko je među nama onih koji imaju
pamćenje efikasno u meri u kojoj bi želeli? Vaše se možda već popravlja na
neočekivan način ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva poglavlja.
Vaša nova sposobnost da vizuelizirate i oživite prošle događaje dok ste u Alfi ima
određenu prevlast nad Betom, tako da vaš um može za vas da radi na neki novi
način bez posebnog napora. Ipak, i tu ima prostora za poboljšanje.
Na časovima Kontrole uma srešćemo se s posebnom vežbom vizuelizacije. U
ovoj vežbi predavač ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset, zatim polaznici
izvikuju imena predmeta - grudva snega, klizaljka, čep za uvo - što god im padne na
pamet. Svaku reč ispisuje pored određenog broja, okreće se od table i navodi ih po
redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih reči, a predavač daje odgovarajući
broj.
To nije vašarski trik, već lekcija iz vizuelizacije. Predavač je već memorisao reč
uz svaki broj; tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajuće reči; ove slike
nazivamo "memorijske kuke". Kada polaznik izgovori reč, predavač je na upadljiv
ili maštovit način združuje sa slikom koju je povezao s brojem uz tu reč.
Memorijska kuka za broj deset je "tas"; ako polaznik predloži "grudvu snega" kao
desetu reč, slika koja proizilazi može biti grudva snega na jednom tasu vage. Ovo
nije teško za um koji je uvežbao vizuelizaciju.
Polaznici počinju da uče Memorijske kuke na svom nivou dok ih predavač
lagano ponavlja. Kasnije, kada se potrude da ih zapamte u Beti, posao je lakši, jer im
reči izgledaju poznate.
U ovoj knjizi moram da izostavim memorijske kuke jer bi suviše vremena i
prostora bilo potrebno da biste ih naučili. Već raspolažete moćnom tehnikom da
istovremeno poboljšate vašu vizuelizaciju i memoriju: mentalni ekran.
Sve što verujete da ste zaboravili povezano je s nekim događajem - ako je to ime,
događaj je vreme kada ste ga čuli ili pročitali. Sve što je potrebno da uradite kada
19
naučite da radite s vašim mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale
okolnosti u vezi sa događajem koji mislite da ste zaboravili, i on će se pojaviti.
Kažem "događaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uopšte niste
zaboravili. Vi ga se jednostavno ne sećate. U tome je značajna razlika.
Svet reklame nudi nam poznatu ilustraciju razlike između pamćenja i prisećanja.
Svi gledamo televizijske reklame. Toliko ih je i tako su kratke, da kada bi neko
tražio od nas da navedemo pet ili deset koje smo videli tokom protekle nedelje,
mogli bismo da navedemo najviše tri ili četiri.
Reklame utiču na prodaju prvenstveno tako što nas teraju da podsvesno
zapamtimo proizvod.
Može se sumnjati u to da ikada išta zaista zaboravljamo. U našem mozgu se sa
svih strana skupljaju slike najbeznačajnijih događaja. Što je slika jasnija i za nas
značajnija, lakše je se prisećamo.
Elektroda koja lagano dodiruje tkivo mozga tokom operacije verovatno će
pokrenuti sećanje na neki davno "zaboravljeni" događaj u svim njegovim detaljima
tako da će zvuci, mirisi i prizori biti ponovo doživljeni. Naravno, ovde je dodirnut
mozak, ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna razotkrića prošlosti koje
mozak pruža pacijentovoj svesti, on će znati - nešto mu to govori - da ih ne
proživljava ponovo u stvarnosti. To je delo uma - nadpromatrača, tumača - a nikad
ga nijedna elektroda nije dotakla. Za razliku od vrha našeg nosa, um se ne nalazi na
nekom određenom mestu.
Da se vratimo pamćenju. Negde, hiljadama kilometara daleko od mesta na kome
sedite, jedan je list opao sa grane. Vi taj događaj nećete zapamtiti niti ga se možete
setiti, jer ga niste doživeli, niti je on za vas značajan. Međutim, naš mozak beleži
daleko više događaja no što smo svesni.
Dok sedite i čitate ovu knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni.
U meri u kojoj se sada koncentrišete, niste ih svesni. Tu su zvuci i mirisi, prizori
koje hvatate kutkom oka, možda mala nelagodnost zbog tesne cipele, dodir vašeg
tela sa stolicom - nabrajanju kao da nema kraja. Osećamo ove nadražaje ali nismo
svesni da ih osećamo što izgleda kao protivurečnost sve dok ne uzmemo u obzir
slučaj žene pod totalnom anestezijom.
Tokom trudnoće ova je žena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali
su ih prijateljstvo i poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je, prošavši
rutinski totalnu anesteziju, donela na svet zdravu bebu. Kasnije, kada ju je njen lekar
posetio u bolesničkoj sobi bila je čudno udaljena, čak i neprijateljski raspoložena
prema njemu. Ni ona ni on nisu mogli da pronađu objašnjenje za njen promenjen
stav iako su to žarko želeli. Odlučili su da hipnozom pokušaju da otkriju neko
skriveno sećanje koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom ponašanju.
Pod hipnozom vođena je unazad kroz vreme, od njenog najskorijeg iskustva sa
lekarom ka prethodnim. Nisu morali otići daleko. U dubokom transu, umesto da
preskoči period kada je bez svesti ležala u sobi za porođaje, setila se svega što su
20
doktor i sestre za to vreme govorili. Ono što su govorili u prisustvu pacijenta pod
anestezijom ponekad je bilo klinički uslovljeno, ponekad smešno, a s vremena na
vreme izražavali su dosadnu nestrpljivost zbog sporog porođaja. Ona je bila stvar, a
ne osoba; nisu se obazirali na njena osećanja. Na kraju krajeva, bila je bez svesti, zar
ne?
Pitam se da li se ikada može biti bez svesti. Ili možemo ili ne možemo da se
setimo onoga što smo doživeli, ali uvek nešto doživljavamo i sve doživljeno ostavlja
sećanja čvrsto utisnuta u mozgu.
Da li to znači da ćete pomoću tehnika pamćenja koje ćete uskoro naučiti, biti u
stanju da se za deset godina setite broja ove stranice? Iako niste obratili pažnju na
njega, on je tu; možda ste ga opazili takoreći krajičkom oka - ali, verovatnije je da
niste jer vam to nije, i nikada vam neće ni biti važno.
Međutim, možete li se setiti imena one privlačne osobe koju ste sreli na večeri
prethodne nedelje? Kada ste to ime prvi put čuli, to je bio događaj. Potrebno je samo
da na vašem mentalnom ekranu oživite okruženje događaja, kako sam objasnio i
ponovo ćete čuti ime. Opustite se, uđite u vaš nivo, stvorite ekran, doživite taj
događaj. Ovo zahteva petnaest ili dvadeset minuta, a postoji i drugi način, ili vrsta
metoda za hitne slučajeve koji će vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ćete se
lakše setiti informacija.
Ovaj metod sadrži jednostavan pokretački mehanizam koji, kada ga zaista
usvojite, pri korišćenju daje sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno vaš, potrebno
vam je nekoliko vežbi meditacije kako biste potpuno prihvatili postupak. Evo koliko
je to jednostavno: samo spojte palac, kažiprst i srednji prst jedne ruke i vaš će se um
trenutno prebaciti na dublji nivo. Pokušate li odmah, ništa se neće desiti - to još uvek
nije pokretački mehanizam. Da bi to postao, uđite u vaš nivo i kažite (u sebi ili
poluglasno): "Kad god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom,
trenutno ću dostići ovaj nivo uma da bih postigao sve što poželim."
Činite to svakog dana u toku jedne nedelje, i uvek koristite iste reči. Uskoro će se
u vašem umu stvoriti čvrsta veza između spajanja ta tri prsta i trenutnog postizanja
efektivnog meditacionog nivoa. Ubrzo potom, doći će dan kada ćete pokušati da se
nečeg prisetite - nečijeg imena, na primer - ali nećete uspeti. Što se više budete
trudili ono će vam tvrdoglavije izmicati. Volja ne samo da je beskorisna, već
predstavlja smetnju. Sada se opustite. Budite svesni toga da pamtite i da znate način
da pokrenete sećanje.
Učiteljica četvrtog razreda u Denveru upotrebljava mentalni ekran i tehniku tri
prsta da bi đake podučila spelovanju. Prelazi oko dvadeset reči nedeljno. Da bi
ispitala učenike, umesto da ide od reči do reči i pita ih kako se speluju, traži od njih
da ispišu sve reči koje su učili te nedelje. Oni pamte reči i način na koji se speluju
spojivši prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu. "Sporijima je potrebno oko
petnaest minuta da urade test", izjavila je učiteljica.
21
Koristeći se istom tehnikom, podučava učenike četvrtog razreda tablici množenja
sve do broja 12, i to do novembra iako je za ovo obično potrebna cela školska
godina.
Tim Masters, student koledža, vozač taksija spomenut u prethodnom poglavlju,
često ima putnike koji žele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima
je on bio tako davno da je zaboravio kako se tamo stiže. Retko koji užurbani putnik
može da shvati njegovo meditiranje pre nego što krenu, ali pomoću tehnike tri prsta
on "ponovo doživljava" svoju poslednju vožnju u tom pravcu.
Pre nego što je pohađao Kontrolu uma, Timove ocene na Institutu za tehnologiju
u Njujorku bile su sve B i jedna A. "Sada su sve A i jedna B", kaže on. Kada uči,
koristi Brzo učenje - o ovome će biti reči u sledećem poglavlju - a ispite polaže
koristeći se tehnikom tri prsta.
Postoje i druge upotrebe za tehniku tri prsta o čemu ćete čitati kasnije. Mi je
koristimo na nekoliko neuobičajenih načina. Ona je vekovima bila vezana za druge
meditativne discipline. Kada sledeći put vidite sliku ili skulpturu osobe sa Dalekog
Istoka - jogija, možda dok prekrštenih nogu sedi u meditaciji - obratite pažnju da su
njegova tri prsta na rukama slično spojena.

ŠESTO POGLAVLJE
BRZO UČENJE
Kada naučite tehnike pamćenja iz prethodnog poglavlja već ste dosta odmakli na
putu ka Brzom učenju. Ukratko, evo kako ćete napredovati. Naučićete da uđete u
nivo meditacije, a zatim ćete na tom nivou stvoriti mentalni ekran koji se koristi u
različite svrhe. Jedna od njih je da dobavite podatke. Zatim ćete, kao prečicu, naučiti
tehniku tri prsta, da biste se, između ostalog, trenutno nečega setili. Kada ovo
postignete, bićete spremni da stičete informacije na nove načine koji će olakšati
sećanje. Podjednako je važno da ovi novi načini učenja neće samo olakšati sećanje
nego će istovremeno ubrzati i produbiti vaše razumevanje onoga što učite.
Postoje dve tehnike učenja; počnimo sa jednostavnijom, što ne znači da je lakša.
Kada potpuno ovladate tehnikom tri prsta tako da možete trenutno dostići svoj
nivo i na njemu svesno delovati, možete se njome koristiti dok slušate predavanje ili
čitate knjigu. Ovo će izuzetno unaprediti koncentraciju, a informacija će se jasnije
utisnuti. Kasnije, lakše ćete je se setiti na Beta nivou, a još lakše ako ste u Alfa
nivou. Student koji polaže pismeni ispit sa skupljena tri prsta gotovo da može da
vidi knjigu iz koje je učio ili da čuje svog profesora kako govori lekciju na času.
Druga tehnika nije tako jednostavna, ali za nju ćete biti ranije spremni tokom
vežbanja Kontrole uma. Ona ima svu efikasnost učenja na Alfa nivou kao i dodatno
pojačanje učenja u Beti. Za ovu tehniku biće vam potreban kasetofon.
Pretpostavimo da treba da naučite složeno poglavlje iz nekog udžbenika; nije
dovoljno samo da ga zapamtite već i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte
ulaziti u Alfu, već ostanite na spoljašnjem svesnom, Beta nivou. Glasno pročitajte
poglavlje u kasetofon. Zatim uđite u vaš nivo, pustite kasetofon i koncentrišite se na
sopstveni glas koji govori o materiji.
U početnom stadijumu Kontrole uma, naročito ako niste dovoljno naviknuti na
kasetofon koji upotrebljavate, može vam se desiti da skliznete u Betu kada pritisnete
dugme za reprodukciju i osetite da vam zvuk sa trake otežava povratak na Alfa nivo.
Za vreme za koje vam je potrebno da ponovo uđete u Alfu propustićete deo ili celu
lekciju. Što se više vežba, mogućnost da se ovo dogodi je manja. Evo nekoliko
saveta:
Uđite u vaš nivo već držeći prst na dugmetu magnetofona. To će vam omogućiti
da ne morate da ga tražite otvorenih očiju.
Neka vam neko drugi pritisne dugme za reprodukciju kada mu date znak.
Upotrebite tehniku tri prsta da ubrzate vaš ponovni ulazak u Alfu.
Problem može izgledati ozbiljniji nego što jeste. U stvari, ovo može biti znak
vašeg napretka. Vežbom, Alfa nivo se sam po sebi oseća drugačije. Sve više će se
23
doživljavati kao Beta, jer ćete učiti da ga svesno upotrebljavate. Biti sasvim budan s
punom svesnom aktivnošću dok ste u Alfi, posebno je svojstvo Kontrole uma.
Kada tokom daljeg vežbanja povratite osećaj koji ste ranije imali dok ste bili u
Alfi, vi zapravo zalazite u dublji, možda Teta nivo. Na časovima Kontrole uma često
sam viđao polaznike kako na dubokom nivou stvarno rade otvorenih očiju, potpuno
budni kao što ste vi sada, jasno govore, postavljaju pitanja i daju odgovore, pričaju
viceve.
Vratimo se na snimanje: radi dodatnog pojačanja efekta, pustite da prođe neko
vreme, nekoliko dana ako je moguće, zatim ponovo pročitajte materiju na Beta
nivou i saslušajte reprodukciju u Alfi. Sada ćete informaciju potpuno usvojiti.
Ako učeći Kontrolu uma iz ove knjige radite sa drugima, možete razmeniti kasete
i napraviti "podelu rada" da biste uštedeli vreme. Ovo je u redu, iako postoji mala
prednost ako se sluša sopstveni glas.
Brzo učenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo značajne tehnike za uštedu
vremena kod polaznika Kontrole uma na mnogim poljima - u prodaji (naročito kod
prodaje osiguranja), na studijama, podučavanju, pravima, glumi, da nabrojimo samo
neke.
Uspešni kanadski agent za životno osiguranje više ne razdražuje svoje klijente
prevrćući papire po svojoj torbi da bi našao odgovore na njihova pitanja o složenim
problemima imovnog stanja i poreza. Zahvaljujući brzom učenju i tehnici tri prsta
izuzetno veliki obim sređenih podataka koji su mu potrebni nalazi mu se na vrhu
jezika.
Advokat iz Detroita se "oslobodio" zabeleški dok ukratko izlaže složen slučaj
poroti. On snima svoje izlaganje i sluša ga u Alfi prethodne noći i ponovo rano
sledećeg jutra. Kasnije, dok pun samopouzdanja stoji pred porotnicima, komunicira
s njima umirujućim pogledom. Ishod je da govori mnogo ubedljivije nego da je
gledao u beleške, a šta radi s tri prsta leve ruke niko ne primećuje.
Zabavljač iz njujorškog noćnog kluba menja svoj program svakog dana; on
"komentariše" vesti. Sat pre nastupa sluša traku sa svojim glasom i spreman je za
dvadeset minuta izuzetnog "spontanog" humora. "Nekada sam držao palčeve
nadajući se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam šta će se desiti - puno smeha."
Brzo učenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente - to je jedan od
razloga zbog kojih se Kontrola uma dosada podučavala u dvadesetčetiri koledža i
univerziteta, šesnaest srednjih i osam osnovnih škola. Zahvaljujući ovim tehnikama
hiljade studenata provodi manje vremena učeći, a više nauče.

SEDMO POGLAVLJE
KREATIVAN SAN
Koliko smo slobodni dok sanjamo! Vremenske prepreke, ograničenja prostora,
zakoni logike, prinude svesti - sve je izbrisano i mi smo bogovi sopstvenih prolaznih
kreacija. Pošto je ono što stvaramo samo naše, Frojd je najveći značaj dao našim
snovima. Kao da je želeo da kaže: "Ako shvatite ono što čovek sanja, shvatićete i
samog čoveka."
I mi, u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove, ali na drugačiji način, jer
učimo da upotrebljavamo um na različite načine. Frojd se bavio snovima koji
nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. Nas zanima namerno stvaranje
snova da bismo rešili određene probleme. Zbog toga što unapred programiramo
sadržaj, tumačimo snove drugačije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo
ograničava spontanost naših preživljavanja tokom sna, postižemo značajnu slobodu:
više upravljamo sopstvenim životom.
Kada tumačimo san koji smo prethodno programirali, uz uvid u patologiju naše
psihe, nalazimo i rešenja za svakodnevne probleme.
Postoje tri koraka do Kontrole snova, koju mi predajemo, a svi podrazumevaju
meditativni nivo uma.
Prvi je da naučimo da se setimo sna. Mnogi kažu: "Ja uopšte ne sanjam", ali to
nikada nije tačno. Mi se možda ne sećamo naših snova, ali svi sanjamo! Oduzmimo
sebi snove i za nekoliko dana mentalne i emocionalne nevolje su na pomolu.
Još 1949. godine, kada sam počeo da istražujem moguću upotrebu snova u
rešavanju problema, uopšte nisam bio siguran šta ću pronaći. Čuo sam, kao i vi
verovatno, mnoge priče o predskazivanjima događaja u snovima. Cezara su, kao što
znamo, u snu upozorili na "Martovske ide", i to na sam dan ubistva. I Abrahamu
Linkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. Ako su ti snovi, kao i mnogi slični,
bili neponovljive slučajnosti, onda sam gubio vreme.
U jednom trenutku obuzelo me je snažno uverenje da u stvari gubim vreme.
Izučavao sam psihologiju - Frojda, Adlera, Junga - oko četiri godine i počelo je da
mi se čini da što je više proučavam, manje znam. Bilo je oko dva sata ujutru kada
sam bacio knjigu na pod i legao da spavam sa odlukom da više ne gubim vreme na
beskorisne projekte kao što je izučavanje velikana psihologije koji se čak
međusobno nisu slagali. Od sada ću se baviti samo svojom elektronikom;
zapostavljao sam je i ponestalo je novca.
Otprilike dva sata kasnije probudio me je san. To nije bila serija događaja, kao
što se u većini snova dešava, nego samo svetlost. Područje moje vizije iz sna bilo je
ispunjeno podnevnom sunčanom svetlošću, zlatnom, jarkom. Otvorio sam oči - u
mojoj sobi bio je mrak. Zatvorio sam oči i opet video svetlo. Ovo sam ponovio
nekoliko puta: otvorim oči, mračno; zatvorim oči, svetlo. Trećeg ili četvrtog puta,
25
kada su mi oči bile zatvorene, video sam tri broja: 3 - 7 - 3; onda još jedan skup
brojeva: 3 - 4 - 3. I sledeći put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i drugi.
Manje me je zanimala serija od šest brojeva nego svetlo koje je postepeno počelo
da bledi i nestaje. Pitao sam se da nije mom životu došao kraj, kao električnoj
sijalici, u iznenadnom blesku. Kada sam shvatio da ne umirem, poželeo sam da
vratim svetlo i da ga proučim. Promenio sam disanje, položaj u krevetu, nivo svesti,
ali ništa nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno, svetlo je trajalo oko pet
minuta.
Možda su brojevi imali neko značenje? Ostatak noći ležao sam budan
pokušavajući da se setim telefonskih brojeva, adresa, brojeva dozvola - bilo čega što
bi tim brojevima dalo značenje.
Danas imam efikasan način za odgonetanje značenja snova, ali tada sam još uvek
bio u početnoj fazi istraživanja. Sledećeg dana, veoma umoran posle samo dva sata
spavanja, i dalje sam pokušavao da povežem brojeve sa nečim što sam već znao.
Sada moram da nabrojim neke obične događaje koji su doveli do otkrivanja
misterije a tako i do značajnog dela kursa Kontrole uma.
Petnaest minuta pre zatvaranja moje radnje, došao mi je prijatelj i predložio da
odemo negde na kafu. Dok me je čekao, došla je moja žena i rekla: "Kad već izlaziš
na kafu, što ne svratite na meksičku stranu i ne uzmete mi malo alkohola?" Blizu
mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio jeftiniji.
Putem sam prijatelju ispričao san i tada mi je na pamet pala ideja: možda je to što
sam video u snu broj lutrijskog tiketa? Provezli smo se pored sedišta meksičke
lutrije, ali radno vreme je isteklo i roletne su već bile spuštene. Nije važno, ionako je
to bila luckasta ideja, i odvezli smo se još jedan blok da kupimo alkohol za moju
ženu.
Dok je prodavač pakovao alkohol, prijatelj me je pozvao s drugog kraja
prodavnice: "Koji ono beše broj koji si tražio?"
"Tri - sedam - tri, tri - četiri - tri", rekoh.
"Dođi da vidiš".
Tu je bila polovina loza sa brojem 3 - 4 - 3.
Po celom Meksiku svaka od stotine hiljada prodavnica kao što je ova mala
radnja, dobija lozove sa ista tri prva broja svakog meseca. Ova prodavnica je jedina
u celoj zemlji prodavala broj 343. Broj 373 je prodat u Meksiko Sitiju.
Nekoliko nedelja kasnije saznao sam da je moja polovina loza, prvog koji sam
ikada kupio, izvukla 10.000 dolara koji su mi bili preko potrebni. Onako ushićen,
pogledao sam ovom poklonjenom konju pažljivo u zube a ono što sam našao bilo je
mnogo značajnije od samog poklona! Bio je to temelj čvrstog uverenja da moja
proučavanja imaju vrednost. Nekako sam uspostavio kontakt sa Višom
Inteligencijom. Možda sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt, a da nisam znao;
ovoga puta sam to znao.
26
Razmotrite broj naizgled slučajnih događaja koji su do ovoga doveli. U trenutku
očajanja, sanjao sam broj na tako zaprepašćujući način - sa svetlom - da sam morao
da ga se setim. Zatim je svratio moj prijatelj da me pozove na kafu, iako umoran,
pristao sam. Naišla je moja žena i zamolila me da joj donesem alkohol, što me je
odvelo na jedino mesto u celom Meksiku gde se prodavao baš taj loz.
Svako ko misli da je sve ovo puka koincidencija bio bi stavljen na muke ako bi
trebalo da objasni zadivljujuću činjenicu, koja se može lako proveriti: četiri
polaznika kursa Kontrole uma u SAD dobili su na lutriji, upotrebljavajući različite
tehnike koje sam kasnije razvio. To su Regina M. Forneker, iz Rokfora, Ilinois, koja
je dobila 300.000 dolara; Dejvid Sikič, iz Čikaga, koji je dobio 300.000 dolara;
Frensis Meloni, Čikago, koja je dobila 50.000 dolara i Džon Fleming, Bufalo,
Njujork, koji je dobio 50.000 dolara.
Nemamo ništa protiv reči "koincidencija" u Kontroli uma; u stvari, mi joj dajemo
posebno značenje. Kada niz teško objašnjivih događaja dovede do konstruktivnog
rezultata mi to nazivamo koincidencijom. Kada dovedu do destruktivnog rezultata
mi to nazivamo nezgodom. U Kontroli uma učimo kako da izazovemo
koincidencije. "To je samo koincidencija" izraz je koji mi ne koristimo.
San kojim sam dobio na lutriji ubedio me je u postojanje Više Inteligencije i
njene mogućnosti da komunicira sa mnom. Kako danas gledam na to što je učinila
dok sam spavao duboko uznemiren u vezi sa svojim životnim delom nije toliko
značajno. Hiljade drugih su dobili informaciju u snovima nekim paranormalnim
putem, kada su bili očajni ili u opasnosti ili na prekretnici svog života. Mnogi takvi
snovi su zabeleženi u Bibliji. Ipak, u to vreme, činjenica da se to meni desilo, u
najmanju ruku je izgledala kao čudo.
Sećam se da je Frojd rekao da san stvara povoljne uslove za telepatiju. Moj san
me je nagnao da odem dalje i kažem da san stvara povoljne uslove za prijem
informacija od Više Inteligencije. Potom sam otišao još dalje i upitao se da li
moramo sedeti skrštenih ruku i pasivno čekati da telefon zazvoni. Zar ne bismo
mogli sami da okrenemo broj i da na sopstvenu inicijativu komuniciramo sa Višom
Inteligencijom? Kao religiozna osoba smatrao sam da, ako kroz molitvu možemo
doseći Boga, sasvim sigurno možemo stvoriti metod za dosezanje Više Inteligencije.
(Kasnije, u petnaestom poglavlju gde govorim o Bogu i Višoj Inteligenciji, videćete
da govorim o dva različita pojma.)
* * *
Tako su moji eksperimenti pokazali da možemo doseći Višu Inteligenciju na
nekoliko načina. Jedan od njih je Kontrola snova, što je jednostavno i lako za
učenje.
Ne možete računati na jarka svetla koja će vam pomoći da se setite snova, ali se
možete osloniti na ukupno dejstvo samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste na
vašem nivou. Dok meditirate, pre nego što pođete na spavanje, recite: "Želim da
27
zapamtim jedan san. Zapamtiću ga." Sada pođite na spavanje sa olovkom i papirom
pored kreveta. Kada se probudite, bilo u toku noći ili ujutru, zapišite ono što ste
zapamtili od sna. Vežbajte to iz noći u noć i vaše sećanje će biti sve jasnije i
potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavršenosti vaše veštine, spremni ste
za drugi korak:
Za vreme meditacije, pre nego što pođete na spavanje, razmotrite problem koji je
moguće rešiti uz informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga
rešite; glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledećim
rečima: "Želim da imam san koji će sadržavati informaciju kako da rešim problem
koji imam na umu. Sanjaću takav san, zapamtiću ga i razumeti."
Kada se probudite tokom noći ili ujutru, ispitajte san kojeg se najjasnije sećate i
potražite njegovo značenje.
Kao što sam ranije napomenuo, naš metod tumačenja snova mora biti različit od
frojdovskog zato što mi namerno stvaramo snove. Stoga, ako poznajete Frojdov
način tumačenja snova, zaboravite ga za svrhe Kontrole uma.
Zamislite šta bi Frojd izvukao iz ovog sna: čovek u džungli opkoljen je
divljacima koji mu se preteći približavaju; njihova koplja se dižu i spuštaju. Svako
koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio, shvatio je san kao odgovor na problem
koji je imao: kako da napravi mašinu za šivenje. Mogao je postići da se igla diže i
spušta, ali ne i da šije - sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. Čovek se
zvao Elias Houv i izumeo je prvu upotrebljivu mašinu za šivenje.
Jedan polaznik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova
spasao život. Veče pred sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako
da ga upozori na bilo koju opasnost s kojom se može suočiti. Većina prethodnih
dužih putovanja bila je obeležena malim neugodnostima - jednom se ispumpala
guma, drugi put je bilo prljavštine u gorivu, a na poslednjem putovanju neočekivano
je pao sneg.
Sanjao je da se nalazi u kući svoga prijatelja. Za večerom su ga poslužili činijom
prepunom sirove boranije dok su svi ostali uživali u ukusnom kiš-lorenu. Da li je to
značilo da na putu treba da izbegava da jede sirovu boraniju? S obzirom da nije
voleo boraniju, a naročito ne sirovu, nije od toga postojala opasnost. Da li je to
značilo da više nije dobrodošao u kući svog prijatelja? Ne, bio je siguran u njihovo
prijateljstvo; sem toga to nije imalo nikakve veze sa njegovim putovanjem motorom.
Dva dana kasnije, u zoru, žurio je njujorškim autoputem. Bilo je lepo jutro,
autoput je bio u odličnom stanju i nije bilo drugih vozila sem jednog malog kamiona
ispred njega.
Kada se približio kamionu primetio je da je natovaren mericama boranije.
Prisećajući se sna, usporio je sa 65 na 25 milja na sat; tada, dok je prolazio kroz
zavoj brzinom od 15 milja na sat, zadnji točak je proklizao u krivini - na boraniji
koja se prosula iz kamiona! Pri većoj brzini ovo proklizavanje bi bilo ozbiljno,
verovatno fatalno.
28
Samo vi možete protumačili snove koje ste odlučili da sanjate. Ako se valjano
unapred samoprogramirate da razumete vaše snove, naslutićete njihovo značenje.
Slutnja je obično način na koji naša bezglasna podsvest komunicira sa nama.
Vežbom ćete imati sve više poverenja u te programirane "slutnje".
Reči koje sam vam preporučio da upotrebite za samoprogramiranje su one koje
se koriste na časovima Kontrole uma. I druge reči će biti delotvorne, ali ako ikada
budete pohađali kurs Kontrole uma, bićete već unapred pripremljeni i imaćete
bogatije iskustvo ako ste prethodno već ugradili tačne reči dok ste u Alfi.
Ako budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete vežbali, otkrićete jedan od
neprocenjivih mentalnih izvora. Prirodno, nećete očekivati da postanete jedan od
dobitnika na lutriji; u prirodi lutrije je vrlo mali broj dobitnika, ali je u prirodi života
da svako može dobiti mnogo više no što lutrija može da ponudi.

OSMO POGLAVLJE
VAŠE REČI IMAJU MOĆ
U uvodu je bilo preporučeno da ne primenjujete bilo koju od ovih vežbi posle
prvog čitanja. Sledeća je izuzetak; probajte je odmah. Upotrebite svu svoju maštu da
biste je izveli.
Da vidimo šta ovo obuhvata:
Zamislite da stojite u kuhinji držeći limun koji ste upravo uzeli iz frižidera.
Osećate hladno u ruci. Pogledajte njegovu spoljašnjost, njegovu žutu koru. Ona je
voštano žuta i prelazi u male zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite
njegovu čvrstinu i težinu.
Prinesite limun nozdrvama i pomirišite ga. Ništa ne miriše kao limun, zar ne?
Prerežite limun na pola i pomirišite ga. Miris je jači. Dobro zagrizite limun i pustite
da vam se sok razlije po ustima. Takođe ništa nema takav ukus kao limun, zar ne?
U ovom trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poći će vam voda iz usta.
Da vidimo šta ovo obuhvata.
Reči, "samo" reči, uticale su na vaše pljuvačne žlezde. Reči čak nisu odražavale
stvarnost, već nešto što ste zamišljali. Dok ste čitali ove reči o limunu govorili ste
vašem mozgu da imate limun mada vam to nije bila namera. Vaš mozak je to shvatio
ozbiljno i javio je pljuvačnim žlezdama: "Ovaj čovek grize limun. Požurite, isperite
usta." Žlezde su poslušale.
Mnogi od nas misle da reči koje upotrebljavamo odražavaju značenja i da to što
one znače može biti dobro ili loše, istinito ili lažno, snažno ili slabo. Tačno, ali to je
samo polovina istine. Reči ne samo da odražavaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao
što smo videli na ovom slučaju.
Mozak nije tanani tumač naših namera - on prima i skladišti informacije i
nadležan je za naše telo. Kažite mu nešto kao: "Ja sada jedem limun" i on će prionuti
na posao.
Sada je vreme za nešto što u Kontroli uma zovemo "mentalno pročišćavanje". Za
ovo ne postoji vežba, samo odlučnost da povedemo računa o rečima koje ćemo
koristiti da bismo pokrenuli naš mozak na akciju.
Vežba koju smo radili bila je neutralna - fizički nije delovala ni dobro ni loše. Ali
i dobro i zlo mogu proizaći iz reči koje upotrebljavamo.
Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela - opisuju hranu koju jedu
najgadnijim izrazima: puter je kaša od buba, da izaberem jedan manje živopisan
izraz kojeg se sećam. Cilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom
30
pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogućnosti da se
pretvara. To često uspeva i ponekom apetit iznenada nestane.
I kad odrastemo, često igramo istu igru. Uništavamo svoju glad za životom
negativnim rečima, a reči, dobijajući na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju
negativan život, za kojim naša glad prestaje.
"Kako si?"
"Ah - ne mogu da se požalim" ili "Ne vredi da se žalim" ili "Ne baš tako loše."
Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati
sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekući račun? Da li vam je
već "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari veći deo svojih prihoda
duguju rečima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tumač. On kaže:
"Ovaj čovek traži glavobolju. U redu. Stiže jedna glavobolja."
Naravno, bol ne stiže odmah čim izustimo nešto što ima takvo značenje. Telu je
svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postizanju
zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono
isporučuje upravo onu bolest koju smo naručili.
Dve stvari pojačavaju snagu reči koje smo upotrebili: naš nivo svesti i stepen
emocionalne angažovanosti u onome što smo rekli.
"Bože moj, kako to boli!" rečeno sa ubeđenjem pruža toplo gostoprimstvo bolu.
"Ja ovde ne mogu ništa da uradim!" izrečeno s dubokim uverenjem postaje istina
koja daje izgled stvarnosti tom osećaju.
Kontrola uma pruža efikasnu odbranu protiv naših sopstvenih loših navika. U
Alfi i Teti naše reči imaju znatno uvećanu moć. U prethodnim poglavljima videli ste
kako se sa iznenađujuće običnim rečima mogu programirati snovi i kako se moć
prelaska u Alfu može s reči preneti na vaša tri prsta.
Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi
čine. On je poznat po rečenici koja danas izaziva smeh baš kao poenta vica: "Svakog
dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove reči su izlečile hiljade ljudi
od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva šala; poštujem ih i pozdravljam Dr.
Kuea s poštovanjem i zahvalnošću, jer sam naučio lekciju neprocenjive vrednosti iz
njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11
Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemičar u svom rodnom gradu, Troju, u
Francuskoj. Nakon izučavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu
psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. Godine 1910. otvorio je besplatnu
kliniku u Nansiju u kojoj je uspešno lečio hiljade pacijenata, neke od reume, teških
glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, druge od mucanja, nabreklih rana,
fibroznih vlaknastih tumora i čireva - zapanjujuća raznovrsnost oboljenja. Nikada
nikog nije sam izlečio, govorio im je i učio ih da sami sebe izleče. Nema nikakve
sumnje da je dolazilo do izlečenja - o tome postoji dokumentacija - ali Kueov metod
11 Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (Emil Coue "Self-Mastery Through
Autosuggestion", New York: S. Weiser, 1974).
31
je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio
komplikovan tako da je samo mali broj specijalista mogao da nauči kako se koristi,
možda bi preživeo i do danas bio u upotrebi. Međutim, to je jednostavan metod.
Svako može da ga nauči. Njegova suština je u Kontroli uma.
Dva su osnovna principa:
1. U jednom trenutku možemo misliti samo o jednoj stvari, i
2. Kada se koncentrišemo na misao, ona postaje stvarnost jer je naše telo pretvara
u akciju.
Imajući to u vidu, ako želite da pokrenete procese izlečenja vašeg tela koji su
možda blokirani negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte
dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje."
Radite to dva puta dnevno i vi već koristite Kueov metod.
Pošto su moja istraživanja pokazala da je učinak reči uveliko pojačan na
meditativnim nivoima svesti, izvršio sam određeno prilagođavanje ovog metoda. Na
Alfa i Teta nivou govorimo sledeće: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve
bolji, bolji i bolji." Ovo kažemo samo jednom za vreme meditacije. Takođe kažemo
i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo
kom nivou uma", takođe pod uticajem Dr. Kuea.
Samo ove dve rečenice proizvele su upečatljiv broj konkretnih rezultata. Veoma
je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u Indokinu, odmah
posle prvog dana kursa Kontrole uma. On je zapamtio kako da meditira i zapamtio
je ove dve rečenice.
Dodeljen je jedinici u kojoj je narednik bio alkoholičar žestokog temperamenta i
koji je novajliju izdvojio da bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja vojnika
su noću počeli da bude napadi kašlja, a zatim i astme koju nikada pre nije imao.
Iscrpno medicinsko istraživanje pokazalo je da je bio potpuno zdrav. Istovremeno se
sve više zamarao; počeo je sve lošije da obavlja svoje zadatke, tako da je privlačio
sve neprijatniju pažnju svog narednika.
Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli uma i ovim
dvema rečenicama. Srećom, bio je u mogućnosti da meditira tri puta dnevno.
"Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono što je naredio, ali
ništa što bi rekao nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da kašljem a
moja astma je nestala."
Da mi je ovo rekao neko ko je završio kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan, kao
što sam to uvek kod uspešnih slučajeva, ali ne bih bio impresioniran. U Kontroli
uma brojne su tehnike samoizlečenja snažnijeg dejstva i u sledećim poglavljima
pomoći ću vam da ih naučite. Ono što iskustvo ovog čoveka čini posebno
zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, već je koristio samo
dve rečenice koje je naučio prvog dana kursa.
Reči su zadivljujuće moćne čak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje
upotrebljavamo u Kontroli uma. Medicinska sestra anestetičar (i predavač Kontrole
uma) u Oklahomi, gospođa Džin Mejbri, upotrebljava ovo znanje da pomogne
32
svojim pacijentima. Čim stignu "dole" - u duboku anesteziju - ona im na uvo šapuće
uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim slučajevima i da im
spasu život.
Za vreme operacije tokom koje se normalno očekuje izuzetno obilno krvarenje,
hirurg je bio zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Gđa Mejbri je šaputala: "Kaži svom
telu da ne krvari." Ovo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minuta tokom
operacije.
Prilikom druge operacije šaputala je pacijentkinji: "Kada se probudiš, osećaćeš
da te svi vole i volećeš sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacijentkinji.
Bila je napeta, stalno se žalila i svaki bol još je izazivao zle slutnje - stav koji je
mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije, imala je novi
izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gđi Mejbri da se ova, nekada
anksiozna pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimista tako da se
brzo oporavila od operacije.
Delo gđe Mejbri ilustruje tri činjenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, reči
imaju naročitu moć na dubokim nivoima svesti; drugo, um ima mnogo čvršću
komandu nad telom nego što se misli; i treće, kao što sam naglasio u petom
poglavlju, mi smo uvek svesni.
Koliko roditelja žustro upada u sobu u kojoj dete spava, brzo poprave pokrivač i
izađu, a malo utrošenog vremena za nekoliko pozitivnih reči ljubavi detetu bi
omogućilo da se oseća sigurnije i smirenije tokom dana?
Mnogi od onih koji su pohađali kurs Kontrole uma izveštavaju me o poboljšanju
svog zdravstvenog stanja, neki put i pre nego što završe kurs, tako da sam se jednom
našao vrlo blizu negativne situacije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog
grada. Neki pacijenti su ispričali svojim lekarima da smo ih izlečili i lekari su se
žalili okružnom tužiocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom,
čega su se doktori bojali. Srećom to što Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno
stanje nije nezakonito, inače danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma.

DEVETO POGLAVLJE
MOĆ IMAGINACIJE
Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potrebno je da prvo savlada neprijatelja.
Ona pokušava da bude čvrsta, i kao i mnogi koji to pokušavaju, postaje meka kao
pena od šlaga kada stvari ne idu kako treba. Postoji umereniji, lakši način da se
otklone loše navike - imaginacija. Imaginacija direktno grabi ka cilju; ona postiže
sve što želi.
Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na vašem izučavanju
slikovite i jasne vizuelizacije na dubokim nivoima svesti. Ako svoju imaginaciju
podstaknete verovanjem, željom i očekivanjem, i ako je naučite da vizuelizira vaše
ciljeve tako da ih vidite, osećate, čujete, okusite i dodirnete, postići ćete ono što
želite.
"Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija uvek pobeđuje", pisao je
Emil Kue.
Ako samo mislite da želite da se oslobodite neke loše navike, verovatno se
zavaravate. Da ste zaista želeli da je se oslobodite, ona bi nestala sama po sebi. Ono
što bi trebalo da želite više od samog uklanjanja loše navike jeste dobrobit koju
postižete njenim uklanjanjem. Kada naučite da dovoljno snažno želite tu dobrobit,
oslobodićete se "neželjene" navike.
Ako razmišljate o svojoj navici i samo čvrsto rešavate da je se oslobodite, to vas
može još jače vezati za nju. To pomalo liči na čvrstu rešenost da zaspite; ona sama
je dovoljna da vas održi budnim.
Da vidimo sada šta se može učiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao
primer uzeću dve navike koje oni koji su pohađali Kontrolu uma najuspešnije
prevazilaze: prekomerno uzimanje hrane i pušenje.
Ako želite da smanjite težinu, prvi korak je pronalaženje uzroka problema na
spoljašnjem nivou.
Da li je vaš problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna fizička aktivnost, ili
oboje?
Vrlo je moguće da vaš problem nije prekomerno uzimanje hrane već nepravilna
ishrana. Dijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za vaše pojedinačne
potrebe, mogla bi biti rešenje. Vaš doktor bi to trebalo da zna.
Zašto želite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje narušeno ili
samo smatrate da biste vitkiji bili privlačniji? Oba slučaja su dobar razlog za
mršavljenje, ali morate unapred znati šta mršavljenjem želite da postignete.
Ako već imate pravilno usklađenu ishranu u skromnim količinama, ako vežbate
koliko stvarno možete i samo ste malo puniji, moj bi savet bio - ukoliko vaš lekar ne
kaže suprotno - da se pomirite s tim. Ja činim isto. Alternativa predstavlja jedno
34
nepotrebno narušavanje sklada. Sem toga, verovatno u vašem životu postoje veći
problemi i važnije situacije oko kojih treba da angažujete svoju Kontrolu uma.
Ako ste sigurni da zaista želite da izgubite na težini a znate zašto, vaš sledeći
korak jeste analiziranje svih dobrobiti koje ćete postići - ne uopštenih kao na primer
"izgledaću bolje", već konkretnih koje, ako je moguće, uključuju svih pet čula.
Primeri:
Vid: Nađite svoju fotografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada želeli da budete.
Dodir: Zamislite kako će vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak
biti glatki kada ih dodirnete.
Ukus: Zamislite ukuse hrane koja će biti zastupljena u vašoj novoj dijeti.
Miris: Zamislite miris hrane koju ćete jesti.
Sluh: Zamislite šta će oni do čijeg vam je mišljenja stalo reći o vašem uspešnom
smanjenju težine.
Ni svih pet čula nije dovoljno za potpunu vizuelizaciju. Emocije su takođe važne.
Zamislite kako ćete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko želite.
Imajući sve ovo čvrsto na umu, uđite u vaš nivo. Stvorite mentalni ekran i
vizuelizirajte se kakvi ste sada. Neka ta slika zatim nestane, a s leve strane (koja
predstavlja budućnost) neka se na ekranu pojavi vaša slika (možda stara fotografija)
na kojoj izgledate kako biste na kraju želeli i kakvi ćete biti kada dijeta uspe.
Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite se i zamislite, sa što većim
brojem detalja, kakav je osećaj biti tako vitak. Kakav će biti osećaj kada se sagnete
da vežete pertle na cipelama? Kakav kada se penjete uz stepenice? Kakav kada
obučete odeću koja vam je sada pretesna? Kakav kada šetate plažom u kupaćem
kostimu? Ne žurite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet čula, jedno po jedno, kao što
je već objašnjeno. Šta ćete osećati prema samom sebi zato što ste postigli ovaj cilj?
Sada, u mislima prođite vašu novu dijetu - ne samo šta ćete jesti, već i koliko -
odaberite i neku grickalicu između obroka, svežu šargarepu ili nešto slično. Recite
sebi da je ovo prava količina hrane potrebna vašem organizmu i da nećete imati
bolove izazvane glađu kao opomenu da vam treba još.
Ovo je kraj vašeg meditiranja. Ponavljajte ga dva puta dnevno.
Pazite da se nijednom u toku meditacije ne pojave slike ili misli o hrani koju ne
bi trebalo da jedete. Jedete je suviše jer je volite; i sama pomisao na nju vašu
imaginaciju će odvući u neželjenom pravcu.
Sledeće reči holivudske glumice Aleksis Smit bile su citirane u časopisu
"Mercury News" iz San Hosea (13. oktobra 1974.): "Pozitivan stav daje vrlo dobre
rezultate u dijeti mršavljenja. Nikada nemojte ni pomisliti na ono čega se odričete,
već se usredsredite na ono što dobijate." Često joj govore da mnogo bolje izgleda
sada nego u filmovima snimljenim za Vorner Braders koji se tek sada prikazuju na
TV. Ona mnogo pripisuje Kontroli uma. Navode se njene reči: "Velika razlika je u
tome što sam sada psihološki i emocionalno smirenija i više upravljam sama
sobom."
35
U programu za smanjenje težine važno je da odaberete razuman cilj, inače ćete
uništiti verovanje u ostvarenje svog projekta. Ako imate 20 kilograma viška, nije
razložno verovati da ćete sledeće nedelje izgledati kao Odri Hepbern ili Mark Špic.
Malo će vam pomoći ovakva vizuelizacija.
Poznate telesne poruke još će se nekoliko dana po neki put probijati da vas
podsete na slast koju pružaju slatkiši. U toku dnevne aktivnosti, kada nemate
mogućnosti za meditaciju, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i podsetite se
istim rečima koje ste upotrebljavali u meditaciji da je vaša dijeta sve što je potrebno
vašem telu i da nećete imati bolove od gladi. Mogao bi vam koristiti jedan kratak
pogled na sopstvenu staru fotografiju na kojoj izgledate kako biste ponovo želeli.
Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima, vaše
celokupno mentalno stanje će se popraviti što će, zauzvrat, značajno doprineti
boljem funkcionisanju vašeg tela. Uz malo mentalnog podstreka, ono će dobrovoljno
tražiti svoju odgovarajuću težinu.
Postoje brojne varijacije ove tehnike koje možete upotrebiti. One vam se mogu
dogoditi tokom meditacije. Jedan čovek, fabrički radnik u Oklahomi, govorio je sebi
za vreme svojih meditacija: "Želeću i ješću samo onu hranu koja je dobra za moje
telo." Odjednom je shvatio da ga sve više zanimaju salate i sokovi od povrća a sve
manje visoko kalorična hrana. Rezultat: izgubio je 18 kilograma za četiri meseca.
Jedna žena iz Ejmsa, Ajova, upotrebljavala je istu tehniku. Nekoliko dana kasnije
kupila je krofne - tri za svoju decu i tri za njihove prijatelje. "Potpuno sam
zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro sam zaplakala. Kontrola uma je
delovala!"
Farmer iz Mejzn Sitija, Ajova, kupio je odelo od 150 dolara koje mu je, najblaže
rečeno, vrlo loše stajalo. Niti je mogao da navuče nogavice pantalona, niti da
zakopča sako. "Prodavač je mislio da sam lud", rekao je farmer. Ali, pomoću tehnike
mentalnog ekrana izgubio je 20 kilograma za četiri meseca i "sada odelo izgleda kao
da je skrojeno za mene".
Nisu svi rezultati ovako spektakularni - u stvari, nije ni potrebno da budu.
Međutim, Karolina de Sandr iz Denvera i Džim Vilijams koji vode aktivnosti
Kontrole uma u oblasti Kolorada, uveli su jedan eksperimentalan program koji
pokazuje pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista žele da smanje težinu.
Ona je organizovala seminar za 25 diplomiranih polaznika Kontrole uma koji su
se sastajali jednom nedeljno tokom jednog meseca. Među petnaestoricom koji su
prisustvovali ovim sastancima prosečan gubitak težine bio je nešto iznad 2,2
kilograma. Svi su smršali!
Mesec dana kasnije, provera je pokazala da je od njih petnaest sedmoro nastavilo
da smanjuje težinu a osmoro je ostalo na istoj težini. Niko se nije ugojio!
Za njih ovo nije bilo samo bezbolno, već i iskustvo puno radosti, izveštava
Karolina. Ne samo da su smanjili težinu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kakve
druge neugodnosti, već su i učvrstili mnoge tehnike koje se upotrebljavaju u
Kontroli uma.
36
Prosečan gubitak težine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili jedan
od uspešnijih kurseva za smanjenje težine. I sama Karolina je godinu i po dana bila
predavač na jednom takvom kursu, a bila je i asistent direktora ishrane u Švedskom
medicinskom centru u Denveru - ona poznaje pravilnu ishranu i održavanje težine.
Ona planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpočne s drugim, za pušače.
Pušenje je toliko ozbiljna navika da je, ako ste pušač, upravo sada vreme da
postanete bivši pušač. Kao i kod smanjenja težine, ovo ćemo raditi laganim tempom,
dajući vašem telu dovoljno vremena da nauči da se pokorava potpuno novoj vrsti
uputstava vašeg uma.
Nema potrebe da na spoljašnjem nivou preispitujemo zašto bi trebalo da
prestanete s pušenjem; melanholični razlozi su dovoljno poznati. Ono što vam je
neophodno jeste spisak dobrobiti koje ćete kasnije učiniti toliko jasnim da ćete zaista
želeti da prestanete s pušenjem.
Bićete mnogo vitalniji; vaša fizička čula biće izoštrenija; punije ćete osećati
život. Vi znate bolje od mene, nepušača, šta ćete postići.
Uđite u vaš nivo da biste se, na vašem mentalnom ekranu, videli u situaciji u
kojoj uobičajeno palite svoju prvu cigaretu u toku dana. Vizuelizirajte se, sasvim
opušteno, od tog trenutka pa do isteka jednog sata, kako radite sve ono što inače
radite, izuzev pušenja. Ako je, na primer, 7:30 do 8:30 ujutru, kažite sebi: "Sada
jesam i ostaću bivši pušač od 7:30 do 8:30 časova. Uživam u tome što sam bivši
pušač u toku ovog sata. To je lako i ja sam se na to navikao."
Nastavite ovu vežbu sve do trenutka kada ste na spoljašnjem nivou zaista
potpuno smireni u svom prvom satu nezavisnosti od cigareta. Sada je na redu sledeći
sat, pa treći, i tako dalje. Neka to ide polako - preterana žurba može vas dovesti do
kažnjavanja tela, što nije u redu pošto je prvo vaš um, a ne vaše telo, stvorio tu
naviku. Dozvolite vašem umu da putem imaginacije obavi posao.
Nekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ćete biti potpuno oslobođeni
jedne ružne navike:
Često menjajte vrstu cigareta koje pušite. U vreme dok još niste postali bivši
pušač, kad god posegnete za cigaretom, zapitajte se: "Da li sada zaista želim ovu
cigaretu?" Sa iznenađujućom učestalošću javlja se odgovor: Ne. Sačekajte dok je
zaista ne poželite.
Ako vas telo uznemiri očitom "potrebom" za pušenjem u toku vaših oslobođenih
časova, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i - upotrebljavajući iste reči koje
koristite za vreme meditacije - podsetite se da ste sada nepušač i da ćete to ostati
tokom celog sata.
U postupku odvikavanja od pušenja možete dodati i druge tehnike ovom
osnovnom metodu. Jedan čovek iz Omahe koji je osam godina pušio kutiju i po
37
cigareta dnevno, vizuelizirao je u Alfi sve cigarete koje je ikada popušio - veliku
gomilu cigareta. Zatim ih je sve stavio u peć i zapalio.
Posle toga vizuelizirao je sve cigarete koje bi popušio ukoliko ne bi prestao da
puši - još jednu veliku gomilu cigareta - i sve ih je radosno zapalio u peći. Pošto je
do tada često prestajao s pušenjem, ovoga puta je, posle samo jedne meditacije
zauvek prestao da puši. Nije žudeo za cigaretom, nije prekomerno jeo, nije imao
nikakve sporedne posledice.
Nažalost, ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod pušenja toliko dobri kao
kod smanjenja težine. Ipak, znam da je veliki broj ljudi koji su pohađali Kontrolu
uma prestao da puši, a mnogi su smanjili broj popušenih cigareta; to je dovoljno da
bilo kog pušača podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se oslobodio ove navike.

POGLAVLJE DESET
UPOTREBA UMA U POBOLJŠANJU ZDRAVLJA
Gotovo polovinu svog vremena provodim putujući po mnogim zemljama da bih
se obratio onima koji su završili kurseve Kontrole uma. U toku jedne godine srećem
ne stotine nego više hiljada ljudi koji iznose svoje zbilja izvanredne rezultate
samoizlečenja. Oni su za mene sada uobičajena pojava; o njima, kao o nečem
izvanrednom mislim u drugom smislu. Veoma sam začuđen što nisu svi razumeli
moć uma nad sopstvenim telom. Mnogi ljudi smatraju da je jasnovidi način izlečenja
isuviše čudan i nerazumljiv - ipak, šta može biti čudnije i nerazumljivije od jakih
lekova koji se dobijaju na recept i njihovih uzgrednih posledica kojima se ugrožava
zdravlje? U svem mom iskustvu sa jasnovidim izlečenjem nikada nisam doživeo,
video ili čuo ni za jednu štetnu uzgrednu pojavu.
Medicinska istraživanja otkrivaju sve više o odnosu tela i uma. Fascinira
doslednost rezultata raznih, naizgled nepovezanih istraživačkih napora: proizilazi da
um ima neobjašnjivo veliku ulogu.
Da je Kontrola uma savršena (a nije, još uvek učimo), verujem da bismo svi,
celog života imali savršeno telo.
Bilo kako, nezaobilazna je činjenica da već imamo dovoljno znanja da svojim
umom ojačamo odbrambene snage organizma tako da se bolest može uspešnije
otkloniti. Čak su i jednostavni metodi Emila Kuea davali rezultate. Metodi Kontrole
uma koji uključuju Kueove metode, funkcionišu mnogo efikasnije.
Očigledno, što više razvijate veštinu samoizlečenja manje će vam biti potrebna
medicinska zaštita. Ipak, na ovom nivou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou
vašeg ovladavanja ovim što smo razvili, isuviše je rano da lekari odu u penziju.
Potrebno je posavetovati se sa njima, što obično i činite, i slediti njihova uputstva.
Ono što sami možete učiniti jeste da ih zadivite brzinom svog oporavka. Jednog dana
možda će se zapitati kako ste to postigli.
Mnogi koji su završili kurs Kontrole uma izveštavaju nas da su stečeno znanje
koristili u hitnim slučajevima da smanje krvarenje i bolove. Primer: Gospođa
Donald Vildovski je bila s mužem na jednom kongresu u Teksasu. Prema "Biltenu"
iz Norvika, Konektikat, ronila je u bazenu i probila bubnu opnu.
"Bili smo miljama daleko od bilo kog grada a nisam želela da moj muž izostane
sa tog skupa zbog mene", navedeno je da je rekla, "zato sam se spustila u Alfa
stanje, stavila sam ruku preko uha, koncentrisala se na bolno mesto i rekla: prošlo,
prošlo, prošlo!"
Krvarenje i bol su odmah prestali. Kada sam konačno stigla kod doktora, on je
zanemeo, zaprepašćen.
U samoizlečenju potrebno je preduzeti šest prilično lakih koraka.
39
Prvi je da - na Beta nivou - osetimo kako postajemo osoba koja voli i prašta i da
ljubav smatramo ciljem za sebe. Ovo će verovatno zahtevati prilično podrobno
mentalno pročišćavanje (pogledati osmo poglavlje).
Drugi korak - uđite u vaš nivo. Sam ulazak u vaš nivo je najbitniji korak ka
samoizlečenju, jer kao što sam ranije napomenuo, na ovom nivou negativno
delovanje uma - sve njegove optužbe i ljutnje - neutralisano je, a telo je slobodno da
radi ono za šta ga je priroda predodredila - da se samo obnavlja. Naravno, možda vi
stvarno imate osećaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili smo, doživljavaćete ga samo na
spoljašnjem, tj. Beta nivou, a nestajaće pri korišćenju Kontrole uma.
Treće, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite želju za postizanjem
potpunog mentalnog pročišćenja - da upotrebljavate pozitivne reči, da mislite
pozitivno, da postanete osoba koja voli i koja prašta.
Četvrto, mentalno osetite bolest koja vas muči. Upotrebite mentalni ekran da
vidite i osetite bolest. Ovo treba da bude vrlo kratko, s ciljem da vaše energije
usredsredi tamo gde su neophodne.
Peto, brzo obrišite sliku svoje bolesti i doživite sebe kao da ste potpuno izlečeni.
Osetite slobodu i sreću savršenog zdravstvenog stanja. Držite se ove slike, polako je
zagledajte, uživajte u njoj i znajte da je zaslužujete - znajte da ste ovako zdravi u
potpunom skladu sa onim za šta vas je priroda predodredila.
Šesto, još jednom ojačajte svoje mentalno pročišćavanje i završite govoreći sebi:
"Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji."
Koliko dugo i koliko često bi ovo trebalo da primenjujete?
Po mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte
ovu vežbu što češće, ali najmanje jednom dnevno. "Previše" ne postoji.
Dozvolite mi da se na trenutak udaljim od predmeta. Možda ste nekad čuli da je
meditacija lepa stvar, ali da morate biti pažljivi da vas ne očara toliko da je previše
upražnjavate. To, kažu, može dovesti do povlačenja iz sveta i do nezdrave
zaokupljenosti samim sobom. Da li je to tačno ili ne, ja ne znam. To pričaju za
ostale meditativne discipline, ne za Kontrolu uma. Mi naglašavamo vezu sa svetom,
a ne povlačenje iz njega - ne prevazilaženje i ignorisanje praktičnih problema, već
direktno suočavanje sa njima i njihovo rešavanje. Ovo nije moguće raditi previše.
Da se vratimo na samoizlečenje: upražnjavanje prvog koraka nema ograničenja.
Vežbajte ga na Beta, Alfa i Teta nivou. Živite ga. Ako tokom dana osetite da nestaje,
sastavite tri prsta za trenutno pojačanje.
Mnogi centri Kontrole uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. Oni su
puni njihovih izveštaja o tome koliko im je i u čemu koristila Kontrola uma.
Izložena su bezbrojna iskustva ovladavanja glavoboljom, astmom, umorom i
visokim krvnim pritiskom.

Evo jednog koje izdvajam zbog toga što je u pitanju aktivni lekar.
"Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. U početku bolovi su se
javljali povremeno i bilo ih je moguće savladati, ali što sam bio stariji, postajali su
sve gori i konačno sam imao veći broj uzastopnih glavobolja koje su trajale tri ili
četiri dana, sa samo dva dana pauze između napada. Kada je migrena u punom
zamahu, ona pustoši... obično obuhvata jednu stranu lica i glave. Osećao sam da mi
oči iskaču iz duplji. Bol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. Napad je ponekad
ublažavan posebno spremljenim lekom za sužavanje krvnih sudova koji treba uzeti
na početku, dok je bol podnošljiv. Kada bol uzme maha, ništa ga ne može ublažiti
sem vremena. Približavao sam se tome da sam navedeni lek morao da uzimam
svaka četiri sata, a olakšanje je čak i tada bilo samo delimično.
Zato sam došao kod specijaliste koji me je podvrgao potpunom ispitivanju da bih
bio siguran da nemam neko fizičko ili neurološko oštećenje. Lekove i uputstva koje
mi je dao, već sam koristio; glavobolje su se nastavile.
Jedna od mojih pacijentkinja završila je kurs Kontrole uma i skoro godinu dana
me je ubeđivala da pođem s njom na Kontrolu uma. Uvek sam joj odgovarao da ne
verujem u te besmislice. Jednom sam je video, mislim četvrtog dana moje glavobolje
i mora da sam užasno izgledao kada je rekla: "Zar već nije vreme da primenite
Kontrolu uma? Sledeće nedelje počinje novi kurs... zašto ne biste pošli sa mnom?"
Upisao sam se na kurs i predano ga pohađao svako veče i skoro sam sasvim
siguran da te nedelje nisam imao glavobolju. Nedelju dana po završetku kursa
probudio sam se sa užasnom glavoboljom i sa mogućnošću da vidim da li će moje
programiranje funkcionisati. Prošao sam jedan ciklus i brojao sam... nema
glavobolje... osećao sam se sjajno. To je bilo čudo! Pet sekundi kasnije glavobolja
se vratila u još gorem vidu. Nisam se predao, uradio sam još jedan ciklus vežbi,
glavobolja je trenutno nestala, a onda se opet vratila. Morao sam da uradim oko
deset ciklusa, ali izdržao sam i nisam uzimao lek protiv migrene. Rekao sam sebi da
ću istrajati i glavobolja je konačno zaista nestala.
Izvesno vreme nisam imao glavobolju, ali sledeći put su tri ciklusa bila dovoljna
da je se oslobodim. Tri meseca kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bio
potreban ni aspirin. Od kada primenjujem Kontrolu uma nisam uzeo nijedan
aspirin. Ona zaista deluje!"
Evo još jednog primera, u pitanju je redovnica, sestra Barbara Burns iz Detroita,
Mičigen. Ovaj primer sam izabrao zato što je sestra Barbara vrlo inteligentno
koristila svoj podsticajni mehanizam.
Dvadeset sedam godina nosila je naočare zbog astigmatične kratkovidosti. Kako
joj se dioptrija povećavala bila su joj potrebna jača stakla što je smanjivalo oštrinu
vida na daljinu. Pre poboljšanja vida bilo je neophodno da nosi bifokalne naočare.
Tada, u julu 1974. godine odlučila je da upotrebi Kontrolu uma. U dubokoj
meditaciji, govorila je sebi: "Kad god otvorim oči one će pravilno izoštriti sliku, kao
objektiv kamere." Ovo je ponavljala tokom svake meditacije i za dve nedelje počela
je da živi bez naočara, iako su joj za čitanje još uvek bile potrebne. Posavetovala se
41
sa Dr. Ričardom Vlodigom, optometristom (i diplomiranim polaznikom Kontrole
uma) koji joj je saopštio da joj je rožnjača blago oštećena. Sestra Barbara je u svoj
program meditiranja ubacila popravku rožnjače u periodu od nekoliko nedelja pre
sledećeg pregleda kod Dr. Vlodiga.
Ovo što sledi deo je pisma koje nam je Dr. Vlodig uputio na molbu sestre
Barbare:
"Prvi put sam pregledao sestru Barbaru Burns 20. avgusta 1974. godine...
Ponovo sam pregledao sestru Burns 28. avgusta 1975. godine. Nije nosila
naočare čitavu godinu...
Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naočare postale nepotrebne."
Naravno, lekar sa migrenom i sestra Barbara Burns nisu bolovali od "groznih"
bolesti od kakvih smo naučili da strahujemo. Da li Kontrola uma može pomoći i
kada je u pitanju neka od tih bolesti, ili moramo da uzmemo lek i čekamo da prođe
vreme? Pogledajmo slučaj bolesti od koje verovatno strahuje najviše ljudi - rak.
Možda ste već čitali o radu Dr. O. Karla Sajmontona, onkologa. Merilin
Ferguson je deo tog rada opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi
"Moždana revolucija", a januara 1976. godine Grejs Halsel napisala je o njemu
članak u listu "Prevention Magazine", pod nazivom "Svest o raku". Dr. Sajmonton,
obučavan u tehnikama Kontrole uma, neke od njih je uspešno prilagodio u lečenju
svojih bolesnika.
Dok je bio zadužen za terapiju zračenjem u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis
blizu San Franciska izučavao je dobro poznatu, ali retku pojavu: osobe koje su se
oporavile od raka, iz razloga nepoznatih medicini. Ovo je poznato kao "spontano"
nestajanje bolesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od raka. Kada bi mogao da
sazna zašto su ovi bolesnici ozdravili, razmišljao je Dr. Sajmonton, možda bi mogao
da nađe način da izazove nestanak bolesti.
Ustanovio je da je nešto vrlo važno bilo zajedničko ovim pacijentima: to su često
bili pozitivno usmereni i odlučni ljudi, optimiste.
Obraćajući se prisutnima na konvenciji Kontrole uma u Bostonu 1974. godine,
rekao je:
"Istraživači su ustanovili da je najveći pojedinačni emocionalni faktor u razvoju
raka uopšte, neki izuzetno značajan gubitak koji se desio između šest i osamnaest
meseci pre dijagnosticiranja bolesti.
Nezavisni istraživači koji su radili sa "kontrolnim" grupama prikazali su ovo u
nekoliko dugoročnih studija... Vidimo da nije samo gubitak značajan faktor, već i
način na koji pojedinac prihvata taj gubitak.
Vidite, gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pacijenta izazove osećaj trajne
bespomoćnosti i beznadežnosti. Na taj način izgleda da njegov osnovni odbrambeni
mehanizam otkazuje, dozvoljavajući da se malignost klinički razvije."
42
U jednoj drugoj studiji iz baze Trevis koja je objavljena u "Journal of
Transpersonal Psychology" Dr. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pacijenata
obolelih od raka razvrstao u pet kategorija, od izrazito negativnih do izrazito
pozitivnih. Razvrstao je i njihovu reakciju na datu terapiju, od odličnih do slabih.
Kod dvadeset pacijenata rezultati terapije su bili odlični, mada je stanje
četrnaestorice bilo tako ozbiljno da im se davalo manje od 50% izgleda da prežive
sledećih pet godina. Ono što je prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. Na drugom
tasu vage, slabe rezultate terapije imalo je dvadesetdvoje pacijenata; niko od njih
nije imao pozitivan stav.
Međutim, kada su se neki od pacijenata sa jače izraženim pozitivnim stavom
vratili kući, došlo je do preokreta u njihovim stavovima, i "videli smo da se na isti
način menjalo i njihovo stanje bolesti". Jasno, njihov stav je imao značajniju ulogu
nego žestina bolesti.
Urednik ovog lista citirao je Dr. Elmera Grina iz Fondacije Meningen: "Karl i
Stefani Sajmonton dobijali su izuzetne rezultate u kontroli raka spajanjem
vizuelizacije za fiziološku samoregulaciju sa tradicionalnom radiologijom."
U svom bostonskom govoru, Dr. Sajmonton je citirao predsednika Američkog
udruženja za borbu protiv raka, Judžina Pendergrasa koji je 1959. godine rekao:
"Postoje dokazi da emotivni stresovi utiču na opšti tok bolesti. Iskreno se nadam da
možemo proširiti istraživanja i obuhvatiti nesumnjivu mogućnost da u ljudskom
umu postoji moć sposobna da angažuje snage koje mogu da prošire ili uguše razvoj
bolesti."
Dr. Sajmonton je sada direktor Centra za savetovanje i istraživanja raka u Fort
Vortu, gde zajedno sa svojom saradnicom, Stefani Metjuz-Sajmonton obučava
pacijente da mentalno učestvuju u sopstvenom lečenju.
"Vidite, pošao sam od ideje da od mentalnog stava pacijenta zavisi kako će
primiti terapiju i kako će se razvijati tok njegove bolesti. Istražujući ovo pronašao
sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma - biofidbeka i meditacije - dali sredstvo
koje koristim da obučim pacijenta kako da započne uzajamni uticaj i postane svestan
učesnik sopstvenog procesa ozdravljenja. Rekao bih da je to najmoćnije pojedinačno
sredstvo koje na emocionalnom planu mogu ponuditi pacijentu."
Jedan od prvih koraka koji Dr. Sajmonton preduzima u obuci svojih pacijenata je
otklanjanje straha. Kada počne ova obuka "shvatamo da je rak normalan proces koji
se odvija u svima nama, da kancerogene ćelije sve vreme razvijaju malignu
degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i uništava onako kako to radi s bilo kojom
stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se čovek oslobodi svih ćelija raka,
jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omogućiti telu da uvek iznova pobeđuje, da
upravlja sopstvenim procesima."
Izlaganje Dr. Sajmontona bilo je propraćeno sledećim rečima gospođe
Sajmonton:
43
"Mnogi ljudi... zamišljaju ćeliju raka kao nešto vrlo ružno, zlo, podmuklo, što se
može svuda ušunjati i što je vrlo moćno; kada se ona jednom pokrene, organizam
više ništa ne može da učini. U stvarnosti, ćelija raka je normalna ćelija koja je
poludela... To je vrlo glupa ćelija - ona se tako brzo razmnožava da će često
prekinuti sopstveno snabdevanje krvlju i tako se umoriti glađu. Ona je slabašna.
Možete je zaseći, zračiti ili izložiti hemoterapiji, i ako se uopšte razboli, ne može
povratiti zdravlje. Ta ćelija umire..
Sada to uporedite sa zdravom ćelijom. Poznato je da, ako je tkivo zdravo, možete
poseći prst i dovoljno je da samo previjete ranu, pa da ona sama zaceli. Mi znamo
da normalna tkiva mogu sama da se obnove... ona ne proždiru sopstvene zalihe krvi.
Ipak, pogledajmo našu mentalnu sliku o tome. Možete videti koliko moći pridajemo
toj bolesti usled svojih strahova kao i s koliko imaginativnosti doživljavamo te
strahove."
U vezi sa tehnikama relaksacije i vizuelizacije koje upotrebljavaju zajedno sa
terapijom zračenja, gospođa Sajmonton je rekla:
"Tehnika stvaranja mentalnih slika verovatno je jedinstveno sredstvo
neprocenjive vrednosti koje imamo.
Tri su osnovne stvari koje tražimo od pacijenata. Tražimo da vizueliziraju svoju
bolest, da vizueliziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunološki mehanizam svog
organizma.
Suština naših razgovora (na grupnim vežbama) jeste jasna predstava onoga što
želimo da postignemo - pre nego što poverujemo da će se to ostvariti. Izgleda da je
važno to tako sagledati.
Jedna od glavnih stvari o kojima govorimo jeste meditacija. Koliko često
meditirate? Šta radite u meditaciji?"

JEDANAESTO POGLAVLJE
INTIMNA VEŽBA ZA ZALJUBLJENE
Obraćajući se jednoj grupi Kontrole uma gospođa Sajmonton je govorila o tome
kako mnogi stresovi u životu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na
pravi način.
"Dobar brak je vrlo neuobičajena pojava kod naših pacijenata", rekla je. "U
slučaju da pacijent oboleo od raka ima uspešnu bračnu vezu, ona je jedan od
najboljih saveznika sa kojim sarađujemo i za njih jedan od najvažnijih razloga da
ostanu u životu."
Šta čini uspešan brak? Ja ne posedujem sve odgovore. Moj brak sa Paulom je
izuzetno dobar - bogat je i zanimljiv već tridesetšest godina, mada mi nije sasvim
jasno zbog čega. Možda baš to što mi nije sasvim jasno jeste deo onoga što ga čini
dobrim. Ovo vam kažem zato da biste razumeli da ja nemam neposredno iskustvo sa
neuspešnim brakom i da stoga nisam stručnjak za spašavanje braka - ili za odgovor
treba li ga spašavati kada je u velikim nevoljama.
Međutim, znam nekoliko načina kako da se brak obogati i popravi u situaciji
kada to žele oboje, i muž i žena.
Možda očekujete da prvo govorim o seksu, jer mnogi veruju da je to osnova za
dobar brak. Ja na to gledam više kao na rezultat dobrog braka i o tome ćemo
raspravljati kasnije.
Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja podrazumeva
zatvaranje u sopstvenu privatnost, već bliskost koja proizilazi iz dubokog
razumevanja i prihvatanja.
Predložiću vam nešto prilično neobično, ali prethodno vam moram dati malo
objašnjenje. Govorili smo o poletnom osećanju koje se javlja pri završavanju kursa
Kontrole uma. Istovremeno se dešava još nešto, ali što se dublje oseća. Polaznici
kursa, neposredno posle njegovog završetka, osećaju da su međusobno u bliskom,
skoro ljubavlju prožetom dodiru jedni s drugima. Došli su kao stranci čiji se putevi
inače možda nikada ne bi ukrstili i ubrzo će otići da žive svaki svoj život. Ipak, ovaj
osećaj međusobne povezanosti lako će se probuditi ukoliko se ponovo sretnu.
Rasprostranjeno je verovanje da ovo proističe iz činjenice da su zajedno prošli
kroz intenzivno iskustvo koje se doživljava jednom u životu. Vojnici se često ovako
osećaju pošto zajednički prožive teške situacije u ratu. Tako bi se osećala i bilo koja
grupa nepoznatih ljudi koji bi proveli zajedno celo popodne zaglavljeni u liftu.
Ovo je samo deo objašnjenja i to onaj manji. To je deo koga se najčešće dotiču,
jer je lako shvatljiv.
Još nešto se dešava i to ću pokušati da objasnim. Tokom duboke i produžene
meditacije dolazi do stvaranja određenih veza - umovi su osetljivo prijemčivi i u
blagom su dodiru jedni s drugima na način koji je inače blizak samo onima koji su
45
proživeli ceo život skupa. Većina trenutnih bliskosti je površna i lažna i ostavlja nam
osećaj male nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije slučaj sa ovim iskustvom;
ono je na trajnom psihičkom nivou.
Ako ste sreli nekoga ko je završio kurs Kontrole uma i ništa vam o tome nije
rekao nemojte se iznenaditi, jer to je pre jedan tanani nego sveprožimajući osećaj.
Ako to spomenete, ta osoba će verovatno reći: "O, da. Svi smo to osetili. Bilo je
divno."
To je uzgredna pojava u obuci Kontrole uma. (Kurs nije radi toga stvoren.)
Međutim, (ovaj neobičan predlog koji sam spomenuo) moguće je upotrebiti to
što ste oboje, kao bračni partneri, naučili u vezi sa Kontrolom uma, da biste namerno
stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inače dostiže samo kroz godine zajedničkog
življenja. Ishod će biti jači i dublji od onoga koji naši polaznici dožive tokom
časova.
Evo šta treba raditi:
1. Izaberite mesto gde ste oboje najsrećniji, najopušteniji. To može biti mesto na
kom ste zajedno bili na odmoru, bilo koje mesto za koje vas vežu izuzetno lepe
zajedničke uspomene. To čak može biti i mesto koje ni jedno od vas nije videlo -
možete ga zajedno stvoriti. Nemojte, pak, izabrati mesto na kome je bilo samo jedno
od vas. To će narušiti simetriju doživljaja i umanjiti osećaj zajedničkog sudelovanja.
2. Sedite udobno, jedno pokraj drugog, okrenuti licem u lice. Opustite se i pustite
da vam se oči zatvore.
3. Jedno od vas neka kaže drugome ovako nešto: "Polagano ću brojati od deset
do jedan i kod svakog broja osetićeš kako sve dublje zaranjaš u prijatan meditativni
nivo uma. Deset - devet - osećaš kako ideš dublje - osam - sedam - šest - dublje i
dublje - pet - četiri - još dublje - tri - dva - jedan. Sada si opušten(a), na dubokom,
prijatnom nivou uma. Ja ću ti se tu pridružiti uz tvoju pomoć."
4. Ono drugo će reći: "Lagano ću brojati od deset do jedan i kod svakog broja
bićemo sve bliži na dubokom nivou uma. Deset - devet - osećaš kako sa mnom ideš
dublje - osam - sedam - šest - dublje i dublje zajedno - pet - četiri - još dublje i bliže
- tri - dva - jedan. Sada smo oboje opušteni na prijatnom nivou uma. Hajdemo još
dublje zajedno."
5. Prva osoba će reći: "U redu, hajdemo vrlo duboko zajedno. Doživimo zajedno
naše mesto opuštanja. Što ga više doživljavamo, dublje ćemo ići. Pogledaj nebo ..."
6. "Da ... vedro je, sa nekoliko oblačića koji lebde." Svako od vas će polako,
spontano opisati prizor koji zajedno doživljavate - temperaturu, boje, zvuke, sve
prijatne detalje.
7. Kada ste oboje na dubokom nivou (ovde nema potrebe za žurbom) i dok u
potpunosti doživljavate mesto vaše relaksacije, jedno od vas će reći drugome:
"Najviše u životu želim da te učinim srećnom (srećnim) i tek onda želim da i sam
budem srećan (srećna).
8. Drugo će reći: "I ja najviše želim da tebe učinim srećnim (srećnoga), i samo
tada želim da i ja budem srećna (srećan).
46
9. Dozvolite da protekne izvesno vreme - koliko god želite - u bezglasnom
uzajamnom opuštanju; a zatim se vratite na Beta nivo. Ovaj period bezglasne,
uzajamno prisne veze neki mogu još dublje doživeti ako jedno drugom gledaju u oči.
Sasvim je moguće da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane na Alfi ili Teti,
otvorenih očiju. Ako se pri tom ne osećate ugodno, nemojte se prisiljavati.
Ovo je mnogo snažniji doživljaj nego što možete zamisliti samo čitajući o tome.
Prvi put kada to pokušate uverićete se, a s varijacijama koje možete uvesti, on može
postati stalni deo vašeg zajedničkog života.
Nekoliko reči upozorenja: lepota ovog iskustva biće potpuno izgubljena ako se
ono zloupotrebi. Ako jedno od dvoje učesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se
u potpunosti ne slaže, ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog opštenja može u
najmanju ruku biti neprijatno iskustvo. Ovo preporučujem samo muškarcu i ženi
koji tragaju za dubljom, bogatijom i postojanijom predanošću jedno drugom.
Svako od nas ima auru koju neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje
okružuje telo. Možemo se uvežbati da vidimo tu auru. U stvari, kao još jedan
uzgredni proizvod uvežbavanja Kontrole uma, mnogi od polaznika koji su završili
naš kurs izveštavaju nas da vide sopstvenu kao i aure drugih ljudi. One se
međusobno razlikuju kao otisci prstiju.
Kada su ljudi fizički blizu, njihova energetska polja se poklapaju. Njihov oblik,
boja, intenzitet, njihove vibracije, doživljavaju promenu. Ovo se dešava u prepunim
autobusima i pozorištima, kao i u posteljama za dvoje. Što je duži kontakt, to su
trajnije promene u aurama.
Kada su muž i žena u pitanju, ove promene su poželjne, jer njihove aure postaju
komplementarne. Duže fizičko razdvajanje okrenuće proces u suprotnom smeru, a
izlišno je reći da to nije dobro za bračni sklad. Fizička bliskost je najvažnija. Ja
preporučujem postelje za dvoje.
Sada o seksu: seks nije jedinstven doživljaj. Čitav je spektar mogućnosti. Ne
govorim o tehnikama ili položajima; mislim na doživljaje - kvalitet doživljaja
različitih dubina i intenziteta. Široki je niz mogućnosti između jednog doživljaja
užitka i trajne radosti.
Isuviše veliki broj parova čita seksualne priručnike tipa "kako se to radi", i sa
izvesnom tehničkom perfekcijom zamišljaju da vode dobar seksualni život.
Razmotriti svaki korak, tako da svaki korak logično vodi u sledeći, čini da ono što bi
moglo biti duboko iskustvo ostaje na površnom, svesnom Beta nivou. Važnije je biti
ponesen doživljavanjem u potpuno opuštenom stanju uma na meditativnom nivou.
Postavši psihički osetljivi, možete neograničeno obogatiti i poboljšati brak. Čak i
bez vežbanja, dugi i srećni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje među
partnerima, ali čemu čekanje?

DVANAESTO POGLAVLJE
I VI MOŽETE DA KORISTITE ESP12
Da li IČO postoji? Danas se svi obavešteni ljudi slažu s tim da ona postoji.
Dokazano je do poslednjeg decimala statističke verovatnoće da do informacija
dolazimo i na drugi način, a ne samo putem pet čula. To može biti informacija iz
prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Može biti nedaleko ili veoma udaljena. Ni
vreme ni prostor, a ni Faradejevi kavezi nisu prepreka bilo kojoj "izvančulnoj"
sposobnosti koja funkcioniše prilikom IČO.
IČO znači vančulno opažanje. Meni se ne dopada ova terminologija.
"Izvančulna" znači izvan, odvojeno od našeg čulnog aparata. Ovo kao da poriče
postojanje drugog čulnog aparata sem pet čula, iako je očigledno da on postoji, jer
mi zaista dobijamo informacije i bez njihove upotrebe. U stvari, IČO nema ničeg
vančulnog. Reč "opažanje" odlično odgovara eksperimentima koje je izvodio J.B.
Rajn na Djuk Univerzitetu gde su učesnici pogađali redosled izvlačenja posebnih
karata toliko tačno da su skoro isključili zakon verovatnoće. Međutim, u Kontroli
uma nije u pitanju jednostavno opažanje. Mi zapravo projektujemo našu svesnost
tamo gde je željena informacija. Opažanje je suviše pasivna reč za ono što činimo.
Zato mi u Kontroli uma koristimo izraz "Delotvorna Čulna Projekcija" (Effective
Sensory Projection). Inicijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izražavamo
sve što IČO podrazumeva, i mnogo više.
Da bi doživeli DČP, polaznici Kontrole uma ne prolaze kroz vežbe pogađanja
karata. Ovo ima za cilj da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom jasnovidom
senzitivnošću. Mi već znamo da jesu i zato sebi postavljamo složeniji zadatak - da ih
uvežbamo da i u realnom životu koriste tu osobinu svoje psihe na način tako
uzbudljiv da dožive neku vrstu duhovnog "vrhunca" takvom neobičnom silinom da
im život više nikad nije potpuno isti kao što je bio. Ovo dolazi na kraju, otprilike
nakon četrdeset časova instrukcija i vežbi.
Rutinski i pouzdano obučavamo ljude da jasnovido funkcionišu; to smo uradili sa
preko pola miliona13 diplomiranih polaznika.
Kada budete ovladali svim, do sada u ovoj knjizi navedenim tehnikama, bićete
već daleko na putu korišćenja DČP. Bićete u stanju da ostanete potpuno svesni i na
dubokim nivoima uma i moći ćete da vizuelizirate stvari i događaje gotovo isto tako
jasno kao sa vaših pet čula. To su dvoja vrata u svet jasnovidosti.
12 Značenje skraćenice ESP - Extra Sensory Perception (u prevodu: IČO - izvančulno opažanje), u
Silva metodu je promenjeno u ESP - Efective Sensory Projection (u prevodu: DČP - delotvorna čulna
projekcija). (prim. prev.)
13 Vidi napomenu br. 1.
48
Na časovima Kontrole uma polaznici su već pred kraj drugog dana nadomak
mogućnosti jasnovidog delovanja, što postižu već trećeg dana - projektuju svoju
svesnost van svog tela.
Počinju sa jednostavnom vežbom vizuelne imaginacije. U vrlo dubokoj
meditaciji projektuju se ispred sopstvenih kuća tako što zamišljaju da su tamo.
Pažljivo pamte sve što vide pre nego što uđu na ulazna vrata i nađu se u dnevnoj
sobi licem okrenuti prema južnom zidu. Ovu sobu vide noću sa upaljenim svetlima,
zatim danju dok kroz prozor ulazi sunčeva svetlost i proučavaju svaki detalj koji
mogu zapamtiti. Tada dodiruju južni zid i ulaze u njega. Ovo vam može zvučati
čudno, ali je savršeno prirodno za one koji su prošli intenzivne vežbe vizueliziranja.
U unutrašnjosti zida oni su na mestu gde nikada ranije nisu bili, stoga "ispituju"
svoju novu sredinu zapažajući svetlost, mirise, temperaturu i kuckajući po
unutrašnjosti zida, ispituju čvrstinu materijala. Kada se opet nađu izvan zida, licem
prema njemu, menjaju mu boju u crno, crveno, zeleno, plavo i ljubičasto, a onda mu
opet vraćaju prvobitnu boju. Zatim podignu stolicu - bestežinsku u ovoj dimenziji - i
proučavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo menjaju boje. Ovo rade i sa
lubenicom, limunom, narandžom, tri banane, tri šargarepe i glavicom zelene salate.
Završetkom ove vežbe učinjen je prvi važan korak kojim se logički um stavlja na
zadnje sedište, a imaginativni na prednje gde je upravljački mehanizam. U ovoj vrsti
vežbanja koje sada opisujem, logički um kaže polaznicima: "Ne, nemoj mi reći da si
u unutrašnjosti zida ili na nekom drugom čudnom mestu. Ti znaš da to ne može biti;
ti sediš ovde."
Ali, imaginativni um, sada ojačan nizovima vežbi vizueliziranja, u stanju je da
ovo ignoriše. Ukoliko jača imaginacija, jačaju i naše jasnovide moći. Imaginativni
um je taj koji ih podržava.
Tokom sledećih vežbi polaznici se mentalno projektuju u metalne kupe ili
cilindre - od nerđajućeg čelika, bakra, mesinga i olova - gde, kao što su činili i u
unutrašnjosti zida, ispituju svetlost, miris, boju, temperaturu i čvrstinu i sve to
dovoljno brzo da bi se odstranila logika.
Probijajući se putem od jednostavne ka složenije uređenoj građi, svoje početno
projektovanje u živu materiju obavljaju na drvetu voćke. Oni ga ispituju tokom sve
četiri sezone kroz sled boja na svojim mentalnim ekranima, zatim se projektuju u
listove i u plod.
A sada gigantski skok napred: projektovanje u kućnog ljubimca. Polaznici su do
sada bili toliko uspešni da pitanje: "Mogu li ja stvarno ovo da učinim?", retko kome
padne na pamet. Oni smelo ispituju ljubimca prvo spolja, menjajući na svojim
mentalnim ekranima boje, zatim podjednako pouzdano ulaze mentalno u lobanju i
živi mozak. Posle nekoliko minuta proučavanja unutar njegove glave, oni ponovo
izlaze da ga pregledaju sa spoljašnje strane, usredsređujući se ovog puta na grudi.
Unutar grudi pregledaju grudni koš, kičmu, srce, pluća, jetru; zatim su ponovo
napolju, sada naoružani određenim repernim tačkama za ono što će verovatno biti
49
najčudniji dan u njihovom životu, četvrti dan, kada će raditi sa ljudima. Međutim,
prethodno se moraju izvršiti pripreme.
Na izuzetno dubokom nivou meditiranja, ponekad duboko u Teti, polaznici
Kontrole uma - u svojoj sada dobro izvežbanoj imaginaciji - konstruišu laboratorije
različitih veličina, oblika i boja, u kojima se udobno osećaju. Opremiće ih stolom i
stolicom po sopstvenom dizajnu, satom, kalendarom koji sadrži sve datume (prošle,
sadašnje i buduće) kao i ormančićima za odlaganje registratora sa dokumentacijom.
Za sada ništa neobično.
Da bi se razumeo sledeći korak, neophodno je ponovo istaći koliko je naš
jasnovidi čulni aparat udaljen od jezika i logike, a koliko je blizak predstavama i
simbolima. Ovo ističem zbog toga što je sledeći korak opremanje laboratorije
"instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti otkrivenih kod ljudi koji će
biti pregledani sledećeg dana. Većina ovih instrumenata nije ni nalik onome što ste
viđali u bilo kojoj laboratoriji. Oni su krajnje instrumentalni simboli, ili da kažemo -
simbolički instrumenti.
Zamislite fino sito za filtriranje nečistoće iz krvi; finu četku za uklanjanje belog
praha (kalcijuma) koji se jasnovido može videti u slučajevima artritisa; losione za
brzo izlečenje; kupke za ispiranje krivice; muzički stub sa specijalnom muzikom za
smirenje unesrećenih i ožalošćenih. Svaki polaznik stvara sopstveni instrumentarij;
ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki. Oni stižu s mesta gde je sve moguće, iz
dubokih nivoa uma, a mnogi koji su završili kurs dolaze do saznanja da ono što
pomoću njega urade ostavlja posledice u onome što zovemo objektivnim svetom.
Dok polaznik radi pomoću ovih alatki može mu zatrebati neki mudri savetnik da
mu pomogne u trenucima kada je neodlučan - unutrašnji "tihi glasić". Premda, za
polaznike Kontrole uma, to nije "glasić" već snažan glas, i to ne jedan nego dva.
U svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika, muškarca i ženu. Pre ove
meditativne vežbe kaže mu se da će to raditi, i ako je kao većina ostalih polaznika,
imaće prilično čvrstu ideju o tome koga želi za savetnike. Retko mu se ta želja
ostvari; ali skoro nikada nije razočaran.
Jedan polaznik se nadao da će sresti Alberta Ajnštajna, a umesto njega je zatekao
omalenog čoveka našminkanog kao klovn, sa roze ping-pong lopticom umesto nosa
i kapom s kićankom. Ispostavilo se da je ovaj čovečuljak vrlo pouzdan izvor
praktičnih saveta.

Drugi polaznik, Sem Meril, koji je u Nju Tajmsu (2. maja 1975. godine) napisao
članak o Kontroli uma, dozvao je za savetnike dve stvarne ličnosti, iako je njihovo
ponašanje odudaralo od onoga što su bili u životu.
U njegovoj laboratoriji, podmornici "Nautilus", pisao je Meril, "omanji čovek u
kratkim pantalonama i svilenoj košulji pojavio se iz dekompresione komore. Bio je
mršav, proćelav i uglađen. Oči kao kod srne bile su duboko usađene. Moj savetnik je
bio Vilijem Šekspir. Rekao sam mu 'Zdravo', ali on nije odgovarao.
Bestelesni glas objavio je da pristajemo uz obalu i Vili i ja smo iskočili kroz
otvor na palubi na napuštenu plažu.
50
Na plaži smo sreli mog drugog savetnika, Sofiju Loren. Upravo je izašla iz vode i
pamučna majica je lascivno prianjala uz njene prelepe obline.
Na početku i ona kao da me nije primećivala, ali je bila presrećna da upozna
Šekspira. Njih dvoje su se rukovali, razmenili pozdrave, a zatim se bacili na pesak i
počeli da se uvijaju, trzaju, stenju, cvile..."
Sledećeg dana, kada je došlo vreme za ozbiljan rad na određenim slučajevima,
usmerivač gospodina Merila dao mu je ime šezdestdvogodišnje žene sa Floride.
Savetnici, koji su bili više zainteresovani jedno za drugo nego za ženu, ispitali su je
kroz igru i otišli da se bave važnijim stvarima.
Da li su savetnici otišli a da nisu dali savet? Ne: ženin stomak je nestao. "Na
njegovom mestu", pisao je Meril, "bilo je roze neonsko crevo koje je ljutito
bljeskalo." Od svog usmerivača je saznao da se žena nalazi u bolnici zbog ozbiljnog
zapaljenja creva.
Za polaznike koji su završili kurs Kontrole uma savetnici mogu biti vrlo realni.
Šta su oni? Mi nismo sigurni - možda neki odblesak arhetipske imaginacije, možda
otelotvorenje unutrašnjeg glasa, a možda i nešto više. Ono što sigurno znamo jeste
da, kada sretnemo savetnike i naučimo da s njima sarađujemo, to je savez od
neprocenjive vrednosti i dostojan poštovanja.
Više od četiri veka pre Hrista, grčki filozof Sokrat imao je savetnika koji mu je,
za razliku od ovih iz Kontrole uma, davao upozorenja umesto saveta. Prema
Platonu, Sokrat je rekao: "Od detinjstva me posećuje neko polubožansko biće čiji
me glas povremeno odgovara od nekih poduhvata, ali me nikada ne upućuje šta da
radim." Drugi pisac, Ksenofon, navodi Sokrata da kaže: "Do sada glas nije nikada
pogrešio."
Kao što ćete uskoro videti, diplomirani polaznik Kontrole uma, koji se sa puno
pouzdanja savetuje sa svojim savetnicima u svojoj mentalnoj laboratoriji, postaje
osoba ogromne moći koja će poslužiti njemu i drugima. Na ovom stepenu obuke
Kontrole uma ovo se razume, ali još nije doživljeno.
Sledećeg dana vazduh skoro treperi od iščekivanja. To osećaju čak i oni
diplomirani polaznici koji su ponovo došli na kurs da osveže znanje. Do sada, sve
što je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu, u intimi njegove svesti. Sada
nailazi trenutak da se to prikaže pred svima.
Dve su mentalne vežbe koje prethode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja,
slično onome što se ranije radilo s kućnim ljubimcima, ali ovoga puta sa više
funkcionalnih detalja. Kada se ovo završi, polaznici se odvajaju u parove.
Jedan iz svakog para se naziva "usmerivač", a drugi "jasnovidac". "Usmerivač" je
izvedeno iz termina "psihousmeravanje", kovanice koju sam napravio da bih opisao
sve što radimo u Kontroli uma; to jednostavno znači usmeravanje uma.
Usmerivač na kartici ispisuje ime osobe koju poznaje, njenu starost, prebivalište i
opis nekih važnijih fizičkih tegoba. Jasnovidac, ponekad uz pomoć svog usmerivača,
odlazi na svoj nivo, možda prvi i poslednji put nesiguran u ono što će uraditi.
51
Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okružen svojim
savetnicima - psihousmerivač mu govori ime, starost, pol i mesto boravka osobe čije
je ime na kartici. Zadatak jasnovica je da ustanovi šta nije u redu sa ovom osobom
koju nikada nije sreo niti je za nju čuo do ovog trenutka. On pregleda telo ove osobe,
spolja i iznutra, postupno, kako je već za to izvežbao svoju imaginaciju, savetujući
se sa savetnicima kad je to neophodno, možda i "razgovarajući" sa samom osobom.
Usmerivač traži od jasnovica da stalno govori šta vidi tokom pregleda - "nastavi
da govoriš čak i ako osećaš da nagađaš". Jedna tipična vežba bi ovako izgledala (ovo
što sledi zasnovano je na stvarnom slučaju):
Usmerivač: "Ime osobe koju imam na spisku je Džon Samers - ima četrdeset
osam godina i živi u Elkhartu, Indijana. Džon Samers iz Elkharta, Indijana, sada je
na tvom mentalnom ekranu. Primeti ga, oseti ga, vizueliziraj ga, zamisli ga, stvori
ga, znaj da je tu, uzmi za sigurno da je tu. Snimi, ispitaj telo svojom inteligencijom
od mesta gde znaš da je glava pa sve do nogu, gore dole, gore dole, jednom u
sekundi.
Dok ovako ispituješ telo, dozvoli svojoj imaginaciji da izdvoji tri područja koja
je najviše privlače, održavaj ritam ispitivanja jednom u sekundi i navedi mi područja
privlačnosti onako kako ti se pojavljuju. Imaćeš utisak kao da izmišljaš, zato mi reci
sve što ti padne na pamet."
Jasnovidac: "Desno rame mu je nešto niže od levog, malo istureno ... sve ostalo
izgleda da je u redu, izuzev možda levog zgloba... pogledajmo unutrašnjost grudnog
koša... svuda je toplo... malo je hladnije na desnoj strani ... hladnije i tamnije... nema
desnog plućnog krila. Vratimo se onom zglobu ... izgleda u redu, ima samo jednu
malu cik-cak liniju... boli ga kada je vlažno vreme... mora da ga je nekada lomio ...
mislim da bi to bilo sve... čekaj, moj ženski savetnik mi ga okreće i pokazuje na
mesto iza ušiju ... da, tamo su užasno duboki ožiljci... imao je vrlo duboku operaciju
izrasline... U redu, to je sve!"
Usmerivač: "Vrlo dobro. Njemu nedostaje desno plućno krilo i ima duboki
ožiljak ispod jednog uva. Nemam nikakvih informacija o zglobu. A sada ispitaj
osećaj koja si imao kada si mi govorio o plućnom krilu i o ožiljku iza uva. Ispitaj
svoj osećaj i koristi ga kao repernu tačku kada budeš radio sledeći slučaj."
Posle malog predaha, jasnovidac se vratio u Betu, sa osmehom. "Uh! Bilo je
ludo!"
Da, to je ludo. Narušava sve ono što smo iskusili u ovom normalnom svetu. Ipak,
nema ničeg neobičnog u ovom prizoru koji sam vam upravo opisao. Neki ponešto
propuste u svom prvom slučaju, neki sve propuste u prvom, drugom pa čak i u
trećem slučaju; ali kako se dan bliži kraju, skoro svi sakupe toliko direktnih
pogodaka da su svesni da to više nije samo "koincidencija" - tu se događa nešto vrlo
stvarno.
Suviše često se smatra da je imaginacija neodgovorni kreator besmislica. Ona to
često i jeste. Ali umetnička dela su proizvod uvežbane imaginacije; jasnovidi
52
rezultati su takođe proizvod posebno uvežbane imaginacije. Kada polaznik Kontrole
uma prvi put funkcioniše kao jasnovidac, oseća da "samo zamišlja" ono što vidi.
Zato mu usmerivač kaže "nastavi da govoriš, čak i ako osećaš da samo nagađaš."
Ako bi prestao da govori, njegov logički um bi mogao da ga navede da počne da
rezonuje gušeći njegove jasnovide moći kao što to čini u svakodnevnom životu.
Posle svog prvog pravog pogotka polaznik Kontrole uma je svestan da nije u
pitanju "samo imaginacija". On zamišlja i uči da veruje onome što mu prvo dođe na
um. To njegov dar jasnovidosti dolazi do izražaja.
To što se događa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. Naš um nije ograničen
samo na našu glavu, on izlazi napolje. Da bi njegov izlazak zaista bio delotvoran,
mora biti motivisan željom, snabdeven verom kao pogonskim gorivom i podstaknut
očekivanjem.
U svom prvom slučaju, prosečan polaznik ne očekuje ništa posebno. Ako je
uopšte informisan i otvorenog duha, dobro zna da postoji nešto poput DČP, ali
čitava njegova životna praksa mu je "dokazala" da je DČP sposobnost koju poseduje
neko drugi, a ne on. Kada nauči da to nije tako, kada postigne svoj prvi pogodak,
raste njegovo očekivanje i tada je na pravom putu. Nekoliko časova kasnije, kada
uspešno reši osam do devet slučajeva, postaće diplomac Kontrole uma.
"Često sam primećivao da polaznici ispravno dijagnosticiraju bolesti..." pisao je
u svom članku Bil Star, urednik časopisa "Midnight": "Časovi Kontrole uma MOGU
da poboljšaju vaše mentalne moći" (19. novembar 1973. godine). Opisao je slučaj
koji je izneo na jednom od časova i za koji je smatrao da će biti teško
dijagnosticiran, jer ni on ni bilo ko drugi na tom času nije znao koje je oboljenje u
pitanju.
Nešto ranije istog dana, izvesni gospodin Tomas, diplomirani polaznik Kontrole
uma, posetio je svog sina u bolnici. U sobi je bio još jedan pacijent. Tomas nije znao
o njemu ništa osim njegovog imena.
Evo šta je jasnovidac pronašao: "Desna noga je bila na neki način paralizovana,
ruke i ramena su bili kruti, a neki pršljenovi su srasli usled bolesti. Pored toga, čovek
je imao bolesno grlo i upalu creva. Bio je visok 167 cm, a imao je 39 kg."
Kada je ponovo bio u bolnici, gospodin Tomas je saznao da je pacijent u
detinjstvu bolovao od dečje paralize. Pao je iz kolica i slomio desni kuk, i sve što su
polaznici Kontrole uma rekli bilo je tačno, osim upale grla i creva. To su bili
simptomi njegovog sina.
Često je ono što izgleda kao promašaj, kao ovoga puta, zapravo pogodak, samo u
drugu metu. Praksom, ciljanje se poboljšava. Sa više prakse, jasnovidac može da se
poveže kako sa ljudima tako i sa stvarima.
Dik Maca, pevač i glumac iz Njujorka, dopunjava svoj prihod prekucavanjem
rukopisa knjiga za pisce i izdavače. Jednog dana izgubio je rukopis i sav
izbezumljen pozvao je u pomoć druga koji se bavio Kontrolom uma. Poslednji put je
rukopis imao kod sebe kada je ušao u malu crkvenu slušaonicu na probu komada.
53
Grupa mladih sveštenika je upravo izlazila; oni su tu bili na maturskim vežbama.
Rukopis je bio u beloj koverti sa Dikovim imenom, adresom i oznakom "Hitno".
Diplomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu ženu
čija se svrha svodila na da i ne, klimanje glavom i na govor znakovima. Muški
savetnik bio je ispomoć kao prevodilac a povremeno bi ubacio i neki svoj savet.
Diplomirani polaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je Dik opisao. Video
ga je usred gomile papira na velikom pretrpanom stolu.
"Da li je rukopis tu na sigurnom?" - upitao je svog ženskog savetnika. Klimnula
je glavom - "Da."
"Da li ga je uzeo neko od novih sveštenika?" - "Ne."
"Da li je sto u crkvi?" - "Ne."
"Da li će ga uskoro vratiti?" - "Da."
"Kod koga je?"
Uperila je prst na njega. "Kod mene je?" - upitao je.
"Ne."
Savetnik muškarac je pritrčao u pomoć. "Hoće da kaže da je kod nekog ko je
približno tvojih godina. On je zamolio jednu mladu ženu da odnese njegove spise
natrag u njegovu kancelariju jer je krenuo na proslavu sa svojim studentima.
Rukopis je na njegovom stolu. Ne brini, čim ga vidi, poslaće ga Diku."
Dva dana kasnije dekan svešteničke škole telefonirao je Diku. Objasnio mu je da
je po završetku diplomskog ispita uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i
zamolio sekretaricu da ih odnese na njegov radni sto, jer je krenuo na piće sa
studentima koji su upravo diplomirali.Mnogi smatraju da ono što mi radimo jeste samo prenos misli. (Samo! Kako su

neki ljudi upućeni!)

Slučaj koji sam ranije naveo kao primer - slučaj čoveka kome nedostaje plućno

krilo - stvaran je. Setićete se da se desio jedan očigledan promašaj, slomljeni zglob.

Usmerivač je mogao da potvrdi (jer je prethodno sve zapisao): operacija izrasline i

nedostatak plućnog krila. Ali, sve što je mogao da kaže o slomljenom zglobu bilo je:

"Nemam nikakvih informacija o tome."

Osoba čiji je slučaj obrađen, kasnije je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina

slomila zglob i da joj on stvara neugodnosti pri vlažnom vremenu. Prenos misli? To

nije baš ono što normalno podrazumevamo pod tim terminom; ta misao nije bila u

svesti usmerivača, jer nije ništa znao o slomljenom zglobu. Takođe nije verovatno

da je tog trenutka bila u svesti "slučaja".

Ali, vi ćete možda primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. Da,

možda jeste. Drugi slučaj: polaznik je radeći na slučaju prijavio da žena ima ožiljak

od preloma na laktu. Usmerivač o tome nije imao nikakve podatke, upitao je ženu i

dobio odgovor da nikada nije povredila lakat. Nekoliko dana kasnije ona je to

spomenula svojoj majci. Ispostavilo se da je u trećoj godini slomila lakat! Da li je

ovo prenos misli?

54

Jasnovida energija koju ljudi zrače najjača je kada je njihov opstanak doveden u

pitanje. Zato se mnogo slučajeva spontanog DČP dešava prilikom nesreća i

iznenadne smrti.

To je razlog zbog kog je naša završna vežba rad na slučajevima teško obolelih

ljudi. Diplomirani polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak nauči da hvata sve

slabije jasnovide signale dok jednog dana ne postane sposoban da se kao jasnovidac

poveže sa svakim na koga pomisli, bez obzira da li je ta osoba u nevolji ili ne.

Vežbom postajemo sve osetljiviji.

Prilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da deca mnogo spremnije

pokazuju jasnovide sposobnosti od odraslih. Ona su manje ograničena gledištem

Bete o tome šta je moguće, a njihov osećaj za stvarnost se nije razvio do one mere

kada će govoriti samo ono što izgleda logično.

Čim su se razvile osnove Kontrole uma stvoren je eksperiment za razradu

strukture časova rada na slučajevima koje sam opisao. Kao što ćete primetiti, moja

ranija tehnika je bila prilično različita od ove današnje.

Dva deteta, Džimi i Timi, bila su obučena u osnovama Kontrole uma. Razdvojio

sam ih, smestivši ih u zasebne sobe, svakog sa "eksperimentatorom", nekom vrstom

prethodnika današnjeg usmerivača. Od jednog deteta, Džimija, traženo je da ode na

svoj nivo i da svojom imaginacijom stvori nešto, bilo šta. U međuvremenu, u drugoj

sobi, Timi je ušao u svoj nivo i od njega je traženo da pronađe šta Džimi smera.

Džimi je rekao svom "eksperimentatoru": "Pravim mali kamion. Zelen je, sa

crvenim točkovima."

Timijev eksperimentator je upitao: "Šta Džimi sada radi?"

"Oh, on pravi mali kamion igračku."

"Dobro, opiši ga."

"Oh, kamion je zelene boje sa crvenim točkovima."

Ovo je obrada slučaja na mnogo suptilnijem nivou nego što je onaj koji

sprovodimo sa odraslima na našim časovima. "Biti poput male dece zahteva mnogo

vežbe."

TRINAESTO POGLAVLJE
FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VEŽBANJE
Želeo bih da se, čitajući ovu knjigu, što više približite razvijanju svojih mentalnih
sposobnosti kao što to mi postižemo na časovima Kontrole uma. To će zahtevati
istrajne, dugotrajne ali prijatne vežbe. Sve vežbe koje sam vam do sada pokazao
možete raditi sami. Za mesec ili dva, kada ovladate vežbanjem, bićete spremni za
rad na slučajevima koje sam upravo opisao. Na tom stupnju biće vam potrebna
pomoć drugih pod pažljivo kontrolisanim uslovima. Evo šta treba raditi:
Pre nego što uopšte počnete s prvom vežbom iz ove knjige, formirajte grupu od
najmanje šest odgovarajućih ljudi koji će takođe učiti da primenjuju vežbanja.
Održavajte kontakt tokom napredovanja u učenju i kada su svi spremni - kada su svi
zaista ovladali vežbanjima - sastanite se i počnite s radom na slučajevima. Odvojte
najmanje jedan ceo dan za prvu vežbu. Svako neka donese najmanje četiri kartice,
svaku sa imenom, godištem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne, i
prirodom oboljenja s druge strane. Upišite puno detalja - to će vam pomoći kada
dođe vreme za proveru.
Počnite tako što ćete se mentalno projektovati u metal. Nećete imati metalne
kocke i cilindre kakve imamo na našim časovima. Možete upotrebiti sitne novčiće
od deset i jednog centa za srebro i bakar, prsten za zlato i mali magnet za gvožđe.
Svi treba pažljivo da ispitate ove predmete, zatim otiđite na vaš nivo i zamislite
jedan po jedan predmet - na razdaljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vida.
Zamislite kako se predmet povećava sve dok ne postane velik kao soba, tada uđite u
njega i izvedite različite testove.
Učinite to isto s voćem, povrćem i najzad, s kućnim ljubimcem. Vežbe možete
smatrati uspešnim kada svako prilikom ispitivanja oseti specifičnu razliku između
predmeta. Nije neophodno da rezultati svakog pojedinačnog testa budu jasni i
precizni, već da je ukupan doživljaj jednog predmeta različit od doživljaja drugih
predmeta. Može se ispostaviti da su vaši utisci potpuno različiti od utisaka druge
osobe. To nije bitno, važno je ono što ste vi otkrili; to postaje vaša reperna tačka.
Još nisam razvio način na koji ću vam, putem ovih štampanih stranica, pomoći da
prizovete savetnike. Ako ste u stanju da ovo nekako sami uradite, odlično, ali
možete sasvim dobro nastaviti i bez njih, premda vaše napredovanje može biti
sporije.
Za rad na slučajevima podelite se na parove onako kako mi to radimo na
časovima Kontrole uma. U dvanaestom poglavlju naučićete reči koje usmerivač
govori jasnovicu dok mu predstavlja slučaj. To su upravo one reči koje
upotrebljavamo na časovima i preporučujem vam da ih i vi upotrebljavate u vašoj
grupi.
56
Pomenuo sam da ovo treba da radite pod brižljivo kontrolisanim uslovima. Evo
šta sam time mislio:
1. Izaberite mirno mesto gde je malo verovatno da će vas uznemiravati ili
prekidati.
2. Potrebno je da budete sigurni da su svi članovi grupe odvežbali sve vežbe iz
knjige, pravilnim redosledom, i da su ih uspešno izveli.
3. Unapred se saglasite da niko sebe posebno ne ističe. U početku će verovatno
neko iz grupe imati zapaženiji uspeh od ostalih. To ne znači da je on najbolji niti na
bilo koji način iznad ostalih; on je jednostavno prvi uspeo. Možda neki neće početi
jasnovido da funkcionišu sve do petog ili šestog sastanka, ali najsporiji se često
pokažu kao najbolji jasnovici.
4. Ako poznajete nekog ko je završio kurs Kontrole uma pozovite ga da vam se
pridruži. Ako je u toku, ako i dalje radi na Kontroli uma, biće od izuzetne pomoći.
Ako je dopustio da mu se to znanje uspava, kratko osveženje uz pomoć ove knjige
ili još neki zajednički čas Kontrole uma (ovo može uraditi ne plaćajući troškove
upisnine) vratiće ga.
5. Kada ste vi jasnovidac, ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra.
Slušajte svoju intuiciju - pogađajte - ali iznad svega ne pokušavajte da tražite
objašnjenja za ono što ste pronašli. Nemojte reći: "Oh, to ne može biti" i čekati na
sledeći utisak. Ono što vam prvo padne na pamet često je ispravnije od onoga o
čemu ste mogli da razmislite.
Nastavite da govorite! Pregledajte telo odozgo do dole i opišite ono što vidite.
6. Kada ste vi usmerivač nemojte ništa sugerisati. Želite da vaš jasnovidac uspe,
ali nećete mu pomoći ako kažete: "Vrati se na grudni koš. Jesi li siguran da je tu sve
u redu?"
Nemojte reći jasnovicu da je pogrešio. U početnim fazama kada je moguć najveći
broj promašaja, često se dešava da jasnovidac pre pokupi druge slučajeve nego onaj
na kome radi. Greška je relativno mala i može se popraviti s malo prakse.
Obeshrabrujuće reči mogu da zaustave napredovanje. Jednostavno recite: "Nemam
informacija o tome".
7. Budite strpljivi. Ako je više od pola miliona14 ljudi poput vas uspelo, sigurno
ćete i vi. Možda će vam biti potrebno više vremena ako radite sami i u nekoj
neobaveznoj grupi, ali čemu žurba?
8. Kada svakome od vas uspeh u radu na slučajevima postane rutinska stvar,
zadržite grupu na okupu, sastajte se, radite zajedno na slučajevima. Bićete sve bolji i
bolji i uskoro ćete biti u stanju da radite na slučajevima sami, postajući sve osetljiviji
na suptilne poruke svakodnevnog života, a ne samo na one snažnije koje dolaze od
ozbiljnih oboljenja.
9. Nemojte nikog od prisutnih uzimati kao slučaj. Treba praviti razliku između
takvog rada i rada na nekom ko nije prisutan. U prvom slučaju to je davanje
14 Vidi napomenu br. 1.
57
dijagnoze što mora biti u nadležnosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnika; u
drugom je jasnovido ispitivanje, što je u skladu sa zakonom.
10. Kada otkrijete neku nenormalnost u slučaju na kome radite, nemojte žuriti da
mu saopštite novosti. To je zadatak njegovog lekara. Vaše je da razvijete vaše
jasnovide sposobnosti tako da njemu i ostalima možete pomoći jasnovido - i u
skladu sa zakonom. Jednostavno popravite mentalno ono što ste otkrili. Vi mentalno
otkrivate, pa mentalno i popravite.
Već sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki značaj tome
ko prvi uspe. Tu lekciju sam izuzetno dobro naučio prilikom jednog od mojih prvih
predavanja još 1967. godine. Jedan od polaznika, Džim Nidam, bio je instruktor
letenja. Sve mu je išlo dobro do poslednjeg dana kursa. Svaki slučaj na kojem je
radio bio je stopostotni promašaj. Niko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako slab
rezultat.
Međutim, Džim je video da drugima ide dobro, sve sami pogoci jedan za drugim.
Ako oni mogu, može i on; tako je napravio sopstveni plan za vežbanje kod kuće sa
svojom suprugom sa kojom je zajedno bio na kursu. Ona je isecala novinske članke
o povredama u nesrećnim slučajevima, a on je svako veče, na svom nivou,
pokušavao da radi na tim slučajevima - ona je davala njihova imena, godište, pol i
mesto stanovanja, a on je opisivao njhove povrede. Uporedo s tim, čitala mu je
imena sa "žutih stranica"15 a on je pokušavao da pogodi njihova zanimanja. Posle
šest meseci stopostotnih promašaja, uspešno je uradio prvi slučaj. A zatim još jedan,
pa još jedan. On je sada sa mnom u Laredu, odgovoran je za obuku instruktora
Kontrole uma, i jedan je od najpouzdanijih jasnovidaca. U stvari, Džim sada može
da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj nivo. To je sada deo njegove
svakodnevice.
Jedno veče, u Beti, ili spoljašnjoj svesti, Džim je pomagao razredu da prizove
savetnike. Video je ogromnog crnog čoveka obučenog u odeću protkanu zlatom, sa
širokom narukvicom od dragog kamenja, kako prilazi jednoj polaznici. Ona ga je
odbacila, on se približio drugom, a zatim nestao u njegovoj auri. Kada je vežba
završena, prva polaznica je rekla da ima samo jednog savetnika. Pojavilo se njih
dvoje, ali muškarac je bio Otelo; izgledao je suviše zastrašujuće. Drugi polaznik je
izjavio: "Ja sam dobio Otela za savetnika; nije odmah došao, nego se pojavio na
kraju vežbe."
Vi ne morate da budete istrajni koliko je to bio Džim Nidam - to je vrlo redak
slučaj - ali ako u vašem slučaju uspeh dođe kasnije, to ne znači da nemate dar
jasnovidosti. To jedino znači da vam je potrebno malo više vremena da biste postigli
uspeh.
15 Žute stranice u telefonskom imeniku sa imenima i adresama firmi (prim.prev.)

ČETRNAESTO POGLAVLJE
DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA
Otkrivati oboljenja kod osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje, ali
se mi nikada ne zaustavljamo na tome. U tela u koja projektujemo našu svesnost
takođe projektujemo i izlečenje.
Očigledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmerena
namerama našeg uma. Ako promenite ove namere i umesto što skupljate informacije
počnete da lečite, promeniće se i učinak energije.
Na koji način naše namere vezujemo za ovu energiju tako da ona postiže ono što
želimo? Sama namera, u svojoj čistoj formi, nešto je slično volji. Kao što sam rekao
u poglavlju o upravljanju navikama, sama volja je od male koristi. Kao što
otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajući ih, mi vizueliziramo stanje kakvo bismo
želeli - bez nenormalnosti. To je jasnovido izlečenje. Kao što vidite, vrlo
jednostavno.
Za mnoga lečenja koja ćete želeti da obavite neće biti neophodno da ovladate
tehnikom rada na slučajevima. Možete postati uspešan jasnovidi iscelitelj
jednostavno koristeći svoj mentalni ekran kao kod rešavanja problema. U stvari, čak
i kada ste u početnim fazama meditacije i vizuelizacije, možete postići neke
delotvorne rezultate. Mnoge životne mogućnosti nalaze se u nesigurnoj ravnoteži.
Uz jedan mali dodir vaga može pretegnuti u vašu korist. Ponekad, naravno, vaga je
već pretegnula i da bi se ponovo uspostavila ravnoteža, potreban je obučeniji
jasnovidac - što ćete postati. Ako čekate da u Kontroli uma postanete delotvorni
koliko vi to želite, da biste tek onda počeli sa jasnovidim lečenjem, izgubićete
dragocene prilike da pružite nekome pomoć.
Ja sam počeo s lečenjem mnogo pre nego što sam razvio Kontrolu uma, i u stvari,
mnogo ranije nego što sam imao utvrđenu metodologiju za lečenje. Isprobavao sam
metode, jedan za drugim, sa različitim rezultatima. Važno je da nisam čekao i da
sam ostvario značajan broj izlečenja - dovoljno da postanem poznat kao iscelitelj u
svom području duž granice SAD sa Meksikom. Mnogi su mislili da sam nadaren ili
da imam neke neobične moći; ja sam jednostavno čitao i vežbao dok nisam dobio
osećaj za to.
Jedno od mojih ranih izlečenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi.
Godine 1959. čuo sam za parohijskog sveštenika blizu Lareda kome su već petnaest
godina bolno oticala kolena. Često je bio vezan za krevet. Bolovi i nepokretnost nisu
bili jedino što je mučilo sveštenika - nije mogao da kleči pri služenju mise kada je to
ceremonijal zahtevao. Nadbiskup mu je odobrio izuzeće, ali nikakvo izuzeće nije
moglo ovog jadnog čoveka osloboditi osećaja da kompromituje sveti ritual.
Otišao sam da ga posetim. "Mislim da vam mogu pomoći", rekao sam. "Ja nisam
lekar, ali u proteklih dvanaest godina bavio sam se parapsihologijom i dobili smo
59
rezultate vrlo slične onima koji se postižu isceljivanjem verom, što je vama
poznato."
Čim je čuo reči: "Rezultati slični onima koji se postižu isceljivanjem verom",
sveštenik je počeo više da brine o meni nego o sebi.
"Parapsihologija? Nikada nisam čuo za takvu nauku. Nadam se da se ne baviš
nečim što naša Sveta Crkva ne bi odobrila."
Objasnio sam, najbolje što sam mogao, neke od principa parapsihologije koje
sam naučio i kako može doći do izlečenja. Izgleda da ništa što sam rekao nije
odgovaralo teološkom načinu mišljenja ovog čoveka. Obećao je da će o tome još
razmisliti i možda me jednom uskoro pozvati. Izraz saosećanja na njegovom licu i
osećaj neverice u njegovom glasu uopšte mi nisu davali nade da će mi se ikada
javiti. Ipak, znao sam da će se moliti da budem zaštićen od opasnosti koje su po
njegovom mišljenju toliko ozbiljne da su ugrožavale čak i njegov zavet.
Međutim, sveštenik mi se javio mesec dana kasnije i ja sam se opet našao pokraj
njegovog kreveta.
"Hose, vi znate da su čudni putevi gospodnji. Nekoliko dana posle vaše posete
dobio sam cirkular u kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jedan od braće iz
našeg reda. Našao sam celo jedno poglavlje posvećeno toj parapsihologiji koju ste
mi vi onomad objašnjavali. Sada mi je to malo razumljivije i spreman sam da vam
dopustim da oprobate svoj rad na meni."
Sedeo sam s njim preko sat vremena i pričao mu o onome što sam čitao i o
ponečem što sam uradio. Što sam bio duže s njim, sve mi se više dopadao. Konačno,
došlo je vreme za odlazak jer se umorio.
"U redu", rekao je, "kada ćemo početi s lečenjem?"
"Oče, već smo počeli." - "Ali, ne razumem, kako?"
"Ovo je stvar uma, oče, i dok smo razgovarali ja sam obavio početne radnje."
Ostatak posla sam završio te večeri kod kuće. Sledećeg jutra sveštenik se javio
telefonom i sa iznenađenjem i radošću u glasu saopštio mi je da je tokom noći došlo
do velikog poboljšanja.
Tri dana nakon moje posete mogao je da hoda i kleči, a od tada više nikada nije
imao osećaj nelagodnosti u kolenima. Čudo? Ne, savršeno prirodna pojava. Evo
kako sam to postigao.

U toku više od sata razgovora obojca smo bili duhovno aktivni i opušteni - dva
uslova koja pomažu isceljenju. Ono o čemu smo razgovarali doprinelo je njegovom
poverenju u parapsihologiju. U umnom radu, poverenje je isto toliko važno kao i
vera u religiji. U međuvremenu, počeo sam da ga vizueliziram u boljem
zdravstvenom stanju, i što je podjednako važno, osetio sam da mi se sve više
dopada. Ljubav je ogromna moć, želeo sam da i ona bude na našoj strani.
Učinio sam još nešto kao pripremu za ono što ću činiti kasnije te noći. Da bih
kasnije mogao da ga vizueliziram, počeo sam da proučavam sveštenika, njegovo
lice, stisak njegove ruke prilikom pozdrava, njegove različite izraze i manire, zvuk
60
njegovog glasa, sveukupni osećaj izazvan njegovim prisustvom. Ovo je bio "početni
posao".
Nekoliko sati kasnije, kada je sveštenik zaspao a ja se vratio kući, obavio sam
ostatak posla. Ono što sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga što sada radim.
Naučio sam da se jasnovida energija najdelotvornije prenosi kada je ugrožen
opstanak, kao što sam spomenuo u prethodnom poglavlju. Umesto da odem na svoj
nivo, kao što bih danas uradio, zadržao sam dah zamišljajući sveštenika savršeno
zdravim. Prošli su mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. I
dalje sam se držao slike sveštenika kao savršeno zdravog. U međuvremenu, moj
mozak je vrisnuo nekom vrstom umnog krika i energija toga vriska odnela je
brižljivo očuvanu sliku savršenog zdravlja tačno tamo gde je trebalo da ode.
Konačno sam udahnuo, uveren da je zadatak izvršen, i bio je. Metod koji danas
podučavam i koristim mnogo je lakši za jasnovica a podjednako je delotvoran.
Jednostavno naučite da s poverenjem koristite jasnu sliku na svom mentalnom
ekranu. Dopustite da vam izložim redosled korak po korak:
1. Od pomoći je, ali ne i neophodno, znati u kakvom je stanju osoba koju ćete
lečiti. Ovo možete saznati jasnovido ili objektivno, svejedno.
2. Uđite u vaš meditativni nivo i projektujte na mentalnom ekranu osobu onakvu
kakva jeste, sa svim bolestima koje je muče. Postavite na ekran drugu sliku - na levu
stranu, koja pokazuje da je nešto urađeno, da bi se rešio problem. (Ako niste
upoznali tu osobu i još niste spremni za praktičan rad na slučajevima, pokušajte
prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi vaša vizuelizacija bila što vernija.)
3. Sada projektujte na ekran - još više ulevo - živopisnu sliku te osobe kao
savršeno zdrave, pune energije i optimizma. U dubokoj meditaciji vi ste zaista
prijemčivi za sve što sebi govorite. Upravo ovaj trenutak je od presudne važnosti u
stvaranju ubeđenja da je slika sreće tog čoveka koju sada vidite, stvarnost - ne da
postaje stvarnost ili da će biti stvarnost - nego da jeste stvarnost. Razlog ovome je to
što je vaš um, na ovom meditativnom nivou, u Alfi i Teti, u sprezi sa uzrocima; u
Beti se uglavnom bavi posledicama. Vizuelizirajući sa ubeđenjem u Alfi i Teti, vi
uzrokujete. Ne obraćajte pažnju na to što izgleda da manipulišete vremenom
upotrebljavajući "jeste" umesto "biće". Na ovom nivou vreme je nešto drugo.
Vizuelizirajte željene rezultate kao da su već postignuti.
Među zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima, bez
obzira na kom smo stupnju znanja, bez obzira koliko smo pametni ili glupi,
garantuje da možemo učestvovati u izazivanju događanja zakonitih stvari uz pomoć
snage sopstvene želje, verovanja i očekivanja. Ovo je ranije i bolje rečeno, pre skoro
2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu: "Zato vam kažem: sve što ištete
u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti; i biće vam."
Dok vizuelizirate određenu osobu kao savršeno zdravu pojaviće se jedan izuzetno
prijatan trenutak kada ćete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato što je to
osećaj postignuća. Brojanjem od jedan do pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni
i osećajte se bolje nego ranije".
61
Što više vežbate ovu tehniku, dešavaće se lepše koincidencije, a vaša vera biće
čvršća, što će zauzvrat proizvesti još lepše koincidencije. Čim naučite da
upotrebljavate svoj mentalni ekran, možete početi sa izazivanjem ove lančane
reakcije.
Iako tehnike izlečenja preko vere i putem uma mogu biti različite, verujem da su
njihovi principi - i rezultati - isti. Rituali lečenja verom se razlikuju od jedne do
druge kulture, ali imaju isti dvostruki efekat: da stvore stanje dubljeg nivoa uma i da
podstaknu veru i očekivanje.
Mnogi iscelitelji upotrebljavaju metode koji ih iscrpljuju. Njihova energija
presuši, a ponekad izgube i na težini u jednoj seansi. To nije neophodno. U stvari,
metode Kontrole uma imaju suprotno dejstvo. Kada jednom iskusimo osećaj
postignuća doživljavamo uzlet - i to ne tanani, već vrlo jak - i zaista se "budimo"
osećajući se bolje nego ranije. Utvrdili smo da je isceljivanje drugih dobro i za
iscelitelja.
Mnogi iscelitelji veruju da sami sebe ne mogu izlečiti. Neki osećaju da će, ako to
samo i probaju, izgubiti svoju "moć". Mi smo mnogo puta dokazali da to nije tačno.
Mnogi, takođe, veruju da moraju biti u prisustvu osobe koju leče da bi na nju
"položili ruke". Za one među nama koji nisu lekari ili službenici zvanično priznatih
crkvi, ovo je ilegalno. A što je još važnije, kada su u pitanju širi zakoni, to je
nepotrebno. Isceljivanje bez prisustva obolelog deluje.
U razgovorima na časovima Kontrole uma često navodimo slučaj isceljenja
Centurionove sluškinje koju je Hrist izlečio na daljinu. Hrist nije video sluškinju,
već samo Centuriona koji mu je ispričao problem, "i njegova sluškinja je bila
izlečena istog trena".
Jedna mala primedba: da li ste primetili u našim običajima da, kada nešto
poželimo - lomeći jadac ili kada ugledamo zvezdu kako pada ili kada duvamo u
sveće na rođendanskoj torti - bivamo opomenuti da ne otkrivamo svoju želju. Ova
tajnovitost je mnogo više od obične dečje igre; smatram da se u tome krije neka
mudrost. Kada svoju želju - ili, da budemo precizniji, vizuelizaciju izlečenja -
držimo u tajnosti, time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije, možda je čak i
uvećavamo. Iz istog razloga ja i mnogi naši predavači savetujemo polaznicima da
svoj rad na izlečenju čuvaju za sebe. Kada je Hrist posle jednog od svojih isceljenja
rekao: "Postaraj se da to niko ne sazna", nije to bilo radi zataškavanja; njegovi su
razlozi bili dublji.

PETNAESTO POGLAVLJE
NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA
Poglavlja od trećeg do petnaestog koja ste do sada pročitali zamišljena su, kao i
kurs Kontrole uma, da vam pomognu da više koristite svoj um na poseban način,
kako biste rešili one probleme koji se javljaju u životu svih ljudi. Ono što ste
pročitali proističe iz više od trideset godina mojih proučavanja i eksperimenata. Kao
što možete videti, svoj rad sam održavao na vrlo praktičnom nivou, možda zato što
sam se rodio kao vrlo siromašan i život me je od početka suočavao sa praktičnim
problemima.
Međutim, na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmatrati mnoga otkrića
koja su me oduševila. Zbog velikog uticaja koji je na mene imala literatura koju sam
čitao, učeni saradnici, a možda ponajviše vrlo bogata hrišćanska tradicija, ne mogu
se pohvaliti da su ove misli previše originalne.
Jedna od stvari koja me je zaprepastila bila je da ništa od onoga što sam otkrio
kao stvarno delotvorno nije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim
uverenjima. Na nesreću, odnos između nauke i religije vekovima je bio vrlo
nelagodan. Ovo nikada nisam lično doživeo. Još više me je zapanjilo to što moja
otkrića nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religijom kao ni sa bilo kojim
utvrđenim pogledom na svet. Među onima koji su sa oduševljenjem završili kurs
Kontrole uma nalaze se ateisti, protestanti, katolici, Jevreji, muslimani, budisti i
hinduisti, zajedno sa naučnicima i studentima veoma različitih disciplina.
Da li to znači da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vrednosti? Nisu
li tehnike koje sam razvio ni dobre ni loše, kao tablica množenja? Rekao sam da ću
se u ovom poglavlju baviti teorijskim razmatranjima, ali u ovoj tački imam neka
čvrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti logikom. Dozvolite da ovo izrazim
u obliku katihizisa:
1. Postoje li zakoni u univerzumu? Naravno - nauka ih otkriva.
2. Možemo li kršiti te zakone? Ne. Možemo skočiti s vrha zgrade i poginuti, ili se
ozlediti, ali time nećemo povrediti zakone, već sebe.
3. Može li univerzum razmišljati o sebi? Znamo da bar jedan njegov deo to
može: mi. Zar nije razložno zaključiti da to može i celina?
4. Da li je univerzum ravnodušan prema nama? Kako bi mogao da bude? Mi smo
njegov deo i uzajamno se prožimamo.
5. Da li smo mi u suštini dobri ili loši? Kada smo u najbližem dodiru sa samima
sobom - u meditaciji - nismo sposobni ni za kakvo zlo, već za svekoliko dobro.
Da nije bilo mojih eksperimenata koji su dokazali tačku pod brojem 5, ja i moj
pogled na stvarnost bili bi u potpunosti drugačiji.
63
Najbolja definicija stvarnosti koju sam ikada čuo jeste da je to jedan zajednički
san. Mi imamo samo nejasne nagoveštaje o tome šta je ona u stvari. Ono što
opažamo kao i način na koji to činimo umnogome nam idu na ruku. Udaljene stvari
nisu zbilja manje kao što ni neke tvrde stvari nisu zaista čvrste.
Sve je energija. Razlika između boje i zvuka, između kosmičkog zraka i
televizijske slike jeste u frekvenciji, ili šta energija radi i kojom brzinom. I materija
je takođe energija, kako saznajemo iz E=mc2 - to je energija koja radi nešto drugo, u
nekom drugom obliku. Zanimljivo je da u svetu suprotnosti: gore i dole, crno i belo,
brzo i sporo - za energiju ne postoji suprotnost. To je stoga što ne postoji ništa što
nije energija, uključujući vas i mene i sve što mislimo. Mišljenje i troši i stvara
energiju, ili da budemo precizniji, ono je preobražava.
Sada možete shvatiti zašto pravim malu razliku između misli i stvari.
Mogu li misli uticati na stvari? Naravno, energija može.
Mogu li misli uticati na događaje? Naravno, energija može.
Da li je vreme energija? Moja razmišljanja o ovom su krajnje hipotetička jer
vreme nam pokazuje toliko različitih lica. Osmotrimo li ga na jedan način
pomišljamo da ga vidimo jasno, a već na drugi pogled izgleda sasvim drugačije.

Da bismo vezali pertle ili prešli preko ulice biće bolje da o vremenu razmišljamo
kao o nečemu što iz prošlosti pravolinijski teče kroz sadašnjost i uvire u budućnost.
Moramo ovako o njemu misliti kako bismo obavljali svakodnevne poslove, kao što
nam je još uvek lagodno da mislimo kako sunce izlazi i zalazi, kao da nije dokazano
da je Kopernik bio u zabludi. Iz ove perspektive možemo se sećati prošlosti,
doživljavati sadašnjost i, ako je uopšte moguće, neizvesno gledati u budućnost.
To nije tako iz druge perspektive. U Alfi i Teti možemo gledati u budućnost kao i
u prošlost. Predstojeći događaji bacaju unapred svoje senke, a mi se možemo obučiti
da ih vidimo. Ova sposobnost je poznata kao sada cenjena reč - prekognicija. Mnogo
su je manje poštovali kada sam ja dobio na meksičkoj lutriji.
Ako u Alfi i Teti budućnost možemo videti ovde i sada, ona mora kao
prethodnicu poslati neku vrstu energije u koju se možemo uključiti. Da bi vreme
moglo da pošalje bilo kakvu energiju, bilo gde, ono i samo mora biti energija.
Pre mnogo godina, u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom, otkrio sam
nešto prilično čudno o tome kako opažamo vreme. Kada sam svoje dvoje dece
izlagao starosnoj regresiji - vraćajući ih kroz vreme - ako bi promena prizora iz
sadašnjosti u prošlost počela isuviše naglo, oni bi se zateturali na svoju desnu stranu
baš kao što poletimo napred u autobusu kada naglo zakoči.
Putujući unazad kroz vreme, deca su osećala da putuju u svoju desnu stranu.
Kada sam ih vratio u sadašnjost i zaustavio, dogodilo se suprotno: nagnuli bi se
ulevo. Ovo su potvrdili mnogi moji raniji eksperimenti sa različitim osobama.
Kasnije, kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom meditacijom, želeo sam da
naučim kako da se subjektivno krećem napred i nazad kroz vreme. Okrenuo sam se
licem prema istoku jer orijentalne discipline naglašavaju da nebo treba tako gledati,
a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale strane sveta. Onda sam se
64
zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme, ako bih - rukovodeći se svojim
eksperimentima pod hipnozom - stavio budućnost sa leve, a prošlost sa desne strane.
Na ovoj planeti sunce donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. Da sam za
vreme meditacije okrenut jugu, istok bi bio sa moje leve strane, a zapad sa desne,
čime bih bio usmeren ka planetarnom protoku vremena.
Jesam li zaista otkrio smer proticanja vremena na zemlji ili nisam, ne znam;
zasigurno znam samo da se, otkako sam počeo da se okrećem ka jugu, bolje
orijentišem u vremenu i lakše se kroz njega krećem.
* * *
Pozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. U ranijim poglavljima nekoliko
puta sam pominjao Višu Inteligenciju. Da li je ovo neki moj neobavezan način
obraćanja Bogu? Ne mogu da dokažem ono što ću upravo reći; moram govoriti
polazeći od vere. Moj odgovor je ne, ja pod Višom Inteligencijom ne
podrazumevam Boga. Upotrebljavam velika slova za te reči jer sam pun poštovanja,
ali za mene ona nije Bog.
Čini se da sve što univerzum radi, radi vrlo delotvorno - bez rasipanja. Kada
stavim jednu nogu ispred druge, ne mogu da verujem da je jedna od Božjih
preokupacija da pazi da se ja ne sapletem, niti da je to briga Više Inteligencije; to je
moja briga. Genetski sam programiran da naučim da hodam; to je Božje delo. Sada
kada sam to naučio, rutinski koraci zavise od mene.
Međutim, neki koraci u životu nisu rutinski i da bih doneo odluku može mi
ustrebati informacija koja se ne može dobiti putem pet čula. Za ovo se obraćam
Višoj Inteligenciji. Ponekad mi je potreban opšti savet od transcendentnog značaja.
Za ovo se obraćam Bogu. Molim se.
Vidim različite nivoe inteligencije kao kontinuum, od nežive materije preko
biljaka, životinja, do čoveka i Više Inteligencije i konačno do Boga. Verujem da sam
naučno pronašao načine za komunikaciju sa svim nivoima, od neživog do Više
Inteligencije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim uslovima i dokazao ih
kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjizi ili ode na kurs Kontrole
uma može ih ponovo primeniti. To je ono što podrazumevam pod "naučnim". Veći
deo ostalog je mudrovanje i vera; ali ne i ovo.
Evo još samo jednog mog razmišljanja: iz perspektive naše duge istorije mi,
ljudi, samo što smo završili jedan stadijum evolucije. To je bio razvoj našeg mozga.
S tim je sada završeno, to je gotovo; imamo sve moždane ćelije koje je trebalo da
dobijemo. Sledeći stadijum je već u toku: razvoj našeg uma. Uskoro će ono što se
sada smatra posebnim jasnovidim mogućnostima biti uobičajeno za sve, kao što je
danas za one koji su završili kurs Kontrole uma i čitaoce koji slede uputstva u ovoj
knjizi.
Iz ovih razmišljanja možete videti da imam određen pogled na svet i na suštinu
istine i stvarnosti. Sada je potpuno ispravno da upitate: da li se slični pogledi javljaju
i kod ljudi koji završe kurs Kontrole uma? Ne, daleko od toga. Dozvolite da vam
dam jedan primer.
Među onima koji ostanu najprilježniji u vežbama Kontrole uma iznenađujući je
broj onih koji postaju vegetarijanci. Hari MekNajt, moj bliski saradnik, odskora je
vegetarijanac. Ja još uvek uživam u dobrom bifteku.

ŠESNAESTO POGLAVLJE
KONTROLNA LISTA
Kada ovladate svim tehnikama koje sam izložio - ako ste poput većine diplomaca
Kontrole uma - možete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam najviše
odgovaraju, a ostale zapostaviti. Veštinu i dobre rezultate možete lako ponovo
postići uz brži pregled onih tehnika koje ste možda zapostavili.
Da bih vam uštedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od trećeg do
četrnaestog poglavlja.
1. Kako da naučite da ujutru meditirate 32
2. Kako da iziđete iz svog meditativnog nivoa 33
3. Kako da meditirate u bilo koje doba dana 33
4. Prvi korak vizuelizacije: vaš mentalni ekran 34
5. Prvi korak dinamičke meditacije 37
6. Kako da rešavate probleme putem meditacije 41
7. Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno prisećanje 48
8. Koraci ka Brzom učenju 51
9. Kako pamtiti snove 60
10. Kako da odsanjate rešenje problema 60
11. Kako da se oslobodite neželjenih navika 71
- prekomerne ishrane
- pušenja
12. Kako da funkcionišete jasnovido 72
13. Kako da lečite pomoću jasnovidosti 78
14. Kako da sami sebe izlečite 79
15. Kako da popravite svoj brak 89

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA
U nekoliko prethodnih poglavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna
uputstva kako se može upotrebiti. Možete videti da su kod Kontrole uma prisutni
vrlo duboki nivoi svesti i, kao i mnogi drugi, i vi se možete upitati da li se suočavate
s bilo kakvim opasnostima dok istražujete, možda prvi put, moćne dubine
sopstvenog uma.
Hose i njemu bliski u upravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosadašnje
iskustvo pokazalo da pozitivni učinci vežbanja nisu praćeni bilo kakvim "neželjenim
sporednim efektima", da upotrebimo medicinski izraz. Drugim rečima, koliko je
poznato Hoseu i njegovim kolegama, niko ko je bio na kursu nije zbog njega dospeo
u lošije stanje.
Jedan od diplomiranih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je
sigurnost Kontrole uma putem testa kiselosti. Reč je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr.
Clancy D. McKenzie), istaknutom filadelfijskom psihijatru i psihoanalitičaru,
direktoru Filadelfijske službe za psihijatrijske konsultacije i članu Filadelfijskog
psihijatrijskog centra koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takođe dugo
proučavao jogu i druge meditativne discipline, biofidbek i parapsihologiju.
U sklopu proučavanja na ovom polju, upisao se na kurs Kontrole uma 1970.
godine. "Želeo sam da vidim da li zaista podučavaju jasnovidosti, kao što su mi to
preneli neki moji pacijenti kojima je kurs koristio. Uverio sam se da tu ima nečeg od
jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i razmišljanja da bih to dalje
istraživao." Još dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma: jedan
komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karijere i nešto što se desilo na jednom
času Kontrole uma.
Frojd je rekao da u psihoterapiji budućnosti najviše obećava pravac koji će
pokrenuti energije pacijenta. Dr. MekKenzi je jasno video ljude kako na času
Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu ni predpostavljali da ih poseduju.
Ali, još nešto je primetio na ovom času: "Od trideset osoba, troje je bilo
emotivno uznemireno, a tu je bila i četvrta, čija je stabilnost dovedena u pitanje. Šta
je bio razlog? Da li kurs ubrzava duševne bolesti ili su oni bili bolesni i pre dolaska?
Da li su moji neurotični pacijenti kojima je kurs koristio samo imali sreće?"
Najpraktičniji način da se to sazna, razmišljao je, bio je da se ljudi testiraju pre i
posle kursa. Test se sastojao u pažljivom posmatranju psihološki najranjivijih. Tako
su se on i kolega Dr. Lens S. Rajt (Lance S. Wright), profesor psihijatrije na
Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istraživanje. Za sledeće četiri i po godine, 189
psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. Da bi test
bio uverljiviji, primenili su još podrobnije istraživanje na onima iz grupe koji su bili
68
psihotični ili na granici psihotičnosti, kao i onih koji su se oporavili od psihoza. Njih
je bilo 75.
Zbog već zapaženog korisnog učinka kursa na zdrave ljude, za Dr. MekKenzija i
Dr. Rajta rezultati ovih testova nisu bili iznenađenje. Psihijatrijskim pacijentima
stalno se poboljšavalo mentalno zdravlje.
Onima koje interesuje stroga racionalnost i precizna kontrola naučnog
istraživanja, evo nekih detalja. Od 75 pacijenata iz grupe neuravnoteženih, 66 su bili
pacijenti Dr.MekKenzija. Stoprocentno su predstavljali njegove psihotične i
pacijente na granici psihotičnosti koji su želeli da pohađaju kurs.
Na početku istraživanja, pacijente su oprezno slali jednog po jednog, kako bi ih
izbliza pratili u slučaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. Pored
toga, prema rečima Dr. MekKenzija, slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih
perioda". Kasnije je otkrio da pacijente može da šalje i dok su u manje stabilnim
periodima; četvoro je otišlo u vreme svojih aktivnih deluzija. Još kasnije, mirno je
slao po nekoliko neuravnoteženih pacijenata istovremeno, neki put šest ili više njih.
Kao deo istraživanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve
promene može da prouzrokuje. Test "The experiential world inventory" sadrži 400
pitanja koja treba da odmere kako pojedinac opaža stvarnost - slično čuvenom
Roršahovom testu pomoću tablica sa mrljama mastila i boja, ali u pisanoj formi.
Razlika između rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatično
poboljšanje u opažanju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao pad.
Osoba čiji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodišnji katatonični
shizofreničar koji je - prvi put u životu - prestao da uzima lekove i počeo da izlazi s
devojkom. "Klinički", zaključio je Dr. MekKenzi, "imao je više emocionalne
energije i bolje je izgledao dok je išao na obuku. Međutim, izlasci su stvorili konflikt
i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna."

Naravno, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom - mnogi godinu i više - što je
Dr. MekKenziju dalo izuzetnu priliku da uoči kakve su stvarne kliničke promene
nastupile posle kursa. Evo nečeg od onoga što je pronašao:
Jedan tridesetogodišnji pacijent, shizofreničar, ranije je verovao da mu neko
telepatski šalje naredbe da nekoga ubije. Srećom, nikada nije uspeo da nađe pravu
osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put je bio u stanju da razgovara o svojim
deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila mnogo veća i imao je jasnije
poglede na život. Uskoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. "Njegova
sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohađanjem kursa", objasnio je
Dr. MekKenzi.
Od dvadesetosam pacijenata koji boluju od različitih oblika depresije
(involutivne, psihotične, shizo-afektivne i manično-depresivne) dvadesetšestoro se
osećalo bolje posle kursa. Druga dvojica, koja su izvestila da se osećaju još
depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku, već su, kao i ostali,
bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoče.
69
Dvadesetjednogodišnja devojka je odlučila da izvrši samoubistvo i bila je u
ranom stadijumu akutne psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, što god da
uradi, ne može pomoći; izvršiće samoubistvo u svakom slučaju. On joj je preporučio
da pohađa kurs. Do kraja nedelje bio je "krajnje zaprepašćen; ona je reagovala bolje
nego bilo koji drugi pacijent. Bila je to jedna od najdramatičnijih remisija koje sam
ikada video."
Pronašla je novi mir, bila je racionalnija i njene misli više nisu jurile čas u
jednom čas u drugom pravcu. Podjednako je važno da je veći deo njenog
pesimističnog tereta nestao. U kliničkom izveštaju, Dr. MekKenzi i Dr. Rajt kažu:
"Hospitalizacija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire. Ponovila
je kurs dve nedelje kasnije i poboljšanje je ponovljeno. Promene su bile dramatične;
sledećih šest meseci bila je u stanju da bolje sarađuje u terapiji". Godinu dana
kasnije, Dr. MekKenzi je smatrao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja.
Psihoze su, naravno, ozbiljni mentalni poremećaji. Neuroze su mnogo manji
poremećaji. Od 189 pacijenata koji su pohađali kurs Kontrole uma, 114 su imali
samo neurozu. Svima je kurs koristio.
Sumirajući svoje kliničke nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su
zapisali:
"Oni koji su posle obuke nastavili da vežbaju Kontrolu uma bili su u stanju da
njome uveliko izmene svoj život, čak i oni koji nisu vežbali mogli su da je upotrebe u
vreme kriza, kada su morali da se suoče sa stresom ili kada su morali da donesu
važne odluke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo širenja svesti, otkriće da mogu
upotrebiti svoj um na različite načine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se uvećao
i većina je osetila jaču emocionalnu energiju.
Grupa neuravnoteženih takođe je pokazala impresivnu kliničku promenu. Samo
se spomenuti dvadesetdevetogodišnjak koji je tek počeo da izlazi još više uznemirio,
a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. Mnoge apatične osobe malog ili gotovo
bez emocionalnog odziva, prvi put su se nečim oduševile. Izgledalo je da zaista
posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i poboljšanje u reakcijama.
Imali su pozitivniji stav prema svojoj budućnosti a neki su bolje razumevali svoje
psihotičke procese. Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili manje deluzivni posle
obuke.
Smanjena je napetost a uvećano opuštanje. Pacijenti su naučili da se oslone na
sopstvene snage da shvate, suoče se s problemima i reše ih, a sposobnost da to sve
urade dala im je više sigurnosti."
Kako su svi sem jednog od 189 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi
zaključuje da je kurs više nego siguran i od koristi; može biti bezgranično koristan
kao sastavni deo psihoterapije. Sada skoro svi njegovi pacijenti pohađaju kurs. Neki
od njih su uz pomoć tehnika Kontrole uma skratili trajanje svoje terapije za dve
godine.
70
Jedna od tehnika, Kontrola snova, "može se pokazati kao jedan od glavnih
proboja u psihijatriji. To je brz i pouzdan način za razumevanje i rešavanje
problema."
Upućen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u načinu na koji
frojdovci tumače spontane snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma
tumače svoje programirane snove. "Želja u frojdovskom snu postaje želja za
odgovorom", objašnjava. Međutim, on upozorava: "Neophodno je obezbediti da
nesvesna želja sna ne istisne svesnu želju za dobijanjem odgovora."
Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod Dr. MekKenzija pozvala ga
je da mu javi da će biti smeštena u bolnicu usled bolova u grudima i stomaku. On joj
je rekao da umesto toga dođe na psihijatrijsku kliniku. Poziv ga nije iznenadio. Još
je ranije primetio šta se približava. Njeno mentalno stanje se pogoršavalo.
Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da programira san tako da
dobije odgovor na četiri pitanja: U čemu je problem? Gde je? Šta je njegov uzrok?
Kako ga se mogu osloboditi?
Evo šta je sanjala: zajedno sa mužem i njihovo troje dece vozila se vijugavim
putem. Počeo je da pada sneg i kola su skliznula s puta. Uskoro, kola su bila
prekrivena snegom. Muž joj je rekao da ugasi motor; zatim je došlo osmoro ili
desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo troje dece je
nestalo.
Nešto dalje, put je postajao slepa ulica. Drugi put se nastavljao pod pravim
uglom na drugi put, opet pod pravim uglom, koji je opet vodio u još jedan put -
autoput, takođe pod pravim uglom.
Pošto je čuo njen san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i
zamolio je da nacrta mapu "vijugavog puta". To je i učinila i, sasvim sigurno, put je
prilično sledio tok ljudskog crevnog trakta - u odgovarajućoj proporciji. Štaviše,
kasniji medicinski pregledi su pokazali poremećaj u tački koja je tačno odgovarala
mestu na kome su kola skliznula s puta - tamo gde tanko crevo prelazi u debelo.
Drugim recima, san ove žene (koja skoro ništa nije znala o anatomiji ne završivši ni
srednju školu) tačno je ukazao na poremećaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara
dugog ljudskog crevnog trakta.
I još nešto: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mlečni proizvod koji je
prouzrokovao uznemirenje creva i na neki način izazvao poremećaj.
Savet njenog muža da isključi motor bio je - ponovo simbolično - najbolji savet
koji je mogla dobiti: značio je "zatvori dovod goriva telu; prestani da jedeš".
Osam ili deset osoba koje su ih otkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo
može predstavljati lečenje dodirom ili hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio je
ispunjenje želje. Želela je da joj se sklone s puta kako bi više muževljeve pažnje
imala za sebe.
Dr. MekKenzi ju je prebacio u bolnicu jer je takav crevni poremećaj zahtevao
neodložnu hiruršku intervenciju. Međutim - naoružana razumevanjem svog sna i
znanjem o premoći uma nad telom koje je dobila na časovima Kontrole uma, i
71
očekujući, osim toga, operaciju - počela je da se oslobađa poremećaja. Jedan sat
nakon što je Dr. MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrđena u
bolnici, ona se potpuno oslobodila poremećaja i operacija joj nije bila potrebna.
Njen hirurg je bio zapanjen.
Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova žena već imala četiri puta u poslednjih
dvadeset godina operacije usled crevnih poremećaja, i njen hirurg mu je rekao da je
to svaki put bilo na istom mestu. Izgleda da je ona naučila da prouzrokuje bolest kad
god je to bilo psihološki potrebno.
Drugom prilikom, osamnaestogodišnja ćerka ove žene došla je kod njega zbog
problema - bila je u drugom stanju ali ne i udata. "Zaboga, šta da radim?", upitala je.
Opet je savetovao da se do odgovora dođe putem Kontrole snova. U njenom snu se
pojavio jedan muškarac. On je rekao: "Rodi dete, sačekaj tri godine, udaj se, a zatim
se preseli u drugu državu."
"Ja joj nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda
među tinejdžerima je 80%, tako da je tri godine čekanja kod kuće bilo logično. Taj
čovek je bio prava osoba za nju, ali za uspešan brak bolje bi bilo da odu dalje od
kuće i roditelja."