SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA

SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA

Kreativna imaginacija

Svi ste videli ruske babuške, drvene, obojene lutke, različitih veličina, koje se uklapaju jedna u drugu. Stvarnost je višeslojna, kao te lutke, u kojoj svaki sloj obuhvata više slojeva i tako u beskraj. Stvarnost je beskrajna. Ako posmatrate jedan sloj stvarnosti on je ograničen prirodom vašeg ograničenog pogleda. Čini se kao da je on jedina stvarnost. Za višeslojnost stvarnosti važi princip relativnosti. Na njega se odnosi ona nedoumica sadržana u pitanju kojom brzinom se kreće insekt dok leti deset kilometara na sat u autobusu koji juri osamdeset kilometara na sat. Astrologija je relativna disciplina objašnjavanja ljudskog ponašanja, jer objašnjava samo jedan nivo realnosti. Ona govori o sudbini kao neminovnom planu odvijanja života pojedinaca i naroda. Astrologija je egzaktna samo kada tumači prošle živote i događaje, ako je primeni vrstan astrolog. Kada govori o budućnosti ona je krajnje relativna. Ne retko može biti destruktivna zbog implantiranja informacija u prostor svesti, koje mogu da reprogramiraju ljudsko ponašanje u neželjenom pravcu. Pitanje slobode i nužnosti u životu čoveka je oduvek opsedalo ljude, ali nedoumica je ostala kao konstanta svih razmišljanja. Ponekad nam se učini da slobode ima, a ponekad da se sve odvija protiv naše volje. Hegel je govorio da je sloboda saznata nužnost. Tako definisana sloboda i nije neka sloboda. Ne bi život imao takvu draž, aromu i ukus kad bi bio čista mehanika, beskrajni niz uzroka i posledica. Postoje uzroci i posledice događaja ali postoji i naduzročni princip života, realnosti, postojanja i nepostojanja.

Tvorac je uzrok i naduzrok

Šopenhauer je razmišljao o tom naduzročnom principu u svojoj knjizi Svet kao volja i predstava. Čak je rekao da ko istinski razume naslov te knjige, ne mora dalje ništa da čita. U njemu je sve sadržano i njime je sve rečeno. Kad izađete iz tog malog univerzuma svoga uma i širom otvorenih očiju gledate i osećate svet oko sebe ne možete poreći da postoji čudesna, beskrajna kreacija. Podrazumevamo da ona jeste, ali se retko ko upita čija je ona. Ona je nečija predstava nastala iz nečije volje. Naduzročni princip je živo, inteligentno biće, koje zna tajnu stvaranja. Ne treba dokaz za ovu tvrdnju. Sve to čudesno, raznoliko mnoštvo oko nas je samo po sebi dokaz. I ljudsko biće je njegova tvorevina. To vidimo na osnovu postojanja dve volje i inteligencije u istom čoveku. Kad se posečemo, krv počne da curi iz rane i što se tiče našeg znanja, sigurno bi sva iscurila da ne postoji čudesni mehanizam zgrušavanja krvi, za koji mi ne znamo kako se odvija.Taj mehanizam je proizvod neke superinteligencije u nama koja prevazilazi našu moć razumevanja. U svakom čoveku postoji mnogo takvih dvostrukih procesa koji su odraz naše ograničene, pojedinačne inteligencije i neke opšte, superinteligencije, kao što su rađanje, rad srca, gledanje, pamćenje, umiranje i ko zna šta sve ne. Ljudi su bića nastala prožimanjem pojedinačne inteligencije i super inteligencije. Francuski hirurg Diboa je u svojoj ordinaciji istakao slogan - "lekar rane vida, a Bog ih leči", što je svojevrsno priznanje ograničene moći čoveka prema moći superinteligencije. Negde u bibliji piše da je Bog stvorio čoveka na svoju sliku i priliku.Ta slika i prilika se odnosi na njegovu inteligenciju i volju. To je ono što je zajedničko i Tvorcu i čoveku.

Najčudastvenija je tajna stvaranja. Stvaranje iz ničega je najveća tajna. Stvaranje iz praznine je odlika Tvorca. Nemojte da se pitate kako.To je tako. To je krajnja istina. Isto to rade i ljudska bića. Ona u praznini svoje svesti zamisle misao ili sliku i dodaju joj najrazličitije detalje koje hoće. Po tome su ljudi stvoreni na sliku i priliku svoga Tvorca. Dakle, svest i mašta kao funkcija ili izraz svesti su zajedničke odlike čoveka i njegovog Tvorca. Ričard Bah u svojoj knjizi Iluzije govori upravo o tome. Mašta stvara čuda, a potom dolazi vera. Vera oslonjena na autoritet nekog drugog čoveka nije funkcionalna. Samo vera proizašla iz znanja i razumevanja kako život funkcioniše je autentična vera.To je vera proistekla iz ubeđenja bez ostatka, bez trunke sumnje. Vera koja ima 0,000..1% sumnje nije vera. I stinska vera može da se rodi samo iz najdubljeg razumevanja odnosa između pojedinačnog i Opšteg. Ono što nas povezuje sa vrhunskim principom života je moja i tvoja svest o svesti i mašti. Drugim rečima kanal komunikacije Opšteg i pojedinačnog ljudskog bića je svesna mašta. Mašta je stvaralačko oblikovanje i preoblikovanje ideja, slika, i oseta. Naše poimanje realnosti ide do granice razumevanja kako teče proces mašte .Ali mi ne razumemo kako iz praznine koja je ništa nastaje nešto, kao što je ideja, mentalna predstava ili oset. Pogotovo ne razumemo i ne verujemo da se tvorevine duha mogu materijalizovati u neki događaj, pojavu ili odnos. Zbog tog nerazumevanja mi ne verujemo u efekte materijalizacije procesa imaginacije. Zanemarujemo ono što nam se događa u sopstvenom umu, ali to ne znači da se i dalje ne odvijaju tokovi mašte ispod nivoa svesti.

Svet je satkan od mašte


I ispod nivoa svesti, mašta svakog čoveka oblikuje i preoblikuje sadržaje svesti, misli, osećanja, slike i senzacije. Izvor mašte je večno nepromenljiv, ali može da se odene u ruho svojih maštarija. Iskonska svest ili istinsko Ja može toliko da se poistoveti sa svojim imaginacijama da zakloni i zaboravi svoju pravu prirodu, bezvremenost i neuništivost i volju. Kao što je pisao čuveni kineski midrac Čuang Ce, ta poistovećenost može ići do tih granica, da kada sanjate da ste leptir i potom se probudite kao čovek, nije apsolutno sigurno da li je to čovek sanjao da je leptir ili to leptir sada sanja da je čovek. Tolika može biti snaga imaginacije. Mašta je stvaralačka sila i moć Multiverzuma. Ona oblikuje život pojedinca, naroda i čovečanstva. Ona je pokretač ljudske sudbine. Sudbina je proizvod nesvesnog i spontanog toka imaginacije koji se odvija bez kontrole njenog gospodara, istinskog Ja ili iskonske svesti. Nasuprot sudbini postoji sloboda. Sloboda nastaje kao proizvod svesnog toka oblikovanja sadržaja svesti. Naš cilj je da živimo našu pravu prirodu, da upražnjavamo svesno i voljno upravljanje procesom imaginacije. Da budemo gospodari nad svojom maštom, a ne njeni robovi. Svi se mi, neko češće, neko ređe, pitamo šta je to što stvara sve što vidimo oko sebe. Kažu da je to neko Biće nad bićima. Ostaje nam samo da verujemo u to. Pitamo se kako Ono stvara. Kažu da to radi svojom voljom i maštom. Ostaje nam da verujemo ili da ne verujemo. Ali postoji nešto što možemo da proveravamo i eksperimentišemo. Naša mašta. Da li stvarno važi poruka iz biblije da je Bog stvorio čoveka na svoju sliku i priliku? Vera bez razumevanja ne omogućava čoveku razvoj svesti. Jedino kroz istraživanje i eksperimentisanje možemo ispitati istinsku vrednost tvrdnje da je Tvorac stvorio čovekovo biće na svoju sliku i priliku. Nije Isus mislio samo na sebe, kada je govorio Ja i moj Otac smo jedno. Govorio je da se to odnosi na sva ljudska bića.

Poučeni svojim iskustvom trpljenja, stradanja i razočarenja, mi sumnjamo da smo sinovi Oca. Zbog prošlih iskustava ne možemo da razumemo kako se moja i tvoja mašta može pretvoriti u nešto konkretno, opipljivo, vidljivo ili materijalno. Nije nam dovoljna tvrdnja da su loša iskustva takođe materijalizacije naše mračne i destruktivne mašte. Ubeđeni smo da su naša loša iskustva posledice udesa, sudbine, slučaja ili nekog drugog. Jednostavno, ne razumemo kako nastaje materijalizacija. Kad bi smo uspeli da to shvatimo! Materijalizacija nije konačna datost. Drugim rečima, ništa što materijalno postoji nije oduvek takvo bilo, niti će zauvek takvo postojati. Jedina konstanta u Univerzumu je promena. To znači sve se nalazi u neprekidnom toku ili kretanju. Univerzum je neprekidni tok. Energija je drugo ime za kretanje. Univerzum je beskrajni okean energije. Iz tog opažanja sledi da su objekti i forme samo usporeni tokovi energije. Gustav Teodor Fehner, profesor fizike iz Lajpciga je još u devetnaestom veku tvrdio da su atomi, kao najmanji elementi materije žarišta energije. Albert Ajnštajn je decidirano rekao da su materija i energija jedan te isti fenomen, ali ljudima kao posmatračima, zbog, prostorom i vremenom ograničenog opažanja, izgledaju kao različiti fenomeni. U toj činjenici možemo tražiti odgovor na pitanje kako čovekov um kao jedan vid energije može stvoriti neku materijalnu pojavu. Um to radi primenjujući principe održanja energije, sile privlačenja i sile odbijanja. To su već iskustvom registrovani i očigledni procesi. Um kao energetski fenomen podleže istim principima funkcionisanja prirode. Um može da privlači i odbija druge materijalne fenomene, pre svega druge umove. Magnet ne privlači sve materijale, nego samo neke. Za razliku od magneta koji ima selektivnu snagu privlačenja i odbijanja, ljudski um ima i selektivnu i neselektivnu moć privlačenja i odbijanja.

Želja je energija stvaranja


Proces stvaranja sadržaja svesti, ideja, mentalnih predstava i oseta iz "supstanace" svesti je početak svakog stvaranja. On se aktivira iz žarišta energije, koji se na psihološkom planu identifikuje kao želja. Drugim rečima, želja je početak svakog stvaranja. Gde nema želja i potreba nema ni stvaranja. Želja je stvaralačka energija koja navire iz suptilnog polja svesti. Svaki čovek ima u svom biću željoteku želja. Neki autori taj sloj ljudskog bića nazivaju astralno telo. Ako se čovek nalazi u nestvaralačkom stanju to znači da je blokirao izražavanje želja. Prvi korak u stvaranju je pretraživanje astralnog tela i prepoznavanje svojih želja. Čim dođe do identifikovanja želja u umu se spontano formira mentalna predstava cilja želje. Cilj je poispoljena projekcija želje u spoljašnjoj realnosti. Svaki stvaralački proces se sastoji od pokretačke energije ili želje, a zatim iz cilja koji se želi dostići i imaginacije kao procesa zamišljanja i preobražavanja toka svesti na relaciji želja-cilj. Ovako opisana kreativna imaginacija je bazični proces svake vrste stvaranja. Svaki ljudski artefakt je nastao kroz određeni tok stvaralačkog zamišljanja. Maštanje je stalni proces umne aktivnosti koji se odvija ili nesvesno ili svesno. Kada je maštanje nesvesno, tada se formiraju tvorevine uma nad kojim čovek nema kontrolu i koje dovode do materijalizacije neželjenih ciljeva. Termin neželjeni cilj deluje paradoksalno. Kako čovek može da ostvari nešto što ne želi? U psihološkim istraživanjima i u svakodnevnom iskustvu otkriven je jedan fenomen svesti koji se naziva efekat paradoksalne intenicije ili efekat obrnute namere. To je evidentni ali i začuđujući doživljaj da nam se dešavaju baš oni događaji, pojave i stanja koje ne želimo. Zašto se on dešava? Zbog dualne prirode fenomena želje.

Svaka želja, kao energetski fenomen ima dvostruku prirodu, odnosno ima svoj pozitivan i negativan pravac kretanja. Kada nešto želimo, mi istovremeno nešto ne želimo. Na primer, želimo da budemo zdravi, a istovremeno ne želimo da budemo bolesni. Ako obratimo pažnju na bolest, tada bolest postaje cilj, u ovom slučaju cilj obraćanja pažnje.Usmeravanje pažnje je neprekidni proces ulivanja energije u mentalnu predstavu bolesti koju želimo da izbegnemo. Zbog zakona o održanju energije i zakona privlačenja mentalna predstava bolesti se počinje materijalizovati dok se ne pretvori u neku konkretnu formu bolesti. Tako se materijalizuje svaki nesvesni proces paradoksalne intencije koji traje u dovoljno dugom vremenskom periodu. Ključ za našu sreću je proces svesne imaginacije. Svesna imaginacija je razumevanje šta su njene sastavne komponente i kako dolazi do efekta materijalizacije i konkretizacije apstraktnih formi. Svesna imaginacija je razumevanje načina preobražaja sadržaja svesti iz jedne forme u drugu formu i primena toga u praksi. Najveći broj ljudi ne razume kako funkcioniše mehanizam kreativne imaginacije. Kada čuju izjave o značaju pozitivnih misli i stavova za oblikovanje zdravlja i kreativnog života ne mogu da ih primene u svom iskustvu. Da bih primenio neko novo znanje za unapređivanje svog života moram biti ubeđen u njegovu vrednost. Ako ne razmem kako to znanje može unaprediti moje iskustvo neću imati motivaciju da ga upotrebljavam dovoljno dugo kako bih se uverio u njegovu efikasnost. Nema efekata kreativne imaginacije bez dovoljnog istrajavanja u njenoj primeni.Iz zakona o održanju energije proističe i princip investiranja. Ako ne investirate određenu vrednost u ostvarenje nekog cilja nema ostvarenja. Kada je u pitanju kreativna imaginacija nema željenog postignuća bez investiranja svesne pažnje, volje, vremena i upornosti za dostizanje cilja.

Zašto ljudi odustaju od prakse svesne kreativne imaginacije čak i kada znaju za njene blagodeti? Čovekov prostor svesti je neprekidni, danonoćni proces preobražavanja, nadovezivanja, razgrađivanja i i stvaranja novih misli, želja, osećanja i drugih sadržaja iskustva. Jedino u toku noći dolazi do povremenih faza dubokog spavanja bez snova koja služi kao faza duboke revitalizacije i odmaranja organizma. Taj neprekidni proces nizanja i preoblikovanja sadržaja mašte se odvija spontano i nesvesno zbog jedne od karakteristika svesti koja se zove refleksivnost. Svest ima između ostalog i ogledalsku prirodu, da odražava sve forme i pojave koje se u njoj ogledaju. Taj proces se zove nesvesni proces kreativne imaginacije.On je nastao, kod većine ljudi na temelju motivacije straha, odnosno izbegavanja "realnih" i zamišljenih izvora opasnosti. Strah je veliki pokretač motivacije. Njegova energija je toliko jaka da u svoj tok apsorbuje svaku drugu motivaciju. Zato se dešava, kada pokušavamo da primenjujemo svesni postupak kreativne imaginacije, da se on jednostavno raspline nakon nekoliko pokušaja. Onda mi zaključimo kako kreativna imaginacija nije delotvorna, ili bar na nas ne deluje. Istrajati ili odustati to je pitanje izbora. Čovek jeste biće navika, ali jeste i biće izbora. Pravo na izbor je vrhunac naše autentičnosti. Pravo na izbor je potvrda da smo slobodna bića. Ako se ne osećamo slobodnim, to je zato što smo sami sebe učinili robovima navika i straha. Mudri spiritualni učitelj Jogananda kaže da je jedino za čim Bog čezne naša ljubav prema njemu. Samo od mene zavisi da li ću mu je pokloniti ili ne. Pošto smo slobodna bića ostaje nam da izaberemo da li ćemo primenjivati svesnu ili nesvesnu kreativnu imaginaciju. Da li ćemo svoju maštu usmeravati tako da stvara dobro ili zlo nama i drugima?

HOKUSAI

Načinio sam nekoliko slika i verovao da su dobre, kad mi je bilo 50 godina, ali sve što sam uradio pre svoje sedamdesete nije imalo nikakve vrednosti. Kad mi je bilo 73 godine, stekao sam sposobnost da uhvatim sve pojave prirode: oblik ptica, riba, životinja, drveća, svega. Kad mi bude 80, poći ću još dalje, ali ću pravu tajnu umetnosti osvojiti kad mi bude 90. Kad napunim 100 godina moja umetnost će biti istinski uzvišena, ali svoj krajnji cilj ostvariću oko 110 godine svoga života.Tada će svaka crtica i svaka tačka koju nacrtam biti prožeta životom.


P S I H O L O G S R E C K O L A Z I C