Sve o RIBI: Za i protiv!

Sve o RIBI: Za i protiv!




Riba
i morski plodovi imaju visok sadržaj proteina, vitamina i minerala,
najbolji su izvor omega-3 masnih kiselina, sprečavaju brojna oboljenja,
od depresije do određenih tipova kancera.
S druge
strane, u poslednje vreme sve se češće govori o tome da riba sadrži
opasne toksine kao što su živa i polihlorni fenoli (PCB), koji naročito
mogu da ugroze zdravlje trudnica.
U
razgovoru sa lekarima i nutricionistima saznali smo nekoliko važnih
pravila koja će vam pomoći da se pravilno odredite u odnosu na ovu
namirnicu i zaštitite svoje zdravlje.





Jedite ribu bar dva puta nedeljno
Reputacija ribe kao čudotvorne namirnice potpuno je zaslužena.
Naučna istraživanja pokazuju da jedna do dve porcije nedeljno smanjuju
rizik od smrti za 17%. Masna riba - tuna, losos, haringa i skuša -
pruža najviši stepen zaštite zdravlja jer sadrži najviše DHA i EPA, dve
omega-3 masne kiseline dugih lanaca. Riba je glavni izvor ovih
aminokiselina, jer iste materije iz biljnih izvora (poput semenki lana)
ne deluju na isti način u organizmu.
Dokazano je da omega-3 masne
kiseline poboljšavaju funkciju krvnih sudova, pa je zato riba među
najkorisnijim namirnicama za srce. Osobe koje je redovno jedu (od dve
do četiri porcije nedeljno) smanjuju rizik od srčanih oboljenja za 30%
u odnosu na one koji je retko imaju na meniju. Osim toga, istraživanja
pokazuju da omega-3 masne kiseline sprečavaju pojavu depresije,
demencije i drugih mentalnih bolesti. Neke studije pokazale su da riba
štiti i od bolesti očiju i kancera.


S obzirom na veliko zagađenje vazduha i zemljišta, živa lako dospeva
u reke, jezera i mora, a preko škrga i u organizam riba. Veće vrste,
poput velike skuše, sabljarke i ajkule - koje žive duže i hrane se
sitnijom ribom - akumuliraju više toksina. Medicinski stručnjaci kažu
da velike doze žive (oko 25 puta više od prosečne količine) mogu da
prouzrokuju oštećenje vida i nervnog sistema odraslih osoba, a čak i
niži nivoi žive mogu da naruše pravilan razvoj nervnog sistema fetusa i
male dece. S obzirom na to da se ovaj metal nagomilava u krvotoku, i
može da prodre u placentu, eksperti preporučuju trudnicama, da ograniče
unos ribe na 340 g nedeljno. Njihov izbor treba da budu sardina, losos,
pastrmka, oslić, skuša.

Osim žive, u vodotokove dospevaju i druge potencijalno opasne
hemijske materije - DDT, pesticidi i polihlorni fenoli. Ove materije
koje mogu da oštete jetru i izazovu kancer akumuliraju se u masnom
tkivu ribe. Zbog toga je veoma važno pripremiti ovu namirnicu na
odgovarajući način jer je tako moguće smanjiti rizik od dejstva štetnih
materija za 35%. Stručnjaci preporučuju uklanjanje kožice i što je
moguće više masnoće (koja se najčešće nakuplja u sredini filea, na
stomaku i duž kičme). Potom ribu treba peći u rerni, u tiganju, na
roštilju ili kuvati na pari da se ukloni preostala masnoća. Sok od
pečenja ili tečnost u kojoj se riba pekla ili barila, treba baciti. Ako
želite da pripremite preliv za ribu, napravite ga od belog vina ili
supe u kocki.
Ukoliko spremate rakove ili jastoga, obavezno
uklonite "zelenu materiju" (riblja žuč) pre kuvanja ili, ako ste u
restoranu, učinite to pre nego što počnete da jedete. Ova žlezda
filtrira pesak i zagađivače, pa često sadrži visoke nivoe polihlornih
fenola i drugih toksina. Jedan od njih je kadmijum - metal kojeg ima u
baterijama i farbama.


Baš kao što je slučaj i sa ostalim namirnicama, stručnjaci savetuju
da često menjate vrste ribe i morskih plodova na svojoj trpezi. Losos,
sardine i inćuni sadrže više omega-3 masnih kiselina, dok je u posnijoj
ribi zastupljeno manje kalorija. Takođe, u uzgajanoj ribi ima najmanje
žive, ali i manje omega-3 masnih kiselina nego u onoj iz prirodnih
staništa.
Ukoliko često jedete salatu od tune, zamenite je obrokom
od neke bele ribe, dimljenim lososom ili prženom pastrmkom. I, ne
zaboravite na morske plodove. Iako većina ljudi izbegava da konzumira
ove namirnice zbog visokog nivoa holesterola, 20 velikih škampa sadrži
200 mg (koliko i jedno veće jaje), samo 150 kalorija i 28 g proteina.
Školjke su manje kalorične i sadrže manje zasićenih masnih kiselina,
zbog čega su zdrave za srce. Osim toga, sve vrste školjki, kao i
rakova, odlikuje nizak nivo žive.


Možda mislite da je sveža riba, kupljena u ribarnici ili na nekom
drugom mestu, najzdravija i najčistija? Ipak, ova vrsta mesa retko
podleže sanitarnoj kontroli, a ne možete tačno da utvrdite ni njeno
poreklo. Zato su zamrznuta riba, kao i ona u konzervi, često bezbedniji
izbor. Kada je u pitanju riba iz zamrzivača, eksperti kažu da je prvo
treba otopiti u frižideru, a onda ih ispržiti u ulju ili na grilu, uz
obavezan dodatak soka od limuna. Kada je reč o tuni, birajte onu koja
nosi oznaku "light", umesto bele i to u količini od 170 g nedeljno. Još
zdraviji izbor je crveni ili ružičasti losos. Ova vrsta ribe sadrži
velike količine omega-3 masnih kiselina i niske doze žive. Koristite
ribu u salatama, pravite sendviče ili neka vam posluži kao zamena za
meso u pljeskavicama.

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock