Karl Gustav Jung

Karl Gustav Jung

Karl Gustav Jung (26. jul 1875 — 6. jun 1961), švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije, u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno.


Život

Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini postao je asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života. Godina 1907. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajani čovek kojeg je sreo. Međutim, 1912. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka. Jedan od najoriginalnijih mislilaca u 20. veku umro je 1961. godine u švajcarskom mestu Kisnahtu.

Jungova psihologija

Kompleks moći

K. G. Jung ovim izrazom označava sveukupnost "onih predstava i težnji koje imaju tendenciju da ja stave iznad drugih u ticaja i da ove podrede ja". Ovi uticaji mogu biti spoljašnji (različite situacije i individue), ali i unutrašnji (vlastiti nagoni, subjektivne predstave, misli i osećanja). Kompleks moći, bez obzira ο kojim uticajima je reč, stvara u osobi utisak da je ja - kompleks njima nadmoćan gospodar.

Kolektivno nesvesno

Jung je razvio termin kolektivno nesvesno, kao jedan od uticaja na nastanak i razvoj ličnosti. Pod njime je on podrazumevao neke opšte predispozicije koje su karakteristične za sve ljude ili određene grupe ljudi.U početku je smatrao da je to kolektivno nesvesno karakteristično za svaki narod, ali je u svojim kasnijim radovima odbacio to nacionalno tumačenje kolektivno nesvesnog. Tokom svojih istraživanja i putovanja širom sveta Jung je utvrdio postojanje određenih simbola u svim kulturama i oni po njemu predstavljaju kolektivno nesvesno celokupnog čovečanstva.

Tako kao što sva ljudska bića imaju dve ruke sa pet prstiju u fizičkom smislu, tako i sva ljudska bića imaju neku zajedničku težnju i u duševnom smislu odnosno kolektivno nesvesnim koje sačinjava više arhetipova.

Kompleksna psihologija

Psihološki pravac koji je zasnovao Jung, kada se 1914. odvojio od Sigmund Frojda i psihoanalize. Prema Jungu, čovek je kompleksno biće: seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, nesvesno i svesno, iracionalno, ali i racionalno. Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Nesvesno, za Junga, nije samo deponija rđavih nagona, nego je i izvor mudrosti. Pored ličnog nesvesnog, u čiji sastav ulaze mnogi kompleksi, u duševnom životu posebno važnu ulogu ima nasleđeno i nadlično, kolektivno nesvesno.

Njegovi elementi su arhetipovi (npr. rođenja, Boga, Velike majke itd.), koji su nevidljivi koreni našeg celokupnog iskustva i ponašanja. Libido nije samo seksualna, već je celokupna psihička, pa i životna energija. Ako je libido usmeren na spoljašnju stvarnost, to je stav ekstraverzije, a ako je okrenut na unutrašnju, onda je introverzija (ovo je teorijska osnova Jungove tipologije ličnosti, vidi dole).

Ličnost se, po Jungu, razvija tokom celog svog života, ali je on posebnu pažnju posvetio procesu duhovnog razvoja u drugoj polovini života, kada se težište ličnosti pomera sa ja na Sopstvo. Ovaj put spontanog samorazvoja i samoupotpunjavanja, na kojem se ličnost susreće sa svojom Personom, Senkom, Animom/Animusom i Mana—ličnošću, Jung je nazvao individuacijom. Ličnost je samoregulativni sistem koji se razvija pomoću mehanizma kompenzacije, kojim neprestano stremi sve potpunoj ravnoteži.

Za potpuno objašnjenje zagonetnog ponašanja ljudi neophodni su ne samo kauzalno i teleološko objašnjenje, već i akauzalni princip sinhronije.

Jungova tipologija

Učenje Junga ο tipovima ličnosti i njegova klasifikacija ljudi prema dominantom stavu ili orijentaciji libida na ekstravertni i introvertni tip, kao i prema dominantnoj psihičkoj funkciji na intuitivni, misaoni, osećajni i senzitivni (perceptivni) tip. Kada se uzme psihička funkcija kao kriterijum podele, ljudi se mogu podeliti na racionalni i iracionalni tip. Najzad, kada se ukrste ova dva kriterijuma podele (prema funkciji i prema tipu orijentacije), dobija se tipologija koja ima osam tipova (npr. ekstravertni misaoni, introvertni misaoni, ekstravertni intuitivni, introvertni intuitivni, ekstravertni osećajni itd.)

Zanimljivosti

Jungu se često pripisuje izreka:
„Prizvan ili ne prizvan, Bog je uvek tu.“
lat. Vocatus atque non vocatus, Deus aderit

koja je bila ispisana nad ulazom u njegovu kuću i kasnije uklesana na njegovom grobu, ali je u pitanju latinski prevod spartanske izreke koji je on pronašao u spisima Erazma Roterdamskog.

Jung je dao i psihološko objašnjenje fenomena „letećih tanjira“, koje ovu pojavu vezuje za stanja ljudske duše, isključujući mogućnost posete vanzemaljaca.

Spoljašnje veze

* Jungova tipologija: socionika

* Sabina Špilrajn

Knjige
Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje. Ovo podrazumeva kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio kvalitetniji članak.

Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite.

Neke od knjiga koje je napisao Jung i knjige o njemu i njegovom radu: Sećanja, snovi, razmišljanja, Simboli preobražaja, Arhetipovi i razvoj ličnosti, Jungova mapa duše, Civilizacija na prelasku, Sinhronicitet i ljudska sudbina, Tumačenje snova po Jungu, Jung za početnike, Prepiska između Frojda i Junga, Psihologija Karla Gustava Junga, O razvoju ličnosti, Frojd i Jung o religiji, Jung i tarot, Lavirint u čoveku, Leksikon osnovnih Jungovih pojmova, Jung i politika, Alhemijske studije, Aion, Psihologija i alhemija, Čovek i njegovi simboli, Jung i njegovi sledbenici, Sedam propovedi mrtvima, Psihološki tipovi, Analitička psihologija, Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Ranjeni Jung, Leteći tanjiri, Jungova psihologija i tibetanski budizam, Iz života i dela K.G.Junga, Jung i astrologija itd.