Gde su nestala ta vremena

Sedim za kafanskim stolom
u daljini čuje se brodolom
možda to baš moj brod tone
dok na nebu brojim avione

Gde odoše oni dani
kad nebo mi se u sred noći razdani
gde nestade cveće
gde ode proleće

Gde su sada one hridi
od kojih jutarnji vazduh bridi
gde su nestali valovi Morave
pored koje sam prebrojavao mrave

Šta je bilo sa mesečinom
više ne sija tom svetlinom
nit me greje nit se smeje
dok na drveću sumorno igraju kreje

Posmatram svodove nebeske
na njima se oslikavaju freske
dok oko mene trče palete
i šifonjerskom štanglom mi prete

Nema više one sreće
život mi tamu podmeće
sve što valja prošlo je
pusto vreme došlo je.