Život ispunjen užitkom

Život ispunjen užitkom


Četiri saveta za život ispunjen užitkom:

Raščistite svoju prošlost da biste mogli da vidite svetliju budućnost
Svoju prošlost možemo uporediti sa korenjem, a budućnost sa krošnjom drveta. Ako je korenje trulo, onda će i krošnja dati bolestan ili nikakav plod. Isto tako, ako prošlost vidimo kao niz neuspeha i razočarenja, odakle nam ideja da bi budućnost mogla biti drugačija? Ljudi koji pate od anhedonije (Anhedonija je nemogućnost uživanja u životu. Bilo da je reč o jelu, druženju, putovanju, seksu, plesu, radu ili igri sa decom - osoba koja pati od anhedonije jednostavno ne doživljava) često uopšte ne mogu da se prisete da im se u životu dogodilo išta lepo. S druge strane, ljudi koji uživaju u životu se lako prisećaju prijatnih iskustava i imaju sasvim drugačiju, smislenu i povezanu priču o svojoj prošlosti, što predstavlja kvalitetan koren za viziju svetle budućnosti. Njihov lični mit, priča o životu, skrojena je tako da bolnim događajima i životnim teškoćama pridaje smisao koji im pomaže da nastave dalje. Dakle, ovde čak nije ni u pitanju to koliko ste u životu imali pozitivnih, a koliko negativnih iskustava, već kako na njih gledate. Naravno, način na koji gledate svoja iskustva veoma često dolazi od vaših roditelja, od načina na koji ste vaspitani i poruka koje su vam oni slali. I, mada promeniti poglede na svet često deluje kao jako teško ili čak nemoguće, ovo ipak nije slučaj. Nažalost, ovakvo menjanje sebe zahteva veliki trud i vreme, a neretko i pomoć sa strane, najčešće pomoć terapeuta.

“Moram” i “treba” zamenite sa “hoću” i “želim”
Bilo da je reč o razgovoru s drugima ili o unutrašnjem govoru, znajte da sebi rečima kao što su “moram” i “treba” stvarate teret prisile i očekivanja. Takvo izražavanje povećava strah od neuspeha: “Moram da obavim ovo, jer će inače...” ili “Treba da počnem ranije da ustajem, jer ću u suprotnom...” Kada nešto baš “morate” ili “treba da”, negde u pozadini uma automatski iskrsava pitanje - što ako ne uspem?

“Bilo to dobro ili loše, sve što radimo trenutno predstavlja naš najbolji izbor”, tvrdi američki psihijatar Vilijam Glaser. Ako počnete svoju trenutnu životnu situaciju da posmatrate kao skup svojih najboljih izbora, počećete sve češće da upotrebljavate reči “hoću” i “želim”. Ako imate naporan i dosadan posao, vi zapravo ne morate sutra da odete na svoje radno mesto. Možete da ostanete kući i dobijete otkaz. Međutim, ako vam se ustajanje i odlazak na posao ipak čini boljim izborom, znajte da je to zato što to izabirate (hoćete ili želite), a ne zato što to morate ili treba da. Vaš najbolji trenutni izbor, koliko god vam se lošim činio, je i dalje vaš. Ovaj, temeljni stepen odgovornosti za svoje izbore je nužan za kreiranje sopstvene, smislene životne priče. Sasvim je jasno da u životu ne možemo uvek raditi stvari koje hoćemo i želimo, ali ukoliko uspemo da sebi objasnimo da su čak i stvari koje ne želimo svim srcem, ipak stvari koje sami biramo da uradimo, i da izbor uvek postoji, samo je druga opcija mnogo gora od one koja nam je mrska, ali je ipak odaberemo, biće nam mnogo, mnogo lakše. Važno je da upamtite da izbor uvek postoji, i da je situacija u kojoj ste vaš izbor.

Jedite namirnice koje podižu nivo dopamina
Dopamin je neurotransmiter koji je usko povezan sa osećajem životnog smisla, euforije i uživanja. Kako bi na dnevnom nivou počeli da se dobro osećate, počnite da jedete više namirnica koje podstiču sintezu dopamina. Dopamin se sintetizuje uz pomoć: aminokiseline tirozina, vitamina B9 i B12, kao i minerala magnezijuma. Tirozin možete da dobijete iz banana, avokada, svežeg kravljeg sira, kikirikija, badema, kao i bundevinih i suncokretovih semenki. Vitamina B9 ima u zelenom lisnatom povrću, braon pirinču, jajima i brokoliju. Vitamina B12 ima u mlečnim proizvodima i ribi, a magnezijuma u zelenom lisnatom povrću, soji, braon pirinču, orašastim plodovima i semenkama.

Kada jedete, ograničite sebi količine. Hedonizam je suprotnost anhedoniji, ali ne vodi ka sve većem uživanju, već ka otupljivanju čula. Gladan čovek, kada jede, uživa u hrani celim svojim telom. Naročito ako je ukusnom ručku ili večeri prethodila telesna aktivnost. Ne zaboravite da svaki put kada birate nezdravu hranu i sedenje pred televizorom (umesto zdrave hrane i vežbanja), birate život sa manje uživanja. Kratkotrajno uživanje jedenja čokolade i gledanja neke serije je samo varka koja, dugoročno gledano, vodi u čulno i emocionalno mrtvilo. Neka vaši izbori budu usmereni ka stvaranju i održavanju trajnog, dugoročnog uživanja.

Doživite sinesteziju i osvestite povezanost sa svetom
Kada dodirujete, gledate, slušate, mirišete ili jedete, unesite se u svoja čula. Dopustite sinesteziju, ujedinjenje čula. Kada nešto probate ili dodirujete, zatvorite oči i pustite da vam ukus i dodir stvaraju oblike i boje. Kada slušate muziku, zamislite teksturu zvuka. Ako vam to ne ide tako lako, uključite maštu. Idite korak po korak, lagano. Ujedinjavanje čula podiže kvalitet uživanja.

Osim sinestetičke povezanosti čula, osetite i svoju povezanost sa svetom. Dok grickate bademe ili jedete bananu, zapitajte se kako je ta hrana nastala i kako je stigla do vas. Možda je upijala sunce iz dalekih egzotičnih krajeva i proputovala pola sveta da bi na kraju postala deo vašeg tela. Mi smo u stalnoj povezanosti sa celim svetom. Postoji jedna kineska poslovica koja kaže: “Ako otkineš struk trave, protrešćeš celi svemir.”

Ne zaboravite: osećaj izolacije i odvojenosti vodi u anhedoniju, a osećaj povezanosti i bliskosti vodi ka otvorenom, prepuštajućem životnom uživanju. Nemojte se plašiti povezivanja. Bilo da je to povezivanje sa svetom, sa drugima, sa nekim predmetom, kao što su umetnička dela, ili da je u pitanju muzika, možda neka vrsta hrane, bilo šta… Posmatrate li zrelo i odraslo, prosto je nemoguće da ne postoji baš ništa dobro na ovom svetu sa čime biste mogli da se povežete. Ukoliko imate problem sa povezivanjem krenite od malih stvari. Utopite se u nekoliko tonova muzike, ili u ukus omiljene hrane, u miris cveta ili parfema, u osmeh vašeg deteta… Nije tako teško kako se čini na prvi pogled.

Naučite sebe da uživate. To je verovatno najlakši način da pobegnete od besmisla. Ukoliko ne znate puno o tome počnite od malih stvari. Polako i s vremenom, naučićete da takva iskustva proširite, naučićete da svet ima i boju, i miris, i ukus, i dodir, i sliku, i naravno smisao. I naravno vaš je lični izbor da li ćete i u čemu ćete uživati. Dozvolite sebi da se prepustite.