Emocije se ne mogu objasniti, ali im treba naći pravo ime

Emocije se ne mogu objasniti, ali im treba naći pravo ime


Šta je ljubav i kakve vrste ljubavi postoje? Sećam se da je ne tako davno o ljubavi pisao Oleg. Evo jednog stručnog teksta na tu temu. Autor teksta je dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut.

Za nekoga se rađa iz strasti, za nekoga iz prijateljstva, za nekoga već posle slučajnog susreta na ulici... Jedni veruju da može da bude večna, a drugi da ima “rok trajanja”. Ljubav je verovatno jedina reč, odnosno stanje, koja nema naučno objašnjenje, ali ima toliko mnogo različitih pesničkih i umetničkih viđenja koja se mogu primeniti, ali samo onda kada smo je doživeli. Mnogi tvrde da je najlepša kada se tek rađa, neki da najduže traje onda kada je bar malo obavijena misterijom zbog toga što samo tada pruža šansu da se nadamo novom uzbuđenju.

Ipak, da bismo ljubav razumeli i doživeli na pravi način, potrebno je razdvojiti sve što ljubav jeste od onoga što ona nije. A nešto više upravo na ovu temu rekao nam je dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut.

* Kako počinje ljubav i kako se razvija?

- Danas je uobičajeno da ljudi očekuju da pronađu nekoga ko im se sviđa, da se u njega zaljube, da posle nekoliko godina snažne zaljubljenosti dođe smirenje u vidu jedne duboke ljubavi. Nažalost, ovaj scenario mnogo ređe se ostvaruje nego što to mi mislimo. Umesto u ljubav, zaljubljenost vodi najčešće u razočaranje. I upravo reč razočaranje ukazuje da je prethodno postojao nerealan odnos prema drugoj osobi, da je ona bila idealizovana, dakle obožavana. Koren reči razočaranje je reč “čar”, ili glagol “čaranje” koji označava magijski postupak kojim se kod neke osobe izaziva stanje izmenjene svesti, opijenosti. Prema tome “biti razočaran” znači da ste konačno sagledali stvari onakvim kakve one zaista jesu u stvarnosti, ali, takođe, znači da vam se te stvari ne sviđaju. Setite se samo koliko ste puta bili zaljubljeni i koliko puta je iz toga proizašla kvalitetna ljubavna veza koja još uvek traje. Drugim rečima mi smo zaboravili kako počinje ljubav. Za nas je put za izbor partnera to kako se osećamo - ako neka osoba kod nas izaziva prijatnost, ako nam se sviđa seksualno, erotično, ili se na neki drugi način pored nje osećamo posebno prijatno, onda verujemo da je ona za nas. Ono što ne znamo to je da emocije nisu dovoljne, one jesu nužan deo izbora, ali su i varljive.

* Da biste shvatili ljubav neophodno je odvojiti ljubav od ljubavne veze, ljubav od zaljubljenosti, ljubav od ljubomore... U čemu je zapravo razlika?

- Ljubavna veza je nešto što je više od ljubavi. Ljudi često misle da je ljubav dovoljna, ali to je zabluda. Ljubav je neophodna, ali nije dovoljna. Da bi se dvoje ljudi slagalo u vezi ili braku potrebno je da imaju dovoljno slične predstave o zajedničkom životu. Ako tu postoje razlike, oni će se stalno boriti kako bi jedno drugo „uteralo“ u vlastite predstave. A ta borba destabilizuje vezu, čini je nestabilnom, vodi do čestih prekida ili do raskida, prevara i slično. Bitno je naglasiti da se ljubavna veza sastoji iz dve stvari - iz ljubavi i iz veze. I kada birate partnera nije dovoljno samo da ga volite, već i da procenite da li bi mogao da se uklopi u vašu viziju zajedničkog života. A da biste to znali, potrebno je da imate svest o tome šta želite, kakvu vezu želite da imate, u kakvoj vezi mislite da biste bili srećni. Dakle, potrebno je uskladiti srce i mozak. Mnogi misle da nije u redu misliti, odnosno koristiti mozak kada je u pitanju ljubav, da je to proračunato i nemoralno. Naprotiv, bez koordinacije nema uspeha. To vam je kao snimanje filma - prvo je potreban scenario, a tek onda se u skladu sa tim scenarijom traži glavni glumac ili glumica. Nisu svi glumci dobri za glavnu ulogu u određenom filmu.

* Šta je to što osećamo, a mislimo da je ljubav? A šta je “hemija” ljubavi između dvoje ljudi?

- Pod „hemijom“ se obično podrazumeva snažna erotična privlačnost, a nekada i zaljubljenost. Ljudi nekada kažu da im se neko sviđa, ali da nema hemije. To, u stvari, znači da drugu osobu ne smatraju erotski privlačnom. Međutim, ni seksualna privlačnost, ni zaljubljenost, nisu isto što i ljubav. Ljubav je osećanje zasnovano na emocionalnom vezivanju za određenu osobu. Kada neku osobu zavolimo, ona nam postaje emocionalno važna. U tom smislu ima raznih vrsta ljubavi - prema deci, roditeljima, rođacima, prijateljima i, naravno, prema partneru koga smo izabrali i za koga smo se vezali.

* Zašto se kaže “bolesni od ljubavi”?

- Nismo dovoljno emocionalno pismeni da uočavamo bitne razlike u osećanjima, pa nam je i jezik nejasan. Mislim da niko ne može biti bolestan od ljubavi, ali može od zaljubljenosti, od neuzvraćene zaljubljenosti, od ljubomore koja nije ništa drugo do ljubav koja mori. A to je dvosmisleno - ili mori osobu koja voli ili mori, odnosno ubija nekoga. Ljudi koji snažno trpe zbog neuzvraćene ljubavi, odbačenosti, prevare i slično, spremni su na destrukciju. Često je nesrećna „ljubav“ razlog za samoubistvo ili za ubistvo. Ljudi koji sebe preziru, ili čak mrze smatraju da će ih voljena osoba izlečiti, što je uvod u patološku ljubav. Ljubav prema sebi je protivteg ljubavi prema drugome. Ljudi koji vole sebe, a vole i drugoga imaju zdrav odnos ljubavi.

* Šta ljubav zaista jeste?

- Pod uticajem mita o ljubavi koja donosi životnu sreću sve smo zakomplikovali. Ako nekoga zanima šta jeste ljubav neka gleda filmove o primitivnim plemenima. Tamo će videti ljubav u svom čistom obliku, pre nego što ju je kultura deformisala, emocionalnu vezanost jedne osobe za drugu. Kroz ljubav nam drugi ljudi postaju emocionalno važni i nastaju novi kvaliteti odnosa kao što su pripadnost, bliskost, ... Kada ne bi bilo ljubavi ljudi bi bili veoma otuđeni jedni od drugih i veoma sami. I zato ljubav nema alternativu.

* A šta ljubav nije?

- Sve ono što smo pod uticajem različitih kulturnih mitova strpali u ljubav. Neki u ljubavi vide najjaču silu koja pobeđuje bolest, nepravdu i druge nesreće. Za neke je ljubav tragedija, nešto što mora da boli da bi bilo pravo. Za druge je to stalna okupiranost partnerom, stalna zaljubljenost, leptirići u stomaku, stanje ekstaze i sreće. Za neke je ljubav isto što i seks koji onda mora biti fantastičan. Dok je za neke nešto što ne sme biti uprljano seksom. Mnogobrojne su predstave o ljubavi koje u nju unose sadržaje koji je deformišu. Ali glavno je da li ljudi mogu da ostvare ove predstave u stvarnom životu, da žive takvu ljubav. Uglavnom ne mogu, odnosno mogu samo kratkotrajno. Iz zaljubljenosti ne nastaje ljubav. Iako se ljubav i zaljubljenost slično osećaju, znanje o emocijama, emocionalna pismenost nam pomaže da ova osećanja razlikujemo. Kao što iz jabuka ne mogu nastati kruške, tako ni iz zaljubljenosti ne može nastati ljubav.

* Da li ljubav može da traje ceo život, zapravo šta je to što održava ljubav večnom?

- Ljubav je trajno osećanje za razliku od osećanja zaljubljenosti koje je po svojoj definiciji prolazno. Kada prestane idealizovanje druge osobe, osoba se razljubi, odnosno razočara. A ljubav je takav odnos, stanje, kada vidimo drugoga kakav zaista jeste i to nam se sviđa. Želimo da budemo sa tom osobom, želimo je u svom društvu, seksualno nas uzbuđuje. Tačno je da se ljudi menjaju, ali taj proces je veoma spor, što ljubavi daje trajnost i stabilnost. Naravno, veze prolaze kroz različite faze, nekada se partneri pomalo udalje, nekada se približe. Tu su i treći ljudi koji se pojavljuju kao iskušenja, kao izazovi. Ono što ljude održava zajedno nije sama ljubav, već i volja, odluka da će ostati skupa, da neće eksperimentisati sa nekim trećim. Kada dođu deca, mnogi ostaju u zajednici „zbog dece“ u jednom polurazočaranom stanju, koje je sasvim različito od početne fascinacije. Zato je potrebno da naučimo da biramo partnere ne samo kroz prijatnost koju oni kod nas pobuđuju, već i na druge načine, jer za dobru ljubavnu vezu sama ljubav, ili sam seks nisu dovoljni.

* Mnoga istraživanja pokazala su kako muškarci i žene drugačije doživljavaju ljubav. Kako vole muškarci, a kako žene?

- Muškarci, zbog testosterona, pokazuju veću seksualnost od žena, dok su žene više romantične. Ali, generalno, postoji trend koji nije dobar, a to je da ljude više zanima kako se oni sami osećaju, kako ih drugi voli, a ne kako oni vole druge. I muškarci i žene su sve više egoistični, narcisoidni. Mnogo im je važnije da su voljeni nego da oni vole druge.


KRIZA BRAKA

* Šta je to što ljubav može da pruži, a šta ne može, a vrlo često se očekuje?

- Zabluda je što očekujemo da će nas ljubav usrećiti. I zato mnogi u ljubavi vide smisao života, nešto što će doneti konstantno zadovoljstvo i sreću u životu. Na taj način je ljubav postala životni cilj, umesto da bude sredstvo u našim životima. Razlog za to su predstave u kojima se idealizuje ljubav. U početku su knjige, ljubavni romani, odakle i dolazi izraz „kao u romanu“, odnosno romantična ljubav. Romantizam nam je, takođe, nametnuo uverenje da su sve velike ljubavi nesrećne. Ali, obećanje sreće kroz ljubav je doneo film. I mi se hipnotišemo različitim predstavama o srećnoj ljubavi. I zato ljudi očekuju da u svojim životima ostvare iste one scenarije srećne ljubavi koje su videli na filmu, koje su upili u svoju psihu. Ali, život nije film. Zbog toga ovakvi pokušaji završavaju se nesrećno. I to je glavni razlog za krizu braka, a i ljubavi na zapadu. Sve je više onih koji ne uspevaju da pronađu „pravog“, ili „pravu“, tako da ostaju sami, ne želeći da rađaju decu u nekom kompromisu. Od kada je brak postao zasnovan na zaljubljivanju, on je ušao u krizu. Posledica svega je da je na zapadu sve manje dece. I tu se vidi da je ovaj model zasnovan na mitu o ljubavi koja usrećuje biološki neuspešan. Veći deo planete, čitav istok, i jug, žive na način na koji mi gledamo sa prezirom kao zaostao i patrijarhalan. Ali taj model je i dalje superioran, tamo se rađaju deca, tamo nastaju budući stanovnici planete.