pojam filozofije

Ime i pojam filozofije

Etimologija reči filozofija
Etimologija reči "philosophia" (ljubav prema mudrosti) i "philosophos" (ljubitelj
mudrosti) upućuje na korene "philos" (prijatelj, ljubitelj) i "philia" (prijateljstvo,
ljubav) i "sophos" (mudrac) odnosno "sophia" (mudrost). Filozofija, prema tome,
izvorno znači "ljubav prema mudrosti". Prema tradiciji Pitagora, čuveni starogrčki
filozof prvi je upotrebio reč "filozof". Istoričari danas dokazuju da je to bio Heraklit.
 Vidi udžbenik, "Ime i pojam filozofije", filozofija -> ljubav (težnja) prema
mudrosti (znanju), prvi pasus, strana 11
Uobičajene predstave o filozofiji
Pre nego što pokušamo da damo filozofsku definiciju filozofije, pozabavićemo se
uobičajenim predstavama o filozofiji, onim što se o filozofiji uobičajeno misli.
-Šta je filozofija?
-U kojim izrazima se upotrebljava reč "filozofija"?
Preskočićemo pežorativne predstave, kao što su te da je filozofija presipanje iz
šupljeg u prazno, da je mlaćenje prazne slame, da je mudrolija, obmana, kao i da je
vršenje velike nužde. Započećemo onim afirmativnim predstavama o filozofiji, sa
tom napomenom da ni one pežorativne nisu neosnovane i potpuno pogrešne.
Izraz "filozofija što se tiče...", "moja/tvoja/njegova/njena
filozofija što se tiče...", "životna filozofija",
"moja/tvoja/njegova/njena životna filozofija"
Prvi izraz, izraz "filozofija što se tiče...", otkriva nam da je filozofija podrazumeva
pogled na nešto, neku predstavu o nečemu, nešto što mi mislimo o nečemu. To
što mi mislimo ujedno se tiče i našeg stava prema tome, bilo pozitivnog, bilo
negativnog, dakle, uključuje vrednovanje onoga o čemu imamo filozofiju, i
naposletku uključuje i izvesno preporuku kako da se postupa u vezi sa nečim.
Filozofija kao pogled na svet, nazor o svetu, svetonazor predstavlja sliku sveta. Svet
je sve što jeste, celina onoga što postoji. Prema tome, ako filozofiju odredimo kao
svetonazor, onda filozofija predstavlja sliku svega što jeste, tj. nazor celine onoga
što postoji (postojećeg). Filozofski ćemo reći da je predmet filozofije totalitet.
Drugi izraz, izraz "životna filozofija", podrazumeva sve što podrazumeva i prethodni
izraz, ali se ne tiče nečeg posebnog. To je više naš generalni stav. Filozofija se
shvata i kao pogled na život, tj. nazor o životu. Filozofija je u ovom smislu, pre
svega ljudski pogled na ljudski život.
Iz svega gore rečenog, možemo reći da bi filozofija podrazumevala životnu
mudrost.
Filozofsko određenje filozofije
Međutim, među samim filozofima, ali i među nefilozofima nema opšte prihvaćene
definicije filozofije. Nema određenja sadržaja pojma filozofija sa kojim bi se svi ili
bar većina saglasila. Definicija filozofije varira kroz istoriju i varira od filozofa do
filozofa. Osim toga ne varira kroz istoriju samo odgvor na pitanje šta je filozofija,
već variraju i filozofska pitanja i filozofski odgovori na ta filozofska pitanja.
 Vidi udžbenik, "Kako glase filozofska pitanja?", strana 19.
Ako analiziramo samo ime koje nosi filozofija, onda uvidjamo da filozofija nije
mudrost, mudrost koju smo već stekli, koju imamo i kojom možemo slobodno da
raspolažemo, već vidimo da je filozofija ljubav prema mudrosti. Kao što znamo,
ljubav je težnja prema predmetu ljubavi. Prema tome, filozofiju možemo da
odredimo kao težnju prema mudrosti. A težiti prema mudrosti znači da je još
nismo stekli, da je nemamo u posedu, jer nema smisla težiti za onim što već
posedujemo. Filozofija je tako, ako sudimo prema imenu, traženje mudrosti koja se
još ne poseduje. Tako izvorno, etimološko značenje reči filozofija sadrži u sebi
smisao traženja.
-Šta je mudrost? U čemu se sastoji mudrost?
Ako, pak, analiziramo sam pojam mudrosti, onda vidimo da je najbitnija
komponenta mudrosti znanje istine. Mudar je onaj koji zna istinu. Filozofija je
prema tome traganje za znanjem istine, ili jednostavno, potraga za istinom.
Međutim, filozofija ne traga za nekim posebnim istinama. U vezi sa tim
 Vidi udžbenik, "Ime i pojam filozofije", filozofija - bitna pitanja, strana 12.
U tome je filozofija srodna sa religijom i mitom.
I religija i mit su svetonazori, životne mudrosti i pretenduju na znanje istine, izdaju
se kao poznavaoci istine. Međutim, za razliku od njih filozofija je racionalna
aktivnost, ona je racionalno znanje istine (lat. ratio = um, razum), ili bar
racionalna potraga za istinom. Racionalna aktivnost jeste ona aktivnost koja se
upravlja prema valjanim oblicima mišljenja, ona aktivnost za koju su merodavne,
kojoj daju meru ispravne forme mišljenja. Drugim rečima, racionalna aktivnost je
logička aktivnost, i to logička u smislu filozofske discipline logike. Ona je poput
nauke metodična, tj. vodi računa o svojoj metodi, stara se, brine se o svojoj
metodi, ulaže svesne napore kako bi osigurala da njena metoda vodi istini. Ona je i
argumentativno-dokazna. Filozofija svoje tvrdnje potkrepljuje argumentima.
Filozofija dokazuje/demonstrira svoje tvrdnje. Filozofija se u tome slaže sa naukom
- i nauka je racionalna aktivnost, a to znači, metodična i argumentativno-dokazna.
Filozofija pripada onome što nazivamo kritička kultura. Onaj ko proučava filozofiju
ne sme očekivati da će u njoj pronaći potvrdu za svoje svakodnevno mišljenje o
svetu i životu. Naše svakodnevno razmišljanje o svetu i životu ne odlikuje skup
svojstava (racionalna težnja prema najbitnijim i najopštijim saznanjima) koje smo,
do sada, naveli za filozofiju. Zato filozofija ide nasuprot našem svakodnevnom,
spontanom, naivnom, predkritičkom/nekritičkom razumevanju sveta i života.
Filozofija nastaje upravo tamo gde se uzdrmaju pretpostavke i postavke takvog
naivnog, spontanog, prirodnog razmišljanja. To uzdrmavanje pretpostavki i postavki
svakodnevnog razmišljanja o svetu i životu predstavlja kritičku stranu filozofije

...'bavljenje' filosofijom je veoma mucan i ne-nauciv 'zanat'. Filosofi su srecniji od 'korisnika' nje same...zasto, zato sto autori imaju anti-viruse i po-nekad udju pod 'kisobran a 'korisnici' desava se da izgore od te'metafizicke' studeni ...

Upravo tako. Filošofijom se ne treba baviti, već je razumeti, živeti.

...filosofija zivota je svakodasnje nase lutanje i neostvarivanje, zato uzima se termin filosofije kako bi se blamirala . Zivot se ne moze podvesti pod upotrebu filosofije jer ona je ta koja zagorcava i trazi samo inicirane i inficirane, drugima se samo nasali i ostavi ih 'neozlijedjene'...