OSOBINE LIČNOSTI

ODNOSI INTELIGENCIJE
I OSOBINA LIČNOSTI
Snežana Stojiljković
Filozofski fakultet, Niš
Prvi deo rada sadrži izvod iz empirijske dokumentacije koja govori o
povezanosti inteligencije i različitih nekognitivnih svojstava ličnosti. U
drugom delu izveštava se o istraživanju čiji je cilj bio empirijska provera
pretpostavke o povezanosti intelektualnih sposobnosti i osobina ličnosti.
Varijable istraživanja grupisane su u dva skupa: 1) perceptivne,
verbalne i spacijalne sposobnosti, merene baterijom testova inteligencije
KOG 3 (Volf, Momirović i Džamonja, 1992); 2) bazične dimenzije
ličnosti - procenjivane Ajzenkovim upitnikom ERQ, i empatija - određena
kao reagibilnost na tuđa emocionalna doživljavanja, a merena Skalom
emocionalne empatičnosti Mehrabijana i Epštajna. Istraživanje je
sprovedeno na prigodnom uzorku od 506 učenika srednjih škola u Nišu.
Podaci su obrađeni prema modelu kanoničke korelacijske analize.
Dobijena je po jedna značajna kanonička korelacija i na uzorku
mladića (0.40) i na uzorku devojaka (0.36). Statistički gledano, jedan
mehanizam objašnjava veze između skupova varijabli u oba poduzorka
ispitanika. Izolovane kanoničke dimenzije slabo objašnjavaju povezanost
između skupova. Osnovna struktura kanoničkih parova interpretirana je
kao povezanost opšte intelektualne sposobnosti i nonkonformističkog
stava adolescenata, zaključenog iz Ajzenkove skale socijalne poželjnosti
odgovora. Generalno gledano, nalazi svedoče o povezanosti (i međusobnoj
uslovljenosti) kognitivnog i konativno-afektivnog domena ličnosti.
Ključne reči: intelektualne sposobnosti, ličnost, Ajzenkove dimenzije
ličnosti, empatija, nonkonformizam, kanonička korelacijska analiza.
Snežana Stojiljković
30
Prilično je raširena pojava da se inteligencija i osobine ličnosti smatraju
zasebnim, različitim ili, čak, suprotstavljenim svojstvima; ovo se naročito sreće
kod "običnih" ljudi i struka udaljenih od psihologije. Uobičajeno je, na primer,
da se razum (često izjednačen sa celokupnom kognicijom) tretira kao da je
suprotstavljen osećanjima; slično važi za pretpostavljene odnose između
pomenutih osobina i motoričkih, ili, pak, konstitucionalnih odlika sa druge
strane. Na žalost, teoretičari i praktičari različitih antropoloških disciplina, pa i
psiholozi, još uvek se, ne tako retko, ponašaju kao da su ove grupe svojstava
stvarno međusobno nezavisne. Ovakva shvatanja, bar implicitno, podrazumevaju
da je čovek sastavljen od različitih "delova" koji se međusobno ne
preklapaju.
Bitno drugačiju sliku čoveka nude koncepcije koje polaze od toga da je
čovek psihofizičko jedinstvo i da je ličnost svakog pojedinca složena i nedeljiva
celina. I ovde se govori o različitim "delovima" ili slojevima ličnosti, ali se
pretpostavlja da su oni (kod zdravog i zrelog pojedinca) međusobno povezani i
integrisani u jednu celinu koja je "više nego zbir delova". Iz naučnih, praktičnih
ili iz didaktičkih razloga o njima se može odvojeno raspravljati, ali se ne sme
gubiti iz vida da su oni uklopljeni u jednu jedinstvenu celinu.
Metodološki razlozi, pak, nalažu da istražujemo delove - jer psihologija
(ličnosti) još uvek ne raspolaže pouzdanim tehnikama kojima bi se mogla
odjednom zahvatiti celokupna ličnost. Jedini mogućan i ispravan način je da se
istraživanja organizuju tako da se istovremeno zahvata veći broj delova, i to
reperezentativnih za određene ličnosne sfere. Tako bi se postepeno obuhvatali i
objedinjavali sve veći subsistemi ličnosti, a o celini bi se zatim zaključivalo
posredstvom nalaza o odnosima subsistema.
Pregled značajnijih
istraživanja
Navešćemo sada deo bogate empirijske građe koja govori o vezama
između inteligencije i različitih "neintelektualnih" svojstava ličnosti.
Lordž (Lorge, 1940) je još pre pola veka - na osnovu pregleda oko 200 do
tada izračunatih koeficijenata korelacije - utvrdio da je u četvrtini istraživanja
nađena povezanost između mera intelektualnih sposobnosti i mera ličnosti
veličine 0.30 ili više. Sledi period u kome su brojni autori empirijski istraživali
nekognitivne determinante intelektualne efikasnosti. U ovom je pogledu
nezaobilazno stanovište Vekslera (Wechsler, 1950), najbolje izraženo tvrdnjom
da je "... opšta inteligencija ... funkcija ličnosti kao celine". Ukazujući na to da se
inteligencija ne može svesti na intelektualne operacije, pogotovu ne samo na
one manifestovane u test-situaciji, Veksler je svoje bogato kliničko iskustvo
sumirao u uverenju da su faktori ličnosti važne komponente inteligentnog
ponašanja i adaptacije.
Problemom odnosa između inteligencije i osobina ličnosti bavili su se i
predstavnici faktorsko-analitičkih studija ličnosti. Ajzenk u više navrata raspravlja
o vezama između mera intelektualnog postignuća i bazičnih dimenzija
ličnosti, navodeći, da su izgledi na uspeh u učenju i socijalizaciji uopšte kod
Odnosi inteligencije i osobina ličnosti
31
introvertnih i ekstravertnih osoba različitog stepena neuroticizma nejednaki.
Izdvajamo neke od nalaza: korelacija između Spirmanovog g-faktora i
neuroticizma iznosi -0.30 (Eysenck, 1947); umereno neurotični ispitanici
najuspešniji su na testovima inteligencije, što ukazuje na kurvilinearnost odnosa
između inteligencije i neuroticizma, o čemu izveštavaju i Lin i Gordon (Lynn
and Gordon, 1961); korelacija testova rečnika i introverzije iznosi oko 0.50, ali
se ne nalazi kod testova tipa Ravenovih progresivnih matrica (Eysenck, 1967).
Istraživanja takođe pokazuju da ekstraverti bolje uspevaju na nižim a introverti
na višim stupnjevima školovanja, da se s obzirom na ovu i dimenziju
emocionalne stabilnosti javljaju razlike u strategijama učenja i ponašanja u
životnim i test-situacijama. Intenzitet i smer povezanosti varijabli variraju i u
odnosu na funkciju pola, uzrasta i drugih posredujućih varijabli.
Katelovo stanovište interesantno je već zbog toga što je on u crte ličnosti
uvrstio i V faktor, koji predstavlja intelektualne sposobnosti pojedinca. Reklo bi
se da ovakav stav upućuje na povezanost inteligencije i osobina ličnosti.
Međutim, uprkos brojnim korelacijama (u rasponu od -0.26 do -0.31) između
faktora anksioznosti, izolovanog u prostoru drugog reda, i faktora fluidne i
kristalizovane inteligencije, Katel smatra da zapravo nema stvarne povezanosti
između kognitivnih i konativnih faktora ličnosti. Dobijene korelacije on
pripisuje kulturalnim uticajima i različitim metodološkim činiocima, ostajući
tako dosledan svom modelu o 16 međusobno nezavisnih izvornih crta ličnosti.
Rezultati drugih istraživača uvećavali su empirijsku evidenciju o postojanju
veza između kognitivnog i drugih domena ličnosti. Ismail i saradnici obavili su
niz empirijskih provera povezanosti kognitivnih, konativnih i motoričkih
karakteristika, polazeći od "teorije o integralnom razvoju". Ismail, Kejn i
Kirkendal (Ismail, Kane and Kirkendall, 1969) izveštavaju o negativnoj korelaciji
između neuroticizma i inteligencije, i između ekstraverzije i inteligencije, i to na
uzorku muških ispitanika, dok je kod subjekata ženskog pola nađena veza i to
pozitivna, samo između inteligencije i ekstraverzije. Interesantan je i sledeći
nalaz: skupine ispitanika preadolescenata različitog intelektualnog nivoa
razlikovale su se i u stepenu izraženosti pojedinih Katelovih crta ličnosti,
naročito u pogledu snage ega i afektotimije (Ismail, 1976).
Mezera (1983) izveštava o zanimljivim vezama između ekstraverzije i
uspeha na Ravenovim progresivnim matricama; ekstraverti postižu bolje
rezultate na prvim, perceptivno determinisanim stavkama, dok su introvertni
ispitanici bolji na kasnijim, težim i obrazovnim nivoom uplivisanim stavkama.
Gotfredson (Gottfredson, 1982) nalazi da je nizak nivo anksioznosti povezan sa
istrajnošću u obrazovnom procesu, a Mek Kan i Stjuin (McCann and Stewin,
1984) nalaze negativnu korelaciju (-0.20) između verbalne sposobnosti i
anksioznosti. Nagoši i sar. (Nagoshi et al, 1982) su ustanovili da rezultati
roditelja na testovima ličnosti koreliraju sa uspehom njihove dece na
kognitivnim testovima, s tim što konativni faktori doprinose značajno više
predikciji uspeha muške nego ženske dece na kognitivnim merama.
Snežana Stojiljković
32
Problem povezanosti različitih domena ličnosti zaokuplja pažnju istraživača i
u našoj sredini. Još pre više od dvadeset godina Momirović (1971) je, na
jednom uzorku uzetom iz normalne populacije, utvrdio sistematski negativne
korelacije između 18 testova intelektualnih sposobnosti i 18 patoloških
konativnih faktora, merenih njegovom baterijom 18 RF. Najviše su bile
korelacije između anksioznosti i faktora edukacije (-0.24), odnosno faktora
simboličkog rezonovanja (-0.29). Volf (Wolf, 1979) takođe izveštava o logički
negativnoj vezi između indikatora anksioznosti i mera kognitivne efikasnosti. S
druge strane, Kvaščev i Radovanović (1977) - ispitujući veliki broj varijabli na
impozantnom uzorku od 2170 učenika završnih razreda osnovne i srednje škole
- ukazuju na sadejstvo sposobnosti, osobina ličnosti i motivacije na uspeh u
školskom učenju.

Prva kanonička korelacijska analiza veza kognitivnih i konativnih varijabli
kod nas vezuje se za istraživača Jovina (1974). On je ustanovio logički negativnu
kanoničku korelaciju (-0.44) između mera spacijalnog, verbalnog, perceptivnog
i numeričkog faktora, na jednoj, i mera anksioznosti, inhibitorne konverzije,
agresivnosti i shizoidnosti, na drugoj strani. Horga, Bosnar i Momirović (1982),
na selekcionisanom uzorku od 207 ispitanika muškog pola, nalaze jednu
značajnu kanoničku korelaciju (0.30) između kognitivnih sposobnosti i
konativnih osobina. Povezanost dva skupa varijabli autori pripisuju nevelikom,
ali značajnom uticaju energetskog nivoa na kome funkcioniše nervni sistem na
kognitivne procese, prvenstveno perceptivnog i serijalnog tipa. O logički
negativnoj kanoničkoj povezanosti inteligencije i osobina ličnosti, sličnog
intenziteta (0.34), koja se održava i u selekcionoj situaciji, izveštavaju i Bosnar,
Knezović, Prot, Rijavec i Zarevski (1983). Pomenuti istraživači nalaze da
kanonička dimenzija iz skupa kognitivnih varijabli predstavlja generalnu meru
efikasnosti kognitivnih funkcija, dok je u skupu konativnih varijabli gotovo
kolinearna sa skalom laganja iz poznatog Ajzenkovog upitnika ERQ. Uz to,
izveštavaju o asimetričnosti relacija dva skupa varijabli.
Dosad najobimnije istraživanje veza između kognitivnih sposobnosti i
konativnih karakteristika sproveli su Momirović, Ignjatović, Šipka i Horga
(1986). Na uzorku od 722 ispitanika muškog pola, uzrasta od 19 do 27 godina,
primenjen je 31 test intelektualnih sposobnosti i 55 testova ličnosti. Dobijene su
tri značajne kanoničke korelacije veličine 0.87, 0.55 i 0.52. Prva se mogla
pripisati pozitivnoj vezi između opšte integrisanosti ličnosti i opšte kognitivne
efikasnosti. Struktura drugog para kanoničkih faktora pokazala je da su rigidne
i autoritarne ličnosti uspešnije u rešavanju elementarnih zadataka, dok su
fleksibilne ličnosti kompetentnije u rešavanju kompleksnih kognitivnih
zadataka. Povezanost trećeg para kanoničkih faktora objašnjena je time što su
ekstravertni ispitanici bili relativno sposobniji da rešavaju zadatke koji zavise od
efikasnosti serijalnog procesora, a introverti zadatke koji zavise od efikasnosti
paralelnog procesora. Analiza redundansi je pokazala da su relacije kognitivnog
i konativnog prostora asimetrične: kognitivne funkcije više zavise od efikasnosti
konativnih regulativnih mehanizama nego obrnuto.
Za kraj izdvajamo još dva, najnovija istraživanja izvedena pod kibernetičkim
modelima kognitivnih i konativnih funkcija, ponovo na velikom
uzorku ispitanika muškog pola, uzrasta od 19 do 27 godina, ali sa mnogo manje
Odnosi inteligencije i osobina ličnosti
33
instrumenata (po jednim za svaku funkciju). Momirović i Horga (1990) nalaze
jednu značajnu kanoničku korelaciju (0.33), a objašnjavaju je pozitivnim
parcijalnim uticajem povišenog nivoa aktiviteta i agresivnosti na funkcije
određene efikasnošću serijalnog, i u manjoj meri, perceptivnog procesora. Pod
modelom kanoničke analize kovarijansi dobijena je takođe jedna značajna
kvazikanonička korelacija (0.23), u čijoj osnovi autori vide pozitivnu
međuuslovljenost funkcija centralnog kognitivnog procesora i celokupnog
sistema za konativnu regulaciju i kontrolu.
U istraživanju Vučinića, Popovića i Momirovića (1992) izdvojen je po
jedan par kanoničkih i kvazikanoničkih varijabli, povezanih značajnim
koeficijentom kanoničke (0.53), odnosno kvazikanoničke (0.41) korelacije. U
okviru oba modela dimenzija izolovana iz skupa kognitivnih testova predstavlja
negativno skaliran generalni kognitivni faktor, visoko zasićen svim merama
kognitivnog funkcionisanja, a naročito merama efikasnog delovanja serijalnog,
pa zatim i paralelnog procesora. Kanonička dimenzija iz skupa konativnih
varijabli određena je kao psihastenična forma neurotičnosti, dok je
kvazikanonička dimenzija bila znatno šireg opsega te je interpretirana kao
generalni faktor poremećaja sistema za regulaciju i kontrolu konativnih
funkcija. Rezultati obe analize upućuju na osrednju negativnu povezanost
skupova varijabli: poremećaji funkcionisanja konativnih regulatora javljaju se u
sprezi sa smanjenom efikasnošću na kognitivnom planu.
Metodološki pristup problemu
Inspirisani tezom o celovitosti ličnosti, i na osnovu uvida u referentnu
literaturu, odlučili smo da i sami pristupimo empirijskoj proveri pretpostavke o
povezanosti kognitivnih sposobnosti i osobina ličnosti. Uz opštu hipotezu da
povezanost između ovih domena ličnosti postoji, očekivali smo i izvesne razlike
u strukturi njihove povezanosti kod osoba muškog i ženskog pola. Osnovu ovog
očekivanja čini sledeće: a) stepen izraženosti pojedinih svojstava ličnosti različit
je kod subjekata muškog i ženskog pola (npr., verbalne i spacijalne sposobnosti,
neuroticizam, podložnost emocionalnom ispoljavanju); b) istraživanja pokazuju
da intenzitet i način povezivanja pojedinih grupa varijabli nije uvek jednak kod
osoba različitog pola. Tako smo formulisali ove opšte ciljeve ispitivanja:
1) utvrditi da li postoje statistički značajne veze između intelektualnih
sposobnosti i osobina ličnosti na adolescentnom uzrastu;
2) utvrditi koliko mehanizama stoji u osnovi potencijalnih veza i koji
mehanizmi objašnjavaju povezanost skupova varijabli kod mladića i devojaka.
Ovako određen problem istraživanja predstavlja, metodološki gledano,
ispitivanje povezanosti između dva skupa varijabli. Stoga smo odlučili da za
obradu podataka koristimo metod kanoničke korelacijske analize (Hotelling,
1936).
Snežana Stojiljković
34
Skup varijabli intelektualnih sposobnosti čine perceptivne, verbalne i
spacijalne sposobnosti, čije efikasno ispoljavanje omogućuju perceptivni,
serijalni i paralelni procesor - u skladu sa kibernetičkim modelom kognitivnih
funkcija. Isti je podrobno opisan u priručniku za bateriju testova inteligencije
KOG 3 (Volf, Momirović i Džamonja, 1992), koja sadrži testove IT-1, AL-4,
S-1.
Što se tiče osobina ličnosti, opredelili smo se za Ajzenkov model bazičnih
dimenzija. S obzirom da imaju generalnu važnost, bazične dimenzije ličnosti
predstavljaju svojstva svih ljudi te tako odslikavaju ono što je svima zajedničko.
Različit stepen izraženosti pojedinih dimenzija i njihove različite kombinacije
osnova su razlikovanja pojedinaca. Na taj način pojam crta pruža mogućnost
ispitivanja i sličnosti i razlika među pojedincima. Uz sve zamerke koje se mogu
uputiti faktorsko-analitičkom postupku dolaženja do osnovnih jedinica, važno
je istaći da su Ajzenkovi koncepti u brojnim istraživanjima, mada ne uvek pod
istim nazivima, uglavnom potvrđeni. Od značaja je bilo i to što postoji
odgovarajući instrumentarij za ispitivanje izraženosti dimenzija ekstraverzije,
neuroticizma i psihoticizma. Koristili smo domaću verziju upitnika ERQ (skale
E, N, P, L) te smo imali i informaciju o tendenciji ispitanika ka biranju
socijalno poželjnih varijanti odgovora na osnovu rezultata sa skale laži.
U nameri da emocionalnu stranu ličnosti u većoj meri zahvatimo, u skup
ne-kognitivnih varijabli uvrstili smo i empatiju, koju smo procenjivali Skalom
emocionalne empatičnosti Mehrabijana i Epštajna (Mehrabian and Epstein,
1972). Pod empatijom autori podrazumevaju sklonost afektivnom reagovanju
na tuđa emocionalna doživljavanja, u skladu sa shvatanjima koja naglašavaju da
empatija - uz prepoznavanje emocionalnog stanja drugih - uključuje i posredno
doživljavanje tuđih emocija i neku vrstu afektivne reakcije u situacijama
opažanja tuđeg ponašanja.
Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku učenika srednjih škola u
Nišu, starih između 16 i 17 godina, maja meseca 1993. godine. Ispitivanjem je
obuhvaćeno 506 subjekata, i to 240 mladića i 266 devojaka. Svi instrumenti
(ukupno osam skala) primenjivani su u grupama od oko 25 subjekata u trajanju
od dva školska časa.
Prikaz i analiza rezultata
U prostoru od tri varijable kognitivnog tipa i pet konativno-afektivnih
varijabli, pod modelom kanoničke korelacijske analize izolovan je po jedan par
značajnih kanoničkih faktora (pri kriterijumu verovatnoće od 0.001) i na uzorku
mladića i na uzorku devojaka. Dobijen je i po jedan značajan koeficijent
kanoničke korelacije (0.40 i 0.36 - Tabela 1). Povezanost skupova varijabli je
istoga smera i intenziteta u oba poduzorka ispitanika, ali ima i nekih
specifičnosti. S obzirom na visinu izračunatih koeficijenata, jasno je da između
dva skupa varijabli postoji značajna povezanost, ali izolovanim kanoničkim
dimenzijama objašnjava se mala proporcija zajedničke varijanse.
Odnosi inteligencije i osobina ličnosti
35
Tabela 1: Koeficijenti kanoničke korelacije (R) i determinacije (D)
između inteligencije i osobina ličnosti
ispitanici kan. korelacija
(R)
determinacija
(D)
značajnost
muški pol 0.40 0.16 0.0000
ženski pol 0.36 0.13 0.0002
Pogledajmo sada kakva je struktura dobijenih značajnih kanoničkih
parova. Kanonička dimenzija iz skupa kognitivnih varijabli skoro je
kolinearna sa verbalnim intelektualnim sposobnostima, naročito na uzorku
mladića. Kao što se vidi na Tabeli 2, kanonički ponderi su veliki, a projekcije
testa verbalnih sposobnosti visoke. Prilično visoku projekciju na kanoničku
dimenziju, ali mali ponder, imaju kod mladića i spacijalne sposobnosti, dok
perceptivne sposobnosti ispoljavaju supresorski efekat (što znači da statistički
značajno ne doprinose predikciji kriterijuma u kombinaciji sa ostalim
varijablama). Kod devojaka je, uz prevashodni doprinos verbalnih sposobnosti,
prisutan i znatan doprinos spacijalnih, a zatim i perceptivnih sposobnosti. Sledi
da je kanonička dimenzija izolovana iz skupa kognitivnih varijabli bolje
definisana u uzorku devojaka - određuju je sve primenjene mere kognitivnog
funkcionisanja. Ukupno gledano, kanonička dimenzija u ovom skupu može se
interpretirati kao generalni faktor inteligencije, visoko saturiran merama
efikasnosti serijalnog procesora, odnosno kao opšta intelektualna sposobnost
prvenstveno verbalne prirode.

Tabela 2: Kanonički ponderi (W) i struktura (S) kanoničke
dimenzije iz skupa intelektualnih sposobnosti
ispitanici m u š k i p o l ž e n s k i p o l
intelekt.
sposobnosti
k. ponderi
(W)
struktura
(S)
k. ponderi
(W)
struktura
(S)
perceptivne -.195 .317 .226 .478
verbalne 1.058 .985 .819 .942
spacijalne .045 .434 .220 .547
varijansa
redundansa
.420
.067
.472
.062
Kanonička dimenzija iz skupa osobina ličnosti ima strukturu prikazanu
na Tabeli 3. I kod mladića i kod devojaka dominantno je određuju niski skorovi
na Ajzenkovoj skali laži (slično nalazu Bosnar i sar., 1983, na uzorku ispitanika,
starih 14 do 16 godina). Kako nisu ispunjeni uslovi koje navode Šipka i sar.
Snežana Stojiljković
36
(1988) da bi se moglo govoriti o postojanju disimulacije (visoka motivacija za
predstavljanjem u socijalno poželjnom svetlu, visoki rezultati na skali laži,
visoka LN korelacija), ocenjujemo da ova skala na našem uzorku meri i neki
stabilniji faktor ličnosti, u literaturi najčešće opisan kao sklonost konformiranju.
Bitno obeležje ispitanih subjekata je, bar prema strukturi izolovane kanoničke
dimenzije, nonkonformistički stav prema sopstvenoj okolini.
Zna se da adolescentni razvojni period karakteriše preispitivanje i
sopstvenih i normi društvene sredine, koje se često doživljavaju kao nametnute i
ograničavajuće na putu izgradnje individualnosti kao i onih odlika koje odvajaju
adolescenta od prethodno dominantnog odnosa zavisnosti deteta od sveta
odraslih. Zahvaljujući naraslim kognitivnim mogućnostima - sposobnosti
formalno-logičkog mišljenja i decentracije - adolescent je u stanju da zauzme
distancu u odnosu na svoju sredinu i celokupno okruženje i kritički razmotri
opravdanost važećih standarda ponašanja. Ovo ne znači da će uvek izvesti prave
zaključke jer je iskustvo adolescenata jednostrano i nedovoljno, što je opet u
vezi sa njihovom u suštini inferiornom društvenom ulogom. Bitno je to da je
nonkonformistička orijentacija, koja nekada ide do sukoba sa sredinom, jedna
od odlika adolescentnog doba.
Tabela 3: Kanonički ponderi (W) i struktura (S) kanoničke dimenzije
iz skupa osobina ličnosti
ispitanici m u š k i p o l ž e n s k i p o l
osobine ličnosti k. ponderi
(W)
struktura
(S)
k. ponderi
(W)
struktura
(S)
psihoticizam .073 .297 -.164 .108
ekstraverzija .335 .609 -.059 .189
neuroticizam -.354 .004 -.469 -.285
laž (nonkonformizam) -.806 -.803 -.934 -.746
empatija .380 .338 .511 .387
varijansa
redundansa
.244
.039
.167
.022
Kod mladića je kanonička dimenzija iz skupa osobina ličnosti u velikoj
meri određena i ekstraverzijom, a nešto manje i empatijskom osetljivošću.
Stvarni doprinos ekstravertnosti možda je pojačan negativnom korelacijom
između skala laži i ekstraverzije (-0.30), mada naglašavamo da se pod sličnim
okolnostima skale R i E kod devojaka i skala N kod mladića ponašaju kao
supresori. Stoga ocenjujemo da struktura dobijene kanoničke dimenzije odražava
okrenutost adolescenata ka sopstvenom socijalnom okruženju, prvenstveno
vršnjacima, potrebu da se bude u pokretu i u grupi istomišljenika, koji se - i
empatijski - doživljavaju kao sebi bliskima.
Odnosi inteligencije i osobina ličnosti
37
Na uzorku devojaka drugi po veličini je doprinos empatijske sposobnosti
uživljavanja u tuđe emocionalno stanje, a prisutna je i niska projekcija
neuroticizma na kanoničku dimenziju. Prema Ajzenku, skala neuroticizma meri
stepen uravnoteženosti emocionalnog ispoljavanja odnosno emocionalne
stabilnosti subjekata. Imajući u vidu i određenje empatije, kao sklonosti da se
afektivno reaguje na doživljavanja drugih, ocenjujemo da je registrovan i
skroman doprinos emocionalne strane ličnosti ispitanih devojaka. Drugim
rečima, mnogo puta (pa i našim istraživanjem) potvrđena veća "emocionalnost"
osoba ženskog pola došla je do izražaja i u kanoničkom prostoru omeđenom
osobinama ličnosti.
Pre nego što se upustimo u objašnjenje načina na koji su parovi kanoničkih
dimenzija povezani u dva poduzorka ispitanika, ističemo da su kanoničke
dimenzije loši predstavnici skupova varijabli; ovo naročito važi za dimenziju
izolovanu iz osobina ličnosti. To je i jedan od razloga što kanoničke dimenzije
slabo objašnjavaju povezanost između skupova varijabli. Stoga se i ponuđena
tumačenja moraju uzeti sa rezervom.
Ključ za objašnjenje relacija između sposobnosti i osobina ličnosti u
našem istraživanju leži u sistematski negativnim korelacijama između testova
inteligencije i Ajzenkove skale laži, što se odrazilo i na kanoničke veze dvaju
skupova. Iz strukture kanoničkih parova vidimo da je generalni faktor
efikasnog kognitivnog funkcionisanja, prvenstveno verbalne prirode, povezan
sa nonkonformističkim stavom adolescenata. Ova statističkim putem
konstatovana veza može se interpretirati na više načina (a mi ćemo izneti ono
što je najbliže našem gledištu) - može da znači da su mladići i devojke visokih
intelektualnih sposobnosti manje skloni - u poređenju sa "prosečnim"
adolescentom - da se konformiraju zahtevima sredine i da u manjoj meri teže za
socijalnom prihvaćenošću, svakako ne po cenu gubljenja sopstvenog identiteta.
Iz literature je poznato da visoko inteligentni ili kreativni stvaraoci ne drže
mnogo do normi sopstvene sredine i, ne retko, dolaze u sukob sa njima ili im se
suprotstavljaju. U tom smislu moglo bi se očekivati da intelektualno razvijeni
adolescenti intenzivnije (od drugih) tragaju za sopstvenim identitetom (pošto je
ovo opšta karakteristika adolescentnog doba), i da su u tome uspešniji od
intelektualno manje razvijenih pojedinaca. Kritičko preispitivanje društvenih
normi - umesto pukog saglašavanja i saobražavanja njima - je odlika izraženija
kod osoba visoke opšte inteligencije uopšte, pa je tako verovatno i u ovom
uzrasnom periodu.
Osim toga, razvijene kognitivne sposobnosti mogu biti osnova realnijeg
samoopažanja i manje sklonosti subjekata da sebe predstavljaju u idealizovanom
i socijalno poželjnom svetlu, na šta upućuju relativno niski prosečni
skorovi naših ispitanika na L skali. Zatim, dovoljno razvijene sposobnosti i
njihovo efikasno korišćenje neophodan su preduslov prepoznavanja i razumevanja
stanja drugih osoba, na koje možemo i empatijski afektivno reagovati
(podsećamo na doprinos empatičnosti u određenju kanoničke dimenzije iz
skupa osobina ličnosti). Takođe, zadovoljavajuća komunikacija sa sopstvenim
okruženjem, odnosno sa predstavnicima socijalnog "polja" (makar to
prvenstveno bili vršnjaci, tu su i odrasli - roditelji, nastavnici i drugi na koje su
adolescenti upućeni), moguća je samo na osnovu odgovarajuće kognitivne
Snežana Stojiljković
38
razvijenosti (veza sa ekstravertnošću). Najzad, ima indicija da je kod ispitanih
devojaka stabilnost na emocionalnom planu (nizak neuroticizam) povezana sa
kognitivnom efikasnošću.
Zarad potpunijeg rasvetljavanja veza između inteligencije i osobina
ličnosti urađena je i analiza prepokrivanja skupova varijabli. Na osnovu veličine
redundansi može se zaključiti da su relacije skupova asimetrične. Deo varijanse
intelektualnih sposobnosti koji se može objasniti na osnovu ispitanih osobina
ličnosti veći je nego obratno (uz napomenu da je reč o malim proporcijama
varijanse). Drugim rečima, podaci upućuju na to da je uticaj nekih
karakteristika ličnosti od veće važnosti za efikasnost intelektualnog
funkcionisanja nego li uticaj sposobnosti na ispitane dimenzije ličnosti.
Ilustracije radi navodimo da se osoba - čije je dominantno obeležje potreba za
konformiranjem - često nekritično priklanja zahtevima sredine jer je, u stvari,
unapred spremna da im se povinuje i to bez prethodnog promišljanja njihove
opravdanosti. Mnogo je primera, takođe, da osoba - rastrzana emocionalnim
problemima - i pored nesumnjivih intelektualnih kapaciteta, ne uspeva da ih na
pravi način iskoristi. I na kraju, skrećemo pažnju da se rezultati kanoničke
korelacijske analize samo uslovno mogu interpretirati u terminima "uticaja"
jednog seta varijabli na drugi set, isto kao što i obična korelacija ne
podrazumeva uzročno-posledične veze varijabli.
Zaključak i završne napomene
Analiza dobijenih rezultata pokazuje da između intelektualnih sposobnosti i
osobina ličnosti, u skladu sa našim očekivanjem, postoji značajna ali nevelika
povezanost. Statistički gledano, jedan mehanizam objašnjava veze između
skupova varijabli i na uzorku mladića i na uzorku devojaka. Mada ima sličnosti,
postoje i izvesne specifičnosti u strukturi izolovanih kanoničkih dimenzija, pa i
u načinu povezivanja kanoničkih parova u dva poduzorka ispitanika. Time je
odvojena analiza podataka dobila svoje opravdanje.
Po intenzitetu i načinu povezanosti, kao i po broju utvrđenih značajnih
relacija između skupova varijabli, naši nalazi saglasni su rezultatima ranijih
istraživanja ove problematike sličnom metodologijom. Tu u prvom redu
mislimo na ispitivanja u kojima je primenjena kanonička korelacijska analiza.
S obzirom da su u našem istraživanju skupovi bili predstavljeni malim
brojem varijabli, a saglasno logici primenjene metode za obradu podataka,
može se pretpostaviti da su veze među ispitivanim domenima ličnosti u
stvarnosti veće. Preciznije, ukoliko bismo i jedno i drugo područje ličnosti (a
naročito domen nekognitivnih svojstava) "pokrili" većim brojem reprezentativnih
mera, verovatno bi se povećao i broj i intenzitet njihovih međusobnih
relacija. Druga ograda u pogledu interpretacije dobijenih rezultata tiče se
starog problema zaključivanja na osnovu uzoraka: relacije između pomenutih
područja ličnosti možda bi izgledale drugačije na uzorcima ispitanika drugačijih
karakteristika.
Po svom osnovnom značenju naši nalazi svedoče o povezanosti, a ima
naznaka i da je reč o međusobnoj uslovljenosti kognitivnog i konativno-afektivnog
Odnosi inteligencije i osobina ličnosti
39
domena ličnosti. Ovo, pak, dalje, upućuje na to da "unutrašnja realnost" ličnosti
nije izdiferencirana čvrstim i nepropustljivim granicama odnosno da različite
sfere ličnosti međusobno komuniciraju. Ovom prilikom nećemo se upuštati u
raspravu o tome kako se sve to odvija, niti šta različite "delove" ličnosti drži na
okupu - integrisane u jednu jedinstvenu celinu - i da li integrišuće sile deluju
odozdo-nagore ili odozgo-nadole.

...COVJEK COJKU
TAJNA JE NAJVECA ."

Dali je moguće pravilno protumačiti druge!?

valjda,...ja sam kao djevojčica dobila savjet "da uvijek čitam između redova".

Da, ponekad...
Vrlo diskutabilno..
Frojd je rekao : "Uvek poštujte onoga ko sedi nasuprot vama, jer nikada ne možete sa sigurnošću znati ko je."

...ne trudite se protumaciti druge, pokusajte saznati kako doci do mogucnosti da njegove Vode poteku vasom Maticom, normalno, ako vam je stalo do njih ...nemoguce je ni sebe sagledati ...

Možda ponekad i intuitivno osetimo ko je ko, ali daleko je to od pravog poznavanja nekoga...
Kažu da je prvi utisak o osobi tačan, jer tada reaguje podsvest, pa...setite se prvog utiska

Zanimljivo zvuči,Vedrana!

Moram reći, da sam nekako, uvek pamtila te prve utiske o ljudima i mogu potvrditi ovo što Vedrana kaže, donekle : utisci su bili tačni