Rasipamo znanje i budućnost

Pamet je jedino što je Srbija u poslednje dve decenije uspešno izvozila jeste. Za to vreme gotovo 20.000 visokoobrazovanih ljudi napustilo je zemlju bez namere da se ikada vrati. Po odlivu mozgova Srbija se nalazi na drugom mestu u svetu, a takvo postupanje države, koja bi pre svih trebalo o tome da vodi brigu, nije ništa drugo do rasipanje budućnosti zemlje.



Sedmorica mladića iz beogradske Matematičke gimnazije, koji su znanjem zasenili profesore prestižnog britanskog univerziteta Kembridž, poslednji su „na lageru“ za izvoz srpske pameti. Prijemni ispit koji su besprekorno položili na ovom elitnom fakultetu obezbedio im je pune stipendije za Kembridž i još nekoliko ponuda drugih najboljih svetski centara znanja.

Stipendije za dobar život
Danas se svet otima oko njih, a oni, s pravom, i pre odlaska ne razmišljaju o povratku. A i što bi, kada Srbija besramno malo ulaže u nauku, kada ne raspolaže savremenim naučnim kapacitetima, ne radi na stipendiranju najboljih koji žele da ostanu, niti im, po završetku školovanja, garantuje dobro plaćen posao i izvesnu budućnost.

– Iako bih želeo jednoga dana da se vratim u domovinu, ne znam da li će to i zaista biti tako. Zavisi da li ću dobiti zaposlenje shodno zvanju koje steknem. Odlučio sam se za Kembridž jer sam dobio punu stipendiju koja osim troškova školovanja pokriva i izdatke oko stanovanja, hrane, pa čak može da ostane i za avio-karte – kaže Aleksandar Vasiljković, jedan od budućih studenata Trinitija.
Od ukupno 17.000 visokoobrazovanih ljudi koji su u periodu od 1990. do 2000. napustili zemlju i još 2.000 koliko ih je otišlo posle 2000. godine, većina je kao razlog odlaska, osim zarade, navela bolje uslove za naučni rad.

Dobar primer uspeha mladog naučnika u inostranstvu koji je iskoristio i prednosti besplatnog školovanja u zemlji jeste Alenka Zajić (32), koja je redovne i magistarske studije završila na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorat na Institutu za tehnologiju u Džordžiji u SAD, gde sada radi kao profesor.

– Naš obrazovni sistem nam besplatno daje mogućnost da naučimo više nego naši vršnjaci u inostranstvu. Besplatno školovanje je privilegija koju nudi mali broj država i srećna sam da sam mogla to da iskoristim. Data nam je velika prednost i čini nas traženima na inostranom tržištu – kaže Alenka.

Kako društvo reaguje na trud i rad pojedinca, druga je priča jer, kako kaže naša sagovornica, „bubalice“ nikada nisu bile dobro prihvaćene kod nas.

– U Americi niko neće da ti zameri dodatno uložen napor i svaka inicijativa je nagrađena. Za sada ostajem u SAD, a u budućnosti je sve moguće – objašnjava Alenka. Spram 19.000 naučnika koji su potražili šanse za usavršavanje u svetu, u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, radi 10.220 istraživača.
Najveći broj onih koji su otišli to su učinili u mladosti, a oko 14 odsto je u svojim ranim dvadesetim bespovratno otputovalo na master i doktorske studije. Zato i ne čudi što je prosečna starost naših naučnika 44,3 godine, što je čak više i od prosečne starosti stanovništva (40,25).

O odnosu Srbije prema nauci najbolje svedoči podatak da se u ove svrhe izdvaja tek 0,3, odsto budžeta, po čemu se nalazimo na samom dnu svetske liste. A kada se to izdvajanje od oko 100 miliona evra podeli na naučne discipline, ni za jednu oblast osnovnih istraživanja godišnje ne ostaje više od 10 miliona evra. Najviše se izdvaja za hemiju (7,9 miliona evra), zatim za biologiju (6,9), društvene nauke (6,5) i fiziku (5,. Ova suma se kasnije „cepka“ na više od 1.000 projekata! Posledice loše naučne politike na kraju se završavaju činjenicom da je procenat visokoobrazovanog kadra u našoj zemlji samo osam odsto!

Prazna obećanja
Zbog ovako lošeg stanja, Ministarstvo za nauku je sačinilo „Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja RS za period 2010–2015“ u kojoj su sakupljeni svi ovi podaci. Plan ministarstva je da kredit Evropske investicione banke od 200 miliona evra uloži u razvoj nauke, ali će veliki deo tog novca otići na povratak kadrova iz dijaspore. Iako se o ovom projektu priča mesecima, do realizacije nije došlo.

– Projekat iz Strategije nije počeo da se realizuje, pa ne možemo da govorimo o broju naučnika koji su se javili, odnosno vratili. Tridesetak naučnika se javilo i reklo da bi se vratilo i nastavilo rad u naučnoistra­živačkim institucijama u Srbiji. U prvoj fazi projekta Ministarstvo uspostavlja vezu i pomaže našim naučnicima iz inostranstva da borave kao gostujući profesori na fakultetima u Srbiji, ili da drže predavanja i radionice – kaže prof. dr Nada Dragović, pomoćnik ministra za razvoj naučnoistra­živačkih kadrova.

Kadrovima koje žele da se vrate iz Ministarstva za nauku obećane su beneficije, između ostalih, i rešenje stambenog pitanja. Kako je potvrdio ministar Božidar Đelić, deo novca dobijen od Evropske investicione banke biće utrošen za izgradnju 1.000 stanova za njih. S druge strane, u Novom Beogradu postoji čitav neizgrađeni kvart namenjen naučnicima koji nisu napuštali zemlju, ali do danas, 14 godina od početka, nije završen.

Stručnjaci smatraju da kredit koji smo dobili od EIB, ukoliko se ne bude besprekorno i kontrolisano koristio, može da bude još jedna promašena investicija koja će nas sve previše koštati.

Prof. dr Jovan Filipović, prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju FON-a, koji je i sam povratnik iz inostranstva gde je zajedno sa suprugom završio prestižni Univerzitet Perdi u Indijani, ističe da je zaduživanje uvek mač sa dve oštrice.

– Ako se sve učini kako su političari pompezno najavili, postoji šansa da se nauka u Srbiji unapredi. Do sada nije bilo tako, a slični projekti su se obično završavali na političkim obećanjima. Plašim se da će i sada biti tako. Za pohvalu je što je neko konačno krenuo nešto da radi, ali bojim se da to ne bude kratkog daha, da iza pompezne najave ne uslede konkretni uspesi – ističe prof. dr Filipović.

On smatra da čitav projekat počiva na političkim pretpostavkama i da nije sasvim mudro pretežno se usmeriti na povratku kadrova iz inostranstva.

– Bolji izbor je umrežavanje. Oni koji žele da se vrate jesu dobrodošli, ali ne i da ih po svaku cenu primoramo na povratak. Bojim se da ova deca iz Matematičke gimnazije ne posluže za političku kapitalizaciju. Ne treba ih opterećivati povratkom, već učiniti sve da ostanu deo srpskog naučnog miljea makar i van granica zemlje i da sarađuju s maticom – kaže prof. dr Filipović i dodaje da velike ponude za povratnike mogu da izazovu animozitet kod ljudi koji nisu napuštali zemlju.

Slično misli i Nada Cekić-Nedeljković, majka Mihajla Cekića, jednog od budućih studenata Kembridža:
– To što se mlad čovek obrazuje u inostranstvu nije strašno i ne mora da bude loše po državu, jer ako se vrati to znanje i stečeno iskustvo može da se iskoristi i primeni. Bitno je te mlade ljude ne dočekati neprijateljski i ne gledati u njima negativnu konkurenciju.
Njen sin Mihajlo Cekić nada se da će se jednog dana vratiti, ali to mnogo zavisi od uslova.

– U Kembridžu su nam ponudili bezuslovnu stipendiju. Pruža mi se šansa za rad sa vrhunskim profesorima i za vrhunsko obrazovanje, a tamo imam i bolje uslove za kasniji naučnoistra živački rad – kaže Mihajlo.

NA DNU SVETSKE LISTE

Gotovo 20.000 visokoobrazovanih ljudi napustilo je Srbiju u poslednje dve decenije. Zbog toga je naša zemlja po odlivu mozgova svrstana na 132. mesto od ukupno 133 zemlje na negativnoj listi Evropske banke za obnovu i razvoj. Kao razlog za odlazak mladi naučnici, osim većih zarada, navode i daleko bolje uslove za naučnoistraživački rad. Za to vreme ulaganje u nauku Srbije iznosilo je 0,3 odsto budžeta, što nas je svrstalo na dno svetske liste.
Ukupan budžet za nauku iznosi 100 miliona evra, a od toga naš najveći institut, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, dobija oko 12 miliona. Takvo ulaganje je besmisleno porediti s izdvajanjima velikih svetskih univerziteta i instituta čiji godišnji budžeti po pravilu prelaze milijardu evra (budžet nemačkog instituta „Maks Plank“ za 2006. iznosio je 1,45 milijardi evra).
Armija mladih naučnika koja je napustila zemlju dovela je do toga da prosečna starost srpskog istraživača iznosi 44,3 godine, što je čak iznad prosečne starosti stanovništva (40,25).

Nema nas među najboljima

Srbija nema nijednog naučnika u prvih 5.000 najcitiranijih naučnika sveta, kao nijedan univerzitet u 500 najboljih na svetu. Na toj listi, međutim, nalazi se jedan univerzitet iz Slovenije i čak pet sa Novog Zelanda.

Bez pravih pokušaja da se zadrže matematičari

Dve kompanije u zemlji nudile su Aleksandru Vasiljkoviću i njegovim drugovima iz Matematičke gimnazije stipendije za školovanje, ali pod određenim uslovima kad završe studije. Kembridž od ovih mladih ljudi ne očekuje ništa, osim postizanja određenog proseka u školovanju.
– Najviše bih volela da se moj sin nakon školovanja vrati i znanje primeni u ovoj zemlji. Do sada je dobio koliko-toliko besplatno školovanje ovde, što u Engleskoj ne bi bio slučaj. Ali, tamo su videli kvalitet i u njega ulažu. Možda naša država nije prepoznala potencijal ovih mladih ljudi i nije potpuno i na pravi način stala iza njih – kaže Marija Vasiljković, majka Aleksandra koji briljira u fizici.