Paulo Koeljo

Paulo Koeljo (port. Paulo Coelho ) je rođen u Rio de Žaneiru(port. Rio de Janeiro) 24. avgusta 1947. godine. Vodio je izuzetno zanimljiv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar. Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put dug 830 km na hodočašću do Santijago de Kompostela (šp. Santiago de Compostela), napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka (port. O diário de um mago), koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.

Nakon Alhemičara (port. O Alquimista), (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još deset knjiga:
Brida (port. Brida) (1990)
Valkirije (port. As Valkírias) (1992)
Maktub (port. Maktub) (1994)
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (port. Na Margem do Rio Piedra Eu Sentei e Chorei) (1994)
Peta gora (port. O Monte Cinco) (1996)
Priručnik ratnika svetlosti (port. O manual do guerreiro da luz) (1997)
Veronika je odlučila da umre (port. Veronika Decide Morrer) (1998)
Đavo i gospođica Prim (port. O Demônio e a Srta. Prym) (2000)
Jedanaest minuta (port. Onze Minutos) (2003)
Zahir (port. O Zahir) (2005)
Veštica iz Portobela (port. A Bruxa de Portobello) (2006)
Budi kao reka koja teče (port. Ser como um rio que flui) (2006)

Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.
U Srbiji su sva njegova dela bila na vrhu lista bestselera i dobijala nagradu Zlatni bestseler (TV Beograd i Večernjih novosti) od 1995. do 2002. Osim toga, prilikom posete Beogradu, septembra 1998. uručena mu je nagrada Specijalni zlatni bestseler, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.
Prema anketi BBC-ja (2003) roman Alhemičar svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena. Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.
Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.
Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.
Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: „Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog“.
Pristupio je Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.
On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.
Član je Brazilske akademije književnosti od 2002.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja: Bambi (Nemačka 2002), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([panija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija '95, '96, '97, '98, '99, 2000, 2002), Međunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995). Paulo Koeljo je jedan od 15 najpopularnijih pisaca na svetu. Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 150 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 45 miliona primeraka. "Njegove knjige imale su presudan uticaj na živote miliona ljudi." - Njujork Tajms
Detalj iz njegove biografije kao odgovor na pitanje zašto je napisao knjigu "Veronika je odlučila da umre":
"Tokom njegovih tinejdžerskih godina Paulo Koeljo je bio zatvoren u mentalnu bolnicu u Rio de Žaneiro tri puta. Bio je stidljiv i zatvoren mladić koji je očajnički pokušavao da postane umetnik. Kada je zadnji put naputio bolnicu 1967, Paulo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu. Veronika je odlučila da umre je rezultat tog obećanja."
Odgovor Paula Koelja na pitanje "kako vidite svoj uspeh"
Na veoma apstraktan način. Pročitao sam iternacionalne novinske članke, primio sam pozivnice za razne događaje, ali kao pisac nisam bio u istoj, direktnoj vezi kao sto pevač bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nešto jako pozitivno jer mi dopušta da imam isti intimni nivo u mom poslu kao sto sam imao kad sam počeo svoju karijeru. Kada pišem knjigu, pišem je za sebe, pokušavajući da odgovorim na pitanja koja sam postavljao sebi tokom celog svog života; znam da što sam bliži svojoj duši, bliži ću biti onom što Jung naziva "svetskom dušom". Ali ja razumjem moj uspjeh, i pokušavam da ostvarim profit od onoga što ja vidim kao najfascinantniju stvar u životu: ljudski kontakt. Ovo olakšava moj dolazak u stranu zemlju jer već ima ljudi sa istim afinitetim. Nikada se nisam osećao kao stranac i to je nesto jako dobro. Štaviše to mi daje nadu: ima mnogo ljudi tamo negde koji pokušavaju da prevaziđu sopstvene granice i izgrade nešto značajnije.

Njegova dela izvanrednog poetskog stila, koja podstiču našu sposobnost da sanjamo, posredstvom jezika koji se ne obraća našem razumu, već našim srcima - donela su mu reputaciju jednog od najpopularnijih pisaca na svetu...
Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 150 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 45 miliona primeraka. Paulo Koeljo je rođen u Rio de Žaneiru 1947. godine.
Paulo Koeljo vodio je izuzetno zanimljv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar.
Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put hodočasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.

Nakon Alhemičara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još osam knjiga: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (1994), Peta gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Veronika je odlučila da umre (1998)i Đavo i gospođica Prim. Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler-listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.

Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našim srcima.
Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.
Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.
Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: "Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog"; nedavno je pristupio Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.
On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Bambi (Nemačka 2000), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([Španija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija '95, '96, '97, '98, '99, 2000), Međunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995).

"Njegove knjige imale su presudan uticaj na živote miliona ljudi." - Njujork Tajms

Roman Alhemičar, sa kojim je ovaj najčitaniji latinoamerički pisac posle Markesa (The Economist) stekao svetsku slavu, prodat je u tiražu od 10 miliona primeraka.

Od prvog brazilskog izdanja (1988) do danas, Alhemičar je preveden na 56 jezika i postao savremeni klasik.

Američko društvo knjižara proglasilo je roman Alhemičar najboljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski časopis Elle knjigom godine 1995, u Jugoslaviji je dobio nagradu "Zlatni bestseler" Televizije Beograd i "Večernjih novosti" (1995, 1996).

Alhemičar je predstavljao temu mjuzikla koji je izveden u Japanu 1997. godine; poslužio je i kao inspiracija za simfoniju koju je komponovao Valter Tajeb; a kompanija Warner Bross otkupila je prava za snimanje filma.

Ovu svojevrsnu "filozofsku bajku" kritičari su poredili sa Malim princom Sent Egziperija zato što odiše životnim optimizmom i san tumači ne kao bekstvo, nego kao način spoznaje skrivene realnosti.

Brida, roman koji je Paulo Koeljo napisao odmah posle Alhemičara, predstavlja dirljivu priču o duhovnoj strani erosa i erotskoj strani duhovnosti.

Ovo je i priča o Bridi, mladoj i lepoj Irkinji, i njenoj potrazi za smislom sveta. Na tom duhovnom putovanju, ona upoznaje mudraca koji je podučava kako da savlada svoje strahove, i ženu koja je uči da pleše osluškujući skrivenu muziku sveta. Oni prepoznaju Bridinu darovitost, ali moraju je pustiti da do otkrića dođe sama.

Dok Brida traga za svojom sudbinom, pokušava, uz mnogo teškoća, da pronađe ravnotežu između ljubavi i želje da se promeni.

"...Ali bio je to ponovni susret njene prave prirode sa smislom života, bio je to povratak u edenski vrt, trenutak kada je Eva ponovo ulazila u Adama i dva Dela su se preobražavala u Postanak." - odlomak iz romana Brida, Paula Koelja

Poslednji roman Paula Koelja ?avo i gospo?ica Prim blistava je parabola o borbi koja se vodi u eoveku izme?u tame i svetlosti, razmisljanje o slobodi (koju imamo u svakom trenutku) da izaberemo svoj put.

Izolovana u planinskoj oblasti, polunapuštena varoš Viskos broji 281 stanovnika, pretežno postarije ljude, pripadnike poslednje generacije zemljoradnika i pastira koji žive u pomalo vanvremenskom svetu. U varošicu jednog dana stiže zagonetni stranac, u pratnji đavola. U najmanju ruku, to je uverenje stare Berte, udovice koja komunicira sa duhom svog preminulog muža i od njega dobija nagoveštaje o budućim događajima.

Posredstvom gospođice Prim, kelnerice u jedinom varoškom hotelu, on upućuje meštanima stravičan izazov: ako ubiju jednog od njih, biće nagrađeni trezorom zlatnih poluga koje bi im omogućile da obnove minulu slavnu prošlost. Hoće li gospođica Prim, mlada žena gonjena željom da promeni svoj život, postati bezobzirni strančev saučesnik? Da li će meštani Viskosa podleći iskušenju i odrediti žrtveno jagnje? I, s druge strane, da li stranac zaista očekuje da će Zlo prevladati nad Dobrom?

nevnik jednog čarobnjaka zauzima ključno mesto u stvaralaštvu Paula Koelja. Ne samo zato što je to prvi roman u nizu njegovih značajnih dela, posle koga je usledio svetski bestseler Alhemičar, već i zbog načina na koji nam jasno predstavlja humanost Koeljove filozofije i dubinu njegovih istraživanja.

Uzbudljiva priča o hodočašću Paula Koelja Putem za Santjago, srednjovekovnim putem koji počinje u Pirinejima i vodi preko severa Španije do katedrale Svetog Jakova. Iskustvo ovog hodočašća ostvarenog 1986. godine bilo mu je inspiracija za priču prepunu pustolovina, koja je, u isto vreme, fascinantna parabola o potrebi pronalaženja sopstvenog puta u životu. Na kraju, Koeljo nas dovodi do zaključka da se „čudesno uvek nalazi na putu običnih ljudi“.

"Stigao sam juče u grad autobusom koji redovno saobraća između Pedrafite – blizu Sebreira – i Kompostele. Za četiri sata prešli smo sto pedeset kilometara koji dele ta dva grada, a ja sam se sećao pešačenja sa Petrusom – ponekad bi nam bile potrebne i čitave dve nedelje da prevalimo istu toliku razdaljinu. Uskoro ću da izađem i da položim na grob svetog Jakova sliku Naše Gospe od Prikazanja na postolju od školjki. Onda ću se prvim avionom vratiti u Brazil gde me čeka mnogo posla. Setio sam se da mi je Petrus jednom prilikom rekao da je celo svoje iskustvo sažeo i izrazio na jednoj slici. Tada mi je palo na um da i ja napišem knjigu o onome što sam doživeo...
- Paulo Koeljo

ČUDESNO SE UVEK NALAZI NA PUTU OBIČNIH LJUDI!

Jedanaest minuta istražuje skrivenu prirodu ljubavi. Novi roman Paula Koelja, pisca bestselera Alhemičar.

Marija je lepa i mlada devojka iz brazilske provincije. Dve godine je provela u Rio de Žaneiru i jednom prilikom na Kopakabani privukla je pažnju švajcarskog biznismena. On joj predlaže da mu pravi društvo na putu za Evropu, obećavajući joj uspešnu karijeru. Uz porodični blagoslov, devojka odlazi za Evropu, tamo potpisuje ugovor i saznaje bolnu istinu - da je postala samo roba u rukama oholih ljudi i da se njena „karijera” odvija od igračice u noćnom klubu do prostitutke.

Marijino srce biva slomljeno već posle prvih nevinih susreta s ljubavlju. Veoma rano gubi nadu da će ikada pronaći pravu ljubav, uverena da je "ljubav užasna stvar zbog koje samo patimo..." Slučajni susret u Riju je dovodi do Ženeve, gde sanja o slavi i bogatstvu, a završava radeći kao prostitutka.

U Ženevi, njeno pesimističko viđenje ljubavi je stavljeno na probu kada se susretne sa zgodnim mladim slikarem. U ovoj svojevrsnoj odiseji, Marija mora da izabere između staze tame, seksualnog zadovoljstva kao svrhe po sebi, i rizikovanja svega da bi pronašla put koji vodi do svetog seksa: seksa u okrilju ljubavi.

"Moja knjiga ne pretenduje da bude neka vrsta studije o prostituciji", kaže Koeljo. "Pokušao sam u potpunosti da izbegnem bilo kakve osude izbora koje čini glavna junakinja. Ono što me zapravo interesuje jesu različiti načini na koje ljudi prilaze seksu i ljubavi".

"Zanimljivo je da su, po svemu sudeći, pored Marije i neki drugi likovi autentični. Možda je autentičan i Srbin Milan, koji je u Koeljovom romanu makro. Zašto baš Srbin makro, to pisac nije objasnio, ali je "utešno" da je lik vrlo simpatičan..." - Politika, 23.09.2003.

Roman Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala, uzvišena i jednostavna ljubavna priča, takođe je svetski bestseler.

Pilar i njen saputnik su se upoznali u detinjstvu, udaljili se u mladosti i ponovo se sreli 11 godina kasnije. Ona, žena koju je život naučio da bude jaka i da se ne prepušta osećanjima. On, čovek koji poseduje dar da isceljuje druge i da u religiji traži rešenje svojih unutrašnjih sukoba. Ponovo se sjedinjuju u težnji da slede svoje snove. Da bi to postigli, moraju da prevaziđu mnoge prepreke: strah od predavanja, osećanje krivice, predrasude.

Na poetičan način Paulo Koeljo pripoveda o ljubavi kojom se uranja u najdublje misterije života.

Peta gora je priča o čoveku sukobljenom sa moćnim silama svog vremena.

U IX veku pre Hrista, Bog naređuje proroku Iliji da napusti Izrailj. Put ga vodi u Sareptu, mali grad u Libanu, u kome se susreće sa jednom novom kulturom upravo u vreme kada njegovim stanovnicima preti najezda Asiraca. U starom svetu koji potresaju verski fanatizmi i vladavina tradicija, mladi prorok biva zahvaćen vihorom događaja koji ga na kraju navode da se konfrontira i sa samim Bogom.

U kojoj meri možemo upravljati svojom sudbinom i šta da činimo kada neminovnost iskrsne na našem putu? Odgovor na ovo pitanje je središnja tema romana Peta gora.

Najnoviji roman Paula Koelja!

Dvadeset četiri sata u Kanu. Lice i naličje džet-seta.

Šta je sve spreman čovek da učini iz ljubavi, čak i ako je ruski milijarder?
Smeštajući radnju u zavodljivi svet mode i filma, Paulo Koeljo tematizuje moć pojedinca i način na koji uspeh manipuliše ljudskim snovima da bi ih na kraju uništio.

Vešto preplićući različite likove i njihove međusobno povezane priče, autor nam u svom dvanaestom romanu dočarava uzbudljivu sliku sveta prezasićenog glamurom i raskalašnošću, i ukazuje nam na kobne posledice naše opednutosti slavom.

Dvadeset četiri sata u Kanu. Lice i naličje džet-seta.
Šta je sve spreman čovek da učini iz ljubavi, čak i ako je ruski milijarder?

"Prvo: Bog je žrtvovanje. Patimo u ovom životu i bićemo srećni u budućem.
Drugo: ko se zabavlja taj je dete. Živimo u neprestanoj napetosti.
Treće: drugi znaju šta je za nas najbolje, jer imaju više iskustva.
Četvrto: naša je dužnost da druge usrećimo. Treba da im činimo po volji, čak i ako to podrazumeva velika odricanja.
Peto: ne treba piti iz pehara sreće, jer nam se to može osladiti - a nećemo ga uvek imati u rukama.
Šesto: treba prihvatiti sve kazne. Svi smo mi grešnici.
Sedmo: strah je najbolji stražar - nećemo se izlagati opasnostima.
Ovo su zapovesti kojih nijedan ratnik svetlosti ne može da se pridržava." - Paulo Koeljo