Zanimljivosti

Na sceni - istinska drama

DA se na pozorišnoj sceni igraju ne samo izrežirane već i istinske drame, svedoči i predstava koju je u subotu, na sceni Pozorišta KPK u Kraljevu, odigrala kraljevačka glumica Danica Krljar, opraštajući se od publike posle 40 godina umetničkog rada pošto je, nedavno, i penzionisana kao prvak drame Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca.
Sa trostrukim prelomom skočnog zgloba, a da to ni publika, ni veći deo pozorišne ekipe nisu ni primetili sve dok zavesa nije spuštena, Danica je bezmalo dva sata igrala Karlu u svojoj oproštajnoj predstavi, duodrami “Helverova noć” Ingemara Vilkvista koja je, istovremeno, mladom kolegi Petru Lukiću iz Kragujevca bila i, više nego uspešan - diplomski rad!

- Već na početku predstave, koja inače traje 115 minuta, okliznula sam se i pala zbog nespretno prolivene čaše vode u prethodnoj sceni... Pomislila sam da sam samo uganula nogu i nastavila kao da je to tako i režirano ali, bolovi su bivali sve žešći. Potom sam sve vreme neprestano hrabrila sebe i govorila da moram da izdržim do kraja. Ali, ne toliko zbog sebe, već i više zbog kolege Petra koji je i sam shvatio šta se dešava i pokušavao da mi na svaki način pomogne... Iako povređena, odahnula sam tek kad se zavesa spustila - priča Danica dok se, s nogom u gipsu, oporavlja u svojoj kući u kraljevačkom naselju Beranovac.
Izvanrednu predstavu koju su oboje glumaca nadahnuto odigrali možda baš zahvaljujući i nerežiranoj drami, publika je nagradila dugotrajnim aplauzom, pa i ovacijama, a mnogi Kraljevčani su, na nogama, zadugo još ostali u sali Pozorišta KPK sačekavši da se Danica - vrati iz bolnice.

LEPA I TALENTOVANA

GLUMAČKU karijeru Danica Krljar počela je kao srednjoškolka u tadašnjem kraljevačkom Amaterskom pozorištu. S vremenom, i Danica i ovo pozorište posta(ja)li su pravi profesionalci, pa je prelepa ali i talentovana Kraljevčanka svoj prvi profesionalni angažman našla u leskovačkom pozorištu 1978. godine. Potom je prešla u Narodno pozorište iz Užica, a potonjih 17 godina provela je i završila kao prvkinja drame u Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu gde je dočekala i - penziju. Igrala je na mnogim pozorišnim scenama, pa i u nekoliko domaćih filmova, a u TV seriji “Selo gori a baba se češlja” koja se upravo emituje, publika je zna po ulozi - Zoričine bake.

Ljubav je, ili nije

PRVI igrani film Đorđa Balaševića, “Kao rani mraz”, koji potpisuje kao režiser, autor muzike i scenarija, premijerno će biti prikazan u utorak uveče u 20.30, u Sava centru.
Ova ljubavna drama snimljena je prema istoimenoj Balaševićevoj knjizi, popularnoj “Priči o Vasi Ladačkom”, a u svojoj filmskoj verziji okupila je impresivnu ekipu glumaca - starog Vasu Ladačkog igra Rade Šerbedžija, a tu su i Mustafa Nadarević, Mira Banjac, Zijah Sokolović, Nikola Đuričko, Marko Makivić, Jovana Balašević, Peđa Bjelac, Danijel Kovačević, Ivan Đurić, Danica Jurčova, Radoje Čupić, Aleksa Balašević...
Mlađi “tim” glumaca u filmu koji je bio medijski “hit” još od trenutka kada su “pale” prve klape, predvodi Đorđe Erčević, koga ćemo videti u ulozi Boriše Rezančeva Rezanca. Zanimljivo je da će na večerašnjoj projekciji i sam Erčević prvi put videti kakav je njegov Rezanac, lik u kome su, zbog njegove duhovitosti, neki “prepoznavali” samog Balaševića.
- Boriša Rezančev je pravi seoski delija, i neko malo “odmorište” u priči koja se događa na ratištu, gde je on sve vreme. Potiče iz vojvođanskog sela Bučani, i najbolji je ratni prijatelj glavnog junaka, Vase Ladačkog, sa kojim se poznaje od ranije, ali ih zbližava užas rata koji dele. Od tog straha, moj Boriša Rezanac, koji je inače i hipohondar, brani se smehom, duhovitošću, humorom - kaže Đorđe Erčević, koga TV i filmska publika poznaje po ulogama u serijama “Jelena”, “Karađorđe u pozorištu”, “Gorki plodovi”... filmovima “Miloš Branković”, “Konji vrani”... predstavama “Mala trilogija smrti”, “Veliki fajront”... ali i brojnim TV reklamama.
lPostoje glumci koji kažu da uvek moraju da pronađu nešto “svoje”, lično, kako bi mogli da se “ukače” u lik koji igraju?
- U liku Rezanca, lično, meni je najuzbudljiviji upravo taj način na koji se brani od ratne stvarnosti, i verujem da nam je po tome negde “kolektivno” blizak, i da se može gledati i kao univerzalni srpski lik - na sve što se događa oko njega, Rezanac reaguje smehom, šalom, šarmom, pokušava da bude odvažan i hrabar, iako se, zapravo, plaši, jer tako “kreira” neku stvarnost koja ne postoji, ali je podnošljivija za život. Mislim da smo u mnogim životnim situacijama i okolnostima svi pomalo kao Rezanac, i da smo, ne samo poslednjih decenija, već tokom čitave istorije, duhovitost i smeh neprestano koristili kao kolektivnu “anesteziju” na događaje.
l Već u podnaslovu filma, Balašević kaže da je reč o “dugometražnoj
igranoj baladi”, i jednoj “staromodnoj ljubavnoj priči”. Šta to,
zapravo, znači?
- Film je vrlo poetičan i romantičan, i vraća nas u vreme nekih drugačijih vrednosti. Uz nezaobilazni karakteristični stil i lucidnu duhovitost, verujem da će doneti upravo ono što publika i istinski poznavaoci onoga što Balašević radi, od njega i očekuju.
l Kakva je ta “staromodna” ljubav Vase Ladačkog i Male Vidre?
- Prepuna strasti i emocija, mada lično ne verujem u podele na “staromodne” i “savremene” ljubavi - ljubav je ili ljubav, u bilo kom trenutku, ili nije ljubav. Mislim da će svi oni koji su voleli pesmu o Vasi Ladačkom, voleti i ovu melodramu smeštenu u ratno okruženje 1914. godine.

PREMIJERA ZA SPONZORE

PREMIJERA filma “Kao rani mraz” u ponedeljak uveče u Novom Sadu, u svečanoj sali NIS-a, upriličena je prvenstveno za sponzore filma, ali ne i za novinare.
- Na ovaj korak bili smo prinuđeni, jer sala u NIS-u ima samo 355 mesta - rekao je u ponedeljak “Novostima” Zdravko Vulin iz producentske kuće “Salajka”. On je dodao da će mediji imati priliku da prisustvuju premijeri u utorak uveče u Beogradu u Sava centru. (J. S.)