SNOVI

U psiholoskom kontekstu zanimljivo zvuci podatak da covek za sezdeset godina svoga zivota cak dvadeset godina provede u spavanju, a od toga cetiri godine u sanjanju. Sta zapravo znaci san?
Sa stanovista zvanicne nauke san predstavlja slozeni psiholoski fenomen, kao izmenjeno stanje svesti u kome se mesaju svesni i nesvesni sadrzaji; proces u kome se izrazava nase "najdublje ja". A u "Knjizi mudrosti", pise, da je Bog stvorio snove pomocu kojih ljudi mogu da vide buducnost.
Dakle, san je mogucnost saznanja jedne druge stvarnosti ili jednog drugog sveta koji nam nije dostupan u budnom stanju. Zato postoji potreba da se tumacenjem snova objasni taj "drugi svet", kao i da se otkrije neki nagovestaj buducnosti ili trag proslosti.

ZANIMLJIVA OTKRICA
Istrazujuci fenomen snova grupa naucnika je dosla do zanimljivih otkrica. Mnogi ljudi su izbegli smrt zahvaljujuci tome sto su poslusali "tihi glas svog sna". Tako je, recimo, francuska knjizevnica Zan Plejdi izbegla smrt, jer je prethodno sanjala da je pored njenog apartmana eksplodirala bomba. Kada se probudila nakon tog ruznog sna, odmah je poslusala "svoj unutrasnji glas" i napustila svoj apartman. Za otprilike dva sata u stanu pored njenog apartmana bomba je usmrtila troje ljudi.
Poruke u snovima nisu samo upozoravajuceg karaktera, vec nagovestavaju i srecne dogadjaje. Neki snovi najavljuju uspeh, bogatstvo, slavu, naucna otkrica, genijalne ideje, nove izume ili resenja, umetnicka dela, cak i mogucnost dobitka na lutriji.
Amerikanac Elis Hju je sanjao model sivace masine koju je kasnije konstruisao.
Zatim, nobelovac Nils Bor, je u snu otkrio kljuc - resenje tajne atomskog jezgra.
Engleski pesnik, Semjuel Kolridz, je u snu video sve stihove svoje poeme "Kublaj Kan".
Poznati igrac golfa, Dzek Niklaus, je sanjao novu tehniku udaranja loptice za golf i ta tehnika ga je dovela na sam vrh ovog popularnog sporta.
Poznati engeski istrazivac snova dr Kit Harn, smatra da su mnogi od nas sposobni da "pogledaju u buducnost" i da se na osnovu tako dobijene informacije "zastite od neke nevolje". On naglasava da su mnogi ljudi veruju svojim snovima, a najvise onima koji se odnose na putovanja prevoznim sredstvima. Poznata je cinjenica da je desetak ljudi otkazalo putovanje brodom "Titanik", zato sto su sanjali nesrecu na tom brodu.
Americki i engleski naucnici su utvrdili interesantnu cinjenicu: u velikim katastrofama vozova i aviona uvek ima manje zrtava, nego sto bi po uobicajenom protokolu putovanja trebalo da ih ima! Da li treba verovati snu ili ne - to je licno nas izbor. Ipak, treba imati na umu i postupak Andjele Lun, dobitnice na njujorskoj lutriji. Ova dama je dobila 750 000 dolara zato sto je u snu "videla" svoje petoro dece sa listicem - potom je na listicu upisala njihove godine!

TUMACENJE SNOVA NA OSNOVU MESECEVIH MENA
Postoji uverenje da svako od nas moze da protumaci svoje snove na osnovu sata (vreme kada je sanjao), lunarnog kalendara i Mesecevih mena. Odgovor na pitanje: Kada ce se ostvariti nas san? - dobijamo na osnovu podatka o satu - vremenu kada se sanja.

O naučnom tumačenju snova
Ljudi se, kao što je poznato, bave snovima i njihovim tumačenjem četiri hiljade godina, ali tek pojavom Freuda, nešto kasnije Junga, a još kasnije Szondia, započinje era naučne interpretacije snova, koji dobijaju svoj pravi i puni smisao u svetlu individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog, kao što se to može sasvim jasno videti u knjizi Psihologija snova i njihovo tumačenje vlasnika ovoga sajta.

Većina ljudi živi u zabludi da su snovi nešto nevažno i sporedno u životu, iako svi mi celog života sanjamo dobijajući često od snova važne poruke i pouke. Snovi nisu samo od velikog dijagnostičkog, terapeutskog, prognostičkog i etiološkog značaja.

Oni nam mogu ukazati i ukazuju sa kojim problemima treba započeti psihoterapiju, pa se shodno tome analiza snova nalazi u središtu Freudove psihoanalize, Jungove analitičke psihologije i Szondieve schicksal-analize i uopšte u središtu svake dubinsko-psihološke psihoterapije. Jer za razliku od psihološkog i psihijatrijskog intervjua, putem kojih dobijamo svesnu anamnezu, odnosno ono što osoba zna o sebi na nivou svesnog dela ličnosti, analiza snova nam omogućava dobijanje nesvesne anamneze, tj. ono što ta osoba ne zna o sebi, a što je od središnjeg značaja ne samo u psihoterapeuskom procesu, već i pri radu na sebi u okviru grupne analize snova.

Snovi, kao što ističe Freud, predstavljaju «kraljevski put u nesvesno», zato ih – prema rečima Junga – i koristimo kao izveštače nesvesnog, jer nam oni odaju tajne koje su skrivene od svesti čineći to sa zaprepašćujućom tačnošću.

Otuda se za snove može reći da je od kamena koji su odbacili graditelji postao kamen-temeljac koji se nalazi u središtu dubinske psihologije, odnosno psihologije nesvesnog dela ličnosti.

Medjutim, snovi nemaju samo funkciju lečenja, već nas oni podučavaju, dopunjavaju, usmeravaju, inspirišu, ukazuju nam gde grešimo i gde samo neprilagođeni i konačno, daju nam odgovor na pitanja i probleme sa kojima svestan deo ličnosti ne može da izađe na kraj, jer svest, za razliku od nesvesnog, nikad ne vidi celinu.

Ili, drugačije formulisano: snovi predstavljaju naše mudre pomagače i suflere, koji nas informišu kako da uspešnije rešavamo svoje životne probleme u koje verovatno ne bismo ni zapali da smo razumeli i slušali poruke i pouke svojih snova.

Otuda i Šopenhauerova poznata misao – da naše sanjajuće sveznanje, tj. naši snovi treba da pouče i nauče naše budno neznanje, tj. svesni deo ličnosti – najpotpunije i najsažetije govori o značaju i funkciji snova. Jer san uvek vidi i dalje i dublje nego dan. Stoga je potrebno da ponovo naučimo «zaboravljeni jezik snova» /From/ koji predstavlja prajezik iz koga su nastali svi jezici sveta, neku vrstu dubinsko-psihološkog esperanta.

Shodno svemu tome, citirajući Junga, treba istaći da se istraživanjem psihologije snova ne sudaramo samo s najudaljenijim i najdubljim psihološkim i filozofskim, već i religioznim problemima, čijem razumevanju upravo fenomen sna pruža odlučujući doprinos.

Stručno tumačenje snova predstavlja odgovoran i delikatan posao, koji iziskuje pored specijalne obuke i specijalnu nadarenost, jer tumačenjem snova ulazimo u najintimnije tajne snevača, pa se shodno tome u rukama tumača snova nalazi instrument od neprocenjive vrednosti koji može biti od velike koristi, ali i štete ako se nađe u rukama psihološki nepodobne i nestručne osobe.

Uostalom, kao što ističe Vuk Karadžić, jedna je stvar o nečemu znati lepo pričati, a druga to isto valjano raditi; a to posebno važi za tumačenje snova.

...o snovima imam poseban prilaz i sam sa- neko ,- kome se moze vjerovati . Zasto, zato sto sam svoje snove ostvario upropastavajuci ih . Kako ? Tako sto sam ih pravilno 'tolkovao ' i osujetio ih ...otvarajuci ih pred licem pojedinaca_ki . Mutno ali tacno . Faraonn je vrstan 'citac' solje-kafene i vrlo nerado gleda jer dogodjene istine se pripisuju onome ko je gledao ,- ako je nesto ruzno rekao jer on je kriv i maler je...

Pa, dobro nije baš tako sve... Moraš verovati u sebe i svije dobre snove-otrcano zvuči ali je i te kako istina..
Vidiš, a o tome ćemo i temu staviti, neki ljudi čak smatraju da ovo što živimo je san, a san java...

...SJECAS SE ONE DOSJETKE KINESKE...

-sanjao Covjek da je leptir i kad je ustao , nije se mogao razabrati da li je on Covjek koji sanja da je leptir ili leptir sanja , - da je covjek !??

Snovi su 'druga stvarnost' i mora se imati puno toga u sebi dozivljenog i pozeljenog da bi svoje tolkovao , a snove drugih ... to je klise i dobro tolkuju oni koji svojim arsinom mjere i 'gledaju ' , tako se zasniva i moje ' gledanje ' u solju !!??

Da da da- snovi i šola ipak, mogu imati i nešeg zajedničkoga

Admin ::Da da da- snovi i šola ipak, mogu imati i nešeg zajedničkoga

...kad budes raspoloznija ,-El-Komandante , 'pricacemo' o snovima koji su mnogo ljepsi od zivota i blago onima koji sanjaju i na javi !!!

No problemo!!!

I dakle, hajmo još malo o snovima :









San je
najčeŠĆe doživljavani alternativni oblik stvarnosti. San je dokaz da se svest
nikada u potpunosti ne ukida dok je Čovek Živ i Čini drugi vid realnosti koji
sledi svoje sopstvene zakone,najČeŠĆe izmiČuĆi logici svakodnevnog Života.





BioloŠki
gledano,funkcija sna je da okrepi,odmori organizam od svih dnevnih optereĆenja
koja dovode do zamora i iscrpljenosti.





SkeptiČni
pogled na snove, koji je svakako u mnogo veĆoj meri zastupljen nego nauČni,
napravio je od snova veliku misteriju.Kroz istoriju, snovi su imali veoma
zapaŽenu ulogu. Stari Grci, Rimljani i Etrurci veoma su uvaŽavali poruke koje
su im slali snovi.Aleksandar Veliki je u ratne pohode, obavezno sa sobom vodio
tumaČa snova.EgipĆani su takodje misili da su snovi puni znaČenja, i pokuŠavali
su da ih odgonetnu.U Srednjem veku se, zbog inkvizicije, odstupilo od tumaČenja
snova, da bi se u savremeno doba, poČev od Sigmunda Frojda, snovi uvrstili u
nauČna istraŽivanja.





Umetnici,
svih vidova, su traŽili inspiraciji u snovima.Ceo jedan umetniČki pravac,
nadrealizam, je zasnovan na automatizmu i funkciji snova.Nadrealisti su uzeli
snove kao podruČje za stvaranje zbog njihove objektivnosti i mistiČnosti,
verujuĆi da kroz snove govori Čista svest, liŠena svih moralnih i estetskih predrasuda.

TRI ASPEKTA SNA





RASPORED
SNA- Čovek, sliČno drugim sisarima, sledi prirodan ritam bioloŠkih procesa
putem jedne nervne strukture u moŽdanom stablu koja se naziva "bioloŠki
Časovnik".Ova struktura obezbedjuje pravilno smenjivanje raznih bioloŠkih
procesa, i njihovo smenjivanje u toku dvadesetČetiri Časa, medju koje spada i
smenjivanje budnosti i sna.Ovaj ritam smenjivanja bioloŠkih funkcija u


nauci je poznat i kao CIRKADIJALNI RITAM, i u proseku traje
24 caŠa, mada u ekstremnim uslovima moze biti skraĆen ili produŽen.Promena
geografske sredine na osobe naviknute na svoj uobiČajeni cirkadijalni ritam
spavanja i budnosti, moze da se ispolji u poremeĆajima adaptacije na nove
uslove,najČeŠĆe u vidu nesanice.


PeriodiČnost
spavanja i budnosti varira od godiŠta; novorodjenČe pokazuje sklonosti ka brzom
smenjivanju sna i budnog stanja, u toku prvih Šest meseci Života spava od 13 do
16 Časova dnevno; odrasli spavaju u proseku do 7 Časova dnevno, mada postoje
osobe kojima je dovoljno i 3 sata spavanja u jednom danu.





DUBINA
SPAVANJA-IstraŽivanja Lumisa i Hobarta iz 1937. godine i Dementa i Klajtmana iz
1957. godine potvrdila su ranije pretpostavke da Čovek u toku spavanja prolazi
kroz nekoliko stadijuma razliČite dubine sna, i da sneva samo pod odredjenim
okolnostima.


Poznato je
da san prolazi kroz pet etapa:


Osoba u
budnom stanju se opuŠta i zatvara oČi, moŽdani talasi pokazuju regularnu
aktivnost odredjene jaČine (8-13 cikla) poznatu kao ALFA TALASI.Potom osoba
utone u prvi stadijum sna kada je aktivnost manje regularna i amplitude bivaju
reducirane, sa retkom ili potpuno odsutnom alfa aktivnoŠĆu.


Drugi
stadijum karakteriŠe pojava vretena u ritmu od 13 do 16 cikla u sekundi.


TreĆi i
Četvrti stadijum elektrofizioloŠki karakteriŠe spora elektrokortikalna
aktivnost poznata pod nazivom DELTA TALASI.Iako je u ovim stadijumima sna, sve
teŽe probuditi osobu, moguĆe je da ona reaguje na neku personalnu draŽ kao Što
je porodiČno ime, pre nego na buku ili jak zvuk.Ovo je samo joŠ jedan dokaz da
je san svesna radnja.


Nakon
spavanja od jednog sata, ili viŠe, EEG krivulja se vraĆa u prvi stadijum, ali
se osoba ne budi, veĆ se javlja posebno stanje - REM (rapid eye movement - brzi
pokreti ociju).U ovom petom stadijumu sna osoba sanja.Svi ostali stadijumi su poznati kao N-REM
(non-REM).Kada se osoba direktno budi iz REM faze, ona se Živo seĆa svojih
snova.


Svi
stadijumi sna variraju u toku noĆi i pokazuju znaČajne individualne razlike.

TETA TALASI








Za vreme
REM faze javljaju se TETA TALASI (otkriveni 1954. godine).Ovi talasi se kod
nekih Životinja javljaju samo kad bi obavljali neku funkciju veoma znaČajnu za
opstanak (na primer: lov,istraŽivanje, seksualno ponaŠanje).Za razliku od njih,
kod sisara sa posteljicom i torbara, teta talasi se javljaju za vreme REM faze
sna.Iako ovaj teta ritam joŠ nije isproban na ljudima, mogao bi da bude poreklo
sanjanja kod ljudi.ZnaČi, snovi bi mogli predstavljati mehanizam za obradu
memorije, nasledjen od niŽih vrsta, u kome informacije znaČajne za


opstanak mogu biti ponovo obradjene za vreme REM faze
sna.Dakle, otkriĆe REM faze znaČi da postoje i fizioloŠki razlozi za sanjanje.











VOLJNA I
NEVOLJNA KONTROLA SPAVANJA-U izvesnoj meri kontrolisanje odluke o spavanju i
ostajanju u budnom stanju je moguĆe, mada postoje osobe koje pate od nesanice
ili imaju problema sa uspavljivanjem.Postoje takodje i osobe koje imaju
pogreŠnu predstavu o tome kako malo spavaju, jer se ne seĆaju perioda spavanja.





POREMEĆAJI
SPAVANJA





Medju
poremeĆajima spavanja javljaju se neka stanja koja se subjektivno teŽe
doŽivljavaju nego nesanica.To su narkolepsija i apnea.


Narkolepsija
predstavlja nekontrolisane napade zaspivanja bez obzira na situaciju u kojoj se
osoba nalazi.Bilo da je za stolom, vozi kola ili priČa sa nekim.Osobe koje pate
od ovoga, za vreme napada vrlo Često ispoljavaju neuobiČajeno automatsko
ponaŠanje koga se kasnije ne seĆaju.Emocionalno uzbudjenje moŽe u nekim
sluČajevima da izazove jedan oblik narkolepsije u toku kog osoba iznenada pada
usled gubitka kontrole poloŽaja tela i miŠiĆnog opuŠtanja.Ovaj oblik se naziva
katapleksija.


Apnea je
poseban poremeĆaj spavanja u toku kog osoba ne moŽe da diŠe u snu i viŠe puta
se budi u toku noĆi zbog oteŽanog disanja i kratkotrajnog spazma duŠnika.








"Na
javi svi ljudi sliČno misle i liČe jedni na druge, a samo u snu smo poseban
identitet."


Aristotel

SNOVI








Snovi su u
svojoj osnovi produkt imaginacije ili seĆanja, povremeno izmeŠani sa elementima
spoljne realnosti.Oni su to uvek spontane produkcije i imaju kvalitet nevoljnog
javljanja, Što se bitno razlikuje od usmerenog racionalnog miŠljenja,
karakteristiČnog za budno stanje.Ali san kao manifestacija nesvesnog, uzima u
obzir realnost koja se ne moŽe ignorisati.


Kako su to
spontane psihiČke tvorevine, mi u njima
Često nasluĆujemo pokuŠaj duŠe da nam saopŠti neŠto o liČnosti.Zbog
ovakvog verovanja u nadprirodne moĆi snova, nije ni Čudno Što su kroz istoriju
snovi imali zapaŽenu ulogu. Stepen zainteresovanosti u snove je uvek bio
veliki, ali je odnos prema njima oduvek zavisio od stepena kulturnog razvoja
Čoveka.Tokom ljudske istorije javio se veliki broj teorija o snovima, mada sve
do pojave Sigmunda Frojda nijedna nije uspela da nadmaŠi puka nagadjanja i
sujeverja, i izdrzi nauČnu kritiku.


Frojd je bio prvi koji je odgonetnuo psihologiju snevanja i
doprineo njihovom boljem razumevanju.Nazvao je snove "kraljevskim
putem" ka nesvesnim.

SNOVI U TEORIJAMA FROJDA I JUNGA








U
"Uvodu u psihoanalizu" Frojd je snove postavio kao metodu leČenja
pacijenata.Oni su, leŽeci opuŠteno, slobodno asocirali (tehnika slobodnih
asocijacija - koja je prethodila Frojdovom zanimanju za snove ) i pri tom
saopŠtavali svoje snove, fantazije i dnevna sanjarenja.TumaČeci snove kao i
druge mentalne kreacije, Frojd je doŠao do zakljuČka da su oni viŠeznaČni
mentalni produkti a ne puka sluČajna tvorevina.Takodje, po Frojdu, snovi su
otklanjanja -psihiČkih- nadraŽaja, koji remete spavanje, putem halucinatornog
zadovoljavanja.





Å to
se tiČe tumaČenja snova, Karl Gustav Jung je otiŠao jos dalje od Frojda.Jung je
rekao da je san zemljiŠte iz kog samoniklo raste najveĆi broj simbola. Ali je
san veoma nerazumljivo zemljiŠte i teŠko ga je tumaČiti.


Po Jungu,
san je Čudesna tvorevina duha, neŠto Što kroz sopstveni mehanizam i simbole izraŽava
nepoznato.San je upoznavanje sa nepoznatim u sebi.


NajviŠe
paŽnje u svom radu Jung je pridavao simbolima, za koje su snovi veoma plodno
ze-mljiŠte.Upoznavanje sa ljudima , i sa njihovim problemima je kroz snove i
simbole koje oni manifestuju u obliku prepoznatljive slike, ili neke
reprezentacije.





ObiČno simboli iz sna, kao Što rekoh, iza prepoznatljivog
detalja kriju kljuČ za razreŠenje enigme zvane san.Taj prepoznatljivi detalj je
Često sasvim sluČajno poveziv sa pravim putem za razumevanje- to je veoma
sliČno reŠavanju rebusa, doduŠe, veoma komplikovanog rebusa.


ProseČan
san, takodje, ima strukturu najsliČniju dramskoj situaciji.Za dramu je
karakteristiČan poČetak, razvoj, klimaks i kraj (razreŠenje).Jung smatra da se
san razvija sliČnim putem.PoČinje ekspozicijom odredjenih osoba u odredjenom
prostoru - mizanscen.Druga faza je razvoj zapleta, treĆa climax i Četvrta faza
je razreŠenje zapleta ili lysis.Otuda su snovi veoma pogodna inspiracija za
filmske stvaraoce.





Uz
razgovore sa pacijentima, teolozima, Jung je doŠao do zakljuČka da su
najpoznatija svetska prividjenja i prividjenja drugih proroka (ovim se
misli na proroke iz Biblije, Kurana i
mnogih drugih religijskih tekstova) ustvari


simboli iz halucinacija i snova, obiČno pogreŠno protumaČeni.

NOVIJE TEORIJE








Vremenom,
teorije o snovima se gomilaju i sve su raznovrsnije.Fransis Krik i Grejem
MiČinson razvili su teoriju "uČenja unazad".Mozak moŽe da postane
preo-ptereĆen informacijama koje pristiŽu, i moŽe da stvori "parazitske
misli koje ugroŽavaju istinsku memoriju".Tu san jednostavno sluŽi da
izbriŠe ove misli.


Ova teorija je iz 1986. godine, i Krik i MiČinson kaŽu da je
"sanjanje da bi se izbrisalo" mnogo logiČnije nego sanjati da bi se
reducirale fantazije i opsesije, kako se do tada mislilo.





Devet
godina ranije, 1977. DŽ. Alan Hobson i Robert MekKarli sa Harvardskog
Medicinskog Fakulteta su objasnili da su snovi "najbolje Što prednji mozak
nudi".Rekli su da je san "najsliČniji ljudskom pojedinaČnom
emocionalnom reČniku", i da iako snovi ponekad mogu da imaju znaČenje,
njihova bizarnost je sasvim sluČajna.

PRIMER TUMAČENJA SNOVA








U
HiČkokovom filmu "ZaČaran" ( Spellbound ) iz 1945 godine, glavni
junak koga tumaČi Gregori Pek, je
doŽiveo amneziju, i ne seĆa se ubistva, niti poČinioca ubistva.Pri tom stalno
sanja jedan te isti san, u kome on sedi u velikoj kartaŠkoj dvorani prekrivenoj
zavesama od ljudskih oČiju i igra karte sa Čovekom bez lica.Kasnije, u snu,
premeŠta se na skijaŠku dolinu gde ga juri andjeo, dok Čovek bez lica ispuŠta
veliki toČak iz ruke.


Psihoanalizom
(kako je to u filmu navedeno), odnosno analizom samog sna (do kraja filma),
utvrdjuje se da je covek bez lica u stvari ubica cije lice on nije ni
video.Andjeo koji ga juri je u stvari, andjeo Gavrilo koji simbolizuje naziv
mesta gde se ubistvo dogodilo- Gavrilova doolina.Veliki toČak koji Čovek bez
lica u snu ispuŠta iz ruke, je piŠtolj koji ubica baca.Zavese od ljudskih oČiju
u stvari predstavljaju oČi doktora koji ga posmatraju i leČe, u psihijatrijskoj
ustanovi u kojoj se nalazi.


Ovo je samo
primer kako detalji iz sna, odnosno simboli, predstavljaju kljuČ za razumevanje
sna.I kako su veoma Često jedva spojivi detalji sa Činjenicama iz stvarnosti.





Snovi su
joŠ uvek velika enigma, za koju Će trebati joŠ dosta vremena da se u potpunosti
razreŠi.Citirao bih Platona koji je u svom delu "Republika" hteo da
ukaŽe kako se kroz snove manifestuje prava Čovekova priroda, bez moralnih
predrasuda:





"Kad blaŽi
deo duŠe drema, a nadzor razuma se povuČe, tada divlja zver u nama, zasiĆena
mesom i piĆem, podivlja i otera san da bi krenula u potragu za onim sto ce
zadovoljiti njene nagone.Kao Što znate ona Će, u takvim trenutcima odbaciti sav
stid i oprez i neĆe prezati ni od Čega.U maŠti neĆe ustuknuti od snoŠaja sa
majkom ili bilo kim drugim, Čovekom, bogom, Životinjom, ni pred zaboravljenom
hranom ili krvavim Činom.Prihvatice svaku bestidnost i ludost."

ZAKLJUČAK








Čovek
treĆinu svog Života provede spavajuĆi, Što znaČi da je za vreme te treĆine
jedina svesna radnja koju obavlja, san.


Verujem da
se kroz san pokazuje prava Čovekova priroda, odnosno da je u snu Čovek liŠen
negativnih osobina kao Što su stidljivost, kukaviČluk...PoŠto je nemoguĆe
iskazati tu pravu prirodu (u realnoj svakodnevnici), san dopunjava te
nedostatke.Otuda je jedna treĆina Života neuludo potroŠena.


Medjutim,
san nije samo to.San su slike i dogadjaji iz proŠlosti, nevaŽne da bi ih Čovek
pamtio (pa ih sigurno Čuva u svojoj podsvesti).To su slike suviŠe bolne, i neprihvatljive
iz drugih razloga, za zdrav razum.


Takodje,
verujem da bi svako trebao da bude tumaČ svojih snova.Svako bi trebao da spozna
naČin da odgonetne svoje snove, i tako upozna sam sebe, kao Što je Jung
govorio.Snovi su reČnici simbola, jedinstveni od osobe do osobe, poput
genetiČkog zapisa.


San je
"Čuvar spavanja".Iako traju po samo nekoliko sekundi (po nekim
teorijama), oni otkrivaju Čitav spektar dogadjaja i emocija, bogatiji od bilo
kakvog filma ili knjige.


Snovi su
koŠmari.Zato Što otkrivaju viŠe o nama samima.I govore nam to.Upoznaju nas sa
samim sobom - kakve nismo hteli da poznajemo.Kakve ne Želimo da prihvatimo.