Dogodilo se na današnji dan

Dogodilo se na današnji dan - 1. jul

1535. - Otpočelo je suđenje ser Tomasu Moru za izdaju. Mor je zauzimao razne državničke položaje, a u periodu 1529-1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII. Pošto nije odobravao reformaciju i odbijao da prizna kralja za crkvenog poglavara, na monitranom procesu proglašen je za izdajnika i pogubljen. Katolička crkva ga je proglasila svecem.

1646. - Rođen je Gotfrid Vilhelm Lajbnic, nemački filozof i matematičar. U filozofiji je nastojao da pomiri materijalizam i spiritualizam, a najpoznatije mu je učenje o monadama. U logiku je uveo princip dovoljnog razloga, a takođe i logički račun, tj. egzaktni matematički postupak. U matematiku je ušao kao tvorac integralnog i diferencijalnog računa istovremeno s Njutnom i nezavisno od njega, a u istoriju prirodnih nauka kao anticipator mnogih kasnije prihvaćenih ideja (značaj fosila, zakon održanja sile i dr.).

1788. - Rođen je Žan Viktor Ponsle, francuski matematičar, inženjer i fizičar koji se bavio geometrijom i primenjenom matematikom. Zaslužan je za stvaranje projektivne geometrije kao samostalne geometrijske discipline. Konstruisao je i vodnu turbinu ("Ponsleov točak").

1796. - U Cetinju je, na inicijativu vladike crnogorskog Petra I Petrovića Njegoša, održana skupština starešina Crne Gore koji su, pod zakletvom, usvojili odluku da će "svi protiv opšteg hristijanskog neprijatelja poć" i vojevati za slobodu, otadžbinu, žene i decu. Bio je to prvi dokument u kojem je u Crnoj Gori svest o potrebi odbrane otadžbine podignuta na stepen pravne obaveze.

1835. - U Pešti je štampan prvi broj "Serbskog narodnog lista", ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske - Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

1862. - Američki kongres prvi put je obezakonio poligamiju.

1863. - Počela je čuvena bitka kod Getisburga u američkom građanskom ratu, bitka koja je obeležena pobedom Severa.

1867. - Formiran je dominion Kanada. Dominioni su bili nezavisne zemlje u sastavu Komonvelta, a Kanada je najstariji dominion.

1874. - U SAD-u je zabeležen prvi slučaj kidnapovanja. Kidnaperima četvorogodišnjeg Čarlsa Rosa isplaćeno je 20.000 dolara.

1881. - Obavljen je prvi mećunarodni telefonski razgovor.

1904. - Otvorene su treće moderne Olimpijske igre u Sent Luisu.

1934. - Alkatraz je postao federalni zatvor.

1934. - Urađen je prvi rendgenski snimak celog tela.

1960. - Gana je postala nezavisna republika i istoga dana proklamovala je Ustav po kome je predsednik Republike ujedno i predsednik vlade i vrhovni komadant oružanih sila.

1966. - Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao Brionski plenum, na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti, zbog navodnog štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna, Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije.

1990. - Na referendumu u Srbiji izglasano je donošenje novog ustava i raspisivanje višestranačkih izbora. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača, od kojih je 96,8 odsto glasalo za.

7. jul


- Pravoslavna crkva danas slavi Rođenje svetog
Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg - Ivanjdan. Pre no što je
arhangel Gavrilo objavio čudesno začeće device Marije, objavio je
čudesno začeće starice Jelisavete, Zaharijeve žene. Zaharija nije odmah
poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po
rođenju deteta. Kada su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja
imena detetu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime
Jovan i istog trenutka progovorio. O ovom čudesnom događaju pročulo se
po celom Izrailju, te je glas stigao i do cara Iroda, koji je naredio
da se pokolju sva muška deca po Vitlejemu. Jelisaveta je uspela da sa
svojim sinom Jovanom pobegne i sakrije se u nekoj pešteri. Tu je uskoro
i preminula, a dečak je ostao sam u pustinji, prepušten staranju Boga i
anđela Božijih.

1860. - Rođen je Gustav Maler,
austrijski kompozitor i dirigent, naročito istaknut kao kompozitor
simfonija u koje je uneo mnogo individualnog. Dela: deset simfonija,
"Pesma o zemlji" (simfonija za mecosopran, tenor i orkestar), ciklusi
solo pesama...

1893. - Rođen je Vladimir Majakovski,
ruski pesnik. Počeo je kao futurist i jedan je od osnivača ovog pravca
u Rusiji. Opevao je predrevolucionarne i revolucionarne procese u
ruskom društvu. Njegovo stvaralaštvo izvršilo je veliki uticaj na
razvoj sovjetske poezije. Važnija dela: pesme "Levi marš",
"Konferencijaši", poeme "Oblak u pantalonama", "Flauta-kičma", "O
tome", "Čovek"...

1941. - Srpski komunista Živorad -
Žikica Jovanović Španac u Drugom svetskom ratu je na vašaru u Beloj
Crkvi ubio dvojicu srpskih žandarma, koji zločin nisu ničim izazvali.
Taj datum posle rata je proglašen za dan ustanka naroda Srbije protiv
nemačkih okupatora.

1967. - Umrla je Vivijen Li, engleska
filmska i pozorišna glumica koja je 1939. otišla u Holivud radi uloge
Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila Oskara.
Istu nagradu dobila je i 1951. godine za film "Tramvaj zvani želja".

1967. - Bitlsi su izbacili singl "All You Need is Love".

1978. - Solomonova ostrva u Melaneziji dobila su nezavisnost od Velike Britanije.

1986. - Izašla je unapređena verzija IBM-PC DOS 3.2.

1991. - Martin Stič osvojio je Vimbldon pobedom nad Borisom Bekerom u finalu.

10. jul

1856. - Rođen je srpski fizičar i pronalazač
Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno
elektrotehnike, tvorac "novog tehničkog poretka"; zahvaljujući njegovim
izumima, postavljen je temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog
razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje,
trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor,
generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i
patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika,
izuma bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo
prenos električne energije. Pionir je i radio tehnike, bežične
telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja
pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare.
Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja,
telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku
primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg
stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin
postao 1884, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943,
održavao bliske kontakte s otadžbinom. U SAD-u je, proniknuvši u tajne
oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne
poduhvate. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine,
jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je
nazvana i jedinica jačine magnetnog polja. Rođen je kao četvrto dete
Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom
selu Smiljan u Lici.

1866. - Edson P Clark patentirao je olovku čiji trag je nemoguće izbrisati.

1871. - Rođen je Marsel Prust, jedan od
najvećih francuskih književnika i najkompleksnijih i najzagonetnijih
književnih stvaralaca uopšte. Još od ranog detinjstva, počeo je da
boluje od astme, s tim što je u njegovom slučaju ova bolest bila
psihosomatske prirode i služila mu pre svega kao valjan izgovor za
nerad i način da iznudi pažnju i popustljivost roditelja, naročito
majke. Inače, Prustov odnos prema majci nesumnjivo je veoma značajan
biografski element za piščevo književnokritičko stanovište. Književnik
je, naime, patio od Edipovog kompleksa, koji je, razume se,
pothranjivala i sama majka, koja ga je do kraja života tretirala kao
četvorogodišnje dete, neprestano nad njim bdela, čak prevodila Raskina
umesto njega; time ga je potpuno onesposobila za život i učinila
neverovatnim egocentrikom. Svemu tome doprineo je i otac, koji je
neretko iz efemerne strogosti prelazio u krajnje popuštanje (poznata
epizoda iz "Kombrea"). Popustljivost svojih roditelja Prust je
maksimalno zloupotrebljavao, te je postao vrsta porodičnog tiranina,
sadiste, dok je, s druge strane, bio seksualni mazohista. Nakon majčine
smrti ("malom Marselu" tada je bilo 35 godina), povlači se iz
društvenog života i osamljuje se u malom stanu u bulevaru Osman, gde od
1910. do 1922. radi na epohalnom "Traganju za izgubljenim vremenom" i
iz kog gotovo uopšte ne izlazi. Budući da je patio od klaustrofilije,
taj stan bio je, po njegovoj želji, hermetički zaptiven, obložen plutom
radi sprečavalja buke i sa uvek navučenim šalonima (sam Prust o njemu
je pisao kao o kovčegu); pisac je u njemu danju spavao, a noću pisao, i
to uvijen u slojeve ćebadi, jer se i zimi i leti tresao od hladnoće.
Čini se, međutim, da je, i pored sve svoje lenosti, ipak postao pre
zatočenik svoje vokacije nego bolesti. Nakon majčine smrti, Prust
počinje otvoreno da živi i homoseksualnim životom i životom
sadomazohiste, pri čemu je simptomatično da i u Prustovom delu
homoseksualnost po pravilu ide podruku sa perverzijom, tj.
sadomazohizmom. Stvaralaštvo: zbirka skica i priča "Zadovoljstva i
dani", pastiši, prevodi Raskina, zbirka eseja "Protiv Sent Beva",
nedovršen mladalački autobiografski roman "Žan Santej" i petotomno
"Traganje za izgubljenim vremenom", roman koji je, kao uostalom i
gotovo sva moderna prozna dela 20. veka, lišen fabule u smislu
neposrednog aktualnog zbivanja. Junak, dakle, u ovom delu ne dolazi u
sukob sa spoljnim svetom, već je razvoj njegove ličnosti uslovljen
subjektivnim unutarnjim doživljajima i nadražajima koji mu konačno
otkrivaju i vokaciju. Zahvaljujući nehotičnim sećanjima na vanvremene
trenutke iz svog života, junak dolazi do prosvetljenja, pa i do
ovostranog spasenja, shvativši da se mora posvetiti pisanju romana kako
bi vratio izgubljeno vreme i svom besplodnom životu dao smisao.

1886. - Erupcija vulkana Tarawera uništila je čuvene roze-bele terase kalcijum-karbonata na Novom Zelandu.

1892. - U Ohaju je prvi put ulica popločana betonom.

1926. - Rođen je srpski glumac Pavle
Vuisić, "vulkan glume, života i snage", kako ga je opisao Orson Vels.
Već u prvom filmu - "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. -
nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom
obeležila više od sto filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne
"Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se
Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula",
"Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop",
"Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh
planinom".

1933. - Njujorški policajci prvi su primenili radio-veze u svom radu.

1943. - SAD i Velika Britanija izvršile su invaziju na Siciliju u Drugom svetskom ratu.

1958. - U Engleskoj su instalirani prvi parking satovi.

1973. - Nakon 300 godina engleske vladavine, Bahami su dobili nezavisnost.

Dogodilo se na današnji dan - 12. jul

- Pravoslavna crkva danas slavi praznik Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan. Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Gospoda Isusa Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mt 16, 16). Njegova vera postepeno se utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja. Posle jedne njegove besede, tri hiljade ljudi obratilo se u veru. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona, Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga raspnu glavom okrenutom nadole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle najpre se zvao Savle i bio je farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno preobratio u veru, postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen i svojoj veri u Gospoda. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona, kao i apostol Petar.

1859. - Crnogorski knjaz Danilo Petrović zabranio je običaj sečenja i izlaganja odsečenih glava neprijatelja. On je sečenje glava ocenio kao kukavičluk, a zarobljavanje neprijatelja kao vrlinu.

1884. - Rođen je Amadeo Modiljani, italijanski moderni slikar. Slikarstvo je studirao u Firenci i Veneciji. Od 1906. godine pa do smrti, živeo je i radio u Parizu. Vidan predstavnik Pariske škole, u ranoj mladosti bavio se i skulpturom u kojoj se osećao uticaj crnačke plastike. Najviše je slikao ženske aktove i vajao figure radnica.

1904. - Rođen je Pablo Neruda, čileanski pesnik. Smatra se najreprezentativnijim savremenim liričarem Latinske Amerike. Njegova poezija prolazila je kroz nekoliko faza. U prvim zbirkama je pod uticajem modernista i postromantičara ("Praznična pesma" i "Suton"), a drugu fazu karakteriše sve jače osećanje prolaznosti svega ("Boravak na zemlji"). Borba republikanaca u građanskom ratu budi u njemu novu veru u ljudske i društvene vrednosti. Od tada je njegova poezija okrenuta idealima socijalne i političke borbe. Najbolje i najčuvenije njegove zbirke su: "Opšta pesma", "Grožđe i vetar" i "Elementarne ode".

1912. - Prvi put je u SAD-u prikazan strani umetnički film. Bio je to film "Kraljica Elizabeta".

1920. - Litvanija i SSSR potpisale su primirje. Litvanija je postala nezavisna republika.

1928. - Prvi put je rađen televizijski prenos jednog teniskog meča.

1941. - U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skupštini crnogorskih kvislinga, proglašena "suverena i nezavisna" Crna Gora pod italijanskim protektoratom. Vlada te "nezavisne države" pala je već sutradan, izbijanjem opštenarodnog ustanka protiv okupatorskih snaga fašističke Italije.

1984. - Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih u krugu srpskih nadrealista. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, između dva svetska rata izdavao je i uređivao većinu nadrealističkih časopisa, a po okončanju Drugog svetskog rata, bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme "Od sreće i od sna", "Bez mere", eseji "Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog" (s Kočom Popovićem), "Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije", "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Književna politika", "Ljudi u nevremenu", "Od istog pisca", "Krleža", "Prostor-vreme", "Politička književnost", "Nacer tiempo", "Svedok ili saučesnik".

2000. - Umro je jugoslovenski princ srpskog porekla Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otadžbinu. Na dan sahrane u porodičnoj grobnici Karađorđevića u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi, dok su državni mediji ignorisali prinčevu smrt i sahranu.

Dogodilo se na današnji dan - 13. jul

1839. - U Beogradu su održani izbori za prve gradske opštine. Ukazom o "Ustrojaniju obština", sve opštine u Srbiji podeljene su u tri klase - prvoj je pripadao Beograd, drugoj okružne i druge varoši, a trećoj seoske opštine. U Beogradu su birana 32 člana gradske opštine - "najčestitija, najrazumnija i najpravdoljubivija" - koji su dužnost obavljali besplatno.

1878. - Završen je Berlinski kongres, na kojem je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su priključeni Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a Crnoj Gori gradovi Nikšić, Podgorica, Kolašin, Bar i Ulcinj. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Starom Vlahu, tj. Raškoj oblasti (Novopazarski sandžak, prema turskoj administrativnoj podeli), a Velikoj Britaniji da okupira Kipar. Kavkaz je pripao Rusiji, a Rumunija je postala nezavisna.

1894. - Rođen je Isak Emanuilovič Babelj, ruski književnik. Počeo je objavljivati priče 1916. u časopisu Maksima Gorkog "Letopis". U Oktobarskoj revoluciji služio je u Prvoj konjičkoj armiji Buđonija i, nadahnut time, objavio zbirku priča "Crvena konjica", u kojima sugestivno slika revolucionarna zbivanja i mnogostruko psihički osvetljava njihove junake. Zbirke "Priče iz Odese" i drame "Zalazak" i "Marija" pokazuju najbolje odlike njegove proze, duboko poimanje psihe obespravljenih i suptilno poznavanje jevrejskog života, naravi i običaja. Napisao je i scenario za film "Lutajuće zvezde". Godine 1937. zatvoren je u koncentracioni logor, gde je i umro, a posthumno je rehabilitovan 1956. godine.

1898. - Guglielmo Marconi patentirao je radio.

1908. - U Londonu su otvorene četvrte moderne Olimpijske igre.

1930. - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo na kojem je u konkurenciji 13 ekipa pobedila reprezentacija zemlje domaćina. Jugoslovenska reprezentacija (koja je bila sastavljena samo od beogradskih igrača, jer su klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice bojkotovali nacionalni tim) osvojila je treće mesto, iza Argentine, postavši najbolje plasirana reprezentacija izvan Južne Amerike.

1941. - U Crnoj Gori je u Drugom svetskom ratu izbio opšti narodni ustanak protiv italijanskih okupatora. Istovremeno su napadnuti gotovo svi okupatorski garnizoni i karabinjerske stanice i vrlo brzo je oslobođena bezmalo cela Crna Gora, izuzev nekoliko većih gradova. Posle rata, 13. jul je proglašen za Dan ustanka naroda Crne Gore protiv okupatora.

1978. - BBC je zabranio emitovanje pesme Sex Pistolsa "No One is Innocent".

1978. - Walter Poenisch okončao je svoj podvig: preplivao je 207 km od Kube do Floride.

1984. - Sergej Bubka postavio je rekord u skoku s motkom, preskočivši 5,89 metara.

1994. - Firme iz Jugoslavije i Danske povukle su iz Alžira osoblje ugroženo napadima islamskih terorista.

Dogodilo se na današnji dan - 14. jul

1789. - Parižani su zauzeli i razorili zloglasnu tvrđavu i zatvor Bastilju. Danas je na mestu Bastilje zasađen park, a današnji dan uzima se kao početak Francuske revolucije i u Francuskoj se slavi kao državni praznik.

1901. - U Beogradu je svečano otvoreno prvo radničko pozorište u Srbiji. Predstave su izvođene u kafani "Radnička kasina", na uglu Dečanske i Skopljanske ulice (sadašnja Nušićeva).

1902. - U Sarajevu je, radi širenja prosvete, srpske nacionalne svesti i privednog jačanja Srba u Bosni i Hercegovini, osnovano srpsko kulturno-prosvetno društvo "Prosvjeta", koje je imalo veliki broj članova i donatora i raspolagalo znatnom imovinom. Zahvaljujući potpori "Prosvjete", prve generacije srpskih đaka i studenata iz BiH masovnije su počele da se školuju prema tadašnjim evropskim standardima. Društvo je otvorilo veliki broj čitaonica, štampalo niz popularnih knjiga radi prosvećivanja naroda, a u Sarajevu je otvorilo veliku Centralnu biblioteku. U "Prosvjeti" su bili aktivni mnogi značajni Srbi iz BiH, uključujući Aleksu Šantića, Petra Kočića, Vasilja i Šćepana Grđića, Đorđa Pejanovića, Pera Slijepčevića. "Prosvjetu" su zabranjivale austrougarske vlasti, ustaška Nezavisna Država Hrvatska, ali i jugoslovenske vlasti 1949.

1918. - Rođen je Ingmar Bergman, švedski pozorišni i filmski reditelj. Tretirao je etičke probleme savremnog čoveka s prefinjenim lirizmom i realizmom koji je često prerastao i u halucinantne stilizacije. Dobio je brojne nagrade na filmskim festivalima. Najznačajnija ostvarenja: "Ona je igrala samo jedno leto", "Žena bez lica", "Eva", "Divlje jagode", "Sedmi pečat", "Tišina"...

1951. - Prvi put je jedan sportski događaj (trke konja) prenošen u koloru.

1958. - U Iraku je izvršena revolucija, zbačena monarhija i proglašena republika, a kralj Fejsal je ubijen.

1987. - U Tajvanu je okončano 37-godišnje opsadno stanje.

1989. - Održana je premijera šesnaestog po redu filma o Džemsu Bondu - "License to Kill".

1991. - Predsedništvo SFRJ većinom glasova donelo je odluku o izmeštanju jedinica JNA s teritorije pobunjene republike Slovenije u druge republike.

1992. - Savezna skupština je za prvog premijera Savezne Republike Jugoslavije izabrala američkog biznismena srpskog porekla - Milana Panića.

1997. - Međunarodni sud UN za ratne zločine u Hagu osudio je na 20 godina zatvora Srbina iz Bosne - Dušana Tadića.

Dogodilo se na današnji dan - 15. jul

1606. - Rođen je Harmens van Rajn Rembrant, holandski slikar i grafičar, jedan od najvećih likovnih umetnika svih vremena. Formirao se pod uticajem Karavađovih sledbenika. Glavne osobine svoje slikarske umešnosti - poput dramatične igre svetlosti i senke, dubine kolorita, izraza psihološke pronicljivosti i humanih osećanja - negovao je do kraja života i stalno ih produbljivao. Omiljeni motivi bili su mu biblijski: "Izgubljeni sin", "Hristos u Emausu", "Jakov blagosilja umetnike", "Vavedenje", "Sveti Matej jevanđelist"... Izradio je i veliki broj portreta i ubraja se u najveće portretiste svih naroda i svih vremena. Portreti njegove žene Saskije van Ojlenburh, služavke Hendrikije Stofels, sina Tita, majke, slikarevog prijatelja Jana Siksa - smatraju se remek-delima evropskog slikarstva; portretima treba dodati i veliki broj (preko 60) autoportreta. Najčuvenija dela: "Čas anatomije", "Noćna straža", "Predstavnici suknara"...

1663. - Rođen je srpski pomorac i matematičar i ruski knez Marko Martinović, stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju, jedan od najučenijih ljudi svog vremena. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji, podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom Perastu rukovodio je radom jedne od najstarijih pomorskih škola na Jadranu.

1869. - U Parizu je patentiran margarin, kao zamena za buter, radi upotrebe u francuskoj mornarici.

1874. - Izašao je prvi broj "Glasa javnosti" u Kragujevcu.

1888. - Vulkan Bondai u Japanu proradio je prvi put posle hiljadu godina.

1944. - Opservatorija u Grinviču oštećena je usled bombardovanja u Drugom svetskom ratu.

1948. - Američki predsednik Truman ponovo je nominovan za predsednika.

1949. - Čehoslovački teniski prvaci, Jaroslav Drobny i Vladimir Cernik, emigrirali su u SAD.

1952. - Počeo je prvi helikopterski let preko Atlanskog okeana.

1958. - Američki predsednik Ajzenhauer poslao je vojne trupe u Liban, gde su ostale naredna tri meseca.

Dogodilo se na današnji dan - 17. jul

1775. - Otvorena je prva vojna bolnica.

1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i
pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk
Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova
poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za
izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da
vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira
Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu
vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe,
koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju
dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše
i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u
noći između 24. i 25. jula 1804.

1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa "Punch".

1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac.

1928. - Umro je srpski geolog Svetolik
Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u
Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko
rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem
osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila
rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio
nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog
odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne
Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod
Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska
fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites
ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O
velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".

1946. - Izvršena je smrtna kazna nad
vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše
jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem,
pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je
tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još
osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom
po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana
pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije
Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna
nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u
emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog
teoretičara prava u 20. veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u
odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.

1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.

1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.

1968. - Održana je premijera filma "Yellow Submarine" sa Bitlsima u Londonu.

1968. - Počela je revolucija u Iraku.

Dogodilo se na današnji dan - 18. jul


64. - Izbio je veliki požar u Rimu.

1374. - Umro je Frančesko Petrarka,
italijanski lirski pesnik, jedan od najznačajnijih preteča humanizma i
renesanse. Pisao je na latinskom i italijanskom. Najslavnije njegovo
delo - "Kanconijer", posvećen Lauri - zapravo je intimni dnevnik o
pesnikovom duševnom životu, u kom ljubav i simboli postaju sredstva za
pesničko izražavanje i oblikovanje najtananijih unutarnjih osećanja,
stalnog nemira i melanholije. Petraraka je izvršio dalekosežan uticaj
na italijansku i svetsku književnost. Prevođen je na sve evropske
jezike.

1536. - Papa je izgubio svaki autoritet u Engleskoj.

1872. - U Britaniji je uveden sistem tajnog glasanja na glasačkim listićima.

1877. - Rođen je srpski vizantolog i
prevodilac Dragutin Anastasijević, sjajan znalac grčkog jezika i
paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije
nauka i umetnosti. Proučavao je romejsku (vizantijsku) kulturu i
književnost, srpsko-romejske odnose i istraživao nove izvore, naročito
na Svetoj Gori.

1918. - Rođen je Nelson Mandela, južnoafrički borac za ljudska prava.

1931. - Porinuta je "Mariposa" - prvi klimatizovan brod.

1940. - Izveden je prvi uspešan let helikopterom.

1942. - Posle 38 dana ogorčenih borbi,
Nemci i Hrvati su u Drugom svetskom ratu zauzeli planinu Kozaru u
severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog krajiškog
partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 srpskih civila pred
ofanzivom 40.000 nemačkih, ustaških i domobranskih vojnika, uz podršku
mađarskih rečnih brodova. U borbama u kojima su srpski partizani
ispoljili izuzetno herojstvo poginulo je 1.700 branilaca. Na više mesta
probijen je obruč i spaseno je nešto više od 15.000 civila, ali su
napadači nadjačali, spalili sva sela, pobili deo stanovništva,
uključujući 540 ranjenika, a oko 60.000 civila oterali u logore, mahom
u Jasenovac.

1986. - Izašle su video-kasete sa podvodnim snimcima ostataka Titanika.

1992. - Ratni brodovi NATO i
Zapadnoevropske unije uplovili su u Jadransko more radi kontrole
sankcija UN protiv Savezne Republike Jugoslavije; bila je to prva takva
operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.

Dogodilo se na današnji dan - 19. jul

1427. - Umro je srpski vladar i pisac Stefan
Lazarević, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402, potom despot,
sin kneza Lazara Hrebeljanovića. U prvo vreme vladao je očevim zemljama
uz pomoć majke, kneginje Milice, i do 1402. priznavao je vlast
Otomanskog carstva i sultana Bajazita na čijoj se strani borio u
bitkama na Rovinama 1395, kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan
mu je poklonio oblast Vuka Brankovića s Prištinom i Peći. Posle poraza
Bajazita kod Angore od mongolskog vladara Tamerlana, osamostalio se i
približio Ugarskoj, od koje je 1403. dobio Mačvu i Beograd koji je
proglasio prestonicom, a 1421. nasledio je Zetu. Ojačao je centralnu
vlast i suzbio separatizam vlastele, reformisao vojsku i preuredio
upravu. Srbija je pod njim doživela ekonomski i kulturni procvat.
Podigao je manastir Manasiju, podsticao prepise i prevode knjiga, a i
sam se bavio književnošću - napisao je poslanicu "Slovo ljubve".

1553. - Petanestogodišnja lejdi Džejn Grej (Jane Grey) svrgnuta je sa mesta engleske kraljice posle samo devet dana.

1883. - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih
Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pisca Branka
Radičevića, 30 godina posle njegove smrti u Beču.

1877. - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu.

1936. - Umro je srpski geolog i političar
Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u
Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog
univerziteta, član mnogih inostranih društava i akademija. Osnovao je
Srpsko geološko društvo, Mineraloško-geološki zavod i časopis "Geološki
anali Balkanskog poluostrva". Autor je mnogih radova iz svih oblasti
geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar
prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivača Republikanske
demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića
i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i II", "Topografska i
petrografska geologija", "Opšta geologija".

1937. - U Beogradu su održane velike
demonstracije povodom podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata
Vatikana i Jugoslavije. U ovom događaju, kasnije nazvanom Krvava
litija, žandarmi su se brutalno obračunali sa sveštenicima Srpske
pravoslavne crkve i narodom koji je protestovao protiv konkordata.
Konkordat koji je 1935. sklopila vlada Milana Stojadinovića nije
ratifikovan zbog ogromnog pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor
(Vormski konkordat) sklopili su 1122. papa Kalikst II (Calixtus) i car
"Svetog Rimskog Carstva" Henrih V. Prvi konkordat na Balkanu potpisala
je Crna Gora 1866, zatim Srbija 1914. Konkordatom se države obavezuju
Rimokatoličkoj crkvi na ekonomske i pravne privilegije.

1952. - Otvorene su pete Olimpijske igre u Helsinkiju.

1956. - Lideri Jugoslavije, Indije i
Egipta - Josip Broz, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser - potpisali
su tzv. Brionsku deklaraciju, kojom su osudili blokovsku podelu sveta,
što je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanih zemalja.

1980. - Otvorene su 22. Olimpijske igre u Moskvi. Ovu Olimpijadu bojkotovali su američki sportisti.

1984. - Lynn Rippelmeyer je prva žena kapetan Boinga 747 koja je preletela preko Atlantika.

Dogodilo se na današnji dan - 20. jul


1304. - Rođen je Frančesko Petrarka,
italijanski lirski pesnik, jedan od najznačajnijih preteča humanizma i
renesanse. Pisao je na latinskom i italijanskom. Najslavnije njegovo
delo - "Kanconijer", posvećen Lauri - u stvari je intiman dnevnik o
pesnikovom duševnom životu, u kom ljubav i simboli postaju sredstva za
pesničko izražavanje i oblikovanje najtananijih unutarnjih osećanja,
stalnog nemira i melanholije. Petraraka je izvršio dalekosežan uticaj
na italijansku i svetsku književnost. Prevođen je na sve evropske
jezike.
1868. - Prvi put su korišćene taksene markice na cigaretama.

1871. - British Columbia postaje šesta kanadska provincija.

1872. - Mahlon Loomis dobio je patentu zaštitu za bežičnu telegrafiju, što je bio ključni momenat za nastanak radija.

1878. - Uveden je prvi telefon na Havajima.

1917. - Srpska vlada premijera Nikole
Pašića i Jugoslavenski odbor hrvatskog političara Anta Trumbića
potpisali su u Prvom svetskom ratu na grčkom ostrvu Krf tzv. Krfsku
deklaraciju, kojom su južnoslovenski narodi u Austrougarskoj zatražili
ujedinjenje sa Srbijom u zajedničku državu pod nazivom Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca s dinastijom Karađorđević na čelu.

1919. - Počeo je dvodnevni generalni
štrajk radnika Jugoslavije, u znak solidarnosti s revolucijama u
Sovjetskoj Rusiji i Mađarskoj; štrajkom je vlada prisiljena da odustane
od učešća u oružanoj intervenciji gušenja tih revolucija.

1956. - Francuska je priznala nezavisnost Tunisa.

1969. - Nil Armstrong (Neil Armstrong) i Edvin Oldrin (Edwin Aldrin) iz Apola 11 postali su prvi ljudi koji su stigli na Mesec.

1970. - Rođena je prva beba na ostrvu Alkatraz (čuveni zatvor u SAD).

1974. - Turska je izvršila invaziju na Kipar.

1996. - Otvorene su 26. Olimpijske igre u Atlanti.

Dogodilo se na današnji dan - 21. jul

- Danas je praznik Sveti velikomučenik Prokopije.
Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke naznaboške. Po očevoj
smrti, majka ga je vaspitavala u duhu idolopoklonstva, pa je u
vojničkoj službi kod Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je
hrišćane i na jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se
u noći jak zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao krst na
nebu. Od tog trenutka, ceo njegov život postao je borba za krst i
hrišćanstvo. Kada je zbog toga dospeo u tamnicu, javio mu se ponovo
Gospod i krstio ga imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u
tamnicu i dvanaest hrišćanki koje je Prokopije učio veri Hristovoj i
tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje
i sveti Prokopije. Ove žene strašno su mučene, a Prokopijeva majka,
gledajući njihove muke i hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest
žena je pogubljeno. Sveti Prokopije posečen je 21. jula 303. godine u
Kesariji palestinskoj.

1718. - Posle pobeda austrijskog
feldmaršala francuskog porekla Fransoa Eugena Savojskog nad Turcima,
zaključen je Požarevački mir, kojim je Austrija preuzela od Otomanskog
carstva upravu nad teritorijom Srbije severno od Zapadne Morave, Banat
i severnu Bosnu.

1884. - Rođen je srpski biolog i
fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko
ohlađenog organizma stekao svetski renome. Jedan je od osnivača
hipotermije ("Đajin metod postizanja hipotermije"). Osnovao je 1910.
prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima
više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udžbenik
fiziologije na srpskom), "Od života do civilizacije", "Pogled u život",
"Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna
biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1904. - Camille Jenatzy postavila je rekord u postignutoj brzini automobila - 65,79 milja na čas.

1921. - Jugoslovenskog ministra
unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama je ubio član
levičarske terorističke grupe "Crvena pravda" Alija Alijagić, u znak
protesta zbog zavođenja tzv. režima Obznane, uperenog protiv komunista.
Vlada je ubrzo posle atentata donela Zakon o zaštiti države, kojim je
Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija
stavljena van zakona.

1969. - Nil Armstrong zakoračio je na Mesec u 2:56:15 izjutra (GMT).

1985. - Umro je srpski glumac Zoran
Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao
pozorišnu publiku više nego iko i pre i posle njega, često stvarajući
utisak da je sam - čitavo pozorište. Glumačku karijeru počeo je kao
student 1960. u Beogradskom dramskom pozorištu, a 1964. prešao je u
Atelje 212. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga
poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u
"Santa Maria della Salute". Igrao je u mnogim filmovima i TV serijama.

1985. - Umro je srpski pisac Aleksandar
Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj književnosti,
pripadnik pokreta nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom
Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na
maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor
zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama
"Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak
i po hoću da budem".

1990. - Pink Flojd izveo je svoju pesmu "The Wall" na mestu nekadašnjeg Berlinskog zida.

1298. - Odigrala se bitka kod Folkirka, u kojoj su Englezi porazili Škotlanđane.

1456. - Hrišćanska vojska pod komandom
erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama
poznatog kao Sibinjanin Janko, u odlučujućoj bici - u kojoj su se
posebno istakli srpski odredi - potukla je Turke koji su opkolili
Beograd. Preživelo je oko 150.000 Turaka pod vođstvom sultana Mehmeda
II Osvajača i dan nakon bitke, u kojoj je ranjen i sam sultan, odustali
su od opsade grada koji su uz Srbe branili i nemački, ugarski i poljski
krstaši.

1739. - Turci su porazili Austrijance
kod Grocke i primorali ih da napuste Srbiju i Beograd. Beogradskim
mirom u novembru iste godine, Beograd i sve teritorije severno od
Zapadne Morave ponovo su, posle 21 godine, pripali Otomanskom carstvu.

1887. - Rođen je Gustav Herc, nemački
fizičar (sinovac Hajnriha Herca, koji je eksperimentalno dokazao
postojanje elektromagnetnih talasa). Bavio se ispitivanjem jonizovanja
razređenih gasova. Sa Džejmsom Frankom je 1925. godine dobio Nobelovu
nagradu za klasični eksperiment o sudaru elektrona sa atomima koji je
potvrdio teoriju kvanta (Frank-Hercov ekperiment).

1912. - Zatvorene su 12. Olimpijske igre u Stokholmu.

1941. - Oko 600 ustanika iz Drobnjaka i
Uskoka oslobodilo je u Drugom svetskom ratu, u snažnom napadu na
italijanske fašističke okupatorske snage, crnogorski gradić Šavnik.

1950. - Begijski kralj Leopold vraća se u zemlju posle šest godina egzila.

1952. - U Poljskoj je usvojen novi Ustav.

1963. - Bitlsi su objavili album "Introducing the Beatles".

1995. - Šef jugoslovenske diplomatije,
Vladislav Jovanović, uputio je protestno pismo generalnom sekretaru UN,
Butrosu Butros Galiju, zbog nasilne mobilizacije Srba u Gorskom Kotaru
u Vojsku Hrvatske i hrvatsko Vijeće obrane za borbe u Bosni.

Dogodilo se na današnji dan - 23. jul


.1757. - Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati (Domenico Scarlatti), virtuoz na čembalu. Komponovao je 555 sonata za čembalo koristeći novu tehniku kojom je postizao briljantne efekte.
1759. - Rusi su u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom generala Petra Semjonoviča Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na istoku Nemačke.
1828. - Vilijem Bart (William Burt) iz Mičigena, SAD, patentirao je "tipografer" koji se smatra prvom pisaćom mašinom.
1840. - Britanski parlament doneo je zakon o ujedinjenju Gornje Kanade, sa pretežno engleskim stanovništvom, i Donje, sa pretežno francuskim stanovništvom (Kvebek), u jednu političko-upravnu celinu sa zajedničkim parlamentom.
1875. - Umro je američki pronalazač Ajzak Merit Singer (Isaac Merritt), koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.
1885. - Umro je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant (Ulysses), vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu (1861-65) i predsednik SAD (1869-77).
1892. - Rođen je Haile Selasije I (Selassie), etiopski car od 1930. Iz zemlje je izbegao 1936, nakon italijanske okupacije, vratio se 1941. i vladao do 1974, kad je zbačen državnim udarom.
1914. - Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija je odbila zahtev, smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji.
1916. - Umro je škotski hemičar Vilijam Remzi (William Ramsay), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Prvi je ustanovio nastajanje jednog elementa iz drugog (helijuma iz radijuma), otkrio je sve plemenite gasove od argona i helijuma do radona i odredio im mestu u periodnom sistemu elemenata.
1920. - Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kralja Fejsala I, ušle u Damask i učvrstile svoj mandat nad Sirijom.
1931. - Rođen je ruski šahovski velemajstor Viktor Korčnoj, jedan od najboljih šahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tadašnjeg SSSR-a.
1942. - Nemačke trupe počele su nadiranje prema Staljingradu (Volgograd), gde je vođena jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Završena je 2. februara 1943. nemačkim porazom.
1943. - U eksploziji bombe podmetnute u hotelu "King David" u Jerusalemu poginulo je više od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih službenika. Odgovornost je preuzela ekstremna jevrejska cionistička organizacija "Irgun".
1948. - Umro je američki filmski režiser i producent Dejvid Vork Grifit (David Wark Griffith), jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma.
1951. - U zatvoru je umro francuski maršal Anri Filip Peten (Henry Philippe Petain), junak iz Prvog svetskog rata, koji je, međutim, tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio šef profašističkog režima sa sedištem u Višiju. Istog dana 1945. Peten je izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju.
1952. - U Egiptu je izvršen vojni puč pod vođstvom generala Mohameda Nagiba (Mohammed Neguib), kojim je zbačen kralj Faruk I (Farouk). Na presto je stupio njegov maloletni sin Fuad II, ali je već naredne godine proglašena republika na čelu s generalom Nagibom.
1974. - Grčka vojna vlada pozvala je Konstantina Karamanlisa (Constantine) da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira vladu. To je bio kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj.
1982. - Međunarodna komisija za lov na kitove donela je odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na snagu 1985.
1983. - Borba za nezavisnost Tamila eskalirala je u građanski ratu Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.
1991. - Komunistička partija SSSR-a objavila je nacrt platforme kojom se prihvata privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko tržište i sloboda veroispovesti.
1995. - UN su izdale naredbu o raspoređivanju Snaga za brza dejstva na području Sarajeva, "kako bi ojačale odbranu grada".
1996. - U Sarajevo je stigao prvi kontigent oružja iz američkog programa "Opremi i obuči", namenjen armiji Federacije Bosne i Hecegovine.
1997. - Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela" obeležili osam godina Miloševićeve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
1997. - 1999 - Umro je marokanski kralj Hasan II (Hassan), nakon 38 godina vladavine. Nasledio ga je sin Mohamed (Mohammed).
1999. - Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
1999. - U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu. To je bio prvi masakr tih razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine.
2000. - Lans Armstrong je drugu godinu za redom pobedio na prestižnoj trci "Tur d Frans", iako su lekari tokom njegovog lečenja 1996. godine procenili da su male šanse da prezivi galopirajući rak.
2002. - U izraelskom raketnom napadu na pojas Gaze ubijen je šef oružanog krila islamističkog pokreta Hamas za tu oblast, Salah Šehade, koji je bio meta napada. U napadu je poginulo još 14 Palestinaca, a oko 140 je radnjeno.
2003. - U Mostaru (BiH) je svečano otvoren most čija je obnova trajala sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada srušili su 9. novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). Grad je tada bio podeljen na hrvatski i bošnjački deo.
2006. - U Beču je održan sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i Kosova Fatmira Sejdiua i Agima Čekua o statusu te pokrajine. To je prvi susret lidera Srbije i Kosova od kada je 1999. ta pokrajina

Dogodilo se na današnji dan;24.07.2009.


1704. - Velika Britanija preuzela je Gibraltar od Španije.

1783. - Rođen je Simon Bolivar, južnoamerički revolucionar i nacionalni vođa, poreklom kreolac iz Karakasa. Rukovodio je borbama za nezavisnost španskih kolonija i njihovo nacionalno oformljenje. Kao član hunte u Venecueli, putovao je u London, nabavio oružje i 1811. proglasio nezavisnost Venecuele. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru. Izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije, koja je po njemu dobila ime. Ostvarenje njegove životne zamisli, osnivanje federacije južnoameričkih republika kojoj bi on bio na čelu, omele su političko-ekonomske podvojenosti vladajućih klasa i otpor SAD i Velike Britanije. Zbog ispoljenih diktatorskih sklonosti, bio je prisiljen da se povuče sa vlasti 1830. godine.

1783. - Gruzija postaje protektorat carske Rusije.

1804. - Srpska potera predvođena bimbašom (kasnije vojvodom) Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića, koji su prethodno sečom knezova zapalili iskru Prvog srpskog ustanka. Vlasti u Istanbulu verovale su da su Srbi osvetom nad dahijama dobili zadovoljenje, ali su se ustanici pod vođstvom Karađorđa sukobili 1805. sa sultanovom vojskom.

1828. - Rođena je srpska slikarka i pesnikinja Mina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića i supruga Alekse Vukomanovića, prvog profesora književnosti na Liceju u Beogradu. Među njenim sačuvenim slikama (kojih ima oko 50), mahom portretima, ističu se "Autoportret", "Crnogorac sa kapom", "Mladi Crnogorac", "Devojka sa vinovom lozom". Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih u Berlinu 1854. Štampala je uspomene na Branka Radičevića i ostavila zabeleške s puta po Srbiji 1830.

1906. - Umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Pisao je duhovite pripovetke iz provincijskog života u kojem je našao starinsku atmosferu, poetsku nežnost, humorističke zaplete, a pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" izdao je poetizovane pripovetke iz narodne istorije. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Luminacija na selu".

1966. - Umro je Mongomeri Klift, američki filmski glumac poznat po ulogama ljubavnika sa primesama psihopatoloških kompleksa. Filmovi: "Mesto pod suncem", "Odavde do večnosti", "Naslednica", "Stanica Termini" i dr.

1967. - Bitlsi su potpisali peticiju za legalizaciju marihuane.

1985. - Gandi je potpisao primirje sa vođom Sika (Longowai).

1987. - Izašla je usavršena verzija IBM-PC DOS 3.3.[/b]

1991. - Naučnici iz Mančestera obavili su otkriće nove planete van solarnog sistema.

Dogodilo se na današnji dan - 25. jul


1593. - Francuski kralj Anri IV, najpre kralj Navare i vođa francuskih protestanata - hugenota, prešao je u Katoličku crkvu.

1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu
Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod
Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se
sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara
Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i
razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno
je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.

1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.

1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe
Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen
u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša
Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu
turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države
posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske
dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim
trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv
janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u
borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na
Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da
izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili
povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio
srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim
Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u
Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom
srpskom ustanku.

1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u u kojoj je nastradalo jedno lice.

1894. - Rođen je srpski nacionalni borac
Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca
Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao
izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat.
Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao
maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih
zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu
Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.

1943. - Benito Musolini doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću i bio je prinuđen da ode sa mesta premijera Italije.

1957. - U Tunisu je skupština ukinula
monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib
Burgiba, vođa Neodestura.

1964. - Album Bitlsa "Hard Day's Night" izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.

1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.

1988. - Skupština Srbije usvojila je
Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim usvajanjem Srbija
konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i
Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu
raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.

1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.

1992. - Neporaženi šampion, američki
velemajstor Robert Fišer (Fisher), 11. prvak sveta u šahu, doputovao je
u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko
vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s
ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu
svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.

Dogodilo se na današnji dan - 29. jul


1864. - Suspendovano Društvo srpske
slovesnosti obnovljeno je pod imenom Srpsko učeno društvo, na taj način
što su svi članovi suspendovanog Društva imali priliku da pismeno
izjave ministru prosvete da se prihvataju članstva u Srpskom učenom
društvu. Osnovni zadatak Društva bio je: "zanimati se naukama i
veštinama, u koliko se one najbliže odnose na Srpstvo". U početku,
Društvo je imalo dvadeset četvoro redovnih, četrdeset četvoro počasnih
i šezdeset četvoro korespondentnih članova. Rad Društva odvijao se u
četiri odseka: Odsek za nauke moralne, jezikoslovne i literarne; Odsek
za nauke prirodoslovne i matematične; Odsek za nauke istorijske i
državne; Odsek za veštine.

1871. - Rođen je Grigorij Jefimovič
Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se
"lečenjem i proricanjem". Preko sujeverne i razvratne aristokratije
dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu
poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan
uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen
nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje
vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv
njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti
monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov.

1883. - Rođen je Benito Musolini,
italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke
partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem
je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u
zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od
tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju
karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao "duče"
(vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske
i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo
je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada
maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine.

1890. - Umro je Vinsent Van Gog,
holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i
najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za
realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava
paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka
ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela:
"Doktor Gaše", "Slika moje sobe", "Suncokreti", "Žitno polje pod
čempresima", autoportreti...

1900. - Anarhista Gaetano Bresci izvršio je atentat na italijanskog kralja Umberta I.

1920. - Ministarstvo vojske i mornarice formiralo je "Odeljenje za vazduhoplovstvo".

1948. - Engleski kralj Džordž VI otvorio je 14. Olimpijske igre u Londonu.

1956. - "Calypso" Žaka Kustoa usidrio se na 7.500 metara ispod mora, čime je postavljen rekord.

1965. - Održana je premijera filma Bitlsa "Help" kojoj je prisustvovala i kraljica Elizabeta.

1981. - Venčali su se princ Čarls i lejdi Dajana Spenser.

Извор: СПЦ

Воздвиженије Часног Крста – Крстовдан

После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био
разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа
знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године
отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага
за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе
јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео
ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда,
признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст
закопан испод Венериног храма.

Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на
Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не
један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је
наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је
патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два
крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст,
покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и
Животворни Крст Христовог страдања. Царица
Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га
види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место
и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла
цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов
гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године,
када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље,
опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест
година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар
Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га
донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном
Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред
огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају,
са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи,
али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх
Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар
крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања
понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос,
иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да
у златним одеждама носи крст.


Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства,
па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио га
у храм Васкрсења. У спомен
ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста,
Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је
установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима.
На јутрењу, после песме: "Слава на висини Богу" свештеник подиже
крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на
северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све
четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што
је некада давно народ певао у Јерусалиму. На
Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује
босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године. Света
Плакила, царица Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по
делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским
достојанством, она је одговорила: "Царском звању приличи, да помаже
новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је
благоизволео дати мени то звање". Упокојила се мирно око 400.
године. Преподобни мученик Макарије Солунски Ученик
светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу
безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа
Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх
видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво.
Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о
Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу.
Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: "О кад бисте ви
познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!" Турци
му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из
Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: "Знај,
чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се
узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама
његовим да се и ми удостојимо блаженства".
Преподобна Марија Тарсијска Живела
сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у
гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они
је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и
зарече се тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и
одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше.
Удостојила се чудотворства и за живота.

1540.
- Papa Pavle III izdao je bulu, dokument kojim je priznao jezuitski
monaški red, koji je 15. avgusta 1534. godine u Parizu osnovao Injasio
Lojola sa još šest istomišljenika. Red je imao zadatak da vodi borbu
protiv reformacije i svih protivnika katoličke crkve. Imao je čvrstu,
gotovo vojničku organizaciju.

1895. - Rođen je srpski lekar
Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Jugoslaviji, profesor
Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj, gde je upućen posle
prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao
je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko
90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932.
do 1934. izdavao je "Medicinski godišnjak", a od 1948. do 1963.
uređivao "Lekarski priručnik".

1901. - Rođen je crnogorski
revolucionar Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa
Narodnooslobodilačkog rata, narodni heroj, član Vrhovnog štaba i
Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Bio je
jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom
svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog
komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo
je u oktobru 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.

1902. - Rođen
je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske
avangardne lirike; njegovu poeziju karakteriše uzlet modernog
senzibiliteta sa specifičnim lirskim i intelektualnim akcentima.
Doprineo je oslobađanju srpske poezije od tradicionalne forme. Pripadao
je generaciji srpskih đaka školovanoj u Francuskoj u vreme Prvog
svetskog rata. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, do Drugog
svetskog rata bio je novinar "Politike", od 1941. do 1943. u nemačkom
zarobljeništvu, a posle oslobođenja zemlje, urednik "Politike", potom
"Književnih novina", koje je osnovao s grupom pisaca, ataše za kulturu
u Parizu, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela:
"Javna ptica", "Jedan čovek na prozoru", "Pesme iz dnevnika
zarobljenika broj 60211", "Od nemila do nedraga", "Poziv na putovanje",
"Studija o Branku Radičeviću", "Pozorišne hronike".

1940. -
Potpisan je Trojni pakt o vojnom savezu između Nemačke, Italije i
Japana, što je bila maska za prikrivanje osvajačkih ciljeva i
pripremanje agresije.

1961. - Sijera Leone je primljena u Ujedinjene nacije kao stoti član.

1835. - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1841. - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti. Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao profesor u Novom Sadu. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni junoša", "Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".

1887. - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a dva meseca potom počeo je da izlazi sedmičnik "Srpski zanatlija".

1904. - Prvi let avionom koji je trajao duže od pet minuta.

1956. - Francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr odrekao se komunizma nakon upada Sovjeta u Mađarsku.

1989. - Nakon kraha socijalizma u Evropi, istočnonemačke vlasti ukinule su zabranu prelaska iz istočnog u zapadni deo i već uveče na hiljade građana se okupilo i otpočelo rušenje Berlinskog zida. Zid je izgrađen 1961. godine kao najopipljiviji simbol hladnog rata - gvozdene zavese koja je delila Evropu. Nakon izgradnje Berlinskog zida, oko 5.000 ljudi uspelo je da prebegne, ali se procenat znatno smanjivao jer je zid bio dobro čuvan. Čak 191 osoba izgubila je život pokušavajući da pređe preko zida koji je razdvajao Berlin.

1991. - Umro je Iv Montan, francuski šansonijer i glumac, bivši frizer, doker i metalski radnik. Sem na filmu, sa dosta uspeha nastupao je i kao dramski glumac u pozorištu. Filmovi: "Veštice iz Salema", "Vrata noći", "Nadnica za strah", "Heroji su umorni"...

1991. - Održan je plebiscit srpskog naroda u BiH na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila većina Srba - gotovo svih 1,3 miliona.

1995. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na Zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan prethodnog meseca u oba doma ruskog parlamenta.

1996. - Predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS, generala Ratka Mladića.

Dogodilo se na današnji dan - 14. decembar

1503. - Rođen je Mišel de Nostradamus, francuski astrolog i lični lekar kralja Šarla IX. Napisao je knjigu "Proročanstva".

1799. - Umro je Džordž Vašington, američki nacionalni junak i prvi predsednik SAD (1789-97). Poreklom iz imućne farmerske porodice, izabran je za glavnokomandujućeg vojske kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske. Stekao je velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim borbama, kao i u donošenju Ustava 1787. godine i učvršćivanju jedinstva kolonija koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država. Za predsednika je biran dva puta, a na trećim izborima je odbio da se kandiduje i povukao se iz političkog života 1797, uputivši narodu poznatu oproštajnu besedu "Farewell add ress".

1901. - U Londonu je održan prvi turnir u stonom tenisu.

1911. - Norveški polarni istraživač Raul Amundsen prvi je stigao na Južni pol.

1927. - Irak je dobio nezavisnost od Velike Britanije.

1945. - Pod uticajem posleratnih promena u međunarodnom radničkom pokretu, došlo je do stvaranja jedinstvene svetske sindikalne federacije, čime je ASI (Amsterdamska sindikalna internacionala, stvorena 1919.) praktično prestala da postoji.

1950. - Konstituisano je Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore, preteča Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.

1969. - Grupa "Jackson Five" prvi put se pojavila u šou-programu Eda Salivana.

1977. - U Njujorku je održana premijera kultnog filma "Groznica subotnje večeri" sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi.

1995. - Šef jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu, predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović - potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. U svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Rusije Viktor Černomirdin, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Španije Felipe Gonsales.

Dogodilo se na današnji dan - 16. decembar

1770. - U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...

1775. - Rođena je Džejn Ostin, engleska romansijerka. Realistički je slikala obične vidove života provincijske Engleske, uzimajući likove iz tzv. više srednje klase. Zapleti njenih romana su jednostavni, dijalog je vešto vođen, a ima i humora i ironije. Najvažnija dela: "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasude", "Mansfildski park", "Ema"...

1818. - Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1859. - Umro je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. Sa bratom Jakobom dao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim", izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove, izdao "Nemačke junačke bajke"... Grimove bajke prevedene su na sve jezike sveta i postale su duhovna svojina čovečanstva.

1913. - Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.

1915. - Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".

1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".

1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.

1942. - Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.

1944. - Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.

1953. - Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.

1962. - Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".

Dogodilo se na današnji dan - 19. decembar

- Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su - posle čudesnog javljanja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini arhijereja - te odluke poništene. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocetlianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus), dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od najčešćih krsnih slava.

1843. - Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise "Narodno jedinstvo" i "Naš život". Dela - pripovetke "Gledanje mladenaca", "Eše homo", "Baća Onriš Pazurik", "Poslednji seredžan", romani "Zipa Cupak", "Zuzka Turanova", "U zaroblejništvu na Holičskom zamku", "Porodica Rovesni".

1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan "Nikoljdanski ustav", uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

1984. - U Pekingu su britanska premijerka Margaret Tačer i kineski premijer Zhao Ziyang potpisali sporazum kojim se Velika Britanija obavezuje da vrati Hong Kong Kini 1997. godine. Hong Kong je Kina dala u zakup Velikoj britaniji još 1898. godine na period od 99 godina.

1987. - Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.

1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bigamista", "Bele noći", "Sladak život", "Noć", "Privatan život", "Razvod na italijanski način"...

Dogodilo se na današnji dan - 5. januar

- Dva dana pred Božić je Tucindan. U našem narodu toga dana se kolje "pečenica" (ili "božićnjar") kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. Ovaj običaj vodi poreklo od rođenja Isusa Hrista, kada su vitlejemski pastiri otišli u pećinu vitelejemsku i poklonili se tek rođenom Isusu. Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Hristu odneli jagnje. Danas se na Tucindan priprema "pečenica" ili "božićnjar", peče se na Badnje veče, a jede na Božić kao prva mrsna hrana. Budući da se "božićnjar" u davna vremena nije klao, no tucao krupicom soli ili ušicama sekire, taj dan se i danas zove Tucindan. "Božićnjar" je kod nas prase, a ne jagnje.

1524. - Umro je Marko Marulić, humanist i renesansni pisac. Njegova filozofsko-moralistička dela na latinskom jeziku bila su u svoje vreme mnogo čitana, preštampavana i prevođena u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Od njegovih dela na narodnom jeziku najbolji je moralističko-alegorijski ep "Judita" (štampan 1521), a zatim spev "Suzana". Bavio se izučavanjem klasične kulture i slikarstvom.

1834. - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik, Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih Srba tog vremena, ubrzo je smenjen zbog protivljenja autokratiji kneza Miloša Obrenovića.

1881. - Rođen je srpski pravoslavni teolog i besednik Nikola Velimirović, poznat po monaškom imenu Nikolaj, episkop žički i ohridski od 1919. do 1944, prema mnogima najumniji srpski monah posle Svetog Save. Po završetku studija teologije u Švajcarskoj, doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Po povratku u Srbiju, postao je predavač na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1909. se zamonašio, a potom je završio Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, objašnjavajući zapadnoj javnosti i vladama suštinu pravedne oslobodilačke srpske borbe protiv austrougarske carevine. Između dva svetska rata osnovao je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande. Pokrenuo je obnovu manastira, posebno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nazvanoj Srpska Sveta Gora. Znatno je doprineo sprečavanju jugoslovenske vlade da prihvati Konkordat s Vatikanom. Nemci mu nisu oprostili ulogu u obaranju Trojnog pakta krajem marta 1941, pa su ga u Drugom svetskom ratu, čim su okupirali Jugoslaviju, konfinirali u manastir Ljubostinja, a potom u manastir Vojlovica. S patrijarhom Gavrilom (Dožić), zatočen je 1944. u logor Dahau i oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi poslata tokom rata u koncentracioni logor. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu, smatrajući da će narodu više pomoći u emigraciji. "Kada kuća gori, požar se gasi spolja", često je govorio. Umro je 1956. u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Mudra igumanija ljubostinjska", "Stoslov o ljubavi", "Hriste, dođi u Aziju", "Indijski Savle", "Kasijana", "Zemlja nedođija", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" (nedovršeno).

1916. - Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu je posle eksplozije potonuo italijanski brod Brindizi s jugoslovenskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su pohitali da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u ratu s Centralnim silama. Dobrovoljci su mahom bili Srbi (Crnogorci, Hercegovci i Ličani) i izvestan broj Slovenaca. U eksploziji je poginulo ili se utopilo 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.

1916. - Austrougarski generalštab je u Prvom svetskom ratu naredio ofanzivu na Crnu Goru. Uprkos odlučnom otporu 60.000 slabo opremljenih boraca, austrougarske trupe su posle jedne sedmice zauzele Cetinje i do 1918. držale Crnu Goru pod okupacijom.

1942. - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske je u Drugom svetskom ratu započeo okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je Nemce u tom delu Srbije, a iz Niške Banje je terorom nad srpskim civilima rukovodio štab Korpusa.

1991. - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".