Životni trener/Life Coach©

od **Admin** Sub Maj 30, 2009 3:10 am

Autor: Marijana

Ovo pisanije će biti logički i lingvistički pokušaj da definišem šta
je to Profesionalni i životni trening i šta bi moja uloga kao
trenera-kouča bila u ovom mom poduhvatu da donesem ovu profesiju na
naše prostore.
Prvo da odredim šta on nije –
1. Nije psihoanaliza ni psihoterapija
2. Nije terapija u bilo kom kliničkom smislu te reči
ŽT ( grozne li abrivijacije) se bavi zdravim ljudima koji su se negde u
nekom segmentu života najplastičnije rečeno zaglavili. On se bavi
problemima svakodnevnice, ciljevima koji ljudi žele da ostvare ali ne
znaju kako. Promenama navika, načina rešavanja nastalih komleksnih
situacija i promena u navikama i ponašanju.
U današnjem svetu se ljudi najčešće suočavaju sa problemima u oblasti:
a) Karijere
b) Finasija
c) Emocionalnog život
d) Zdravlja kako fizičkog tako i duhovnog
e) Životnog smisla i smera u kojem idu
f) Vaspitanja dece
g) Braka ili partnersih odnosa
h) Socijalizacije
i) Komunikacije
Zašto se normalan/prosečan čovek nađe u situaciji da mu treba životni
trener? Zato što je ostao bez vitalnih resursa kojima je u prošlosti
rešavao ovakve probleme. Nekada su tu ulogu/potrebu ispunjavali iskusni
stariji članovi porodice, prijatelji, sveštenici, a i sam stil
življenja/komunikacije sa okolinom koji je nestao i nestaje posebno u
ovoj fazi tranzicije. Više se ne živi sa 3 generacije u istom domu,
roditelji su i sami ophrvani procesom kroz koji prolaze na poslu i u
društvu, prijatelji nemaju vremena ni emocinalnog kapaciteta niti sami
poseduju veštine a sveštenici nisu obučeni da se nose sa ovakvim
zahtevima savremenog čoveka. Nestala su mesta redovnog okupljanja gde
su se razmenjivala iskustva. Postali smo rivali, takmaci…sve je postalo
nadmetanje.
Nov način obrazovanja, poslovanja još dodatno otežava svakodnevni
život. Promena radnog vremena, gde se slobodno vreme skratilo na
polovinu ako ne na i manje u odnosu na pre 10-15 godina. Veliku ulogu o
stvaranju slike željenog načina življenja imaju mediji odnosno
„holivudizacija“ svih očekivanja, kako na materijalnom tako i na
emotivnom planu.
Stres kao dodatni faktor otežava današnjem čoveku u Srbiji da se nosi sa normalnim preprekama koje životni tok donosi.
Zdravom čoveku je relativno lako pomoći. Njemu trebaju neke nove
veštine, nov rakurs gledanja na stvari, malo motivacije i puno aktivnog
slušanja i empatije. Ljudsko biće je u konstatnom procesu promene ali
se vrlo često čak strasno brani od nje. Osvešćavanje potrebe da su
promene neophodne, da postoje novi načini savladavanja.
Svi mi obično imamo sve potrebne delove slagalice u glavi ali samo malo
pobrkane. Sve što treba je da ih neko posloži ili nam pomogne da ih
složimo sami. Nekada to može vrlo brzo da se učuni a ponekada treba
malo duže vreme.
Proces „slaganja puzzle-a“ izgleda ovako:
1. Prvi tj. Inicijalni intervju (razgovor) koji bi trebao da traje najmanje 90’minuta do 120’.
2. Serija nedeljnih sesija koja u zavisnosti od osobe i problema može da traje od 3-6 meseci.
3. Jednom u 2 nedelje.
4. Jednom mesečno.
Kraj treninga je kada to sam klijent oseti ili trener ne vidi potrebu
za daljim radom. Princip maximalnog efekta sa najmanjim mogućim troškom.

Nekada su na Zapadu imali svog advokata i
psihijatra. Danas imaju svog finasijskog savetnika i životnog trenera.
Možda i mi stignemo na taj voz.