Homeopatija

Kako sam pobedila rak
Dr Lorin Dej

Hajde da sada detaljno pretresemo hemoterapiju. Hemoterapija ima
ozbiljne propratne efekte ukljucujuci smrt. Mozete da umrete vec od
same hemoterapije, a ne od raka. Sad cu vam dati podatke kojima
raspolazu doktori koji prepisuju hemoterapiju. Znam da ce me moje
medicinske kolege ozbiljno kritikovati zbog ovoga sto cu vam sada
izneti. Optuzuju me da prestravljujem pacijente kojima oni misle da
treba da se bave. Ali vi imate pravo da cujete nesto vise o onome sta
nameravaju da vam urade i o kratkorocnim i dugorocnim posledicama na
vase telo i um. Oni nerado govore o tome jer znaju da cete
najverovatnije odbiti tretman ako saznate sta vam se sprema. Pa onda
opravdavaju zadrzavanje ovih informacija time sto vam je ovaj tretman
navodno veoma potreban i time vas vode u pogresnom pravcu. Slicno se
ponasaju i onda kada treba da vam daju informacije o vakcinaciji.
Zdravstveni sistem je godinama imao jedan informacioni listic koji se
davao roditeljima pre vakcinisanja dece. U njemu su opisani moguci
rizici vakcinacije i to se nazivalo "informisanim odobravanjem".
Shvatili su da su mnogi roditelji odbili vakcinaciju kada su saznali za
opasnosti kojima izlazu svoju decu. I tako, razne komisije su
sastancile i razmatrale sta da urade i konacno nasle resenje: Odlucili
su da razvodne informacije i sakriju informacije o mnogim uzasnim
propratnim efektima, kako bi dobili pristanak roditelja za vakcinaciju.
Upravo to su i uradili.
Postoji nekoliko organizovanih grupa koje tuze zdravstveni sistem zbog
namernog dovodjenja u zabludu i prevare ljudi. Svakako, ne govorim ovde
protiv vaseg licnog lekara, nego protiv organizacija kao sto su AMA,
FDA, Nacionalni institut za rak, Americko drustvo za borbu protiv raka.

Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje
kostane srzi u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do
smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koja treba da se bore protiv
infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja zgrusavaju krv, pa zato
mozete da umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije, smanjenog
broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim dolazi do teske mucnine i
povracanja. Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi
i otekline u vasim ustima, kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje
veoma bolno. I onda dolazi alopecija, odnosno celavost, otpada vam
kosa.
Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto
hemoterapija zapravo predstavlja trovanje vasih zdravih celija. Ova
medicinska knjiga posvecuje 50 strana toksicnim efektima hemoterapije.
Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i
trovanje srcanih misica sa promenama u elektrokardiogramu (EKG),
kardiomiopatija izazvana lekovima koja prouzrokuje kongestivna
otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje clanaka,
skupljanje vode u plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do
7 godina nakon prestanka tretmana. Zatim, tahikardija ili ubrzan rad
srca, i aritmije - nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca:
hemoterapije unete direktno u pluca mogu da budu smrtonosne, cak i kad
se prekine unosenje terapije. Moze da izazove hronicnu upalu pluca,
fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.
Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega
i potrebom za trajnom dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto
se pacijentov imuni sistem hemoterapijom dodatno oslabljuje i organizam
biva izlozen mnostvu bakterijskih infekcija opasnih po zivot, kao i
gljivicnim infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u grudima,
iskasljavanje krvi, groznice, osecanje hladnoce, glavobolju i
krvarenje. Slede kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne
infekcije. One dovode do kaslja, kratkoce daha, bola u grudima,
groznice, nocnih znojenja.
Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja
kao sto je na primer pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do
hepatitisa, Zilberovog sindroma (ili ozbiljne paralize sto moze da bude
smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do upale srca), do
smanjenja broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih
infekcija, infekcija ezofagusa, pa cak i do upale mreznjace oka.
Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj
duplji, na desnima, pa i na licu. Imate krvarenje, bolove i ne mozete
da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu niste u stanju da gutate,
boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog
hemoterapije jeste herpes zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se
kao danonocni goruci svrab na bilo kom delu tela.
Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala
pluca. Takvu oportunu infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od
side. Intoksoplazmoza je jos jedna gljivicna infekcija. Ona zahvata
centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove bolesti. To
dovodi do otkazivanja funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno
do meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor, proliv, nekrozu koze (to
je kad vam koza odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa,
obamrlost nerava i oduzetost misica).
Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da
deluje, jer to je tretman na koji je on dao pristanak. To je tako
destruktivna terapija da zbog nje kostana srz prestaje da proizvodi
crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne ponovo
proizvoditi krvna zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije
koja ce opet ispocetka nanositi stetu kostanoj srzi i imunom sistemu.
Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do
anemije, daje se lek Eritropoetin. Medjutim, taj lek koji se prodaje i
pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek kojim se lece nezeljeni efekti
hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata: glavobolje,
zamaranje, nesvesticu, srcane napade, mucninu, povracanje, proliv,
visok krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i ugruske krvi
opasne po zivot. Tokom vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu,
plucima, bubrezima, oni otkazuju zajedno sa imunim sistemom, sto sve
dovodi do velikih bakterijskih infekcija. Dolazi i do toksikacije
nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali - oduzetost
udova, cudna osecanja, bolove u stopalima i nogama.
Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu -
tiroidne i ostale hormonalne probleme. Izaziva preranu menopauzu i
neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne oblike raka - drugu vrstu raka
pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim efektima lekari zele
da stanu na kraj time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim novim
nezeljenim efektima. Da bi se ublazili nezeljeni efekti, daju se
steroidi - Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju
njima su i dijabetes, gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije,
nesanica, demencija, psihoze, povecanje osetljivosti na infekcije i
dodatna steta imunom sistemu.
Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je
objavio dr Dzon Laslo koji je prvi potpredsednik naucno-istrazivackog
odelenja pri Americkom drustvu za borbu protiv raka. Dr Lasla smatraju
vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom tretmana raka. Citiram
njegovu izjavu: "Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine i
povracanja, nego i jedna cetvrtina dugotrajnih pacijenata pocinje da
ima ove simptome cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli da nam
se vrate, i na bolnickom parkingu odmah pocnu da povracaju, ili da
povracaju cim namirisu alkohol iz vatice kojom dezinfikujemo ruku pre
ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom. Povracaju vec kad vide
medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su
tu osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan
bolnice."
Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno
telo. Izgleda da bas zbog tog razloga ona daje barem privremene
rezultate - tumor se skuplja. Medjutim, neuspeh hemoterapije lezi u
istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema. Drugim
recima, smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za
jedno vreme - izgledace kao da je delotvorna. Ali ona ce ozbiljno
ostetiti vas imuni sistem tako da ce vase stanje biti toliko naruseno i
necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca. Prezivecete ako
vam ostane dovoljno imunog sistema da se borite sa rakom, ali ako ga
nemate dovoljno, stradacete.
Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje
Harvardskog univerziteta napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci
citat: "Za mnoge lekove koje koristimo za lecenje raka znamo da su
karcerogeni. Dugorocna posledica hemoterapije jeste da nekih
5-10% prezivelih pacijenata umiru od leukemije u prvih 10
godina nakon tretmana." Sama hemoterapija, kao tretman raka, izaziva
leukemiju!
On nastavlja: "Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da
ona ima ogranicenu korist i da je obicno opasna, javnost bi zahtevala
koreniti zaokret prema ne-toksicnim metodama za sprecavanje raka.
Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju cak i oni
zdravstveni radnici kojima je sasvim jasno koliko je hemoterapija
opasna i stetna."
ZRACENJE
A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju ili X-zrake.
Doktori i zubari vam savetuju da ne idete precesto na rentgen, zato sto
time lako mozete dobiti rak. Medjutim, sada kada vec imate rak, lekari
vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u drugim slucajevima
savetovali da izbegavate zato sto izaziva rak.
Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku
koji su savrseno zdravi, a ja da vam besplatno ponudim 6 meseci
zracenja i hemoterapije za njih. Da li biste dozvolili da to uradim?
Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i mozda umrlo.
Ali razmislite: ako mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi,
zasto biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi doktor to uradi kada
postanu bolesni? Uopste nema smisla.
Ovo je prirucnik pod naslovom: "Zastita od zracenja u medicinskoj
radiografiji". U njemu se iznose svi rizici od izlaganja zracenju i
objasnjava medicinskom osoblju kako da se zastiti od stetnih posledica
zracenja. Ovo je slika pronalazaca rentgen-uredjaja koji se i sam
izlagao zracenju. Prvo mu je koza potamnela, a onda naborala. Ova slika
je snimljena pet godina kasnije. Koza mu je crvena, ispucala i gruba.
Zelim da primetite stetu koja nastaje posle dugotrajnog zracenja.
Kasnije je dobio rak koze i godina dana kasnije, sest godina posle
prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i posle niza operacija
ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od metastaze - raka koji
se rasirio na sve ostale vitalne organe.
Vlade drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi
lekari, medicinske sestre, tehnicari i ostali koji su u dodiru sa
rentgen-uredjajima bilo koje vrste, moraju obavezno da nose male
priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su primili tokom
radnog vremena. U odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se
predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju koliko se jedan medicinski
radnik ozracio.
Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj tehnicar ili
medicinska sestra koji rukuje tim uredjajima, stoji sa druge strane
olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim ako ne nosi jaknu
sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma stetno.
Medjutim, vama koji imate bolest koja vam ugrozava zivot, Americko
drustvo za borbu protiv raka, AMA i FDA kazu da je radijacija sigurna i
neskodljiva. Kako mogu da kazu da zracenje vama ne skodi, a za njih
same je opasno i stetno?
Iznosim vam aktuelnu filozofiju zastite od zracenja. Oni priznaju da,
citiram: "Najneznatnija doza zracenja ima mogucnost da nanese stetu." I
to se direktno primenjuje prema kolicini zracenja koje ste primili.
Aktuelna filozofija kaze da zracenje ima mogucnost da korisno deluje,
ali i da nanese stetu. To je dvosmisleno. Drugim recima, "malo loseg je
ponekad i dobro". Citiram dalje: "Kada se koristi u vestinama lecenja
za dobrobit pacijenta, mogucnost blagotvornog dejstva prilikom
izlaganja zracenju bi morala da prevagne nad mogucim rizicima." To
znaci da vam zracenje skodi ako ste zdravi i dobro vam je, ali ako ste
bolesni, narocito od raka, onda vam zracenje koristi! Ipak, ovaj
prirucnik tvrdi da, "jonizujuce zracenje (ono o kojem govorim) skodi
zivotnim sistemima". Ovo je slika jedne ruke sa opekotinama od zracenja
i ona prikazuje rak kao posledicu zracenja.

Drugi prirucnik, "Nega zracenjem u onkologiji" govori o problemima koje
pacijenti imaju nakon terapije zracenjem. Potrebna je jedna citava
knjiga da bi se obuhvatili svi problemi. Takodje, ona diskutuje o
problemima sekundarnih rakova nastalih posle tretmana zracenjem. Da citiram iz te knjige: "Izlaganje zracenju ili hemoterapiji dovodi
pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da po drugi put bude
lecen zbog zlocudnih organskih promena."
Savremena medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su
pacijenti leceni zracenjem zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u
ovoj knjizi ima nekoliko strana na kojima su citirana druga
istrazivanja na temu pojavljivanja drugog raka posle tretiranja prvog
raka zracenjem. Nadalje, predamnom su jos i brojni drugi citati iz
medicinskih clanaka u kojima se dokumentuje nastanak drugih i
drugacijih vrsta vraka kod pacijenata koji su bili na zracenju zbog
prvog raka.
Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih posledica na podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste nezeljene posledice: rane promene na kozi - crvenilo,
ljustenje, smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija, krvarenje i
nekroza, sto znaci odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu:
atrofija - smezuranje koze, povecanje pigmentacije - zatamnjenje,
gubitak kose, pojava ranica, a ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja. Kod raka dojke, zracenje moze da izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu oziljaka, bas kao sto mi je to moj doktor nagovestio. Slike svega ovoga postoje u ovim knjigama. Zatim slede: mucnina, zamor, povracanje, upala ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija.

Poslusajte sad dobro ove dokumentovane nezeljene posledice zracenja
dece, u zavisnosti od podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje,
dehidracija, glavobolje, osetljivost koze, celavost, zamor, oticanje
mozga, odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa otezanim gutanjem,
buduca neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako lomljive
kosti, perikarditis ili upala srcanih omotaca, perikardijalna infuzija
ili voda oko srca, srcane aritmije, nedostatak hormona rasta,
petuitarna disfunkcija, hipotiroidizam, otkazivanje jajnika, testisa,
intestinalne opstrukcije, toksikacija jetre, pojava oziljaka,
pogrbljenost, skolioza i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost
zuba, acementacija kostiju lica i mekih tkiva koji ih okruzuju,
nepravilan rad endokrinog sistema, smanjena inteligencija, gubitak
pamcenja, smanjena sposobnost razmisljanja, smrt pojedinih podrucja
mozga, katarakta, ostecenja mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju
sa gubitkom sluha, ostecenje bubrega, pucanje besike.
Preki-terapija jeste narocit vid zracenja gde se privemeni ili trajni
izvor zracenja dovodi u direktan kontakt sa tumorom. To su na primer,
radioaktivni implanti koji se primenjuju kod raka prostate. Ova
terapija takodje izaziva veoma slicne nezeljene efekte.
Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog prihvatanja zracenja u
lecenju raka, kada svaki lekar zna, i svaka zdravstvena institucija
priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe na racun zracenja se cesto
podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku su svi bili odusevljeni
ovom novom tehnikom, posto zracenje nekad izaziva privremeno povlacenje
raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca sa kamatom, zato sto nista nije
ucinjeno sa faktorima koji mogu da preokrenu tok bolesti i da ne
dozvole da se on uopste pojavi.
Posto zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste
bolesti? Terapija zracenjem je oduvek bila unosan posao - za bolnice,
proizvodjace opreme i filmova, a i za same radiologe. Kada se milioni
dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog podsticaja da se ona
siroko koristi, uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba mora
strogo ograniciti. To mozete da vidite u ovom clanku.

Kasnih 1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama Rozvel park i Dzon Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u kojima je javnost obavestavao o rizicima od terapije zracenjem i zato mu je drzava uskratila finansijsku potporu za dalja medicinska istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje opasnosti od zracenja i narocito na ulogu lekara u promovisanju te opasnosti. Hteo je da proucava opasnosti od zracenja koje doktori prepisuju, i narocito, uloge istog zracenja u izazivanju dodatnih bolesti. Ali je otkrio da je od vlade nemoguce dobiti sredstva za istrazivanje jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari. Evo sta je on rekao: "Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne zele da prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su izazvali lekari." I zatim nastavlja: "Svi su mi rekli da sam lud zato sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da sam svojoj studiji dao drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala zasto su me odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni institut za borbu protiv raka ne zeli da prihvati ovo istrazivanje. Tokom 30 godina radiolozi ove zemlje su bili umesani u pogresno lecenje masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno ne zeli da optuzi drugog lekara za pogresno lecenje."
Dakle, jasno je da zracenje izaziva rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni sistem i izaziva uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne posledice ne pojavljuju bas kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje nastavlja da skodi organizmu bez obzira gde se ono primenjivalo, bili vi svesni stete odmah ili kasnije. Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje kostane srzi u kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koja treba da se bore protiv infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja zgrusavaju krv, pa zato mozete da umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije, smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim dolazi do teske mucnine i povracanja. Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi i otekline u vasim ustima, kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje veoma bolno. I onda dolazi alopecija, odnosno celavost, otpada vam kosa.

Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto hemoterapija zapravo predstavlja trovanje vasih zdravih celija. Ova medicinska knjiga posvecuje 50 strana toksicnim efektima hemoterapije. Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i trovanje srcanih misica sa promenama u elektrokardiogramu (EKG), kardiomiopatija izazvana lekovima koja prouzrokuje kongestivna otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje clanaka, skupljanje vode u plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do 7 godina nakon prestanka tretmana. Zatim, tahikardija ili ubrzan rad srca, i aritmije - nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca:
hemoterapije unete direktno u pluca mogu da budu smrtonosne, cak i kad se prekine unosenje terapije. Moze da izazove hronicnu upalu pluca, fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.
Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega i potrebom za trajnom dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto se pacijentov imuni sistem hemoterapijom dodatno oslabljuje i organizam biva izlozen mnostvu bakterijskih infekcija opasnih po zivot, kao i gljivicnim infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u grudima, iskasljavanje krvi, groznice, osecanje hladnoce, glavobolju i krvarenje. Slede kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne infekcije. One dovode do kaslja, kratkoce daha, bola u grudima, groznice, nocnih znojenja. Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja kao sto je na primer pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do hepatitisa, Zilberovog sindroma (ili ozbiljne paralize sto moze da bude smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do upale srca), do smanjenja broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih infekcija, infekcija ezofagusa, pa cak i do upale mreznjace oka. Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj duplji, na desnima, pa i na licu. Imate krvarenje, bolove i ne mozete da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu niste u stanju da gutate, boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog hemoterapije jeste herpes zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se kao danonocni goruci svrab na bilo kom delu tela. Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala pluca. Takvu oportunu infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od side. Intoksoplazmoza je jos jedna gljivicna infekcija. Ona zahvata centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove bolesti. To dovodi do otkazivanja funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno do meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor, proliv, nekrozu koze (to je kad vam koza odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa, obamrlost nerava i oduzetost misica). Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da deluje, jer to je tretman na koji je on dao pristanak. To je tako destruktivna terapija da zbog nje kostana srz prestaje da proizvodi crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne ponovo proizvoditi krvna zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije koja ce opet ispocetka nanositi stetu kostanoj srzi i imunom sistemu. Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do anemije, daje se lek Eritropoetin. Medjutim, taj lek koji se prodaje i pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek kojim se lece nezeljeni efekti hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata: glavobolje, zamaranje, nesvesticu, srcane napade, mucninu, povracanje, proliv, visok krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i ugruske krvi opasne po zivot. Tokom vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu, plucima, bubrezima, oni otkazuju zajedno sa imunim sistemom, sto sve dovodi do velikih bakterijskih infekcija. Dolazi i do toksikacije nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali - oduzetost udova, cudna osecanja, bolove u stopalima i nogama. Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu - tiroidne i ostale hormonalne probleme. Izaziva preranu menopauzu i neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne oblike raka - drugu vrstu raka pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim efektima lekari zele da stanu na kraj time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim novim nezeljenim efektima. Da bi se ublazili nezeljeni efekti, daju se steroidi - Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju njima su i dijabetes, gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije, nesanica, demencija, psihoze, povecanje osetljivosti na infekcije idodatna steta imunom sistemu. Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je objavio dr Dzon Laslo koji je prvi potpredsednik naucno-istrazivackogodelenja pri Americkom drustvu za borbu protiv raka. Dr Lasla smatraju vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom tretmana raka. Citiram njegovu izjavu: "Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine i povracanja, nego i jedna cetvrtina dugotrajnih pacijenata pocinje da ima ove simptome cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli da nam se vrate, i na bolnickom parkingu odmah pocnu da povracaju, ili da povracaju cim namirisu alkohol iz vatice kojom dezinfikujemo ruku pre ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom. Povracaju vec kad vide medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su tu osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan bolnice."
Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno telo. Izgleda da bas zbog tog razloga ona daje barem privremene rezultate - tumor se skuplja. Medjutim, neuspeh hemoterapije lezi u istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema. Drugim recima, smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za jedno vreme - izgledace kao da je delotvorna. Ali ona ce ozbiljno ostetiti vas imuni sistem tako da ce vase stanje biti toliko naruseno i necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca. Prezivecete ako vam ostane dovoljno imunog sistema da se borite sa rakom, ali ako ga nemate dovoljno, stradacete. Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje Harvardskog univerziteta napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci citat: "Za mnoge lekove koje koristimo za lecenje raka znamo da su karcerogeni. Dugorocna posledica hemoterapije jeste da nekih 5-10% prezivelih pacijenata umiru od leukemije u prvih 10 godina nakon tretmana." Sama hemoterapija, kao tretman raka, izaziva leukemiju! On nastavlja: "Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da ona ima ogranicenu korist i da je obicno opasna, javnost bi zahtevala koreniti zaokret prema ne-toksicnim metodama za sprecavanje raka. Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju cak i oni zdravstveni radnici kojima je sasvim jasno koliko je hemoterapija opasna i stetna."

ZRACENJE

A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju
ili X-zrake. Doktori i zubari vam savetuju da ne idete precesto na
rentgen, zato sto time lako mozete dobiti rak. Medjutim, sada kada vec
imate rak, lekari vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u
drugim slucajevima savetovali da izbegavate zato sto izaziva rak.
Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku
koji su savrseno zdravi, a ja da vam besplatno ponudim 6 meseci
zracenja i hemoterapije za njih. Da li biste dozvolili da to uradim?
Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i mozda umrlo.
Ali razmislite: ako mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi,
zasto biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi doktor to uradi kada
postanu bolesni? Uopste nema smisla. Ovo je prirucnik pod naslovom:
"Zastita od zracenja u medicinskoj radiografiji". U njemu se iznose svi
rizici od izlaganja zracenju i objasnjava medicinskom osoblju kako da
se zastiti od stetnih posledica zracenja. Ovo je slika pronalazaca
rentgen-uredjaja koji se i sam izlagao zracenju. Prvo mu je koza
potamnela, a onda naborala. Ova slika je snimljena pet godina kasnije.
Koza mu je crvena, ispucala i gruba. Zelim da primetite stetu koja
nastaje posle dugotrajnog zracenja. Kasnije je dobio rak koze i godina
dana kasnije, sest godina posle prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i
posle niza operacija ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od
metastaze - raka koji se rasirio na sve ostale vitalne organe. Vlade
drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi
lekari, medicinske sestre, tehnicari i ostali koji su u dodiru sa
rentgen-uredjajima bilo koje vrste, moraju obavezno da nose male
priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su primili tokom
radnog vremena. U odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se
predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju koliko se jedan medicinski
radnik ozracio. Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj
tehnicar ili medicinska sestra koji rukuje tim uredjajima, stoji sa
druge strane olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim ako
ne nosi jaknu sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma
stetno. Medjutim, vama koji imate bolest koja vam ugrozava zivot,
Americko drustvo za borbu protiv raka, AMA i FDA kazu da je radijacija
sigurna i neskodljiva. Kako mogu da kazu da zracenje vama ne skodi, a
za njih same je opasno i stetno? Iznosim vam aktuelnu filozofiju
zastite od zracenja. Oni priznaju da, citiram: "Najneznatnija doza
zracenja ima mogucnost da nanese stetu." I to se direktno primenjuje
prema kolicini zracenja koje ste primili. Aktuelna filozofija kaze da
zracenje ima mogucnost da korisno deluje, ali i da nanese stetu. To je
dvosmisleno. Drugim recima, "malo loseg je ponekad i dobro". Citiram
dalje: "Kada se koristi u vestinama lecenja za dobrobit pacijenta,
mogucnost blagotvornog dejstva prilikomizlaganja zracenju bi morala da
prevagne nad mogucim rizicima." To znaci da vam zracenje skodi ako ste
zdravi i dobro vam je, ali ako ste bolesni, narocito od raka, onda vam
zracenje koristi! Ipak, ovaj prirucnik tvrdi da, "jonizujuce zracenje
(ono o kojem govorim) skodi zivotnim sistemima". Ovo je slika jedne
ruke sa opekotinama od zracenja i ona prikazuje rak kao posledicu
zracenja. Drugi prirucnik, "Nega zracenjem u onkologiji" govori o
problemima koje pacijenti imaju nakon terapije zracenjem. Potrebna je
jedna citava knjiga da bi se obuhvatili svi problemi. Takodje, ona
diskutuje o problemima sekundarnih rakova nastalih posle tretmana
zracenjem. Da citiram iz te knjige: "Izlaganje zracenju ili
hemoterapiji dovodi pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da
po drugi put bude lecen zbog zlocudnih organskih promena." Savremena
medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su pacijenti
leceni zracenjem zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u ovoj knjizi
ima nekoliko strana na kojima su citirana druga istrazivanja na temu
pojavljivanja drugog raka posle tretiranja prvog raka zracenjem.
Nadalje, predamnom su jos i brojni drugi citati iz medicinskih clanaka
u kojima se dokumentuje nastanak drugih i drugacijih vrsta vraka kod
pacijenata koji su bili na zracenju zbog prvog raka. Terapija zracenjem
ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih
posledica na podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste
nezeljene posledice: rane promene na kozi - crvenilo, ljustenje,
smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija, krvarenje i nekroza, sto znaci
odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu: atrofija - smezuranje
koze, povecanje pigmentacije - zatamnjenje, gubitak kose, pojava
ranica, a ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja. Kod raka
dojke, zracenje moze da izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu
oziljaka, bas kao sto mi je to moj doktor nagovestio. Slike svega ovoga
postoje u ovim knjigama. Zatim slede: mucnina, zamor, povracanje, upala
ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija. Poslusajte sad dobro ove
dokumentovane nezeljene posledice zracenja dece, u zavisnosti od
podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje, dehidracija,
glavobolje, osetljivost koze, celavost, zamor, oticanje mozga,
odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa otezanim gutanjem, buduca
neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako lomljive kosti,
perikarditis ili upala srcanih omotaca, perikardijalna infuzija ili
voda oko srca, srcane aritmije, nedostatak hormona rasta, petuitarna
disfunkcija, hipotiroidizam, otkazivanje jajnika, testisa, intestinalne
opstrukcije, toksikacija jetre, pojava oziljaka, pogrbljenost, skolioza
i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost zuba, acementacija kostiju
lica i mekih tkiva koji ih okruzuju, nepravilan rad endokrinog sistema,
smanjena inteligencija, gubitak pamcenja, smanjena sposobnost
razmisljanja, smrt pojedinih podrucja mozga, katarakta, ostecenja
mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju sa gubitkom sluha,
ostecenje bubrega, pucanje besike. Preki-terapija jeste narocit vid
zracenja gde se privemeni ili trajni izvor zracenja dovodi u direktan
kontakt sa tumorom. To su na primer, radioaktivni implanti koji se
primenjuju kod raka prostate. Ova terapija takodje izaziva veoma slicne
nezeljene efekte. Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog
prihvatanja zracenja u lecenju raka, kada svaki lekar zna, i svaka
zdravstvena institucija priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe na
racun zracenja se cesto podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku
su svi bili odusevljeni ovom novom tehnikom, posto zracenje nekad
izaziva privremeno povlacenje raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca
sa kamatom, zato sto nista nije ucinjeno sa faktorima koji mogu da
preokrenu tok bolesti i da ne dozvole da se on uopste pojavi. Posto
zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste
bolesti? Terapija zracenjem je oduvek bila unosan posao - za
bolnice,proizvodjace opreme i filmova, a i za same radiologe. Kada se
milioni dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog podsticaja da
se ona siroko koristi, uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba
mora strogo ograniciti. To mozete da vidite u ovom clanku.
Kasnih
1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama
Rozvel park i Dzon Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u
kojima je javnost obavestavao o rizicima od terapije zracenjem i zato
mu je drzava uskratila finansijsku potporu za dalja medicinska
istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje opasnosti
od zracenja i narocito na ulogu lekara u promovisanju te opasnosti.
Hteo je da proucava opasnosti od zracenja koje doktori prepisuju, i
narocito, uloge istog zracenja u izazivanju dodatnih bolesti. Ali je
otkrio da je od vlade nemoguce dobiti sredstva za istrazivanje
jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari.
Evo sta je on
rekao: "Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne
zele da prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su
izazvali lekari." I zatim nastavlja: "Svi su mi rekli da sam lud zato
sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da sam svojoj studiji dao
drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala zasto
su me odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni
institut za borbu protiv raka ne zeli da prihvati ovo istrazivanje.
Tokom 30 godina radiolozi ove zemlje su bili umesani u pogresno lecenje
masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno ne zeli da optuzi drugog
lekara za pogresno lecenje."
Dakle, jasno je da zracenje izaziva
rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni sistem i izaziva
uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne
posledice ne pojavljuju bas kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje
nastavlja da skodi organizmu bez obzira gde se ono primenjivalo, bili
vi svesni stete odmah ili kasnije.
Sta mislite o odsecanju raka? Da
li se pacijenti mogu izleciti ako hirurg moze da dopre do tkiva
zahvacenog rakom? Rak se ne pojavljuje zbog nedostatka hirurgije. Ne
dobijate rak zato sto u svom zivotu niste imali dovoljno operacija.
Operativnim lecenjem raka necete ozdraviti zato sto u vasem telu jos
uvek deluju svi cinioci koji su doveli do raka. Ako odsecete rak, on ce
se vratiti na istom podrucju ili negde drugde. Da bi ga se otarasili,
neizostavno morate da uklonite cinioce koji su doveli do pojave raka.
Ako nastavite da jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite nacin
zivota, sto je takodje dovelo do raka, i dalje cete imati rak. To je
razlog zbog koga zene koje su imale rak na jednoj dojci u velikom broju
slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili jednu
dojku, nastavile su da jedu i da zive onako kako su to oduvek radile.
Odnosno, cinioci koji su doveli do nastanka raka su nastavili da deluju
i izazvali su rak u drugoj dojki. Medjutim, to ne mora da vam se desi
ako stvarno promenite svoj nacin zivota i ishrane.
Doktori su u
tolikoj tami da oni neretko predlazu pacijentkinjama da uklone obe
dojke cak iako je samo jedna zahvacena rakom. Nekim zenama u cijoj
porodicnoj istoriji je bilo slucajeva raka dojke doktori predlazu da im
uklone obe dojke profilakticki - pre nego sto se pojavi rak. To je
neverovatno duboka tama. I ja sam imala rak dojke. On se nije pojavio
zato sto sam imala previse dojki! Problem se ne resava tako sto bi ih
odsekli. Odbila sam odsecanje dojke, cak i one dojke koja je bila
zahvacena rakom. Znala sam da postoji nacin da se resi problem. U
jednoj knjizi, "Klinicka onkologija za studente medicine i lekare",
zajednickom izdanju Medicinskog fakulteta Rocesterskog Univerziteta i
Americkog drustva za borbu protiv raka, citamo upozorenja protiv
hirurskog uklanjaja raka, cak i protiv biopsije. Citiram:
"Eksperimentima je dokazano da hirurska trauma umanjuje otpornost prema
nastanku metastaze." To znaci da hirurska trauma narusava vas imuni
sistem i povecava opasnost od sirenja raka. Evo jos jednog citata:
"Biopsija pomocu igle se povremeno koristi, ali igla svojom putanjom
moze da jos dublje usadi celije raka koje postaju osnova za njegovo
dalje sirenje. Biopsija visokomalignih tumora zasecanjem kroz otvoreno
operativno polje moze biti kontraindikovana zbog rizika od sirenja
tumora na operativno polje." Dakle, hirurska biopsija kao metoda za
dijagnozu najranijih stadijuma raka u nekim slucajevima moze da izazove
sirenje raka. Drugi istrazivaci su eksperimentalnim proucavanjima
otkrili da hirurski zahvati porazavajuce deluju na pacijentov imuni
sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na rak. Tokom proucavanja na
Univerzitetu Ilinois zivotinje su bile podvrgavane razlicitim vrstama
stresa - operacijama,
trovanjima jetre i hemijskim anesteticima. Sve
ovo je dovelo do smanjenja otpornosti prema celijama raka koje su
ubrizgali u njih. Ova istrazivanja su pokazala da su se sanse za rast
tumora, kao rezultat upravo pretrpljene operacije, povecale u rasponu
50-450%. Dakle, vec i sama operacija moze da ima negativni
uticaj na vas imuni sistem.

Evo nekih opstih smernica kojima sam se rukovodila, a sto se vas tice, sami za sebe trebate doneti neke odluke:
1.
Na pocetku sam zelela da znam dijagnozu, da znam da li je moja
izraslina bila rak ili ne, pa sam imala ekscizionu biopsiju, odnosno,
uklonili su mi najveci deo ovog tumora. Setite se, on se vec tad
prosirio. Takodje, glavni tumor je na pocetku bio veoma mali, kao mali
oblutak i uklonili su mi ga pod lokalnom anestezijom - lidokainom ili
novokainom, tako da nisam trpela posledice opste anestezije. Ako je
moguce, operacija se uvek treba izvrsiti pod lokalnim anestetikom, zato
sto je to bolje za vas.
2. Odabrala sam otvorenu ekscizionu
biopsiju a ne biopsiju iglom, zato sto se ovom drugom biopsijom uzima
samo majusni deo tumora, pa se time otezava donosenje konacne dijagnoze
raka. Odredjena podrucja raka mogu ostati neispitana ovakvim vidom
biopsije.
3. Ako neko ima rak debelog creva koji ometa rad debelog
creva, onda jerazumno olaksati opstrukciju, pa se zato treba osloboditi
stolice. Ako tumor pritiska neki vitalni organ, pozeljno je da se
oslobodimo tog pritiska. Smanjivanje obima tumora, kao sto su to i meni
uradili, jeste razumno. Ali zapamtimo da veca operacija moze negativno
uticati na vas imuni sistem. Uzmite to u obzir kada donosite odluke. Da
sam onda znala ovo sto sad znam, ne bih dozvolila da mi odseku ni ono
malo tumora, zato sto bih Bozjim originalnim planom zdravlja mogla da
preokrenem tok bolesti. No, u to vreme nisam razumela svih 10 koraka
tog Plana. Sada znam da u svim tim situacijama koje sam spomenula vera
u Boga moze da dovede do promena okolnosti u telu, za sta
konvencionalna medicina cak ni ne sanja da je moguce. Ali vi morate da odlucite sami za sebe.

HORMONALNA TERAPIJA

Sledeca kategorija jeste hormonalna terapija. Lupron je danas veoma popularan lek. Obicno se koristi kod bolesnika sa rakom prostate. Njegovi nezeljeni efekti su sledeci: opsti bol, glavobolja, sevanje pred ocima, znojenje, mucnina, povracanje, stomacne smetnje sa gasovima i losim varenjem, oticanje, gojaznost ili mrsavljenje, akne, rast kose na licu, bolovi u zglobovima i misicima, depresija, emocionalna nestabilnost, vrtoglavica, dremez, nervoza, neuromuskularni poremecaji, utrnulost, trzanje ruku, osetljivost i bol grudi. Estrogeni kao sto je recimo Diepostobesterol, poznat jos i kao DES se koristi za ublazavanje metastaziranog raka dojke ili prostate. Kada vam daju ovakve lekove za ublazavanje, to znaci da se doktor vise ne nada da ce vas izleciti. Nezeljeni efekti ovih lekova jesu: zgusnjavanje krvi, srcani ili mozdani udar, rak jetre, visok krvni pritisak, zadrzavanje tecnosti, mucnina, povracanje, depresija, nervoza, povecanje grudi, migrena, glavobolja, preterani rast uteralne postave, iznenadno vaginalno krvarenje kod zena. Kod muskaraca nezeljeni efekti su manje vise isti, plus impotencija, atrofija testisa i ginekomastija - povecane grudi kod muskaraca. Zatim tu su i antiestrogeni kao sto je Tamoksifen. Ovaj lek lekari dele kao da su to bombone. Nezeljeni efekti su iznenadni porast temperature, zadrzavanje tecnosti, mucnina, promene na kozi, zgrusavanje krvi, vaginalni izliv, gubitak kose, zatvor, promene raspolozenja, rak uterusa, rak jetre, a neke studije su pokazale cak i potpomaganje rasta raka dojke u slucaju da se nekoliko godina stalno koristi.

IZMENJIVACI BIOLOSKOG ODZIVA

Postoji jos jedna grupa hemijskih preparata za tretman raka i oni se zovu izmenjivaci bioloskog odaziva. Neki od ovih lekova su interleukoni, interferoni, faktor nekroze tumora i monoklonoantitela.
Ovi lekovi su veoma skupa sredstva za lecenje raka. Toksicnost interleukona se pokazuje u sledecem: znacajane kardiovaskularne komplikacije ukljucujuci izuzetno nizak krvni pritisak i razvoj sindroma kapilarnog curenja. To je kad vasi najmanji krvni sudovi prskaju i krv sa izliva u vase tkivo. Nadalje, tu su dobitak na tezini, oticanje stopala i nogu, srcane aritmije, srcani napad, mucnine, hipotiroidizam i neuropsihijatrijske promene koje napreduju cak i kad je tretman zavrsen. Nezeljeni efekti interleukona se vide kao: hladnoce i groznice, svrab sa osipom i ljustenjem koze, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, septicki sok - to je pad krvnog pritiska kojim se ugrozava zivot, tahikardija - ubrzan rad srca, srcane aritmije, srcani napad, halucinacije, dezorijentacije, prividjanja, promene licnosti, promene u cirkulaciji krvi zbog kojih pacijentima treba dati transfuziju.
Nabrajam vam ove nezeljene efekte zato sto me ljudi cesto pitaju: "Moj doktor hoce da mi prepise tamoksifen ili interleukon ili interferon, a sta ti mislis o tome?" Sada kada znate sta ovi lekovi mogu da vam naprave, vi sami odlucite. Sledeci je interferon. Ova onkoloska knjiga kaze: "Anti-tumorni efekti interferona se proizvode direktnim trovanjem celija. Interferoni inhibiraju rast kako celija tumora, tako i rast normalnih celija." Opsti nezeljeni efekti jesu: groznica, zamor, mijalgija - bol u misicima, zbunjenost, utrnulost, mravinjanje, bol u prstima nogu i ruku, stomacni bolovi, zatvor, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, gingivitis - upala desni. Takodje, on izaziva depresiju, pogorsanu koncentraciju, amneziju, kratkocu daha, upale krajnika i sinusa, i gubitak kose. Nekroza celija raka moze da izazove ozbiljno nizak krvni pritisak. Monoklonoantitela mogu da izazovu nizak krvni pritisak, kratak dah, anafilaksu - to je kolaps koji moze da ima smrtni ishod, mijalgije (bol u misicima) i rabdomijalize - to je razaranje misica koje izaziva otkazivanje bubrega opasno po zivot.

KO KONTROLISE INDUSTRIJU RAKA?

Odakle poticu svi ovi lekovi? Zasto rak lece preparatima koji su izazazivaci raka, i ko kontrolise industriju raka? Najveci broj pacijenata misle da lekari i istrazivaci upravljaju zdravstvenim sistemom, medjutim, ovi profesionalci se skoro uvek nalaze pod kontrolom nestrucnjaka za medicinska pitanja. Na primer, Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku, jedan od najuticajnijih centara za rak u svetu, kontrolisan je od strane upravnog odbora sacinjenog od nemedicinskih osoba. Obicno su to direktori velikih korporacija koji su ulozili velika sredstva u industriju raka - metoda i instrumenata za lecenje raka. Najvaznije institucije koje kontrolisu industriju raka i informacije koje vi i vas lekar smete da dobijete jesu sledeci: 1. Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku; 2. Americko drustvo za borbu protiv raka; 3. Nacionalni institut za rak; i 4. FDA (Administracija za hranu i lekove). Bogata porodica Aster, koja se krajem 19.veka obogatila na nekretninama, izdavanjem stanova sirotinji, je obezbedila najveci deo sredstava za osnivanje Njujorske bolnice za rak, koja je kasnije postala Memorijalni centar za rak "Slam ketering". Medjutim, zauzvrat su trazili veliku kontrolu. Oni su diktirali ko ce sedeti u upravnom odboru bolnice i ko ce biti medicinski direktor bolnice. Porodica Rokfeler, koja je kontrolisala naftnu kompaniju Standard Oil, je pocetkom 20. veka potpisala posebni ugovor sa nemackom farmaceutskom kompanijom AG Farben. Posle sklapanja ovog ugovora, Rokfelerova imperija je pocela naglo da se interesuje za vodjenje farmaceutskog biznisa u svetu. Rokfelerovci su poceli redovno i bogato da finansiraju spomenutu bolnicu, pa je tako posle nekoliko godina potpredsednik Standard Oila pozvan da se pridruzi Upravnom odboru Memorijalnog centra. Ubrzo je on postavljen za direktora novoosnovanog komiteta za istrazivanja. Kada je izbio Drugi svetski rat, Kornelijus Rouds, koji je zapoceo istrazivanja hemoterapije u Memorijalnom centru "Slam ketering", postao je sef istrazivackog odelenja za vodjenje hemijskog rata pri americkoj vojsci. Njihov navodni cilj je bio da proucavaju defanzivna delovanja otrovnih gasova. Medjutim, oni su pod velom vojne tajne eksperimentalno ispitivali dejstva azotnog iperita, bojnog otrova, na zdravim ljudima i bolesnicima od raka. Azotni iperit kao bojni otrov je smrtonosna supstanca, ali na osnovu njega su poceli da razvijaju hemoterapiju, i jos i danas se koristi za tretman bolesnih od raka, ali pod prihvatljivijim imenima - Sitoksin, Alkoran ili Leukoran. Ovi lekovi se nalaze u PDR-u, referentnoj knjizi lekova, najvaznijoj knjizi lekara farmaceuta. Azotni iperit je napravljen da bi ubijao ljude i on svoj posao veoma dobro obavlja kada se da bolesnima od raka.

Sredinom 1960-tih clanovi upravnog odbora spomenutog memorijalnog centra bili su pojedinci cije su korporacije pocele da dobijaju ili gube velike svote novca u zavisnosti od uspeha odredjene terapije protiv raka. Direktori upravnog odbora memorijalnog centra bili su pojedinci kao na primer Lorens Rokfeler i Beno Smit iz biohemijske
kompanije Vordington. Godine 1988. vise od jedne trecine upravitelja memorijalnog centra bili su uticajni ljudi iz korporacija koje su proizvodile preparate za koje se znalo i sumnjalo da su karcerogeni. Na primer, "Ekson", jedan od vodecih svetskih proizvodjaca benzina, najveceg izazivaca raka. "Dzeneral motors" je odgovoran za jednu trecinu vazdusnog zagadjenja u Americi. Ovo su samo neposredne veze sa velikim korporacijama. Ako pogledate direktore ostalih upravnih odbora, koji su clanovi memorijalnog centra "Slam ketering", medju njima cete naci proizvodjace azbesta, hemijske kompanije "Elajd", proizvodjaca crvenog olovnog oksida, poznatog
izazivaca raka, i proizvodjace ostalih materija opasnih po zivot. Kakv li ironije! Oni koji zaradjuju milione proizvodnjom i prodajom smrtonosnih materija, sada zgrcu bogatstvo i na drugi nacin - zabranjujuci ili dozvoljavajuci odredjene vrste terapije raka, zatim proizvodnjom odredjenih preparata koji se koriste u tim terapijama raka, izazvanih samim supstancama koje oni proizvode. Imajuci sve ovo u vidu, uopste ne iznenadjuje to sto se memorijalni centar "Slam ketering" uvek priklanja najskupljim pristupima lecenju
raka, a ne prevenciji. Kada dodju na posao u memorijalni centar, ovi direktori donose sa sobom istu poslovnu i finansijsku filozofiju kojom se inace rukovode - zaraditi novac! Rezultat je da se istrazivanja odvode daleko od prevencije ili sprecavanja bolesti, daleko od jeftinih prirodnih resenja prema tretmanima na kojima se moze daleko vise zaraditi.

MEDIJI

Zasto ne cujemo ove informacije u medijima? Pogledajmo sada na povezanost medija sa upravnim odborom memorijalnog centra "Slam ketering". Godine 1988. dvojica upravitelja centra su bili iz njujorske Tajms korporacije, dvojica su bili direktori Riders dajdzesta, jedan je bio predsednik Vorner komunikacija, i jedan direktor CBS-a. Kada su Junajted pres (UPI) i Asosijeted pres (AP), dve velike svetske novinske agencije odbile da objave pricu o jednoj perspektivnoj alternativnoj terapiji raka, a jedan novinar-istrazitelj ih pitao zasto su to uradili, rekli su mu sledece: "Sve price o izlecenju od raka moraju prvo da se provere od strane naseg naucno-istrazivackog tima u Nju Jorku." I tako, vest nije objavljena. Sve price o tretmanu raka mora prvo da odobri jedna grupa u Nju Jorku - Americko drustvo za rak i "Slam ketering". Ona ima potpunu kontrolu nad time da li ce se objaviti jedna vest o lecenju raka ili ne. Svaka pojedina vest o lecenju raka mora da se cenzurise pre nego sto za nju saznaju gradjanI Amerike, na isti nacin kao sto i sve vrste tretmana raka moraju da se odobre, i to od strane jednih te istih ljudi. Iznecu vam jos nekoliko dokumentovanih slucaja kontrole medija da ne biste mislili da je ovo izdvojen slucaj. Citiram Dzona Slintona koji je bio jedan od najcenjenijih novinara u Americi, nekadasnji sef osoblja Nju Jork Tajms magazina. Njegove kolege su ga zvali "dekanom svoje profesije". Pre pedeset godina, 1953. godine, zamolili su ga da odrzi zdravicu na svecanosti njujorskog kluba novinara. Naslusao se puno licemernih govora, pa je zato odlucio da otvoreno progovori pred svojim kolegama.
Citiram: "U danasnjoj Americi vise ne postoji sloboda stampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio da se posteno misljenje objavi barem u jednom broju mojih novina, izgubio bih posao za manje od 24 sata. Posao nas novinara je da unistimo istinu, da lazemo u oci, da iskrivljujemo, ocrnjujemo, da iskoristavamo tudju pohlepu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to ludorija, ova navodna sloboda stampe? Mi smo marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi igramo. Nasi talenti, nase mogucnosti, nasi zivoti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke." Ricard M. Koen, producent u politickoj redakciji CBS-a je rekao: "Namecemo nas plan izvestavanja time sto mi biramo sta cemo i kako cemo izvestavati." Ricard Salah, bivsi predsednik CBS-ovih vesti je rekao: "Nas posao je da ne damo ljudima ono sto oni zele, nego da im damo ono sta mi mislimo da trebaju imati." Malo je poznato da monopol nad medijima lezi u rukama nekoliko porodica i svetskih korporacija. Evo ko poseduje masivnu imovinu medijske korporacije AOL/Time Warner.

AMERICKO DRUSTVO ZA RAK

Rak je veoma unosan posao i oni zrtvuju tvoj zivot u tom procesu. A kako stoje stvari sa Americkim drustvom za rak, visoko cenjenom organizacijom koja angazuje veoma veliki broj volontera? Ona skupi preko 400 miliona dolara godisnje samo od slogan: "Idi na pregled i posalji nam cek", kako ga nazivaju. Medjutim, nisu pomogli nijedan iole znacajan napredak pomocu ovog kolosalno velikog prihoda. Ocito je da se Americko drustvo za rak okoristava nasom velikom zabrinutosti zbog raka, bez obzira sto kardiovaskularna oboljenja odnose dva puta vise zivota od raka. Medjutim, Americko drustvo za borbu protiv srcanih obolenja prima daleko manje donacija za
istrazivanje od onih okupljenih oko raka. Zasto? Americko drustvo za rak izvanredno dobro odrzava visoku svest naseg drustva o raku. Ne prodje dan, a da se u novinama ne pojavi neki clanak o raku. Kada poznate licnosti kao sto su senatori, glumci i druge slavne licnosti umru od raka, od toga mediji naprave nacionalnu dramu koju svi
fascinirano pratimo. Americko drustvo za rak je 1953. godine osnovao niko drugi nego Dzon Rokfeler u njujorskom klubu Harvard. On je cak nabavio sredstva potrebna za ustanovljavanje ovog drustva. Ono je od samog svog pocetka imalo nameru da oblikuje javno mnjenje. Glavni cilj drustva jeste da u javno mnjenje usadi ideju da se odmah javite lekaru cim i najmanje posumnjate da imate rak.
Pocetkom 1940-tih grupa bogatih pojedinaca je sprovela reorganizaciju Americkog drustva za rak. Kljucni ljudi medju novim vodjama bili su Elmer Boust, direktor kompanije Hofman-Laros, i Albert Lasker, uticajni kreator reklama za duvansku industriju. Njegov slogan "uzmi Laki-cigaretu, a ne slatkise" je naveo mnoge zene da u periodu 1930-1940-tih pocnu da puse. I ponovo, "zgrci novac!" Lasker je zaradio najpre time sto je naveo zene da puse, a onda je zaradio daleko vise preko Americkog drustva za rak time sto je prema njemu usmerio sredstva za navodno lecenje raka izazvanog posledicama reklame za rak. Boust i Lasker su izumitelji najuspesnije tehnike za skupljanje novca za lecenje raka.
Godine 1978, novinar Beri Couk je vodio istragu o Americkom drustvu za rak i otkrio je da ova neprofitna agencija nenamenski trosila mnoge milione dolara skupljene za borbu protiv raka, a da je u isto vreme tvrdila da nema napretka protiv raka zato sto nemaju dovoljno sredstava! Od novaca sto se skupi, ovo drustvo potrosi 61% na plate zaposlenih, putovanja direktora i kancelarijske troskove, a na stvarnu pomoc pacijentima se potrosi manje od 5%. Americko drustvo za rak ne zeli da nadje lek za rak, zato sto bi time izgubilo posao.
Svoju tvrdnju cu dokazati sledecim dogadjajem: godine 1952, jedna lokalna podruznica Americkog drustva za rak je objavila veliki clanak u novinama trazeci od svoje maticne organizacije da ispita mogucnosti cetiri nova moguca leka za rak. Medjutim, ovaj ogranak je bio iskljucen iz redova ovog drustva. Predsednik lokalne podruznice bio je
zaprepasten i rekao je: "Pitamo se kakav smo zlocin ucinili, a mi smo samo pokusali da pomognemo da se resi problem raka." Da li Americkog drustvo za rak ima skrivene motive? Ono ih je objavilo u magazinu Harpers. Citiram: "U povelji Americkog drustva za rak stoji da je ono privremeno udruzenje koje se mora raspustiti istog dana kad se pronadje lek za rak." Pa zasto bi onda Americko drustvo za rak ikad priznalo da lek postoji? Morali bi da se razidju i odreknu se tih 400 miliona dolara koje dobiju svake godine.

NACIONALNI INSTITUT ZA RAK


Nacionalni institut za rak je vladina istrazivacka agencija cija je glavna odgovornost da, kako kazu, "vode rat protiv raka". Ovaj institut potrosi milione dolara skupljenih od poreza na fondove za istrazivanje i za naucnike u razlicitim ustanovama. Ovaj institut se rukovodi istom poslovnom politikom kao i u slucaju Memorijalnog centra "Slam ketering" i Americkog drustva za rak. Godine 1971, donesen je nacionalni zakon o raku kojim se zapoceo "rat protiv raka". Pre toga, kasnih 1960-tih, americki Kongres je ustanovio nacionalnu konsultacionu grupu za
istrazivanje "pobede nad rakom". Upravo je ovo telo dalo nalog Kongresu da zapocne "rat protiv raka". Od 26 clanova komiteta za borbu protiv raka, desetoro su bili clanovi Americkog drustva za rak, cetvoro su povezani sa memorijalnim centrom "Slam ketering", a nekoliko izmedju ostalih su bili iz hemijskih i farmaceutskih kompanija, istih onih koji imaju koristi od miliona dolara od poreza koji se vec slivaju u njihove dzepove.
Nacionalni institut za rak radi na sledeci nacin: naucnik podnosi molbu za dobijanje fonda za istrazivanje. Ovu molbu mora da odobri sirok krug drugih naucnika, birokrata i biznismena. Oni moraju da se medjusobno sloze da mu odobre sredstva. Gotovo po pravilu, podnesena molba mora biti unutar granica konvencionalne nauke. Ovim ogranicenjima se onemogucava odobravanje radikalno novih ideja i pristupa. I zato, Nacionalni institut za rak nikada ne ulaze u istrazivanja prirodnih tretmana raka ili bilo koje druge bolesti. Nedavno osnovani ogranak za
alternativnu medicinu pri Nacionalnom institut za rak nije nista drugo nego sredstvo za izigravanje javnosti, posto sve vise postaje ocito da je takozvani "rat protiv raka" pomocu konvencionalne medicine katastrofalni promasaj onih koji dizu veliku galamu protiv alternativnih i netoksicnih metoda. Nadalje, narodu se uzima novac za usavrsavanje hemoterapija, i to prekonovca skupljenog porezom, a kojeg Nacionalni institut za rak prosledjuje do istrazivaca. Zatim, narod ponovo placa lekove, i to po monopolskim cenama, istim onim privatnim kompanijama koje su ih patentirale radi svog dobitka. Dakle, naplacuju vam zelenaske cene za lekove za cije ste otkrivanje i usavrsavanje vec platili putem poreza. Kakvog li reketa!

Ja se, vec trecu godinu, lecim samo homeopatski, i mogu vam reci da je to jedna od najpametnijih stvari koje sam u zivotu uradila za sebe. Narocito je efikasna kod problema za koje te alopatska (ova "zvanicna") medicina svakodnevno kljuka lekovima i pravda se recima da to jos niko nije izlecio i da je tesko to izleciti, a i otkriti uzrok. Pri tom mislim na visoki pritisak, alergije, sinuse, migrene i sl. Homeopatija probudi tvoje prirodne potencijale za izlecenje, uravnotezi ti organizam, i bez ikakve stetnosti te izleci najblazim lekovima koje mozes da zamislis.

Da...slažem se sa tobom, draga. Treba malo se setiti "Placebo efekta", pa ćemo se uveriti koliko naša psiha, mi sami možemo da uradimo za sebe

Ne mislim da se radi o placebo efektu. Ne, nakon svega sto sam procitala i sto mi je objasnjeno, a narocito ne nakon sto mi je homeopatija na duge staze resila par problema koji su delovali neresivo.
Inace sam po prirodi pravi znak pitanja i nimalo sugestibilna.
Sta da ti kazem kad sam svojevremeno od instruktora voznje trazila shemu motora, jer ja moram da ZNAM sta se desava kad pritisnem bilo koju papucicu