Kaži mi...

Poznajem zenu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Kockice
Zice
Delice sto se na kraju sloze
U neku celinu
Ona metematicki
Resava sve svoje
Slagalice
Zivi pored mora
Iznose secer za mrave
I veruje svom snagom
U bolji svet
Njena kosa je seda
Retko se ceslja
Zubi su joj skrbavi
I nosi siroke bezoblicne...
...radne kombinezone na telu
koje bi masa zena zelelo da ima
Godinama me je ljutila
Onim sto sam smatrao njenim hirovima
Kao,potapanje ljuski jaja u vodu
(da zaliva njome biljke kako bi dobile vise kalcijuma)
Ali kad na kraju razmisljam o njenom zivotu
I poredim ga sa drugim zivotima
Blistavijim,originalnijim i lepsim
Shvatam da je ona povredila manje ljudi
Nego iko koga znam
(a povredila jednostavno mislim-povredila)
Ona je prosla kroz uzasne periode
Periode kad je trebalo mozda vise da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali ona je izgurala-kao sto sam rekao
Povredila je manje ljudi nego iko koga znam
I ako se na taj nacin gleda
Eto,
Ona je stvorila bolji svet
Pobedila je
Frensis,ovo je pesma za tebe

Charls Bukowski

Nasa tajna - Desanka Maksimovic
Source: www.youtube.com
Nasa tajna

O tebi neću govoriti ljudima. Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u našim
snovima i žudima dana ovih ostao trag. Neću im reći ............

Oglas - M. Kapor
Traži se jedna reč.

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen

Ljubav je uvek nova!

Ljubav je uvek nova!
Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu
jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo.
Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj,
ali uvek nas nekud odvede.
Treba je prihvatiti jer je ona osnovna hrana našeg postojanja.
Ako je uskratimo sebi, umrećemo od gladi,
gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti
da pružimo ruku i uberemo plodove!