Preporučujem...

PROSTRANSTVO LJUBAVI

Anastasijine price

I Mala devojčica živi sama u šumi

Anastasija je rođena i živela ceo svoj
život (osim nekoliko kratkih putovanja zeleznicom do gradova)
u svom domu - tajgi, sibirskoj kedrovoj šumi na obalama
reke Ob.
Njeni roditelji su umrli kada je ona bila mala, dok su
pokusavali da spasu misteriozno "zvoneće kedrovo"
drvo. Iako je bila toliko mala da nije mogla čak ni da
hoda, nastavila je da živi sama u "prostranstvu ljubavi"
svoje majke.
Povremeno su je posećivali njeni dedovi, ali deduške nisu
dolazile da je podučavaju. Oni su radije svoju brigu i
odgovornost ispoljavali tako sto su je pitali o različitim
stvarima, kao - zašto buba ima bas tu određenu boju, a
kako je odrastala, pitanja su se odnosila vise na teme
o egzistenciji.

Ziveći tako sama, Anastasija je bila pazena,
voljena i zastićena od zivotinja koje su zivele u tajgi
- veverica, medveda i vukova.
Ovo će biti vremenom viđeno i dokumentovano od strane
čoveka kojeg će sresti u tajgi i koji će postati otac
njenog deteta.

II Scena "napastvovanja"
i svetleća kugla

Jednog mirnog, sunčanog dana u Sibiru,
čovek koji je tumarao obalama reke Ob, sreo je Anastasiju,
koju je već jednom ranije video. Čovek, Vladimir Megre,
reče Anastasiji da se nadao da će pronaći dva starca sa
kojima se sreo prethodne jeseni.
Ovi starci su Vladimiru nagoveštavali da poseduju određene
tajne o kedrovom drvetu. Ovo saznanje ga je navelo da
provede sledeću zimu ispitujuci staništa ovog drveća.
Megre je dosao u šumu u nadi da će opet razgovarati sa
dvojicom staraca.

Anastasija mu je rekla da su ta dva stara
muskarca u stvari njeni deda i pradeda. Složila se da
ga vodi 25 km kroz tajgu, do mesta gde su živeli njeni
stari rođaci.

Posle 5 km hodanja stali su da se odmore. Dok je Vladimir
pio svoj brendi i jeo užinu koju je poneo, Anastasija
je skinula svoju toplu, tešku odeću (kaput, šal, suknju
i čizme) i sakrila je. Tako je ova divna, mlada žena,
sa plavom kosom, velikim, sivkasto - plavim očima, usnama
koje se smeše, pokrivena samo kratkom haljinom, ležala
na sunčanom mestu, sa dlanovima okrenutim uvis, prema
suncu.

Temperatura vazduha je bila svega 12 stepeni
Celzijusa, a ova žena je ovde lezala polu - gola.
Vladimir, ruski biznismen, koji je sebe smatrao svetskim
čovekom, shvatio je da mu je tim činom bio upućen poziv.

Vladimir je prišao Anastasiji i pokušao
da je zagrli. Nije napravila nikakav napor da mu se odupre.
On je postao jos energičniji. Ali, pre nego sto bi nastavio
dalje, izgubio je svest, prisećajući se reči: "Molim
te, nemoj. Smiri se."

Kada mu se svest povratila primetio je
da je Anastasija odmahivala, gurajući nesto od sebe. Kasnije
je saznao da je to bila svetleća lopta, koja je štitila
Anastasiju tokom celog njenog života.

Vladimir je rekao Anastasiji da se osetio
izazvanim i prevarenim njenim obnaživanjem. Odgovorila
mu je da se osećala neudobno u odeći i da nije volela
da bude obučena, da se pokrivala samo kada je izlazila
iz sume, da vidi ljude. Koristeći se učenim rečnikom koji
niko ne bi očekivao od stanovnika tajge, Anastasija je
objasnila zašto joj nikada nije hladno: "Organizmi
onih koji se pokrivaju teškom odećom, onih koji se kriju
i od hladnoće i od toplote, gube sve više i više od svoje
sposobnosti da se adaptiraju na promene okoline. Ja nikada
nisam izgubila tu sposobnost i zato mi odeća u stvari
i nije potrebna."

Ono što se kasnije dogodilo razmatrano je u Vladimirovim
knjigama, koje su neki smatrali istinitim pričama a drugi
bajkama.

Pre nego što nastavimo sa pregledom ovih knjiga, dozvolite
nam da vam malo više objasnimo povezanost ova naša dva
lika i način na koji su se njihovi putevi ukrstili.

III Za ljubav trešnjinog drveta

Kada je Mihail Gorbačov ojačao svoju
političku moć, jedan od prvih poteza koje je načinio je
garancija ljudima u gradu da će dobiti male delove zemlje
za gradnju vikendica - dača. Ove vikendice su obično bile
veličine male kolibe, sa pet do deset stabala i malom
baštom. Ideja je bila da ljudi sami uzgajaju biljke za
ishranu. Vladimir je dobio malu daču i zasadio trešnjino
drvo na toj zemlji. Brinuo se o ovom drvetu i tako se
stvorila veza izmedju njega i biljke. Oni koji su dobili
zemlju i obradjivali je nazvani su vikendaši - "dačnici".

Prema Anastasiji, biljke koje povežemo
sa sobom svojom ljubavlju, stvaraju naše sopstveno "Prostranstvo
ljubavi". Za Anastasiju, ovo prostranstvo je proplanak
u šumi gde ona živi ceo svoj život. Za urbane stanovnike,
ova veza može da bude sa cvećem na prozorskom simsu. Za
druge, kao sto je Vladimir, Prostranstvo ljubavi se stvara
u njihovim vikendicama.

Tako je Vladimir zasadio tresnjino drvo
na svom imanju. I kako priča odmiče, u proleće, kada Vladimirovo
drvo prvi put rađa plodove, Vladimir uzima samo jednu
tresnju. Ukus ove sibirske tresnje nije bio tako dobar
kao ukus trešanja koje je kupio i doneo sa sobom iz grada.
Ali, ipak, on je milovao malo drvo i čak poljubio jedan
njegov list. Drvo je htelo da mu da nesto za uzvrat, ali
nije moglo, jer Vladimir nije pojeo preostale tresnje.
Tako je nerealizovana zelja ovog drveta lebdela u prostoru
sve dok je Anastasija nije osetila i uzvratila.

To je bilo 1994. godine, pre scene "napastvovanja".
Čuvši i osetivši "poziv", Anastasija je u stvari
pronašla Vladimira, posetila ga i zaljubila se. Takva
ljubav prema muskarcu je bila novo osećanje za nju.

Kada su se ponovo sreli sledeće godine,
dok je Vladimir tragao za tajnama kedrovog drveća, Anastasija
ga je, nesvesnog njene ljubavi, odvela u svoj dom, lično
Prostranstvo ljubavi, koje su za nju pripremili njeni
roditelji. To je bio šumski proplanak, gde su se sve biljke
i životinje kupale u njenoj ljubavi i brinule o njoj za
uzvrat. Veverice, odgovarajući na pokret njene ruke, su
joj donosile hranu iz tajge. Očišćeni kedrovi orasi, suve
pečurke, razno bobičavo voće, bili su i jos uvek su njena
svakodnevna hrana. Anastasija nije uopste provodila vreme
"jeduci": ona je "cvetala" na komadićima
hrane koju je nalazila u tajgi s vremena na vreme.

Vladimir je video, da je jedno od mesta
gde je Anastasija spavala, blizu domova njenih dedova,
bio predeo pokriven tankim kedrovim grančicama. On je
spavao tamo i probudio se da bi otkrio kako je, u stvari,
delio gnezdo sa ženkom medveda! Anastasija je zamolila
životinju da se pridruži njenom gostu, kako bi ga utoplila
dok on spava. Vladimir je odbio da provede sledeću noć
u skrovištu ukoliko Anastasija ne legne odmah pored njega.
Te noći je bilo začeto njihovo dete.

IV Anastasijino dete

Sledeće godine, tokom Vladimirove treće
posete, Anastasija mu je pokazala njihovog sina kojem
je dala isto ime, Vladimir. Zamolila je oca da bude tih
i pokazala na bebu koja je ležala ispod prednje noge Megreove
stare prijateljice, ženke medveda. Dete je ustalo, uprljano,
a medvedica je brisala njegovu malu zadnjicu svojim jezikom.
Tako je Vladimir dobio poruku da, pelene koje je doneo
sa sobom iz grada, nikome neće biti potrebne.

Tada, na Vladimirovo iznenađenje, kada
je medvedica otišla da radi nesto što medvedi obično rade,
sta god to bilo, vučica je nastavila brigu o bebi.

Kasnije je Vladimir video još jednu spektakularnu
scenu života u divljini. Orao, prijatelj Anastasijinog
dede, je uzeo bebu i poneo je sa sobom da vidi zemlju
sa visine. To je bio poslednji let ove ptice koja je nekada
u visine nosila i malu Anastasiju. Orao je uginuo ubrzo
pošto je bezbedno vratio Anastasiji njenog sina. Svi koji
su bili prisutni smatrali su ovakvu smrt lepim krajem
za jednu pticu.

V Anastasija utiče na širi svet

Šta ova žena radi po ceo dan ako ne mora
da misli ni na hranu ni na odeću? Ona učestvuje u životu
sireg sveta. Jedna od njene dve glavne oblasti interesovanja
su vikendaši, ljudi u bivšem Sovjetskom Savezu, koji uzgajaju
biljke u svojim vikendicama.

Anastasija piše: "Danas, društvo
u kojem živite, može mnogo da nauči kroz komunikaciju
sa biljkama koje se uzgajaju u vikendicama. Na primer,
radeći na svojim imanjima, ljudi se osećaju bolje. Za
mnoge ljude život u vikendici predstavlja način da se
duže živi. Oni postaju ljubazniji. Vikendaši su oni koji
bi mogli da pomognu društvu da postane svesno izopačenosti
tehnokratske civilizacije."

Njeno oruzje u ovom slucaju je njen "zračak
svetlosti". Pomoću svog zračka, Anastsasija može
da se poveže sa određenom osobom i da vidi, čuje i promeni
ono što se oko te osobe dešava. Ona moze da usadi u um
te osobe korisne ideje, kao što su tajne gajenja biljaka
koje ona prenosi na bastovana vikendaša, ili da najbolju
ideju za lečenje bolesne osobe uputi prema umu nekog lekara.
Priredila je neviđeni podvig kada je Vladimir bio bolestan
u gradu posle njihovog drugog susreta.

Njeni dedovi poseduju zračak svetlosti
ali Anastasija je postala mnogo jača od njih. Deduške
kažu da je to zato što je ona otkrila ljubav.

VI Budućnost sveta - Anastasijin
san

Kada Anastasija hoće nešto da postigne,
ona kaže, da sama sanja o tome sa mnogo detalja i ljubavi
u svom srcu. Na taj način je sanjala da će da začne bebu
sa Vladimirom i to se i dogodilo.

Anastasija sanja san koji će da promeni
Zemlju. Prema njenom planu, sve će da počne u Rusiji (pomenula
je Ukrajinu i Belorusiju takođe). Svaka porodica će moći
od drzave da dobije jedan hektar zemlje, čiji ce ona biti
vlasnik i neće imati pravo da je proda. Porodica će da
osnuje porodični posed za generacije koje će je naslediti.
Sve će biti na tom jednom hektaru: kuća, jedna do tri
četvrtine hektara šume, jezerce, livade i ograda napravljena
od drveća i grmlja.

Prema Anastasiji, biće moguće uzgajati
mnogo agrokulturnih proizvoda bez upotrebe hemijskih đubriva,
a porodica bi mogla da hrani samu sebe i da u isto vreme
prodaje takve ekoloski čiste proizvode na pijaci. Takođe
bi imali dosta vremena da misle o veoma važnim stvarima,
(Anastasija računa da prosečna osoba u Rusiji provede
tri sata dnevno gledajući televiziju, ali samo 15 - 20
minuta za život posvećen Bogu). Anastasija kaže, ako posejes
na pravilan način, da će biljke same regenerisati zemlju,
kao što rade i u divljini i svuda gde se čovek ponasa
u skladu sa prirodom.

Kao sto mu je i bila navika, Vladimir
je ispitivao Anastasijin način razmišljanja. Dogodila
se nova slučajnost koja ga je uverila u neke činjenice.
Blizu antičkog grada po imenu Vladimir, (kao što je i
Megreovo ime), pokazana su mu dva predrevolucionarna poseda,
(to je vreme boljsevičke revolucije 1917.), koja su bila
uređena na način koji Anastasija danas predlaže. Bio je
iznenađen saznavši to. Iako zemlja na starim posedima
nije hemijski đubrena, svi proizvodi koji su tamo dobijani
(na primer, jabuke i seno), bili su smatrani najboljim
u regionu. Fotografije jabukovog drveća, koje je napravio,
izložene su na koricama pete Anastasijine knjige.

Baza novog bogatstva Rusije, tvrdi Anastasija,
biće ti privatni posedi, gde će ljudi živeti srećne živote,
a deca će videti samo Prirodu oko sebe. Anastasija vidi
škole u 150 - 200 porodičnih naselja, novu vrstu škole,
zasnovanu na ljubavi i otvorenosti. Megre je pronasao
prototip takve skole koju vodi Ščetinjin. Deca vole da
budu u ovakvim školama u kojima se živi, koje su oni sami
sagradili. Unoseći sebe u izgradnju škole, oni uče celokupnu
matematiku, koja ce im ikada trebati, za samo godinu ili
dve.

Većina populacije u Moskvi, kaze Anastasija,
će napustiti grad i nastaniti se na selu. Ruska prestonica
će biti ostavljena stranim turistima, koji će verovatno
masovno doći da vide novu zemlju, da piju čistu vodu iz
bistrih reka i jedu sveže ubrano povrće. Anastasija veruje
da će ostatak sveta da sledi Rusiju u predstojećoj eko
- revoluciji.

VII Anastasijina starija braća

Na samom početku, Anastasija je pomenula
da su njeni planovi menjanja sveta bili priznati od "Njih".
Nikada nije direktno objasnila ko su to "Oni".
Umesto toga, ona kaže da su osnivači svetskih religija
njena "starija braća", koja se sada spremaju
da kanališu svu energiju, akumuliranu u oblastima misaonih
formi njihovih religija, u novu svetsku kreaciju koju
je odsanjala Anastasija.

Anastasija je takođe sanjala o tome da
Vladimir objavljuje devet knjiga o svom iskustvu sa njom,
o njenim idejama, knjigama koje će da izvrše katalizaciju
promena u Rusiji i u svetu. Vladimir nije mogao da veruje
da bi mogao da napiše seriju popularnih knjiga, za koje,
dok ih čitate, možete da kažete da ih nije on napisao.
Knjige su odisale magičnim prisustvom Anastasije. Tako
je Vladimir postao jedan od najprodavanijih autora u Rusiji.
Njegova peta knjiga je bila objavljena u tiražu od pola
miliona primeraka.

Megreove knjige su su napravile veliku
senzaciju u bivšem Sovjetskom Savezu, takođe i u Nemačkoj.
Mnoge ljude je privukla Anastasijina vizija budućnosti.
Njeni poštovaoci gaje kedrovo drveće iz oraha. Oni pričaju
o životu na selu i o novim načinima vaspitanja i gajenja
dece.

Megre kaze da ima oko dva miliona čitalaca,
sto je niska procena, zato što njegove knjige kruze naokolo,
jer ljudi žele da podele sa drugima ovu dirljivu, divnu,
magičnu priču. Ova knjiga drzi obećanje o drugacijoj budućnosti,
o svetu gde će čovek živeti u harmoniji sa prirodom i
neće sebe ograničavati oruđem tehnokratske civilizacije.
Od življenja na ovakav način, um jedne osobe će biti mnogo
jaći i moćniji nego što je sada.