CITATI

"Moja je vera, koja me spasava od ateizma, sledeća: Bog otkriva samoga sebe svetu. On otkriva sebe u prorocima, u Sinu, u Duhu, u duhovnoj visini čovekovoj. Ali Bog ne upravlja, ne rukovodi ovim svetom koji predstavlja otpadništvo u spoljnu tminu. Otkrovenje Boga svetu u čoveku predstavlja otkrovenje eshatološko, otkrovenje Carstva Božjeg, a ne carstva sveta ovoga. Bog je istina, a svet nije istina. Nepravda, nepravičnost sveta, ne predstavljaju, međutim, negiranje Boga, jer se na Boga ne mogu primeniti naše kategorije sile, vlasti, pa čak ni pravičnosti.

Ako je Bog-Pantokrator prisutan u svakom zlu i svakoj patnji, u ratu i mučenjima, u kugi i koleri, u Boga se ne može verovati, i ustanak protiv Boga je opravdan. Bog dela u poretku slobode, a ne u poretku objektivirane nužnosti. On deluje duhovno, a ne magično. Bog je Duh. Proviđenje Božje se može shvatiti samo duhovno, a ne naturalistički. Bog prisustvuje ne u imenu Božjem, ne u magičnom delovanju, ne u sili ovoga sveta, već u svakoj istini, lepoti, ljubavi, slobodi, herojskom činu. Za mene je najneprihvatljivije osećanje Boga kao sile, kao svemoći i vlasti. Bog nema nikakvu vlast, On ima mnogo manje vlasti od običnog policajca."

Неки рибари на острву Коју бацали су мрежу у море, и странци из Милета откупе им цео лов од једног бацања пре него што су знали шта ће мрежа захватити. Кад је мрежа извучена, нашао се у њој златан троножац за који причају да га је Хелена, када се враћала из Троје, баш онде бацила у море, сећајући се неког старог пророчанства. Око тога троношца настане свађа између странаца и рибара, а затим сами градови узму тај спор у своје руке и стану ратовати један против другог, док напослетку Питија није наредила и једнима и другима да троножац имају дати оном ко је најмудрији. Према томе, троножац је послан Талету у Милет, јер су Којани њему једином радо поклонили оно због чега су ратовали са свима Милећанима. Али Талет је изјављивао да је Бијант мудрији од њега, и тако троножац доспе до Бијанта, но овај га пошаље некоме трећем као још мудријем. Тако је троножац обилазио све мудраце, док није по други пут стигао Талету. Напослетку је из Милета донесен у Тебу, где је као заветни поклон предан исменском Аполону.

........

У то доба већ је Теспид са својим хором стварао трагедију, и она је цео народ привлачила својом новином, али још није била прешла у надметање. Солон, који је од природе радо слушао и учио, а у старости још више волео доколицу, забаву, а, богме, и пиће и музику, дође такође да види Теспида, који је, као што је био обичај у старијим временима, сам глумио. Али после представе обрати се он Теспиду и запита га да ли се не стиди пред толиким светом толико лагати. А кад му Теспид одговори да није страшно ако се такве ствари говоре и раде у шали, Солон жестоко удари штапом у земљу и рече: "Ако тој шали будемо повлађивали и толико је ценили, наћи ћемо је, богме, убрзо и у животу!"

Biti učitelj, to ne znači sjeći tvrdnjama, ni davati lekcijama da se nauče, itd.; biti učitelj, to znači zaista biti učenik. Učenje počinje kad ti, učitelju, učiš od učenika, kad se ti smestiš u ono što je on razumio, prihvatiš način na koji je to razumio, kada se pretvaraš kao da polažeš ispit, ostavljajući svom sugovorniku da se uvjeri da ti znaš svoju lekciju: takav je uvod, i tek onda možeš pristupiti kakvom drugom pitanju.

Veličina nije u tome biti ovo ili ono, nego da se bude vlastito Ja; a to može svako, ako želi.
(Kjerkegor)

...Da,prepoznajem Zaratustru.Čisto mu je oko,oko usta mu se ne krije gađenje...u dete se pretvorio Zaratustra, probuđen je Zaratustra: šta tražiš među spavačima?
Kao u moru živeo si usred samoće, i to more te je nosilo.Avaj,zar bi na kopno? Avaj,želiš da opet sam vučeš svoje telo?

„Ja sam telo i duša“ – tako govori dete. A zašto ne bi trebali govoriti kao deca?

Sa čovekom je kao sa drvetom, što jače želi u visinu i svetlost to mu jače korenje teži ka zemlji, naniže u tminu,dubinu – u zlo.
Kad se popnem gore uvek se nađem sam.Niko ne govori sa mnom, mraz uamljenosti me tera da drhtim. Pa što to tražim u visini?
Moj prezir i moja čežnja uzajamno rastu; što se više penjem, to više prezirem onoga koji se penje. Pa što to trašim u visini?

Čast za takvog prijatelja treba da bude to što mu se pokazuješ onakav kakav si.Ne želiš da pred prijateljem nosiš odeću.Ali zbog toga on želi da odeš dođavola.

I često sam sanjao o tome kako krađa mora biti još blaženija od uzimanja.
Ko neprestalno poklanja izložen je opasnosti da izgubi stid.

Da je zapovedanje teže od slušanja.I ne samo što zapovedač nosi breme svih koji slušaju,već što ga to breme može lako slomiti.

Gde god sam naišao na što živo,našao sam i volju za moć; čak i volji sluge našao sam volju da bude gospodar.

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem.

Tako je govorio Zaratustra(Nice)

Baš se u sitnicama pokazuje ljudski karakter, jer tu čovjek ne pazi na svoje držanje.

. Umjetnost ima funkciju katarze – ona oslobađa. Od svih umjetnosti muzika je najuzvišenija.

Zahvalnost ne postoji u prirodi, pa zašto je onda tražimo od ljudi?

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas je nedavno snašla.