FORMIRANJE MORALA

PREDUSLOVI ZA

FORMIRANJE MORALA


Sve
drustvene zajednice poseduju odredjene moralne norme.Moral se uglavnom
odredjuje kao oblik drustvene prakse,delatnog covekovog odnosenja prema
svetu,drugim ljudima I prema sebi samom.Time se izrazava stav da su
jedino oni postupci moralni koji izdrze vrednosnu procenu.Ona dolazi od
drustvene sredine I javnosti,sto predstavlja objektivnu stranu morala,a
ukoliko izraze vrednosno odobravanje samog coveka koji takav postupak
vrsi,to onda daje subjektivnu stranu morala.

Nuzan
uslov da bi jedna radnja bila moralna je da ona treba da se izvrsi u
skladu sa osecanjem savesti I duznosti a ne zbog licne koristi ili
sebicnog interesa.Neka radnja postaje moralna tek onda kada je covek
obavlja zato sto tako treba a ne zato sto mora.Uraditi,izvrsiti jedan
moralni cin,predstavlja dobro,pa se I ocenjuje kao dobro,valjano.S one
strane dobra je zlo.Dobro I zlo su osnovni vrednosni pojmovi
morala,etike kao sto su recimo u umetnosti to lepo I ruzno.Razlikuju se
pravne,moralne I obicajne norme u ponasanju.

Za
razvoj moralnosti neophodni su odredjeni preduslovi.To su odredjene
psihicke funkcije,koje najpre treba da se razviju kod jedinke,da bi kao
kruna svega dosla moralnost.Svaka od tih psihickih funkcija ima
specifican uticaj na razvoj moralnosti.U te psihicke funkcije spadaju:

SVEST-to
je sposobnost coveka da spozna samog sebe,svoje “Ja” u svetu koji ga
okruzuje.Svest u uzem smislu reci je psihicka funkcija pod kojom
podrazumevamo sposobnost coveka da misli I oseca I da zna da misli I
oseca,da je svestan cinjenice da misli I oseca.Svest koja nam daje
saznanje o svesnosti sopstvenog postojanja,o svesnosti svoga Ja,jedino
je prisutna kod coveka,I jedino kao takva je I preduslov za moralno
ponasanje.

INTELIGENCIJA
ili RAZUM-je misaona sposobnost koja omogucava coveku da shvati
prirodu,pojave oko sebe,da razlikuje bitno od nebitnog I da tako uocava
odnose izmedju predmeta I pojava.Inteligencija omogucuje coveku da
apstraktno,posredno misli,da donosi zakljucke,predvidja
mogucnosti.Analizirajuci uzroke I posledice pojedinog ponasanja,covek
dolazi do kljuca koji se zove moralno ponasanje.

NAGONI-predstavljaju
nasledjene obrasce ponasanja specificne za celu vrstu.To su
urodjeni,slozeni mehanizmi ponasanja znacajni za razvoj
moralnosti.Znacajni nagoni su:gregarni nagon,seksualni nagon…

EMOCIJE(osecanja)-podrazumevaju
specifican odnos coveka prema njegovoj okolini,prema konkretnim
predmetima realiteta.Emocije su jedna od najvaznijih psihickih funkcija
covekovog mozga,veoma vazna za celokupno ljudsko funkcionisanje I
poimanje srece.Covek je emocionalno bice I razne situacije izazivaju u
njemu razlicite emocije.Izvesne situacije izazivaju odredjene emocije,a
ove,opet,izazivaju odredjene misli I postupke.Odredjene emotivne
situacije tako radjaju odredjene moralne norme.

VOLJA-podrazumeva
akciju,svrsishodnu delatnost ka ispunjenju nekog cilja.Da bi se neka
odluka ostvarila,nuzni su napori,jer svaka akcija mora da savladjuje
otpore.Istrajnost u odluci,nasuprot povremenim sumnjama I
kolebanjima;upornost u sprovodjenju odluke,nasuprot spoljasnjim
smetnjama-jesu neophodne komponente jake volje.Licnost jake volje se
odlikuje samostalnoscu,odlucnoscu I gotovoscu da primi na sebe
odgovornost za odluke.

OSECANJE
DUZNOSTI-proistice iz nagona drustvenosti.Tokom svoje istorijske
evolucije covek je uvideo sve prednosti zivota u zajednici,u
organizovanoj drustvenoj zajednici u kojoj svako ima svoju ulogu,svoju
duznost.Za ispunjenje te uloge potrebno je razvijeno osecanje duznosti.



Moze
se govoriti o razlicitim tipovima moralnosti kao sto smo u istoriji
imali srednjovekovni moral,anticki moral…Medjutim,I u jednom istom
drustvu moze se zapaziti postojanje vise tipova moralnosti.Razlikujemo
sledece osnovne tipove morala:

1.tradicionalni- zasniva se na autoritetu obicaja tj. tradiciji.Zbog toga se u ovom slucaju obicaj I moral poklapaju.

2.utilitaristicki-prenosi
stav da moralna dobra,imetak,sigurnost,moc drzave I blagostanje,licna
korist stoje iznad svih drugih principa.Opisuje ga nacelo ”Vredis
koliko imetka posedujes”.Ovaj tip morala je cesto opisivan kroz
razlicita knjizevna dela.

3.moral
vrlina-polazi od stava da u osnovi svakog coveka,kao ljudskog
bica,zahvaljujuci njegovoj savesti postoje odredjene trajne
osobine,moralna teznja,sve jedno da li su izricito razvijene ili samo
potencijalno date.To su
hrabrost,vernost,iskrenost,skromnost,istinoljubivost.

4.imperativni
ili normativni moral-zasniva se na autoritetu propisa I duznosti.Veoma
strog moral koji cesto proizvodi negativno,ogranicavajuce dejstvo na
razvoj licnosti.

5.stvaralacki
ili delotvorni moral-polazi od osnovnog opredeljenja da se stvaraju
nove vrednosti u kulturi I drustvu,uvode nove institucije,suzbijaju sva
ogranicenja I afirmisu individualno-stvaralacke slbodne jedinke.



Da
bi jedinka razvila moralnu svest od najranijeg doba je suocena sa vec
postojecim moralnim nacelima koji tokom zivota upravljaju I izgradjuju
istu.Poznati naucnici Kolberg I Pijaze navode kao glavne razloge za
izgradnju morala zabrane I dileme koje izgradjuju razlicitu normativnu
svest koja je individualna od osobe do osobe.Na osnovu sazrevanja I
kognitivnih saznanja kao I uzajamnih odnosa sa vrsnjacima dolazi do
pojave autonomne moralnosti.Odlika joj je uzajamno postovanje I
reciprocnost.Osnovu suda o tome da je nesto moralno ili ne,cini zamisao
da biti dobar znaci biti pravedan,a ne jedino poslusan kao na
predhodnom stupnju razvoja.Stvara se sud o sopstvenom I tudjem
ponasanju I svest o dobrom I losem.Sve vise se vodi racuna o motivima I
namerama drugih.Objektivna odgovornost ustupa mesto subjektivnoj.Svaka
jedinka od rodjenja pa do zrelosti prolazi kroz razlicite stadijume u
kojima se formiraju razliciti stavovi I pogledi na moralnost.Odrasla
osoba koja ima vec izgradjenu moralnu svest I principe ne mora uvek da
postupa u skladu sa njima vec se to odrazava u odnosu na situaciju a
svaka moze biti drugacija,sebi svojstvena I od toga zavisi moralna
odluka.

Veza
izmedju moralnih ubedjenja I moralnog ponasanja je,dakle,vrlo slaba ili
slozena,posto,izgleda,mnogi drugi elementi uticu na ponasanje osim
samih moralnih stavova.Ta veza je jaca kod osoba koje su dostigle visi
stupanj moralnog rasudjivanja.Na nizem nivou deca su vise okupirana
time da li ce I kada,I koliko njihovo ponasanje izazvati kaznu ili
kritiku od strane ostalih,pa otud I varijabilnost u postupcima.

O
moralu znamo samo toliko da je moralno ono posle cega se dobro
osecate,a nemoralno ono posle cega se osecate lose.Trebalo bi uvek
razmisljati o svemu pravedno I tako deliti I sebi I drugima,truditi se
da se spoznaju sve male I velike krivnje pa onda izgraditi u svojoj
dusi bedem.Iza njega mozete se braniti protiv slabosti svojih I
tudjih,a tako I protiv lakoumnosti.Gledajte budno oko sebe I nacicete
svakoga dana dokaza kako se besprekidno kroji sud pravde.Kako je Blez
Paskal jednom rekao:”Postoji samo jedan moral,kao sto postoji samo
jedna geometrija:te dve reci nemaju mnozinu.”

...moral i geometrija ''...

MORALNO OPTERECENJE JE IZMISLJENA KATEGORIJA , KOJOM SE SLUZE MANJINE NAD VECINOM. Znam da je ovo sumnjivo ali , rimskim pravom je dato da moral nema obicajnost jer je sklon promjeni a geometrija je carolija u rukama Lobacevskog i L.Landau_a ....

...zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama ."
I.Kant