Kultura - aktuelno

Ukinuta zabrana za "Žitije Brajanovo"

- BBC
sreda, 01 jul 2009 12:58
Gradsko veće u Glazgovu podiglo je nezvaničnu tridesetogodišnju zabranu prikazivanja filma Montija Pajtona "Žitije Brajanovo".

Veće za dozvole odobrilo je zahtev bioskopa u najvećem gradu Škotske da prikaže biblijsku satiru o Jevreju koga greškom zamene za Mesiju i razapnu.

"Ovo je prvi zahtev za prikazivanje filma Montija Pajtona koji smo primili u periodu od 30 godina", rekao je Vili O'Rourke, član gradskog veća: "Svet i pogledi ljudi su se izmenili u poslednjih 30 godina i verujem da je komitet doneo pravu odluku".

Glazgov je bio među 39 lokalnih vlasti u Velikoj Britaniji koje su odbile prikazivanje filma 1979. godine. Protivnici "Žitija Brajanovog" isticali su da je film bezbožan.

Ledeno doba 3: Dinosaurusi dolaze
Start: 1. jul

Režija: Carlos Saldanha
Režija sinhronizacije: Goran Jeftić
Glasovi: Nikola Đuričko, Srđan Miletic, Voja Brajović, Isidora Minić, Goran Jeftić, Lako Nikolić, Tomas Sarić

Ledeni junaci iz blokbastera “Ledeno doba” i “Ledeno doba 2: Otapanje” se vraćaju u neverovatnoj avanturi za sve generacije.

Skret i dalje pokušava da uhvati oduvek željeni žir (a mozda će pre uspeti da pronađe ljubav svog života), Meni i Eli očekuju rođenje njihovog mini-mamuta, Sid upada u nevolju kada pokušava da napravi svoju porodicu otimajući jaja dinosaurusa, a sabljasti tigar Dijego se preispituje da li je postao previše ’’nežan’’ družeći se sa svojim drugarima.

Na zadatku da spasu bespomočnog Sida, družina uleće u misteriozni podzemni svet gde dolaze u bliski kontakt sa dinosaurusima, neprijateljski nastrojenim biljkama i životinjama i tako upoznaju jednooku lasicu, Baka.

"Ledeno doba 3: Dinosaurusi dolaze", najnoviji je nastavak hit serijala "Ledeno doba", koji je do sada zaradio preko 1.2 milijarde dolara širom sveta. Film " Ledeno doba 3: Dinosaurusi dolaze" režirao je Karlos Saldana, koji je režirao drugi i bio koreditelj prvog filma u serijala. Film je producirala kuca Blue Sky Studios, zaslužna za naslove kao što su serijal "Ledeno doba" i "Horton’’.

Beograd - Grad budućnosti južne Evrope


U drugoj fazi Takmičenja za evropske gradove i regione budućnosti u 2006. i 2007. godini, koje organizuje časopis „Fajnenšel tajms” („Financial Times”), Beograd je 16. marta 2006. u Kanu proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope”. Pored Beograda, nagrade su dobili Pariz kao „Grad budućnosti zapadne Evrope”, Brno kao „Grad budućnosti centralne Evrope”, Baku kao „Grad budućnosti istočne Evrope” i London „Grad budućnosti severne Evrope”, koji je proglašen i za „Grad budućnosti Evrope 2006/07”. U prvom krugu glavni grad Srbije izabran je za „Grad budućnosti centralnog dela jugoistočne Evrope”. Region južne Evrope, gde je Beograd „Grad budućnosti”, pored Srbije obuhvata i Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i mediteranska ostrva Kipar, Maltu, Siciliju, Korziku i Krit.

– Bila nam je čast što smo u takmičenju „Fajnenšel tajmsa” proglašeni za grad budućnosti Južne Evrope, jer smo se našli u društvu sa gradovima koji su ili u dramatičnom razvoju ili imaju dugu poslovnu tradiciju – rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, povodom izbora Beograda za grad budućnosti južne Evrope.

– Ono što treba da se desi i Beogradu i Srbiji je da strani kapital počne što brže da pristiže. Bez toga nema novih radnih mesta i novih programa. Novca u samoj zemlji nema mnogo, već je on kod stranih investitora i zato su nam oni neophodni. Mi smo prošli jedan period kada je trebalo ulagati u infrastrukturu pojedinih delova grada i tu se sada gradi. Najnovije „grinfild” investicije nisu više na Novom Beogradu, na kojem je u proteklom periodu najviše građeno već u Zemunu i on će uskoro po investicijama postati potpuno ravnopravan sa Novim Beogradom. Grad mora nastaviti da ulaže u infrastrukturu, gradi novu i revitalizuje staru i tako stvara uslove za potencijalne investitore. O tome šta to znači dovoljno govori podatak da je od uređenja gradskog građevinskog zemljišta grad Beograd 2000. godine ostvario prihod od oko 10 miliona evra, dok će ove godine taj prihod najverovatnije iznositi oko 100 miliona evra. Sav taj novac ćemo ponovo uložiti u novu infrastrukturu bilo da je komunalna ili transportna – rekao je Nenad Bogdanović.

Gradonačelnik je naglasio da se mnogo radilo na stvaranju infrastrukturnih uslova oko autoputa i šire zone oko njega, do aerodroma, a da je sledeći zadatak stvoriti neophodnu infrastrukturu oko novosadskog autoputa do iza Batajnice, zatim na pravcima prema Zrenjaninu i Novom Sadu, Ibarskoj magistrali i pravcu prema Nišu. Posebno su spomenuti i projekti na obalama reka kao i lokacije u samom gradu koje su proteklih petnaestak godina stajale napuštene.

– U ovom trenutku za svaku lokaciju koju ponudimo dobijemo mnogo ponuda, ali mi moramo stvarati i uređivati mnogo više takvih lokacija, jer interes postoji. Moja procena je da će se za tri godine u Beogradu graditi po milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora, da će prosečna plata biti oko 500 evra i da će te tempo zapošljavanja biti na daleko višem nivou – istakao je Bogdanović.

Govoreći o želji da talas ulaganja zahvati i celu Srbiju, Bogdanović je ponovio da je neophodno da započne proces decentralizacije i ne političkog, već interesnog povezivanja lokalnih zajednica. Na taj način i veliki deo Srbije, poput primera Beograda može ravnopravno da doprinese razvoju cele države, zaključio je Bogdanović.

Po rečima Vesne Perić, zamenice direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (www.siepa.sr.gov.yu), koja je u saradnji sa USAID–SEDP kandidovala Beograd za ovu nagradu, glavni grad je, po njenim rečima za ovo takmičenje kvalifikovao povoljan geografski položaj i dosadašnja strana ulaganja. Pristup privlačenju investitora koji Beograd ima poslednjih godina predstavlja primer kako i druge lokalne zajednice u Srbiji mogu da postanu atraktivne za ulaganje kapitala, rekla je Perićeva.

Takmičenje za „Gradove i regione budućnosti” organizuje specijalizovano izdanje „Fajnenšel tajmsa” za strana direktna ulaganja – „FDI Magazin”, a ova prestižna godišnja nagrada dodeljuje se za sve kontinente. Nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. Kategorije i kriterijumi po kojima stručni žiri odlučuje su ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomunikacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlačenje direktnih stranih investicija.