Budizam

Povijesni Buda, osnivac budizma, uistinu je zivio, to nije legenda ni predaja. Njegov zivot je protkan legendom i nudi sliku ideala, koju bi svi budisti trebali slijediti.

Siddartha Gautama, kasnije poznat kao Buddha, rodjen je oko 560 g. prije Krista. Jedne je noci njegova majka Maya sanjala da je bijeli slon usao u njenu utrobu i 10 dana kasnije rodila je dijete. Umrla je 7 dana kasnije, jer zivot one koja je rodila Buddhu kasnije ne smije nicemu sluziti.

Rijec Siddartha znaci "onaj koji je postigao cilj". On sam odabrao je ime Gautama po svom hinduistickom ucitelju, a rijec buddha znaci "prosvijetljeni" ili "probudjen". Bio je iz bogate familije i odgojen kao razmazeno dijete. Jedinom sinu dao je ime Rahula, "lanac", jer se usred sve te raskosi osjecao kao u lancima. Zivot mu nije davao nikakvo zadovoljstvo, pa je odlucio otici i postati beskucnikom.

Prije nego sto je otisao od kuce, na tri putovanja se suocio sa zivotom kakvog nije poznavao; vidio je patnju u tri oblika: nemocnog starog covjeka, invalida izmucenog bolima i pogrebnu povorku uplakanih ljudi. Na cetvrtom izlasku sreo je zadovoljnog i veselog redovnika koji putuje uokolo s prosjackom zdjelom.

To je bilo presudno i on je poceo ceznuti za istinskim znanjem. Isuljao se jedne noci iz palace i poceo tragati za znanjem na tradicionalan hinduisticki nacin, tezeci da kroz neprestane vjezbe u jogi ujedini svoje sebe "atman" s izvorom i smislom svijeta "brahman". Ta metoda ga nije zadovoljila, pa se odselio na sjever, gdje je s pet ucenika sest godina zivio u krajnjem samoprijekoru i disciplini. Ni to nije pomoglo, pa se okrenuo meditaciji, i pod jednom smokvom, koju otad nazivaju drvetom prosvjetljenja, postigao najvise znanje i postao Buddha. Prve noci meditiranja vidio je svoje prijasnje zivote, druge je noci dobio uvid u ciklus rodjenja, smrti i ponovnog rodjenja i shvatio zakone po kojima se dogadjaju. Trece noci otkrivene su mu cetiri svete istine: spoznaja patnje, izvor patnje, oslobadjanje od patnje i put koji vodi do oslobodjenja od patnje. Sada je on mogao uci u nirvanu, ali se odlucio da nauk preda dalje, pa makar i zbog nekolicine. Prvu propovijed odrzao je u Benaresu i uskoro okupio skupinu sljedbenika. Odbacuje hinduisticki kastinski sistem i ukljucuje u zajednicu redovnika sve kaste, osim zena, koje odrzavajuci ciklus rodjenja utjelovljuju pohlepu za zivotom, ali kasnije je prihvatio i zene. Nakon prosvjetljenja 44 godine putovao je Indijom, a u dobi od 80 godina razbolio se i umro.

Ali, puno vaznije od Buddhine osobe je njegovo ucenje ili dharma, a to je prosvjetljenje vezano sa spasenjem, vlastita religijska spoznaja koja ide dalje od granica razuma i uma.

Prema Buddhi, svaki je dio svemira, a ne samo ljudska bica, podlozan promjeni i propasti. Sastavni dijelovi od kojih se jedinke sastoje prerasporedjuju se prema strogim zakonima, a u slucaju ljudskih bica najvazniji je zakon karme.

Karma je vrijednost koja se pokazuje u mislima, rijecima i djelima pojedinca i odredjuje narav njegovog ponovnog rodjenja: dobra djela izazivaju dobro ponovno rodjenje, a zla - zlo rodjenje. Dharma ne znaci samo zakon karme, nego i fizicke zakone koji upravljaju svijetom, odnosno i pojedine dijelove koji ga tvore (cetiri elementa, boje i zvukovi, osjeti i osjecaji, bogatstvo, seksualnost, spavanje, glad, bolest, rast, starenje i umiranje). Dharme je nemoguce sistemski klasifikovati, ali fizicki svijet i sve u njemu proizlazi iz zajednickog djelovanja tih osnovnih sastavnih dijelova. Dakle, iluzija je da je ljudsko bice nezavisna cjelina, ono je u stvari tok dharmi koji se neprestalno mijenja i nakon smrti prestrojava da bi stvorio novu jedinku.

Trece noci meditiranja, Buddha je otkrio cetiri temeljne istine, koje su srz budisticke filozofije. Prva je spoznaja patnje, koja tvrdi da je svaka pojedinacna egzistencija bijedna i bolna. Druga istina govori o nastanku patnje. Patnja i sve postojanje ima izvor u zelji i neznanju. Treca istina bavi se okoncanjem patnje, koja se mora posve utrnuti, bez ostatka. Sredisnji cilj budizma je zapravo vjecno oslobodjenje od te patnje, a to zapravo znaci biti oslobodjen od beskrajnog ciklusa ponovnog rodjenja i uci u blagoslovljeno stanje nirvane. Cetvrta istina oznacava put do unistenja patnje. To je plemeniti osmerostruki put. Prvi njegov korak je prava spoznaja, sto podrazumijeva prihvacanje cetiriju istina. Drugi korak je pravi stav, koji znaci stav dobre volje, izbjegavanje putenih zelja, mrznje i zlobe. Treci korak je pravi govor, mudar, istinit i usmjeren prema pomirenju. Cetvrti je pravo djelovanje i obuhvaca svekoliko moralno ponasanje. Peti korak, pravo zanimanje, znaci da nacin zaradjivanja za zivot ne smije biti stetan za druge. Sesti korak je pravo nastojanje, dakle treba njegovati dobre porive. Sedmi korak je prava pozornost, sto znaci pazljivo promatranje, bez popustanja zapovijedima zelje. Osmi korak, pravo drzanje, postize se intenzivnom koncentracijom koja oslobadja svetog covjeka od svega sto ga sputava u njegovom traganju.

Prema ideji dharme odbacuje se dakle vjerovanje u "sebe": "ja" i "moje" su ideje koje nemaju nikakve veze s istinom. Covjek koji to shvati prestaje biti vezan uz svoje prividno "ja", a upravo taj krivi stav prema zivotu uzrokuje mnoge patnje. To ucenje o "ne-sebi" (an-atman) bitno je revolucioniralo religijsku misao u citavom svijetu. S idejom an-atmana povezana je ideja nirvane. Rijec nirvana potjece od glagola ugasiti se i oznacuje cilj budistickog religioznog nastojanja. Nirvana se shvaca kao dharma, ali je od svih 170, koliko ih budizam priznaje, jedina nepromjenjiva i nezavisna, jer nije stvorena od moci nagona ili zelje.

Vrlo rano su se u budizmu izdvojile dvije glavne struje tumacenja Buddhinog ucenja: theravada budizam, strogo i tacno ucenje starih spisa, i mahayana budizam, liberalniji i otvoreniji novim idejama. Kasnije su se javili vadra-yana budizam, koji je u budizam uveo matre (magicne izraze koji dovode moc iz svemira), mudre (fizicke pokrete) i mandale (krugove meditacije), pa lamaizam (na Tibetu) i zen-budizam (u Japanu).

Zen-budizam je zapravo nastao u Kini, gdje se prosvjetljenje (satori) postize meditacijom. Osim meditacije, vazna je i zagonetka (koan) koja je nerjesiva i sluzi radikalnom mijenjaju nacina misljenja studenata. "Ako sretnes na ulici nekoga ko je dostigao istinu, ne mozes proci pored njega bez rijeci, niti mu nesto reci. Kako ces ga dakle susresti?"

Budizam je na Zapadu izvrsio veliki utjecaj, narocito nakon osnivanja Teozofskog drustva u New Yorku 1875. godine, a u Evropi preko filozofa Schopenhauera ("Svijet kao volja i predstava").

Šta je meditacija




Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete.

Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) - shvatanje meditacije u smislu metoda - suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje.

Um kakav postoji nije sklon meditaciji. Um se mora u potpunosti promeniti da bi se dogodila meditacija. Ali, šta je um koji sad postoji? Kako on funkcioniše?

Um uvek prevodi na reči. Možete da znate reči, možete da znate jezike, može da vam bude poznata pojmovna grada razmišljanja, ali to nije razmišljanje. Naprotiv, to je bekstvo od razmišljanja. Vidite cvet i prevodite ga u reč; vidite čoveka kako prelazi ulicu i pretačete to u reči. Sve što postoji um može da pretvori u reči. Reči tada postaju prepreka, zatvor. Stalno pretvaranje stvari u reči, postojanja u reči, postavlja prepreke meditativnom umu.
Prvi uslov na putu ka meditativnom umu je postati svestan stalnog prevođenja na reči i sposobnost da se to zaustavi. Samo posmatrajte stvari; ne pretvarajte ih u reči. Budite svesni njihovog prisustva, ali ih ne zamenjujte rečima. Neka stvari postoje bez jezika, neka ljudi postoje bez jezika; neka okolnosti postoje bez jezika. To nije nemoguće; to je prirodno. Upravo su okolnosti koje sada vladaju veštačke, ali smo se mi do te mere na njih navikli, toliko je to mehanički, da čak nismo ni svesni da stalno pretvaramo iskustvo u
reči.

Postoji svitanje. Nikad niste svesni jaza između posmatranja tog čina i njegovog opisivanja rečima. Vidite Sunce, osećate ga i odmah ga pretvarate u reč. Izgubljen je jaz između videti i izgovoriti. Morate da postanete svesni činjenice da svitanje nije reč. To je u stvari prisustvo. Um automatski premešta iskustvo u reči. Te reči se zatim umeću između vas i iskustva.

Meditacija znači život bez reči, život bez jezika. Ponekad do toga dolazi spontano. Kad ste zaljubljeni oseća se prisustvo, ne jezik. Svaki put kad su dvoje ljubavnika bliski jedan drugome oni zaćute. To nije zato što nema šta da se izrazi. Naprotiv, postoji strahovita količina toga što hoće da se izrazi. Međutim, reči uvek izostanu; njih ne može biti. One naviru samo kad ljubavi vise nema.

Ako dvoje ljubavnika nikad ne ćuti, to je znak da je ljubav umrla. Tada jaz popunjavaju rečima. Kad je ljubav živa nema reči zato što je samo postojanje ljubavi tako silovito, tako prožimajuće da prelazi granice jezika i reči. A ta granica se obično prelazi kad je čovek zaljubljen.

Meditacija je vrhunac ljubavi; ne ljubav prema jednoj osobi, već prema svekolikom postojanju. Za mene je meditacija živi odnos sa svekolikim postojanjem koje nas okružuje. Ako možete da budete zaljubljeni u svaku okolnost, onda ste u meditaciji.

To nije mentalna obmana. To nije metoda za smirivanje uma. To zahteva duboko razumevanje mehanizma uma. Jaz stvarate onog trenutka kad shvatite mehaničku naviku prevođenja na reči, prevođenja postojanja u reči. To dolazi spontano. To kao senka prati razumevanje. Pravi problem nije kako da uđete u meditaciju, već da znate zašto niste u meditaciji. Sam proces meditacije je odrečan. To nije dodavanje nečeg; već je oduzimanje nečeg što je ranije bilo dodato.

Društvo ne može da postoji bez jezika; njemu je jezik potreban. Međutim, postojanju je izlišan. Ne kažem da treba da postojite bez jezika. Moraćete da ga koristite. Međutim, morate da razvijete sposobnost za uključivanje i isključivanje mehanizma prevođenja na reči. Kad postojite kao socijalno biće potreban vam je mehanizam jezika; međutim kad ste sami u postojanju, morate imati sposobnost da ga isključite. Ako ne možete da ga isključite - on traje i traje i vi niste u stanju da ga zaustavite - i postajete njegov rob. Um mora biti oruđe a ne gospodar.
Stanje ne-meditacije traje sve dok je um gospodar. Kad ste vi gospodar, vaša svest je gospodar i uspostaviće se i meditativno stanje. Meditacija znači postati gospodar mehanizma uma.

Um i jezička funkcija uma nisu vrhunac. Vi ste izvan toga; postojanje je izvan toga. Svest je izvan jezika; postojanje je izvan jezika. Kad su svest i postojanje jedno one ostvaruju zajedništvo. To zajedništvo je meditacija.

Jezik mora da se odbaci. Pri tom ne mislim da treba da ga potiskujete ili da ga se oslobodite. Hoću samo da kažem da on ne treba da bude vaša navika koja traje dvadeset i četiri sata dnevno. Kad hodate morate da pokrećete noge. Međutim, ako se one kreću dok vi sedite, onda ste ludi. Morate da budete u stanju da ih zaustavite. Isto tako vam kad ne razgovarate sa nekim nije potreban ni jezički izraz. To je tehnika komuniciranja. Jezik je nepotreban kad ne komunicirate.

Ako ste u stanju da to uradite možete da rastete ka meditaciji. Meditacija je proces rasta a ne tehnika. Tehnika je uvek mrtva, zato može uvek da vam se doda, međutim proces je uvek živ. On raste, širi se.
Jezički izraz je potreban, ali vi ne smete uvek da ga koristite. Neophodni su trenuci kad prestaje prevođenje na reči, kad samo postojite. To ne znači da samo vegetirate. Svest je prisutna. Ona je naglašenija, življa, budući da je jezik inače uspavljuje. Jezik je osuđen na ponavljanje i zato rada dosadu. Što vam je jezik važniji to će vam dosadnije biti.

Postojanje se nikad ne ponavlja. Svaka ruža je nova ruža, potpuno nova. Nikad je nije bilo pre niti će je biti opet. Međutim mi je nazivamo ruža, a reč 'ruža' je ponavljanje. Uvek je postojala; uvek će postojati. Ubili ste novo starom rečju.

Postojanje je uvek mlado, a jezik je uvek star. Putem jezika bežite od postojanja, bežite od života, zato što je jezik mrtav. Što ste više vezani za jezik, to će vas više ubijati. Pandit je potpuno mrtav zato što nije ništa drugo do jezik, reči.

Sartr je svoju autobiografiju naslovio Reči. Živimo u rečima. To će reći da ne živimo. Na kraju nema ničeg drugog do niza nagomilanih reči. Reči su kao fotografije. Vidite nešto što je živo i slikate to. Fotografija je mrtva. Potom sastavite album od mrtvih fotografija. Osoba koja nije živela u meditaciji je kao album mrtvih fotografija. Postoje samo fotografije reči, samo sećanja. Ništa nije proživljeno; sve je pretočeno u reči.
Meditacija znači živeti potpuno, međutim potpuno da živite možete samo ako ćutite. Pod ćutanjem ne podrazumevam nesvesnost. Možete da ćutite i budete nesvesni ali to nije živo ćutanje. Opet niste uspeli.
Mantrama možete sami sebe da hipnotišete. Jednostavnim ponavljanjem reči možete da stvorite takvu količinu dosade u umu da će on zaspati. Padate u san, padate u nesvesno. Ako pevate 'Ram, Ram, Ram' um će zaspati. Neće postojati jezička prepreka, ali vi ste nesvesni.

Meditacija znači da jezik ne sme biti prisutan, ali vi morate da budete svesni. Inače se neće ostvariti zajedništvo sa postojanjem, sa svim što jeste. Nema mantre koja može da pomogne, nikakvo pevanje ne može da pomogne. Autohipnoza nije meditacija. Naprotiv, stanje autohipnoze je nazadovanje. Ono ne ide iznad jezika; ono pada ispod njega.

Odbacite zato sve mantre, odbacite sve ove tehnike. Dopustite da postoje trenuci gde nema reči. Ne možete se mantrom osloboditi reči budući da sam taj proces koristi reči. Ne možete odbaciti jezik rečima; to je nemoguće.
Šta valja, dakle, činiti? Ne možete, zapravo, učiniti ništa drugo do da razumete. Sve što ste u stanju da učinite može da potekne samo sa mesta na kom se nalazite. Zbunjeni ste, niste u meditaciji, um nije tih, zato će sve što izvire iz vas proizvesti još veću zbrku. Sve što sada može da se učini jeste buđenje svesti o tome kako um funkcioniše. To je sve - samo budite svesni. Svesnost nema ničeg zajedničkog sa rečima, To je životni a ne mentalni čin

Na prvom mestu je zato postati svestan. Budite svesni svog mentalnog procesa, kako funkcioniše vaš um. Tog trenutka kad postanete svesni funkcionisanja uma, više niste um. Sama svesnost znači da ste izvan njega; po strani, svedok. I što ste toga svesniji, to ćete biti više u stanju da uočite jaz između iskustva i reči. Jaz postoji, ali vi ste do te mere nesvesni da ga nikad ne vidite.

Između dve reči uvek postoji jaz, ma kako neuočljiv, ma kako mali. Dve reči inače nikad ne bi bile dve; postale bi jedna. Dve reči ili dve note ne bi bile dve da između njih ne postoji interval. Postoji uvek tišina, ali čovek mora da bude stvarno svestan, stvarno pažljiv da bi to osetio.

Što vi postajete svesniji to um postaje sporiji. To je uvek povezano. Što ste manje svesni to je um brži; što ste svesniji to je sporiji proces uma. Kad se razvije vaša svest o umu, um usporava i proširuje se jaz između misli. Tada možete da ga uočite.

To je kao sa filmom. Kad se projektor okreće polako, možete da vidite jaz. Kad podižem ruku to mora da se snima u hiljadu sekvenci. Svaki deo će postati jedna slika. Ako tih hiljadu pojedinačnih slika projuri ispred vaših očiju takvom brzinom da ne vidite jaz, vi ćete podizanje ruke videti kao proces. Ali ako se prikazuje usporeno, jaz postaje uočljiv.

Um je kao film. Jaz postoji. Što ste pažljiviji prema svom umu to ćete ga bolje uočiti. To je kao sa geštalt slikom: slika koja istovremeno sadrži dva različita lika. Može da se vidi jedan lik ili drugi, ali se ne mogu videti oba istovremeno. To može biti slika neke stare gospode i istovremeno slika neke mlade gospode. Ali ako ste usredsređeni na jednu nećete videti drugu; a kad ste usredsređeni na drugu, prva se gubi. Čak iako savršeno dobro znate da ste videli oba lika ne možete ih videti istovremeno.

Ista stvar se događa i sa umom. Ako vidite reči ne možete opaziti jaz, a ako vidite jaz ne možete uočiti reči. Posle svake reči sledi jaz, a posle svakog jaza sledi reč, ali ih ne možete videti istovremeno. Ako ste usredsređeni na jaz, reči se gube i vi ćete biti gurnuti u meditaciju.

Svest usredsređena isključivo na reči je ne-meditatitvna, dok je svest usmerena isključivo na jaz meditativna. Svaki put kad ste svesni jaza, reči se gube. Ako pažljivo posmatrate nećete uočiti reči već samo jaz.
Možete osetiti razliku između dva jaza. Reči su uvek množina, a jaz je uvek jednina: "taj" jaz. Oni se stapaju i postaju jedno. Meditacija je usmeravanje na jaz. Tada se menja cela slika.

Još nešto je potrebno da se shvati. Ako posmatrate sliku lika i vaša pažnja je usmerena na staru gospođu, vi ne možete da vidite drugu sliku. Međutim, ako nastavite da se usredsređujete na staru gospođu - nastavite da se usredsređujete na nju, ako ste potpuno okrenuti njoj - naići će trenutak kad će se žiža promeniti i iznenada će stara gospoda nestati a druga se slika pojaviti. Zašto se to događa? To se događa zato što um ne može na duže staze neprekidno da bude usredsređen. On mora da menja ili će zaspati. To su jedine dve mogućnosti. Ako nastavite da se usredsređujete na jednu stvar um će zaspati. On ne može da ostane usredsređen; to je živ proces. Ako mu dopustite da se dosađuje (u koncentraciji) on će zaspati da bi pobegao od nepokretnosti vašeg usredsređivanja. Tada može da nastavi da živi u snovima.

To je meditacija tipa Mahariši Maheš Jogija. Ona je mirna, osvežavajuća, može da pomogne vašem fizičkom zdravlju i mentalnoj ravnoteži, ali to nije meditacija. Ista stvar može da se postigne samohipnozom. Indijska reč 'mantra' znači nagovor, ništa drugo. Shvatiti to kao meditaciju je ozbiljna greška. Ona to nije. Ako to shvatite kao meditaciju nikad nećete krenuti u potragu za istinskom meditacijom. To je ona prva šteta koju su nanele takve vežbe i oni koji prenose takve vežbe. To je puko psihološko opijanje samog sebe.

Ne koristite zato mantru da bi uklonili reči. Postanite samo svesni reči i usmerenost vašeg uma će se automatski premestiti na jaz.

Ukoliko se poistovećujete sa rečima nastavićete da skačete sa jedne reči na drugu i propustićete jaz. Druga reč je nešto novo, na nju se može usmeriti. Um nastavlja sa promenama; usmerenje se menja. Međutim, ako se ne poistovećujete sa rečima, ako ste samo svedok - po strani, samo promatrač reči koje prolaze kao u litiji -onda će svekolika usredsređenost da se promeni a vi ćete postati svesni jaza. To je isto kao kad bi na ulici posmatrali ljude kako prolaze. Jedna osoba je prošla druga još nije stigla. Postoji jaz; ulica je slobodna. Ako posmatrate spoznaćete jaz.

Jednom kad spoznate jaz, vi ste u njemu; skočili ste u njega. To je provalija – koja daruje mir, rada svest. Meditacija je biti u jazu; to je preobražaj. Tada jezik nije potreban; odbacićete ga. To je svesno odbacivanje. Vi ste svest tišine, vi ste beskrajna tišina. Vi ste deo toga, jedno sa tim. Niste svesni provalije kao nečeg drugog; vi ste svesni provalije kao sebe. Vi znate, a sada ste spoznato. Vi posmatrate jaz, ali sad je posmatrač posmatrano.


Što se tiče reči i misli, vi ste svedok, odvojeni, a reči su ono drugo. Međutim, kad nema reči, vi ste jaz - pa ipak svesni da jeste. Između vas i jaza, između svesti i postojanja sada više nema рrеprеkе. Samo su reči prepreka. Sada ste u životnim okolnostima. To je meditacija; biti jedno sa postojanjem, biti potpuno u tome pa ipak svesni. To je protivurečnost, to je paradoks. Sada ste spoznali okolnost u kojoj ste svesni, a ipak ste jedno sa njom.

Obično kad smo nečeg svesni, to postaje ono drugo. Ukoliko se poistovetimo sa nečim, onda to nije ono drugo, ali mi nismo svesni - to se događa kad smo ljuti ili kad vodimo ljubav. Postajemo jedno samo kad smo nesvesni.


Seks je toliko privlačan zato što dok vodite ljubav za trenutak postajete jedno. Međutim, u tom trenutku vi ste nesvesni. Težite nesvesnosti zato što težite jedinstvu. Međutim, što više težite to svesniji postajete. Tada nećete osetiti blaženstvo seksa, zato što je blaženstvo izviralo iz nesvesnosti.

Možete da postanete nesvesni u trenutku strasti. Odbacite svest. Za trenutak ste u ponoru - ali nesvesni. Ali, što više težite, to je blaženstvo dalje. Na kraju nastupa trenutak kad vodite ljubav a nesvesnost se ne javlja. Izgubljen je ponor, izgubljeno je blaženstvo. Tada čin postaje besmislen. Postaje samo mehaničko olakšanje; nema ničeg duhovnog u tome.

Mi smo spoznali samo nesvesno jedinstvo. Meditacija je svesno jedinstvo. To je drugi pol seksualnosti. Seks je jedan pol, nesvesno jedinstvo; meditacija je drugi pol, svesno jedinstvo. Seks je najniža tačka jedinstva a meditacija je vrhunac, najviši vrh jedinstva. Razlika je u različitoj svesti.

Zapadni um sada razmišlja o meditaciji zato što je seks izgubio svoju privlačnost. Svaki put kad neko društvo prestane da potiskuje seksualnost, usledi meditacija, jer kad seks prestane da bude predmet zabrane to ubija čar i romantiku seksa; ubija njegovu duhovnu stranu. Seks je prisutan u velikoj meri, ali vi više ne možete da budete nesvesni.

Društvo u kome se seks potiskuje može da ostane seksualno, ali u društvu koje ne potiskuje seks seksualnost ne može zauvek da se očuva. Seksualnost će morati da se transcendira. Ako je društvo seksualno, uslediće meditacija. Po meni je društvo slobodnog seksa prvi korak ka traganju, ka težnji.

Budući da postoji težnja, ona naravno može da se iskoristi. Nju je iskoristio Istok. Gurue možete da pošaljete; oni mogu da se izvezu. I njih su izvozili. Međutim, ti gurui mogu samo da nauče obmanama. Razumevanje dolazi kroz život, življenje. Ono ne može da se daje, prenese.

Ne mogu da vam dam svoje razumevanje. Mogu o tome da govorim, ali ne mogu da vam ga dam. Moraćete da u njega proniknete. Morate da uronite u život. Moraćete da grešite, moraćete da pretrpite neuspeh, moraćete da prođete kroz mnoga razočarenja. Međutim, do meditacije ćete doći samo рrеkо neuspeha, grešaka, razočarenja, samo otkrivanjem pravog življenja. Zato kažem da je to rast. Nešto može da se razume, ali razumevanje do kojeg se dolazi posredstvom nekog drugog nikad ne može da prevaziđe intelektualno. Zato Krišnamurti zahteva nemoguće. On kaže, "Ne shvatajte me intelektualno" - međutim onaj drugi je sposoban samo za intelektualno razumevanje. Zato je Krišnamurtijev pokušaj bio besmislen. Ono što on kaže je istinito, ali kad od slušaoca zahteva više od intelektualnog razumevanja, to je nemoguće. Ništa više od toga onaj drugi ne može, ništa više ne može da se postigne. Međutim, intelektualno razumevanje može da bude dovoljno. Ako intelektualno možete da razumete ono što govorim, možete da razumete i ono što nije rečeno. Možete takođe da shvatite i jaz; ono što ne kažem, ono što ne mogu da kažem. Prvo razumevanje mora biti intelektualno, zato što je intelekt kapija. Ono nikad ne može biti duhovno. Duhovnost je unutrašnje svetilište.

Sa vama mogu da komuniciram jedino intelektualno. Ako to možete stvarno da razumete, onda ono što nije rečeno može da se oseti. Ne mogu da komuniciram bez reči, ali kad koristim reči ja takođe koristim i ćutanje. Morate biti svesni i jednog i drugog. Ako se razumeju samo reči onda je to komunikacija; ali ako možete da budete svesni i jaza onda je to zajedništvo.

Negde se mora početi. Svaki početak je neminovno lažan početak, ali se mora početi. Preko lažnog, tapkanjem nalazite vrata. Ko misli da počne tek kad se pojavi pravi početak, taj nikad neće početi. Čak je i lažan korak korak u pravom smeru zato što je korak, početak. Počinjete da tapkate u mraku i tapkajući nalazite vrata.

Zato kažem da treba biti svestan jezičkog procesa - procesa reči - i težiti ka svesti o jazu, intervalima. Doći će trenutak kad nećete svesno pokušavati da postanete svesni jaza. To je susret sa božanskim, susret sa stvarnim. Ne bežite nikad kad dođe do takvog susrela. Budite sa tim. U početku će biti zastrašujuće; tako je suđeno da bude. Svaki susret sa nepoznatim rađa strah zato što je za nas nepoznato jednako smrti. Svaki put kad se pojavi jaz osetićete da vam se smrt približava. Budite mrtvi! Budite sa tim i umrite potpuno u tom jazu. I vaskrsnućete. Umirući u tišini smrti, život vaskrsava. Po prvi put ste živi, stvarno živi.

Za mene meditacija nije metod nego proces; meditacija nije tehnika već razumevanje. Ona se ne može poučavati; ona može biti samo nagoveštena. Ne možete o njoj da budete obavešteni zato što nijedno obaveštenje nije obaveštenje. Obaveštenje dolazi spolja a meditacija dolazi iz vaših unutrašnjih dubina.

Zato tragajte, budite tragač, ne budite učenik. Tako nećete postati učenik nekog gurua, već učenik potpunog života. Tada nećete samo učiti reči. Duhovno učenje ne može da usledi preko reči, već рrеkо jaza, tišine koja vas uvek okružuje. Ona je prisutna čak i u gužvi, na pijaci, u trgovačkom centru. Težite tišini, težite jazu unutra i spolja, i jednog dana ćete ustanoviti da ste u meditaciji.

Meditacija je došla k vama. Ona uvek dolazi; ne možete je prizvati. Ali morate za njom da tragate, zato što samo kad ste u potrazi za njom vi joj se otvarate, ranjivi ste. Domaćin ste njen. Meditacija je gost. Možete je pozvati i čekati. Došla je Budi, došla je Isusu, dolazi svakom ko je spreman, ko je otvoren i traga.

Nemojte je, pak, učiti od nekog; prevariće vas. Um uvek traga za nečim lakšim. To postaje izvor iskorišćavanja. Postoje gurui i učenja i duhovni život je zatrovan.

Najopasniji čovek je svako ko iskorišćava nečiju duhovnu potrebu. Ako vam neko ukrade imetak to nije tako opasno, ako vas neko izneveri to nije tako opasno, ali ako vas neko prevari i ubije, ili samo odgodi vašu težnju ka meditaciji, ka božanskom, ka ushićenju, onda je greh veliki i neoprostiv.

Međutim, to se dogodilo. Budite svesni toga i ne pitajte nikog "Šta je meditacija? Kako da meditiram?" Pitajte umesto toga kakve su prepreke, koje su teškoće. Pitajte zašto nismo stalno u meditaciji, gde je zaustavljen rast, gde smo obogaljeni. I ne tragajte za guruima zato što gurui obogaljuju. Svako ko vam daje gotove formule nije prijatelj već neprijatelj.

Tapkajte u mraku. Ništa drugo ne može da se učini. Samo tapkanje prerašće u razumevanje koje će vas osloboditi tame. Isus kaže: "Istina je sloboda." Razumite tu slobodu. Istina dolazi uvek preko razumevanja. To nije nešto sa čim se sretnete i upoznate; to je nešto u šta izrastate. Zato tragajte za razumevanjem, jer što se više bude proširivalo vaše razumevanje, to ćete bliži biti istini. I u jednom neznanom, očekivanom, nepredvidljivom trenutku, kad razumevanje dostigne vrhunac, vi ste u jazu. Vas nema, a meditacija je tu.

Kad vas više nema, onda ste u meditaciji. Meditacija ne znači više vas; ona je izvan vas. Kad ste u ponoru, tu je meditacija. Tada nema ega; nema vas. Tada je postojanje. To je ono što sve vere podrazumevaju pod Bogom; vrhovno biće. To je suština svih vera, svih traganja, ali se nigde ne može naći već gotovo. Čuvajte se stoga svakoga ko polaže pravo na to.

Nastavite da tapkate i ne strašite se neuspeha. Priznajte greške, ali ne činite istu grešku ponovo.
Jednom rečju; to je dovoljno. Čoveku koji nastavlja da greši u potrazi za istinom uvek se prašta. To je obećanje samih ponora postojanja.




OSHO: Psihologija ezoteričnog