U delirijumu

Sedim za katedrom, praznim flaše
jer mi ovaj život nikako ne paše
u krvi mi dva litra vina
na glavu past' će mi vitrina

Preda mnom senke se ukazuju
nerazumljive stvari mi kazuju
da pobegnem ne mogu
bojim se slomiću nogu

Odjednom ispred mene pojavi se pruga
a mene uhvati još veća tuga
tom sam prugom nekad galopirao
i od radosti se satirao

Utvara mi na vrata kuca
dal to moj razum puca
otvaram vrata posrćući
molim boga da idem kući

Na vratima nešto mi pismo daje
otvaram ga da vidim šta je
kad u njemu piše
nećeš ni ti više

Ja ne umem da razumem
šta te reči znače
razne poluge mi um mrače
dok iza ćoška mrtvo pašče skače

Niotkuda pojavljuje se moj deda
koji je umro još pre sto goveda
kaže pozdravlja te baka
i dolazi sa dva raka.