Sve je uzalud

Iz biblioteke izlazim u krvi do kolena
a možda mi se to samo pričinjava
zbog ružnih uspomena
dok dan tiho jenjava

Idem džadom, digla mi se kapa
ne znam ni dal' sam pošao il' sam došao
saplićem se o svilena kanapa
dok nada mnom lete jata delegata

Put koji moram preći
dugačak je čak do Potpeći
a na kraju čeka me ponor
u koji ću da đipim već zorom

Zašto da žurim
kad me čeka samo beda
za džabe se durim
gotov sam dok kažeš kreda

Što bih da govorim
kad ću uskoro da mrem
šta mi vredi da zborim
kad ću brzo da izumrem

Preda mnom već se jendek otvara
uzalud sam radio i gradio
kad mi život neumoljivo vrata zatvara
kasno je za sve, vreme je da se mre.