Rizično ukrašavanje tela

Rizično ukrašavanje tela


Mnogi ljudi imaju probušene uši. Ali, mnogi imaju i minđuše u nosu, na obrvama, jeziku, usnama, bradavicama, pupku, pa i genitalijama. Srećna okolnost je što pirsing nije trajan kao tetovaža, odnosno može da se ukloni, a koža nakon toga može da zaceli uz minimalni ožiljak koji će vas podsećati na “modnu ludost”.

Pirsing, koji je u poslednje vreme veoma popularan među osobama u dobi od 18 do 22 godine, može da dovede i do ozbiljnih oboljenja krvi. Nedavno istraživanje rađeno u Engleskoj pokazalo je da četvrtina osoba starijih od 16 godina koje imaju pirsing imaju i neke komplikacije zbog toga, a da jedna od 100 osoba završi u bolnici. Istraživanje koje su radile Agencija za zaštitu zdravlja i Londonska škola za higijenu i tropsku medicinu takođe je pokazalo da žene tri puta češće od muškaraca stavljaju pirsing, kao i da je popularniji kod mlađih ljudi.
Najpopularniji delovi tela na kojima se radi pirsing su: pupak (33%), nos (19%), uši (13%), bradavice (9%), obrve (8%), usne (4%), genitalije (2%).

Nakon stavljanja pirsinga, uobičajena reakcija je da osećate blag bol na tom delu tela, ako imate otok, a u slučaju pirsinga jezika – ako vam je povećana količina pljuvačke. Ali, stvar je pošla po zlu ukoliko imate: hroničnu infekciju, nekontrolisano ili produženo krvarenje, vidljiv ožiljak, hepatitis B i C, tetanus, alergije kože na nakit, gnojne čireve, upalu ili oštećenje nerava.
U zavisnosti od dela tela na kome je rađen pirsing, vreme oporavka je od nekoliko nedelja do više od godinu dana.

Rizici po zdravlje
Glavni rizici po zdravlje usled pirsinga su: krvarenje, infekcije, ožiljci, alergijske reakcije, problemi sa lomljenjem zuba (ako je pirsing rađen na jeziku), povećan rizik od seksualno prenosivih bolesti (ako se pirsing radi na genitalnim organima).
Osobe koje imaju određene zdravstvene probleme ne bi trebalo da rade pirsing. To su ljudi koji imaju hemofiliju, oni koji uzimaju lekove za razređivanje krvi, koji imaju problema sa imunitetom, trudnice… Dijabetičari bi takođe prvo trebalo da se konsultuju sa svojim doktorom. Ako imate srčanih problema (sa mitralnim zalscima npr.), takođe bi trebalo da se konsultujete sa lekarom pre nego što odlučite da uradite pirsing, da biste smanjili rizik od endokarditisa. Osobe kod kojih se stvaraju keloidni ožiljci rizikuju da im se takav ožiljak stvori oko pirsinga.

Nakon obavljenog pirsinga, tu oblast smatrajte otvorenom ranom koja lako može da se inficira. Potrebno je vreme da bi se ta rana potpuno zacelila, kao i pažljiva nega.

Kada treba reagovati
Bol, crvenilo, otok i pojava gnoja su znaci infekcije. Infekcije na licu i glavi su posebno opasne, jer mogu da se prošire na mozak.

Na određenim delovima tela komplikacije su češće nego na drugim – usta i nos su posebno osetljivi zbog miliona bakterija koje žive u toj oblasti. Pirsing jezika, usta, obraza npr. može da dovede do problema sa desnima.

Ako igle za pirsing nisu nove, ako nisu pravilno sterilisane za svaki tretman i ako se ne koriste pravilno, mogu da budu zaražene krvlju ili telesnim tečnostima osobe kojoj je prethodno rađen tretman. Takođe, na koži možete da imate bakterije ili viruse koji mogu da uđu u organizam i dovedu do infekcije tokom tretmana. Nisu pod rizikom samo oni kojima se radi pirsing, već i oni koji ga rade. Oni mogu da se zaraze ako se slučajno poseku tokom rada.

Rizici su znatni
Putem pirsinga mogu se preneti i virusne infekcije kao što su hepatitis B, hepatitis C, HIV/AIDS, herpes, kao i bakterijske infekcije kože kao što su infekcije streptokokama ili stafilokokama.

Izvor:
http://www.savremenazena.rs/index.php/20...anje-tela/